Велибор В. Џомић: Голгота Митрополита Црногорско-приморског Јоаникија

Посланице, бесједе, расписи, текстови и документи - година 1942.

Посланице, бесједе, расписи, текстови и документи - година 1942.

Божићна посланица лета господњег 1942.

Јоаникије, по милости Божијој, православни митрополит црногорско-приморски свему пречасном свештенству, драгим својим сарадницима у Винограду Господњем и милом народу славне, Богом спасаване Митрополије Црногорско-Приморске благодат и милост од Бога Оца, који нас је благословио сваким благословом духовним с неба у Христу (Еф. 1, 2 - 3), а од смјерности своје пољубац у Духу и срдачни божићни поздрав:

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

"Слава Богу на висини, и на земљи мир, међу људима добра воља". (Лк. 2, 14).

Славни владика Његош у "Горскоме вијенцу" овако је описао наш Божић:

"Нема дана без очнога вида,
нити праве славе без Божића!
Славио сам Божић у Витлејем,
славио га у Атонску Гору,
славио га у свето Кијево,
ал је ова слава одвојила
са простотом и са веселошћу.
Ватра плама боље него игда,
прострта је слама испред огња,
прекрштени на огњу бадњаци.
Пушке пучу, врте се пецива,
гусле гуде, а кола пјевају,
с унучађу, ђедови играју,
по три паса врте се у коло,
све би река једногодишњаци,
све радошћу дивном наравњено.
А што ми се највише допада,
што свачему треба наздравити."

(П. П. Његош: "Горски вијенац")

Тако је било некада, у срећнијем, мирном времену.

У опће, у свијету, па и код нас Божић ове године није весео, због крваве драме, која је обухватила ову планету. То је трагедија Христа Спаситеља. Њега који је проповиједао мир међу људима, који је љубав прогласио највећом врлином и императивом живота, демантовали су народи који су давно примили хришћанство. Значи да се ради о њиховој форми без садржине, значи да у срцима и душама хришћана није било праве и искрене хришћанске љубави, шта је узрок садашњем крвопролићу и извор трагедије голготског Мученика.

Спаситељ наш рекао је својим апостолима: "Нову вам заповијест дајем да љубите један другога као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом." (Јн. 3, 34). Другом једном приликом рекао је својим ученицима: "Чули сте да је казано љуби ближњега својега, а мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне, да будете синови Оца својега, који је на небесима, јер Он заповиједа својему сунцу да обасјава и зле и добре и даје дажд и праведнима и неправеднима." (Мт. 5, 43-5).

Све што је добро, племенито, узвишено, све што је у животу људи у току вјекова урађено најбоље и најљепше, што је имало ореол светости, правде и милосрђа свему је била извор хришћанска љубав. Напротив, гдје ње није било, ту су несметано владале завист, мржња, пакост, оговарање, интриге, свађе и други пороци, који су ову планету претворили у подручје плача и патња свакојаких. Свети апостол Павле је рекао: "Љубав дуго трпи, милокрвна је, љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се, не чини што не ваља, не тражи своје и не срди се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи." (1. Кор. 13, 4 - 7).

Стицање земаљских добара као и цио живот, по науци Господа Христа, треба посматрати кроз призму љубави. Стога је и рекао Господ Исус Христос: "Не сабирајте себи благо на земљи, гдје мољац и рђа кваре и гдје лупежи поткопавају и краду, већ сабирајте себи благо на небу, гдје мољац и рђа не кваре и гдје лупежи не поткопавају и не краду, јер, гдје је благо ваше, ту ће бити и срце ваше" (Мт. 6, 19 - 21).

Срцу Спаситеља нашега били су нарочито блиски они људи, који су кроз овај свијет прошли лишени љубави. Много је оних несрећних особа које није гријала љубав родитељска, супружанска - свога порода, пријатељска. Они су слични људима који су приморани већину свога живота провести дубоко у земљиној утроби, по мрачним рудокопима, лишени сунчане свјетлости и топлоте, лишени чистога ваздуха. Њему су нарочито мили: сиромаси, болесни, ожалошћени и страдалници сваке врсте, сви они кош од живота примише криви дио. Њих је назвао својом најмањом браћом. Он пријети страшном казном онима који се о њих огријеше."Идите од мене проклети у огањ вјечни, приправљен ђаволу и анђелима његовим, јер огладњех и не нахранисте ме, ожедњех и не напојисте ме, стран бијах и не примисте ме, го и не одјенусте ме, болан и у тамници и не обиђосте ме" (Мт. 26, 4 - 45).

У ведрим и облачним данима живота, у свијетлим и мрачним тренуцима времена сваки хришћанин треба да се труди да његова љубав буде дјелотворна. Гле, више вриједи једна запаљена гранчица, која свијетли и грије, него гомила дрва под снијегом.

Светосавска наша црква "невјеста Христова" (2. Кор. 11, 1) "славна, без мане и погрешке, света и чиста" (Еф. 5, 27), којој је дато право "учитељства" (Еф. 4, 11-13) учи дјецу своју хришћанској љубави и води их тим путем кроз вјекове. Тај пут води земаљској срећи и вјечноме блаженству. Али мајка наша црква "плаче и лије сузе низ образе" (Плач Јерем. 1, 2), јер "они који су је љубили и с њом се дружили одрекоше се ње, и постадоше јој непријатељи" (Плач Јерем. 1, 3). Плаче, јер "безакоња наша многа су, превршила су главу нашу, и као тешко бреме потискују нас" (Пс. 37, 5).

Али, ако изаберемо хришћанску љубав за свој животни идеал, Спаситељ наш ће нам опростити гријехе, јер је "у Господа милост, у Њега је много избављење, избавиће нас од свих безакоња наших." (Пс. 129, 6). Само се искрено покајмо и завапимо Му "гријеха наших рукопис поцијепај, Христе Боже, и спаси нас!" (Тропар на шестом часу). Христос је највећи представник љубави према Богу и према људима, љубави живе, која чуда чини. Као такав Он је рекао: "Дођите к мени сви који сте уморни и обремењени, и ја ћу вас одморити." (Мт. 11, 28). Уморни и обремењени заиста јесмо као иједна генерација људи, али не очајавајмо, већ приђимо Христу. Као што жедан путник радосно приступа извору бистре воде, и то га освјежи и оснажи, и ми приступимо Мученику голготскоме, томе вјечноме извору љубави, која духовно освјежава и кријепи. Као што у тамној ноћи свјетионик поморцу указује пут и спасава га од очите смрти, тако ће нам Христова љубав на бурном мору живота освјетљавати пут и спасити нас од смрти вјечне. Св. ап. Јован у дубокој старости, када више није могао народу да држи дуге бесједе, држао је стално једну исто проповијед, која се је састојала из свега три ријечи: "Браћо, љубите се!"

Благи Учитељ из Назарета Галилејскога рекао је: "Мир вам остављам, мир свој дајем вам. Не дајем вам га као што свијет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји." (Јн. 14, 27).

Браћо и сестре, кличем вам "Мир божији, Христос се роди!" са жељом да наступајући Божић буде срећнији и радоснији за сво човјечанство, да на овој планети буде мање бола, уздаха и плача, а више среће, весеља и задовољства; са молбом Створитељу свијета да озари управљаче народа светом благодаћу својом, како би међу свима људима без разлике на вјеру, народност и социјални положај, било више истине, правде и љубави, како хришћани не би били хришћани само по имену, већ по дјелима.

Када су год. 313 крај ријеке Тибра стојале двије војске једна према другој да се побију, војска Максенцијева и војска Константинова, тад, јави се Константину пламени крст на небу са ријечима: "У овоме ћеш знаку побиједити!" И побиједио је. А крст је симбол љубави, јер је из љубави према Богу и према људима Господ Исус Христос био распет на Голготи. "У овоме ћеш знаку побиједити" тј. кроз хришћанску љубав, нека данас рече души својој сваки хришћанин, и нека се труди да увијек у срцу својему гаји и развија хришћанску љубав и побиједиће. А када хришћанска љубав завлада душама милиона људи, тада ће ова планета и живот на њој друкчије изгледати. Тада велики празник рождества Христовог биће радоснији за све људе, тада ће трагедија Спаситељева бити завршена и испуњена наша молба у Оченашу: "да дође царство Твоје". Тада ће заиста завладати свијетом царство Божје. Нека би Господ Бог дао да то буде чим прије!

"Величамо Те, Христе, који живот дајеш, који си се ради нас сада тијелом родио од безневјесне и пречисте Дјеве Марије." (Величаније.)

"О Преблаги тихи Учитељу,
слатка ли је света бистра вода
с источника твога бесмртнога!
Од твога су свјетлога погледа
уплашене мраке исчезнуле;
од твога су хода свештенога
богохулни срушени олтари.
Воскрсењем смрт си поразио,
небо твојом хвалом одјекује,
земља слави свога Спаситеља. "

(П. П. Његош: "Луча микрокозма").

Амин!

(Божићна посланица Митрополита Јоаникија објављена је у Гласу Црногорца бр. 2 од 08. 02. 1942. г.)

Ослободите затворенике Бога и Божића ради!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

ЊЕГОВОЈ ЕКСЦЕЛЕНЦИЈИ
АРМИЈСКОМ ЂЕНЕРАЛУ
АЛЕКСАНДРУ ПИРЦИО-БИРОЛИ,
ГУВЕРНЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ
Цетиње

Ваша Ексцеленцијо!

Приликом великог празника рождества Христовог 7. јануара о. г. као сина побожног италијанског народа и Гувернера побожног народа Црне Горе, и као човјека који сте својим досадашњим радом дали доказа о својој правдољубивости и доброти, имам част замолити Вас за слиједеће:

Као што је познато Вашој Ексцеленцији, сви који се налазе по тамницама у Црној Гори и у интернацији у Албанији нијесу једнако криви, већ неки више, а неки мање. Међу њима има и невиних, што је доказано тиме што је Војни суд многе који су били у затворима и интернацији, као невине ослободио.

Било је и бива да и невини, часни и заслужни људи страдају. Нека ми буде дозвољено међу многобројним таквим славним именима разних народа, навести само неколико имена великих Италијана, чија су славна дјела и заслуге Вашој Ексцеленцији боље него мени познате.

Из политичких разлога био је затворен чак и Фрањо Асишки, и баш тај затвор, као и болест од неколико седмица учинише те је спознао прави смисао ствари и дадоше католичкој Цркви једног великог

Светитеља, који говораше и животињама и имаше сажаљења и према људима, што чини част Светитељу и народу коме припада.

Данте Алигиери, највећи италијански пјесник и можда највећи свих времена и народа, за вријеме политичких борби, био је прогнан из Фиренце, и чак је био осуђен на смрт.

Силвио Пеливо, велики родољуб и писац италијански бјеше затворен у тамници "Пјомби" у Млецима, а за тим осуђен на тешку тамницу у аустријској тврђави Шпилберг, гдје написа књигу "Моје тамновање".

Гарибалди, херој и пријатељ слободе бјеше затворен у Синамунги, па послат у Верињено, затим у Капреру под строгим присмотром Владе.

Јосип Мацини, славни писац и апостол Италије и хуманизма, такође бјеше затворен и послат као заточеник у Савину.

Узевши у обзир до сада споменуто, молим Вашу Ексцеленцију да путем милости и праштања наредите да се пред Божић пусти на слободу извјестан број затворених у тамницама у Црној Гори и интернираних у Албанији, за које Италијанске војне власти до сада нијесу утврдиле кривицу, или су утврдиле да су мање криви од других, и то нека буде Ваша честитка великог празника рождества Христовог народу, коме сте Гувернер. Тиме ће се поново манифестовати племенитост Ваше витешке личности и обрадоваће се душе страдалника. Ово је толико прије, у колико су зграде тамница тијесне, мрачне и недовољне за велики број затвореника, па су изложени студени, нечистоћи и разним болестима. А и интернирани у Албанији живе под врло тешким приликама.

Ваша ексцеленцијо, Ви сте и до сада, колико сте могли, излазили у сусрет мојим молбама, па сам тврдо увјерен да ни ову моју молбу нећете одбацити.

Изволите, Ваша Ексцеленцијо, и овом приликом примити израз мога дубокога поштовања.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Допис Митрополита Гувернеру Црне Горе армијском ђенералу Александру Пирцио Биролију, М. бр. 21/05. 01. 1942. године. Овај Митрополитов допис је пронађен у рукопису, заведен је, потписан и овјерен).

Свети манастир Острог

ОСТРОГ је чувени манастир између Даниловграда и Никшића, од главног пута удаљен пет километара. Управо два су манастира Острога: Доњи Острог на надморској висини од 640 метара и Горњи Острог, који се налази двије стотине метара височије. Оба имају диван изглед, доминирају питомом бјелопавлићком равницом, одакле је диван поглед на све стране. Доњи је под стијеном, око њега шуме и ливаде, Горњи је у самој стијени.

ОСТРОГ је у нашем народу чувен, јер се у Горњем манастиру у црквици, која се налази у пећини, чувају мошти Светога Василија, митрополита захумског и херцеговачког, који је родом из Попова Поља у Херцеговини, а мудро и светитељски под најтежим околностима управљао је црквом од 1639-1671. године. Сједиште митрополије било му је најприје у Требињском манастиру, касније у Оногошту данашњем Никшићу. Горња је црква посвећена Светом Крсту. Саграђена је године 1665. а двије године доцније живописана је. Од тога живописа и данас има остатака. Црква Доњег манастира посвећена је Силаску Светога Духа на апостоле, кога дана у Острог на поклоњење моштима Светога Василија дође мноштво народа из Црне Горе, Херцеговине и Приморја, па чак из Санџака и Босне.

И ако су два манастира, народ их не дијели на Горњи и Доњи, већ су оба у народу позната као један ОСТРОГ. И црквена управа третира их као један манастир, јер су оба под истом управом. Пошто у Доњем манастиру има много више простора и знатно му је лакши приступ, у њему се налази заједничка управа.

Што се тиче архитектуре, величине и сјаја, ОСТРОГ се не може мјерити са величанственим задужбинама из доба славних Немањића. Велика је била вјера старих наших владара. Као плод њихове љубави према Господу Богу и народу своме бише сазидани многобројни велељепни манастири, који као што је познато одиграше сјајну улогу у нашем народу. Много хиљада фрески, које су у потоње доба марљиво проучавали наши и страни научници и умјетници, налази се растурено унакрст по нашој земљи. Наши владари, дубоко одани Господу Исусу Христу, потрошише своје "куле гроша и дуката" да украсе славу голготскога мученика и прославе Спаситеља својега. Али, и ако у том погледу ОСТРОГ спада међу мање и незнатније манастире, јер је сазидан у времену љуте невоље и страдања нашега народа, он има и другу величину и славу своју.

Као купина на Синају, која је пред Мојсијем горела, а није сагоревала, тако је ОСТРОГ у тамној ноћи мука и патњи био овамошњем нашем народу кула светиља, која је горела, свијетлила и гријала, а није сагоревала. У томе времену, када, по ријечима Његошевим,

"пред олтаром плакаше канђело,
на гусле се струне покидаше ",

ОСТРОГ је извршио улогу пуну достојанства и славе. Нетљене мошти Светога Чудотворца Василија на светоме дјелању биле су Острогу од велике помоћи. Народ наш са свих страна долазио је томе манастиру, пред светим моштима молио се Господу своме и налазио утјеху. Ту је јачала вјера народна, кријепила се нада, снажила се љубав према Богу и ближњему.

У ОСТРОГ су долазили наши владари, архијереји, прваци народни, ту су се држали зборови и састанци, на којима се ријешавало о народним пословима и потребама. Ту су гуслари величали прошлост и уливали наду на будућност. Ту су се молитвеници молили за здравље и срећу својих и своју, и били су услишани према снази своје вјере и према својим добрим дјелима. Ту су чудима Светога Василија продубљивали своју вјеру, и стицали јој пријатеље, а светитељу поштоваоце чак и међу иновјерницима. Ту су се учили књизи и писмености. Ту су се душе наших предака напајале витештвом. Ту су се учили побожности, поштењу, милосрђу и свакој врлини. Ту су из разних крајева доносили читуље својих драгих покојника, које су Србину увијек биле миле и које је с поштовањем и љубављу чувао као Славску икону и гусле, а у којима су редом записана била имена умрлих предака, доста пута врло далеких, чак до родоначелника. Узгред напомињемо да до сада у нашој националној науци није довољно наглашена научна важност ЧИТУЉА, које се чувају по разним црквама и манастирима, а које могу корисно да послуже историчару и етнологу.

И у социјалном погледу ОСТРОГ је часно извршио и врши своју улогу. По својој световној дужности, братство манастира Острога помагало је и помаже болесне и сиромахе, све оне који су од живота примили криви дио, а које је благи Спаситељ наш из Назарета назвао "својом најмањом браћом". И право је тако. Бог и народ дали су, народу треба дати, а ко сиромасима и невољнима даје, Богу даје.

ОСТРОЖЕ, славо и похвало наша стара, поносе наш, ми и сада у времену слабе вјере и религиозног индиферентизма, упиремо своје погледе у тебе, као што из пустиње жудно гледају на оазу уморни путници. Била је наша дужност да овај наш КАЛЕНДАР назовемо твојим светим именом.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Уводни текст Митрополита Јоаникија у календару "Острог" за 1942. годину)

Свети Сава - највеће добро српскога народа

Во имја Отца и Сина и Свјатога Духа...

Тужна чињеница да у овоме свијету има више зла него добра врло често добија доказе. Нема клевете да се у њу неће вјеровати, нити ниског клеветника да се његовим ружним ријечима неће поклонити пажња, јер се радо слуша зло и о њему препричава. Може онај ко сије зло бити најгора морална наказа, људи, који од негативности живе, примају лажи и даље шире.

Ово као и многа друга зла чине живот тешким и горким, с тога је Његош и рекао:

"Свјет је овај тиран тиранину,
а камоли души благородној."

(П. П. Његош: "Горски вијенац")

Па исто онако као што се послије ружног времена испуњеног кишом, вјетром и снијегом радујемо ведром, сунчаном дану, тако се стијешњена гријесима, ожалошћена срца наша, обрадују појави добра.

Данас наша Света Црква слави успомену великог представника добра, слави свога Светитеља Саву, првог српског архиепископа и просвјетитеља. Стога је данас радост на небу међу Божјим угодницима, а нарочито међу Србима светитељима. Радују се светитељске душе оца његовог Симеона Мироточивог, брата његовог Стефана Првовјенчаног, насљедника његовог Светог Арсенија, синоваца његових Владислава и архиепископа Саве Другог, архиепископа Никодима и Данила, Стевана Дечанскога, патријарха Јоаникија, Јефрема и Спиридона, мученика кнеза Лазара, светитељки Анастасије, Јелене и Ангелине, Стефана Штиљановића, Стефана Пиперскога, митрополита Василија чудотворца острошкога, митрополита Петра чудотворца цетињскога и осталих Божјих угодника наше народности.

Свети Сава је нама Србима утјеха у жалости, срећа у несрећи, топлота у студени, свјетлост у мраку. Стога у љутом времену, када се гасе виши морални принципи, када друштвени олош игра оргије над светим гробовима мученика, када се бијесно напада све што је нашем народу свето, што нам је давало духовну храну кроз вјекове, што је дало нашој историји смисао и садржај, што нас је кријепило и држало у дугом времену страдања и мука свакојаких, прави претставници нашега народа с поносом прослављају Светога Саву, у мислима својим оживљују његов живот и рад, у срцима својим чувају његов мио лик, што јача њихову вјеру, буди наду, умножава љубав.

Наш пјесник и академик Јован Дучић овако нам је описао Светога Саву:

"Српски Свети Сава, велики печат наше историје, јесте, по чистоти и непорочности његове личности, и по љепоти и обимности мисије, по државничкој, продорности и стварању, једна од највећих фигура европског дванаестог века, богатог у мистицима, века Светог Бонавентуре и Дантеа. Зато сам, поред Христа, мислио често овуда и на његовог Српског изванредног Светитеља. Он ме је пратио целим путем. Био је можда први од свих Срба који је свуд прошао својом краљевском ногом. Све што данас овде блиста на сунцу вечности, огледало се у плавим немањичким очима, очима тога нашег мудраца и писца, политичара и светитеља, без којег вероватно наша херојска нација или не би данас уопште постојала, или бар не са њеним данашњим овако изразито расним одликама.

Ни један народ није имао заслужнијег човека. А потпуније, отменије, честитије и поноситије личности мислиоца, и мистика, не налазим нигде другде. Наша средњевековна житија, која су потекла из пера краљева и првосвештеника, и која се читају и данас са толико радости и користи, доказују дубоко хришћанство српског средњег века. А то су дивна житија писана сва по угледу на светитељево ремек дело. Та житија су понос наше укупне националне културе. Одиста, изгледа да је и све друго што се стварало у нашем сјајном средњем веку, било урађено у знаку овог изванредног духа и творца, што је урађено и верски, и политички, и културно. Зато, омађијан његовим споменом, нисам се свуд одвајао од његове личности као изванредног светитеља којег сам стављао одмах после Христа" (Јован Дучић: "Градови и химере", стр. 286 - 7).

Драга браћо и сестре, данас, када прослављамо оснивача самосталности Српске Цркве, њеног мудрог организатора и покровитеља, запитајмо се како се понашамо према духовној мајци нашој. Да ли као вјерни синови и кћери? Како посјећујемо свете храмове Божје, како дјецу нашу васпитавамо у хришћанском духу? Да ли приступамо светим тајнама исповијести и причешћа, да ли вршимо заповиједи Божије и Црквене? Да ли у животу своме идемо путем Светога Саве, који је "тврда стијена на којој је сазидана српска црква" (Икос 5 у акатисту Св. Сави). Да ли би нам Свети Сава потврдио да се вјера, који је Он у народу своме утврдио "чврсто држи у срцима вјернога Му народа" (Икос 4 у акатисту Светом Сави). На ова питања нека сваки себи одговори по својој савјести, па ће резултат бити негативан. Жалосна је истина да се у нашој земљи служба Божија већином служи у скоро празним црквама. А Свети Сава је зидао храмове и рукополагао свештенике да се служе у црквама службе Божије, да његов народ присуствује богослужењима. Он је у народу своме утврдио Цркву Христову, коју свак треба да слуша, како би јачао у вјери и добрим дјелима. И ко хоће да је насљедник Његовога духа и поштовалац Његовога дјела, и ко жели Његов благослов, тај мора науку Његову слушати, Православну Цркву љубити и заповијестима њеним покоравати се, јер Господ Исус Христос је рекао: "Ко чува заповијести моје и врши их, тај ме љуби" (Јн. 14, 21).

Спаситељ је често долазио у храм јерусалимски (Лк. 18, 10). Он је ревновао за молитву у Храму (Лк. 19, 46), у њему је народ просвећивао небеском науком (Мт. 26, 55), жалостан је био због нереда у Храму (Јн. 2, 16 - 70). Он је поштовао празнике свога народа (Јн. 2, 23), осветио је пост (Мт. 4, 2), наредио нам покајање (Мк. 1, 15), установио нам свето причешће (Лк. 22, 19 - 20). Свети Апостоли Његови све су то држали и заповиједили да поштујемо свештенике (1. Сол. 5, 12 - 43) и да избјегавамо јеретичка учења (Тит. 3, 10).

Наставник пута "који води у живот" (Тропар Св. Сави) упућује нас са посјећујемо свете храмове, јер је храм дом Божји (Мт. 21, 13). Заволимо благољепност дома Његовог (Псал. 25, 8). Обрадујмо се, кад нас звона позову у храм (Псал. 121, 1). У Храму Га јавно исповиједамо (Псал. 115, 5; Мт. 10, 32).

Брод Светосавске Цркве плови по мору живота нападан вјетровима, олујама и противним струјама. Мален је тај брод скоро "сламка једна међу вихорове" (П. П. Њ. "Горски вијенац"), али одолијева бурама и непогодама, његови дјелови болно шкрипе, али с вјером и надом у Бога треба се држати брода. И куда изван брода? Зар скочити у запјенушано море? Ту би нас чекала смрт и гробница.

У сличној опасности на Генисаретском језеру, када су се апостоли возили лађом, а њу захватила олуја, апостоли се уплашише, и Господ их је укорио ријечју: "Маловјерни!" (Мт. 8, 25). Зато "свеосвећена дјецо" Савина (Тропар Св. Сави) не губимо вјеру.

"К небу главе подигните,
Саву Тамо угледајте! "

(Светосавска пјесма)

Он нам је учитељ и вођа "пута који води у живот" (Тропар Св. Сави). Тим путем познаћемо "истинитога Бога и Исуса Христа", кога нам је отац послао (Јн. 17, 3). С тога имајмо више вјере. Вјеруј, вјеруј, вјера ће те спасити: А та вјера нека буде вјера Савина, која је небесна "истина" (Јн. 14, 5), која прожима сву душу нашу, преко које сазнајемо Бога и велику Његову љубав у свој "ширини, дужини, дубини и висини" (Ефес. 3, 18) и стално водимо рачуна да "има Бога" (Јевр. 11, 8). Та вјера нека буде вјера жива, која постаје душом душе наше и душу нашу води на "добра дјела" (Мт. 7, 21), вјера тврда, која се не колеба, јер је сазидана на стијени ријечи Божије. И нека нас од ње не раздвоји ни "невоља, ни жалост, ни гоњење, ни глад, ни голотиња, ни страх, ни мач"(Тим. 8, 35).

То је вјера Савина, то је вјера предака наших. Она је њих спасила, она ће и нас спасити.

"Ускликнимо с љубављу,
Светитељу Сави!"
Амин!

(Ову проповијед Митрополит је изговорио преко цетињског радија и објављена је по његовом благослову и одобрењу у "Гласу Црногорца" бр. 3. стр. 2, 28. 02. 1942. године. Наслов текста у оригиналу је "Проповијед" (коју је на Св. Саву о. г. говорио Њ. ВПреосвештенство Митрополит г. Јоаникије).

Васкршња посланица митрополита Јоаникија

Јоаникије,

по милости Божијој, православни Митрополит црногорско-приморски, свему пречасном свештенству, драгим својим сарадницима у винограду Господњем, преподобном монаштву и милом народу Богом спасаване, славне Митрополије црногорско-приморске, благодат и милост од Бога Оца, који нас је благословио сваким благословом духовним с неба у Христу, а од смјерности своје пољубац у Духу и срдачни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

"И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса. И врло рано у први дан неђеље дођоше на гроб око сунчанога рођаја. И говораху међу собом: ко ће нам одвалити камен од врата гробнијех? И погледавши, видјеше да камен бијаше одваљен, јер бјеше врло велики. И ушавши у гроб, видјеше младића обучена у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране, и уплашише се. А он им рече: не плашите се. Исуса тражите Назарећанина распетога. Није овдје, уста, ево мјесто гдје га метнуше. Него идите кажите ученицима његовијем и Петру да пред њима отиде у Галилеју, тамо ће га видјети, као што вам рече" (Мар. 16, 1 - 7).

С овим ријечима Св. Јеванђеље описује нам најважнији догађај у историји свијета, догађај који је постао темељем хришћанске религије. Велико бјеше разочарење свештеника и старјешина јеврејских, јер Христос васкрсе трећи дан, као што је и прорекао. С тога поткупише стражу не би ли довели у сумњу васкрсење. А ученици Христови од страха сакрише се. Немојмо бити строги судије и осудити ученике. Јер, на позив Господа, они оставише своје породице, куће, чамце, мреже и ишли су с Њим три године. Бјеху свједоци Његове науке и чуда. Очекиваху дванаест столица око пријестола, и мјесто пријестола налазе крст, мјесто весеља жалост, мјесто славе смрт. Све њихове наде бјеху угашене у гробу Христовоме. Васкрсењем Учитеља страх ученика Његових претвара се у храброст, они излазе одмах из својих скровишта, неустрашиво проповиједају науку Христову и за њу полажу своје животе.

Васкрс Исусов јасно је показао да је Он обећани Месија, да је син Божји. Бјеше окупио око себе народ, рекао му да Га је послао Отац, проповиједао је нову науку, науку љубави, научио је људе узвишеном моралу, свим жаром свога пламенога срца револтовао се противу зла, праштао гријехе покајаним грјешницима, тјешио све који у животу ношаху тешки крст болова и страдања.

Јевреји, којима бјеше највећи добротвор, добро су му вратили злом. Тужише га суду, свезаше, тукоше, пљуваху га, ругаху му се, на главу му ставише трнов вијенац, осудише на смрт, распеше на Голготи, али послије три дана Исус славно васкрсе из мртвих, Његов гроб је празан. Дакле, благи Учитељ из Назарета Галилејскога побиједио је смрт и својим васкрсом потврдио своју науку. Он је Син Божји, Богочовјек. Апостоли, који су послије Његовог васкрсења више пута с њим разговарали и јели, које је и тада поучавао, ширењем Христове науке и својом смрћу за њу потврдише своју чврсту вјеру у васкрсење Господа свога. Да је живот Христов био завршен Голготом и гробом, као што су жељели Његови непријатељи, тим би било завршено и Његово дјело. Међутим, уза све напоре тадашњих и свих других Његових непријатеља у току вјекова до данас, Његова је наука побиједила, донијевши свијету нову еру љубави, правде и истине.

Од Христовог васкрса св. апостол Павле прелази на будући наш васкрс, којега је Господа Исуса васкрс узрок и залога. "У један пут у тренућу ока у пошљедњој труби, јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити. Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност" (1. Кор. 15, 52-53). У својој првој посланици Јеврејима ово је описао овим ријечима: "Јер ће сам Господ са заповијешћу, с гласом арханђеловијем и с трубом Божијом сићи с неба, и мртви у Христу васкрснуће најприје. А по том ми живи који смо остали заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити." (1. Сол. 4, 16-17).

Са васкрсом Господа Исуса Христа небо је отворено људима, основано је царство небеско. Оно је припремљено и понуђено свима људима, и стоји до њихове слободне воље хоће ли заслужити вјечно блаженство или вјечне муке. Као што је познато, два су пута у животу. Један тежак и мучан, кроз који многе потешкоће води пут врлине; други лак и удобан, често цвијећем посут, који води на ниже у понор и провалију пут гријеха.

На људе, који иду путем врлине, могу се примијенити дивне ријечи писца Псалама: "Блажен човјек који не живи по савјету безбожничком, и на путу грјешничком не сједи. Већ му омиље закон Господњи, и законом се његовим бави дан и ноћ. Па ће бити као дрво засађено уз потоке многоводне, које даје свој род у своје доба, и чије лишће никада не вене, а све што предузме, срећно ће му успјети." (Псал. 1, 1-3). А на људе, који иду путем гријеха, односе се ријечи истога писца: "Није тако безбожницима, него су као пљева коју вјетар развијава. Због тога неће опстати безбожници на суду, нити грјешници на збору праведних, у пропаст ће отићи пут безбожнички." (Псал. 1, 4-6).

Драга моја дјецо духовна, данас када прослављамо свијетло Васкрсење Христово, испитајмо своју савјест којим путем ми идемо у животу своме, да ли путем врлине, да ли путем гријеха. Ах, срце ми се испуња јадом и чемером, душа ми плаче када помислим како је већ више година један дио нашега народа, нарочито омладина и мушка и женска отишла путем гријеха, запливала мутним комунистичким водама. Немогуће је у неколико ријечи истаћи који су узроци томе. Неколико опсежних штампаних књига једва би могло потпуно расвијетлити тај проблем. Откуда комунизам код нас? Који су му узроци? Шта га је хранило и пирило? Да ли су се надлежни борили с тим злом? Да ли у довољној мјери, мудро и енергично?

Пред двије године рекао сам једном високом нашем чиновнику да су стари Грци имали мудру ријеч: профилакса тј. предохрана. Паметније је болест спријечити, избјећи, него разбољети се, често својом кривицом, а често кривицом других, па се лијечити. Свако је лијечење скупо, доста лута споро и тешко, а некада немогуће. Сва наша земља била је једно велико и свето гробље у коме су почивале кости мученика, који су је основали. Али, на жалост, на томе светоме гробљу двадесет и двије године играле су се оргије. Нашом мученичком земљом за све то вријеме разлијегао се глас: сласти и уживања што више, а мало је било оних који тражише: љубави, правде и истине што више. Младост је нарочито осјетљива. Њихове душе и срца њихова револтују се против злу, па мјесто да иду у неку грађанску опозициону странку и законитим средствима руше зло, иду у крајност у комунизам. Неће еволуцију, већ револуцију. Мисле да ће отровани организам народни излијечити, ако му надодају још више и најјачег отрова.

Ту је извор нашега комунизма. Неправда, корупција и друга зла с високих положаја хранили су га и ширили. Били су квасац за тијесто. Да је код нас било више хришћанске врлине, комунизма би код нас било врло мало, а и то мало би нестало пред правдом, као што нестаје воска "пред лицем огња". Већина наших бивших управљача жељели су много земаљских блага и злата. И такве њихове жеље су све више расле. Мрави у свом мравињаку спреме храну само за једну зиму, пчеле у свом улишту, јазавци у својој јазбини исто тако, а незаситим људима никада доста. А у стицању имања људи нијесу бирали средства. Кућили су себе, не водећи рачуна хоће ли тиме другога раскућити. Таква бјеху њихова срца са нечистим жељама. Они се нијесу трудили да разумом разгоне грјешне жеље, као што сунце разгони облаке.

Комунизам је, дакле, има више година почео код нас своју разорну акцију. Вођи комуниста су секташи, заљубљени у своје идеје, некритични и себични као сви секташи. Њима није идеал: истина, већ њихова безбожна доктрина и странка, све ствари и појаве у свијету посматрају са сумњом и критиком. Њихова мисао пробија се кроз магле и тмине разних хипотеза, гоњена силном тежњом за истином. Истина је божанска свјетлост. Јер у Св. Писму пише: "Бог је видјело и таме у њему нема никакве." (1. Јн. 12, 36).

Шта комунисти траже од нашега народа? Ни више ни мање него да се одрече народности и православља, дакле, да се одрече онога што му је најсветије и најмилије, што сачињава срж његовог живота и смисао његовог постојања.

За њих не постоји Бог ни душа. Они руше све чим се је наш народ поносио кроз вјекове и што га је одржало у тамној ноћи петвјековног ропства.

За комунисте не постоји Слава, крсни колач, кољиво, пуње и проскуре. Наши свети храмови и манастири за њих су непотребне зграде. Свете мошти светитеља за њих су обичне кости. Они исмијавају свете тајне, посте и молитве, ругају се онима који ложе божићне бадњаке и шарају ускршња јаја; мрзе оне који посјећују богослужења, дају парастосе и врше прекаде гробова својих драгих покојника, који у домовима својим држе иконе и пред њима пале канђела, који станове своје каде тамјаном и шкропе богојављенском водицом. Они исмијавају рођаштво, кумство, побратимство, гостопримство, светињу брака, породицу.

За њих су обична глупост гусле, народне пјесме, тропари, стихире и друге црквене пјесме. Њих вријеђа, када им неко каже: "Помаже Бог!", или "Христос се роди!" или: "Христос воскресе!" Они кажу да све старо треба срушити, а ново зидати. Заборављају, да је лако рушити, а тешко зидати.

Комунизам је нашему народу донио велико зло. А зло је дошло због гријехова.

И мало им је што су извели моралну пустош, већ су 13. јула 1941. године дигли и крвави устанак који је нашему народу нанио такве ране да их ни деценије неће излијечити. Ту су стријељања, паљевине, интернирања, затварања по тамницама, пустошења, свађе и друга зла. Комунисти су узрочници свега тога. Они су не само из засједе напали на благе Италијанске војнике, већ су има неко вријеме почели пљачкати крваво стечену имовину народну, она наша мала сиротињска имања, поштено стечена знојем и жуљевима. Последњих седмица почели су и убијати све оне који нијесу хтјели да се упишу у комунистичку странку, и убијали су и убијају не само људе, већ и жене, старце и дјецу. Окрвавили су, дакле, руке братском крвљу. У нашим крајевима завладала је тако страшна несрећа, народ је на таквим мукама, да ће се на ово доба кроз вјекове примјењивати Његошеве ријечи:

"Бјеше облак сунце ухватио,
бјеше гору тама притиснула,
пред олтаром плакаше канђело,
на гусле се струне покидале,
сакриле се виле у пештере,
бојаху се сунца и мјесеца. "

(П. П. Његош: "Горски вијенац").

Нашу Цркву боли такво стање. Она је била увијек и сада је народна црква. Она је дијелила и дијели са својим народом и добро и зло. Њене материнске груди испуњене су жалошћу због мука и страдања њенога народа. Она своју заблудјелу дјецу позива да се покају и врате Господу Богу, врате њој у материнско крило. "Један Бог и Отац свих". (Еф. 4, 5). На другом мјесту св. апостол Павле је рекао: "Који се владају по духу Божјем, они су синови Божји" (Рим. 8, 14). Као што се заблудјели син из приче Христове покајао и вратио оцу своме, тако и грјешници треба да се искрено покају, и да сваки од њих рече у души својој:

"О Боже, ти си Бог мој, ја те иштем у зору, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тијело моје у земљи сухој, жедној и безводној ".

Као што су старјешине јеврејске распеле Исуса Христа на крсту на Голготи, тако несавјесне и неспособне старјешине, свештеници, наставници, новинари, љекари и други распињу душу народну на крст страдања. Али, као што је Господ Христос својом божанском снагом побиједио смрт и васкрсао из гроба тако и праведни, способни и савјесни људи својом пожртвованом службом вас спасавају душу народа из гроба патње и страдања. Трудимо се да будемо такви. "Праведник ће од вјере своје жив бити" (Прор. Авак. 2, 4). Једном приликом питао је апостол Петар драгога Учитеља свога: "Господе, коме да идемо? Ти имаш ријечи вјечнога живота" (Јн. 6, 68). Да, Господ Исус Христос има ријечи вјечнога живота. Његовим путем треба да идемо. Он је рекао: "Ја сам васкресење и живот, који вјерује мени ако и умре живјеће" (Јн. 11, 25). А св. апостол Павле рече: "Христос устаде из мртвих и би новина онима који умријеше." (1. Кор. 15, 20).

Није сва тежина у томе што сви гријешимо, неко више неко мање, него у томе што обично нећемо да признамо своје гријехе, да се за њих искрено покајемо и извршимо добра дјела достојна покајања. Исто као што болеснику нема оздрављења, док не призна да је болестан, док не отиде способном и савјесном љекару, док не слуша његове савјете и не узимље љекове које му одреди, тако и грјешнику нема поправке без признања, покајања, св. исповијести, св. причешћа и добрих дјела. И као што се лакше лијечи болест, док је у почетку, док није захватила цијели организам, тако се и гријеха лакше ослобађамо у почетку, док не освоји сву душу нашу. Птица, када стане ногама на смолу, може размахивати крилима и ослободити се, али ако јој смола захвати и крила, заробљена је. Гријех је духовно ропство, а хришћани не смију бити робови гријеха, они треба да воле духовну слободу као најосновнију потребу своје душе, у њој треба да воле духовну слободу као најосновнију потребу своје душе, у њој треба да дају достојанство човјека и неопходан услов духовне љепоте и хармоније.

Душама сахрањеним у гробу гријехова, а искрено покајаним милостиви Господ опростиће гријехе и васкрснути их. "Кроз човјека би смрт, кроз човјека и васкрсење мртвих" (1. Кор. 15, 21). Потрудимо се "да примимо усиновљење" (Галат. 4, 5). А који су убице, на њих се односе ријечи које је Господ Христос рекао апостолу Петру: "Врати нож свој на мјесто његово, јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути." (Мт. 26, 52).

Спаситељу наш, Ти који си удовичину сину у Наину рекао: устани (Лк. 7, 11) и устао је из мртвих; Ти, који си Лазара васкрсао из гроба, услиши молитве наше, и данас, када славимо свијетло Воскресеније твоје васкрсни и нас из гроба грјехова наших!

"Боже драги који све управљаш,
који сједиш на престол небесни,
те могућим зажижеш погледом
сва свијетла кола у простору;
ти који си развија прашину
испод твога трона свијетлога
и назва је твојим мировима,
те си прашак сваки оживио,
насија га умнијем сјеменом
ти те књигу држиш миробитну
у коју су судбе уписате
мировима и умним тварима;
који си се милосно склонио
дјелателне оживит чланове
малом мраву ка гордоме лафу
проведри ми више Горе Црне
Уклон од ње муње и громове
и смућени облак градоносни".

(П. П. Његош: "Горски Вијенац")

"Христос воскресе из мртвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробје живот даровав." (Ускршњи тропар). Амин!

Цетиње, на Ускрс 1942. год.

ВАШ СМИРЕНИ МОЛИТВЕНИК
МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Васкршња посланица Митрополита Јоаникија објављена је у "Гласу Црногорца" бр. 10, стр. 9, 1942. године).

Како су се понијели свештеници?

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИЦИМА
И УПРАВАМА МАНАСТИРА,
СВИМА У ЕПАРХИЈИ

Чим прије послаћете нам извјештај: како су се за вријеме комунистичке тираније понашали подручни Вам свештеници, односно свештеномонаси. Нарочито ћете извијестити за оне свештенике-свештеномонахе, који су се борили на страни комуниста, или ширили њихову пропаганду, и тим помогли њихове злочине. На жалост, на стид свих нас свештеника и на саблазан вјерних било је и таквих свештеника-свештеномонаха.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Окружница Митрополита Архијерејским намјесништвима и управама манастира у Митрополији М. бр. 424/06. 04. 1942. г.)

Рашчините свештеника - симпатизера комуниста

ГУВЕРНЕРСТВО ЗА ЦРНУ ГОРУ
ЦИВИЛНИ КОМЕСАРИЈАТ
ЗА СРЕЗ ДАНИЛОВГРАДСКИ

ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ
Цетиње

Част ми је извијестити да је истрагом тачно утврђено да је Калезић Ђорђије, свештеник из Слатине, један од најглавнијих организатора комунистичке акције у овом срезу, наредбодавац за пљачке, реквизицију, намирнице и другог, те се као такав и данас налази у шуми у друштву са најокорелијим зликовцима и организаторима комунистичке акције, чија су дјела већ позната и последњој баби, па сам мишљења да се Калезић једном за свагда брише из редова свештеника као недостојан тога позива и представника хришћанске вјере, с тим што не треба у случају да буде погинуо дозволити да се регулише пензија за његову породицу пошто то својим досадашњим радом не заслужује.

Истовремено се извјештавате да је Кољенишић Новак, свештеник у Јеленку, погинуо у комунистичким таборима борећи се противу националних трупа у Јовановиће, дана 11. марта ове године. Истрагом је утврђено да је именовани радио на организацији комунистичке акције и исту ватрено помагао, те је као и такав погинуо, па сам мишљења да за истог не би требало да се регулише породична пензија, јер то са својим радом није заслужио, већ напротив осрамотио и цркву за коју је био позват да ради до последње капи своје крви.

ЦИВИЛНИ КОМЕСАР

(Допис Цивилног комесара из Даниловграда Митрополиту бр. 140 - М. бр. 457/15. 04. 1942. г.)

Забрана свештенодјејства свештеницима који приступише комунистима

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
РИЈЕШЕЊЕ:

По прибављеним податцима о свештеничким кривицама почињеним у посљедњим комунистичким нередима, односно учешћа свештеника у истима нашли смо:

а) да су: протојереј-ставрофор Јагош Симоновић, парох први колашински и архијерејски намјесник у Колашину; Радован К. Радуловић, секретар Црквеног суда на Цетињу; свештеник Симо Поповић, парох косорски; свештеник Блажо С. Марковић, судски тужилац Црквеног суда на Цетињу; свештеник Видак Дракић, парох брскутски; свештеник Благота Ђуровић, парох шобаићки; пок. свештеник Новак Кољеншић, парох јеленачки; и свештеник Ђорђије Калезић, парох слатинскогостиљски, узимали активног учешћа у комунистичком покрету;

б) да су сви напријед именовани свештеници служећи комунизму а не Цркви и тиме дужност напустили, а свештеници: Блажо Марковић и Радован Радуловић поменути у тачци под а) као и свештеник Радуле А. Шћепановић, писар Црквеног суда на Цетињу нијесу се по истеклом им боловању вратили на дужност нити недолазак у законском року оправдали.

С обзиром да предње а будући су именовани свештеници, осим посљедњег свештеника Шћепановића, починили тешке кривице по канонско-законским прописима узимајући активног учешћа у комунистичком покрету, који одричући вјеру у Бога иде директно против религије односно хришћанства чији су они претставници, стварајући саблазан вјерним и наносећи срамоту свештеничком чину, то с позивом на чл. 102. тачка 21. и 23. Црквеног устава у вези са прописима чл. 50, тач. 5 и чл. 20. тач. 1, 2 и 3. Уредбе о парохијском свештенству и чл. 70. тач. 9, 12 и 16. Уредбе о црквенојерархијским службеницима

РИЈЕШАВАМО:

1) Стављамо под Суд свештенике: протојереја-ставрофора Јагоша Симоновића, свештенике: Радована Радуловића, Сима Поповића, Блажа Марковића, Видака Дракића, Благоту Ђуровића, Ђорђија Калезића и Радула Шћепановића.

2) свештеницима Блажу С. Марковићу и Радовану К. Радуловићу ПРЕСТАЈЕ СЛУЖБА пошто су прекорачили боловање и нијесу се у законском року јавили на дужност нити оправдали свој недолазак, затим што су игнорисали Православну вјеру и због неподобности за црквено службу сагласно чл. 70. тач. 9. 12. и 16. Уредбе о црквенојерархијским службеницима, са свештенику Радулу А. Шћепановићу ПРЕСТАЈЕ СЛУЖБА са разлога што је прекорачио боловање и није се у законском року јавио на дужности нити своје прекорачење оправдао сходно чл. 70. тач. 9 поменуте Уредбе. Свима њима ПРЕСТАЈЕ СЛУЖБА БЕЗ ПРАВА НА ПЕНЗИЈУ и то: Блажу С. Марковићу са даном 24. марта 1942. године, Радовану К. Радуловићу са даном 15. фебруара 1942. и Радулу А. Шћепановићу са даном 9. марта 1942. године (н. к.).

3) протојереју-ставрофору Јагошу Симоновићу, свештеницима:

Симу Поповићу, Видаку Дракићу, Благоти Ђуровићу и Ђорђију Калезићу ПРЕСТАЈЕ ПАРОХИЈСКА СЛУЖБА БЕЗ ПРАВА НА ПЕНЗИЈУ што су се удаљили од Цркве, односно од своје повјерене им дужности на основу члана 50 тач. 5. Уредбе о парохијском свештенству, у вези чл. 20 тач. 1, 2 и 3 исте Уредбе и то: од дана напуштања њихове дужности на парохијама и служења њиховог комунистичко атеистичким циљевима;

4) сви у првој тачци овог ријешења именовани свештеници осим свештеника Радула Шћепановића стављају се под ЗАБРАНУ СВЕШТЕНОДЈЕЈСТВА док се не донесе коначна одлука по њиховим свештеничким кривицама.

О овоме извијестити: Његову Екселенцију Гувернера Црне Горе, Другу Дирекцију при Гувернерству, Национални Одбор на Цетињу, финансијску Дирекцију у Подгорици и Окружницом Свештенство Епархије Црногорско-приморске.

Односно неисплаћених принадлежности именованих до дана престанка њихове службе дотични режисери поступиће стриктно по односним наредбама Гувернерства Црне Горе. Приликом обавијештења о овоме ријешењу Његове Ексцеленције Гувернера и Националног одбора нагласити да ће Црквени суд свим напред именованим свештеницима осим свештенику Шћепановићу, судити по канонско-законским прописима и за црквену кривицу сходно чл. 210 у вези чл. 208. Црквеног устава, а с позивом на прописе чл. 139. Конзисторијског устава онда кад свјетовна власт по својој надлежности донесе по кривицама истих своје одлуке за прекорачења кривичних односно војних прописа.

Ово је рјешење ИЗВРШНО и стављамо у дужност Црквеном суду да по њему поступи.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Ријешење Митрополита М. бр. 465/16. 04. 1942. г.)

Убијен свештеник Ново Делић

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЈЕСНИШТВО Шавник

ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ
Цетиње

Свештеник Ново Ђ. Делић убијен је од стране комуниста у Шавнику на Велики Петак (3. априла) 1942. год. и бачен у једном бунару са 13 лица.

Именовани је службовао на парохији планинопивској. Убијен је због противкомунистичке организације у којој је учествовао као првак, а која је била откривена од стране комуниста, те су били побијени око 60 виђенијих људи.

С молбом ради знања, и постављења пароха, јер немогуће је сусједном пароху Кецојевићу опслуживати и ову парохију.

АРХИЈЕРЕЈСКИ НАМЈЕСНИК
Ђорђије Ивановић

(Извјештај архијерејског намјесника шавничког Ђорђија Ивановића Митрополиту бр. 26/18. 04. 1942. г.)

Испитајте појединачне кривице

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ

ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
НАЦИОНАЛНОМ ОДБОРУ
Цетиње

Са подручја ове Епархије налазе се 9 свештених лица у интернацији и то:

а) у Албанији: свештеници: Новак Јовановић, помоћник Архијерејског намјесника у Даниловграду, Симо Басекић, парох први бјелопољски, Тома Лилић, парох трећи бјелопољски, Павле Врбица, парох на Његушима и ђакон Манојло Шошкић, вјероучитељ основне школе у Даниловграду; и свештеник Цвјетко Станишић, судски тужилац у пензији из Никшића;

б) у Италији (Липари): игуман Борис Кажанегра, настојатељ манастира Мораче и свештеници Никола Мандић, парох режевићки, и Никола Милошевић, парох кућански.

На сједници Црквеног суда, која је јуче одржана под нашим претсједништвом, констатовано је, да против именованих свештеника није ништа достављено, нити црквена власт зна ма какву њихову кривицу. Напротив, у сједници је из њихових службених досијеа и личног знања утврђено, да су и у вјерском и у националном погледу потпуно исправни и на висини свога позива и да досадашњим својим држањем заслужују заштиту и препоруку своје претпостављене власти.

Поводом предње констатације и чињенице, обраћамо се Националном одбору с најтоплијом молбом, да Одбор изволи подузети сходне кораке, да се хитно испита: да ли код именованих свештеника има кривице и ако има, у чему се састоји, па, ако није по сриједи тежа кривица, да се ослободе интернације и врате на своје редовне дужности.

Ако се, евентуално, докаже, да се именовани не могу вратити на своје дужности, онда молимо, да се свештеници с обзиром на њихово звање издвоје од деструктивних група у логорима, како не би били изложени малтретирању и др. непријатностима нарочито од комуниста као непријатеља Цркве и њених претставника.

Увјерени смо, да би повратак ових свештеника био од користи по данашњу нашу општу ствар када треба сва службена мјеста у народу попунити ради одржавања богослужења и живе свештеничке ријечи за стабилизовање прилика у овоме ради одржавања богослужења и живе свештеничке ријечи за стабилизовање прилика у овоме крају.

Молимо, да се овоме питању поклони достојна пажња и да о корацима тога одбора и постигнутом резултату будемо извијештени.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Допис Митрополита Националном одбору у Цетињу М. бр. 505/24. 04. 1942. г.)

Омладина - инфицирана комунизмом

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА
СОТОНИЋКО-БУКОВИЧКА

ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ
МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ
ГОСПОДИНУ ЈОАНИКИЈУ
Цетиње

Ваше Високопреосвештенство!

Част ми је поднијети Вашем Високопреосвештенству следећи извјештај о религиозно-моралном стању у повјереној ми парохији Сотонићко-буковичкој:

Као избјеглица из Епархије захумско-херцеговачке Вашом благонаклоношћу постављен сам за пароха Сотонићко-буковачког у мјесецу јуну прошле године. Чим сам примио дужност осјетио сам разорно дејство комунизма атеизма, а нарочито код омладине, јер иста уопште није у цркву долазила и била је индиферентна према свим обредима и свештеничкој ријечи, премда никад нијесам доживио неки отворени испад против мене као свештеника. Код старијих парохијана а нарочито оних изнад тридесет година постоји доста јака религиозност, морална свијест и љубав према цркви и нашим традицијама ако имају повјерења према свештенику. Наглашавам, да је приликом Петровданске побуне већина старијих људи интернирана те је младеж остала у већини и могла несметано да изводи комунистичку акцију тим прије што није било никакве власти која би је у томе спречавала.

Комунистичка акција почела се је свом жестином спроводити од половине мјесеца новембра. Тада су се појавили безбројни комунистички агитатори управо читав комунистички апарат: војска, одбори, политичка управа и агитатори. Ово је било толико опасније што су се народу представљали као борци за слободу и социјалну правду. Кад су се комунисти осјетили сигурним завели су праву диктатуру: ограничили слободу, младеж отргли испод родитељске контроле и подвргли је свом утицају, а свакога онога ко им се је противио или кога су сматрали за свог противника огласили петоколонашем, изродом и издајником. Под таквим жигом су и убили неколико поштених људи из подручне ми парохије док је много других морало из бојазни да ће их постићи иста судбина избјећи на Вирпазар гдје су нашли заштиту код окупатора.

Ја сам за све вријеме остао на парохији. Вршио сам редовно богослужење и обреде. Наглашавам да ме комунисти у овоме нијесу спречавали сем што су у последње вријеме забранили звоњење приликом богослужења и обреда. Поједине обреде, као сахране и парастосе вршио сам и у сусједним парохијама на захтјев појединаца. Сматрам, да је овај попуст комуниста дошао отуда што сам овдје био као странац, строго се ограничио на вршење службе и обреда, на ћутање, те су ме комунисти трпјели ваљда из тактичких разлога!

У парохији има три цркве у које се редовно служи и пет капела у којима се служи обично једанпут годишње. У једну од ових цркава комунисти су држали реквириране намирнице од народа, а остале су остале сасвим поштеђене. Матичне књиге, као и сва архива коју сам примио, су сачуване.

Благодарећи националном покрету у последње вријеме комунисти су протјерани, али је остао траг њиховог штетног разорног и погубног рада, а нарочито код малољетника, и биће потребно дуго времена, смишљеног рада и пожртвовања, од свештеника, учитеља и власти док се ово зло излијечи. Вашем Високопреосвештенству љуби руку и проси св. Архијерејски благослов.

Цетиње, 7. маја 1942. год.

Одани
свештеник Станко М. Радуновић
ПАРОХ СОТОНИЋКО-БУКОВАЧКИ

(Извјештај свештеника Станка М. Радуновића, пароха сотонићко-буковичког, Митрополиту М. бр. 603/07. 05. 1942. г.)

Сачувајмо Пећку патријаршију

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

Ваше Високопреосвештенство,

Са жалошћу примили смо вијест да је манастир Пећка патријаршија без иједног свештеномонаха. Према томе, у манастиру, у коме је вјековима и у свима приликама вршено богослужење данас се не врши како нам прописују манастирски устави, односно устави за богослужење.

Истицати потребу овога данас нарочито, кад је протувјерска акција узела толиког маха илузорно је све и кад не би био у питању Ставропигијални Манастир Пећка патријаршија, чији је историјски значај толико и тако везан за нашу Српску Цркву. Ово у толико прије што је то истовремено и значајни културновјерски споменик православља уопште, што је добро и Вама лично познато.

У вези предњег, с обзиром да се поменути манастир Пећка Патријаршија налази у крају који је сада припојен Албанији, слободни смо братољубиво умолити Ваше Високопреосвештенство да изволите подјејствовати за дозволу да ми одовуд једног од наших свештеномонаха можемо послата у тај манастир, како ради вршења богослужења, тако и ради његовог одржања и чувања његових светиња и имовине.

Остајемо у нади да ће Ваше високопреосвештенство све што је потребно подузети да се поменута дозвола хитно прибави од надлежних власти и манастир Пећка Патријаршија очува и заштити.

Напомињемо, да поменути Манастир канонски, као ставропигијални припада под надзор Његове Светости Патријарха, али ми овај корак код Вашег Високопреосвештенства чинимо ради моменталне заштите и чувања истога.

Примите Ваше Високопреосвештенство, и овом приликом увјерење нашем усрдном поштовању.

Вашег Високопреосвештенства у Христу брат,

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

Ублажимо косовску рану

Ваше Високопреосвештенство,

Имамо сазнање, да је Ваше Високопреосвештенство водило интересовање и бригу о припадницима Наше епархије, који као интернирани бораве на територији Албаније. На таквој Вашој очинској пажњи изражавамо овим Нашу дубоку благодарност.

Високо цијенећи племенитост Вашег срца, а желећи помоћи нашем живљу у Метохији, који је највише и пострадао иза окупације, овим најтоплије молимо Ваше Високопреосвештенство да благоизволите својим високим ауторитетом подјејстовати на надлежном мјесту, да се православни Срби из Метохије, који се као интернирани налазе на територији Албаније, ослободе интернације како би њиховим повратком кућама утрли сузе и онако заплаканим фамилијама и ублажили њихове тешкоће и биједе.

Вјерујемо у Вашу предусретљивост па Вам унапријед изражавамо нашу братољубиву захвалност за такво Богоугодно дјело.

Препоручујући се Вашим светим молитвама, остајемо одани Вам у Христу брат,

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Допис Митрополита Јоаникија Митрополиту албанском Христифору М. бр. 641/11. 05. 1942. г.)

Посмртница побијеним националистима

Православна Црквена Општ. Подгоричка на Спасовдан 14. ов. мј. у 10 сати прије подне на Националном Гробљу пред Храмом Св. Георгија одржат ће општи

ПОМЕН

свима Националистима палим у борбама противу комуниста. Апелује се на Грађанство, Чиновништво и Школе да помену

присуствују.

Подгорица

ПРАВОСЛАВНА
ЦРКВЕНА ОПШТИНА

(Посмртница за помен жртвама комунистичког терора, који је одржан 14. маја 1942. године у Подгорици).

Хитно доставити извјештаје комунистичком терору

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИШТВИМА,
СВИМА У ЕПАРХИЈИ

Скоро ће година дана да у Црној Гори влада хаотично стање. Посљедњих мјесеци комунисти су спровели незапамћени терор. У томе насиљу, које су извели над нашим народом, највише је страдала Црква и свештенослужитељи, који су на разне начине мучени и злостављани од партизанских органа. Вијести, које примамо из унутрашњости Епархије и извјештаји, које смо усмено и писмено примали од свештеника, који су Нас у посљедње вријеме посјетили, били су више него поразни. Ипак, ни до данас немамо тачне податке о терору, који су комунисти извели у Црној Гори. Имамо за неколико храмова, који су за вријеме партизанске акције страдали. Познато нам је, да су многа света мјеста обесвећена од тих безумника. Ти су подаци, којима сада располажемо непотпуни, па овим позивамо све свештенике (парохе) и настојатеље манастира, којима ће ову окружницу Архијерејски намјесници одмах расписати, да нам редовним путем доставе тачне и детаљне извјештаје о терору, који су комунисти извршили, као и о штетама које су Цркви и њеној имовини нанијели.

Те извјештаје намјесници ће доставити у што је могуће краћем року, а најкасније до 1. јуна о. г. и то одједанпут за сво подручје.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Окружница Митрополита свим Архијерејским намјесништвима М. бр. 693/18. 05. 1942. г.)

Боже! Боже! Страшна ли је комунистичка ноћ!

УПРАВА ПАРОХИЈЕ
БОЉЕВИЋИ

АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЈЕСНИШТВУ
СТ. БАР

У вези Вашег акта бр. 140/42, с којим се спроводи наређење Њ. Високопреосвештенства г. Митрополита Јоаникија М. бр. 693/42 част је пароху доставити следеће:

Комунистичка организација почела је овдје у Црмници, још од уједињења Југославије, а у већем обиму појавила се прије 10 година. Сви зборови и договори, било то сеоски или племенски, скупљени су у већини по њиховим жељама. За општинске и државне изборе истицали су увијек своје кандидате, а на првима су често и побјеђивали. Овакву једну Општинску управу затекла је и капитулација. Књижнице, читаонице и набављачке задруге ("Самопомоћ") највише су сами оснивачи и у њима радили што нимало није ни зачудо, кад се зна да су то школовани људи, од којих је народ очекивао напредак села. Овом болешћу заразивали су народ пропали ђаци и студенти, којих је Црмница имала доста, а доцније вријеме скоро сви ђаци: средњих, стручних и виших школа и занатлије. Сваке неђеље и празника, а кад им захтијевала потреба и радним данима (пошто њима је више било стало до пропаганде, а камоли до рада) одржавали су "тајне" скупове и договоре. Једном ријечју, поробили су били прости народ, те им је морао играти, како су му они свирали. У оваквом се стању затекла Црмница 13. јула прошле године.

На освит 13. јула прошле године (н. к.) припремили су мучки и кукавички устанак на Талијанске војнике у Виру, који су били на спавању, осјећајући се слободни и не слутећи што ће се с њима збити те ноћи од оних људи са којима су истог дана јели и пили. У овом мрском подухвату неке ранише, неке убише, а неке и живе у кући изгорјеше. Тога су дана приграбили сву власт у Црмници, што је трајало 10-15 дана, док се поново нијесу Талијанске трупе појавиле међу нама. Овим поступком навукоше Божји гњев и суд над нашим невиним народом, те наша китњаста села претворише се у згаришта и опустјеше. А они "борци" сакрише се по шумама и ладовима, хранећи се обилно прикупљеном храном.

Њихова разарања и звјерске акције директно уперене против свога народа, нијесу се осјећала до септембра мјесеца 1941. године, кад су почели да крстаре по селима и да из засједе мучки убијају виђеније људе. "Ми смо народна војска, која се бори за народ, она мора живјети са народом и народ се мора старати о њеном издржавању" говораху они. Убијене не би оставили на миру, него би их оптеретили тешким греховима и околностима и обично доказали би народу на свој начин да је играо улогу шпијуна, што им прост народ испрва у већини и повјероваше. Што се ближе приближавала зима, стизаху и уцењиваху народ све више, освајајући такорећи село по село, јер Талијанска војска не креташе се ван Вира.

Изабраше по селима своју управу, одборе: сеоске, општинске и среске, које назваше "Ослободилачки одбори". На овој организацији највише је радио свештеник Блажо Марковић, бив. црквени тужилац.

Преко Одбора и са њима у заједници извршише у јануару мјесецу тзв. реквизицију отеше народу у зноју лица свога зарађену храну за зимницу, под изговором да се смјести по магацинима за заједничку исхрану или да се раздијели народу. А у фебруару мјесецу, кад се они исти, којима је понестала храна, обраћаху за помоћ другу Марковићу, он им је иронично говорио: Доста је траве, па ко је гладан нека пасе. Народ голоруки није смио протествовати, јер су знали да их још исте ноћи чека смрт неизбјежна.

Заведоше неморал јавни. Наредише да свако мора под животном одговорношћу, шиљати своју дјецу на омладинске скупове, које су сачињавали младеж оба пола од 14 па до 20 година а вршени су поготово ноћу. Омладина, која је позвана на скуп морала је да се креће по паровима у извиднице и патроле, а кад дођу у касарнама, спаваоне су имали заједничке. Многи се родитељи побунише противише против тога и завршише свој живот на најстрашнијим мукама.

Школе народне служиле су им за та преноћишта, болнице и магазине, као и за сеоске скупове, који су били скоро свакодневни, или боље рећи сваконоћни, на којима су одигравали неку врсту драме о "совјетском рају".

Рекох, школе су им служиле у безбожничке сврхе, али од тога нијесу били поштеђени ни св. храмови-домови молитве. Неки су им храмови испрва служили, као оружнице, а у доцније вријеме и за скупове ноћне. Тако у фебруару мјесецу, ове године, позвали су партизани у Бољевићима скуп свега села. Свако се морао одазвати позиву и посјетити скуп, јер је казна за недолазак свакоме била јасна. Мјесто гдје ће се одржати скуп, заказали су били црквену кућу, која се налази у непосредној близини парохијског храма Св. Јов. и Св. Николе. Народ се почео окупљати на одређено мјесто, не слутећи, гдје ће морати те ноћи ићи. Чим се дојавише "партизани" рекоше народу, да је кућа неподесна и мала за оволику масу и да је потребно да се отвори црква, гдје ће скуп одржати. Неки су ово прећутали, као да се не би то заборавило, дочим други на њихово наваљивање говораху, да се ту скуп одржи, а да је Црква незгодна за то. Али све ово није помогло, него је Црква морала послужити те ноћи за незнабожачки циркус. Дим од цигарета испуњаше црквени свод, а маса говорника се ређаше са свете солеје, доказујући народу велику корист од партизанског покрета. Свако је ћутао као укопан.

О Боже, свети! О Боже, свемогући, страшна ли је била та ноћ за народног пастира и за вјерне, који у гњеву ћутаху. Смирио би се и парох у страху од тјелесне смрти, да га непрестано на то не подсјећаху Христове ријечи: "Од дома мога направисте пећину разбојничку. Не творите од дома Оца мојега, дома трговачког". Ова богомоља, од те ноћи, па до 29. (10.) марта Цвијети и није отварана, нити се у њој служила служба Божија, јер је овај парох другог (2.) марта (н. к.) напустио село са већином својих парохијана и пошли код Италијанских власти у Виру, затраживши од њих оружје, да се боре против ових народних убица. На Цвијети, послије ослобођења црква је отворена и послије малог водоосвећења отслужена служба Божија уз весело брујање звона, мада готово сва Црмница бјеше у рукама партизана.

Црква св. Јован и св. Петка у Лимљанима, пострадали су много од бомбардовања, које је вршено послије 13. јула 1941. године. Црквену имовину: одежде, сасуде и књиге, нијесу дирали партизани, сем свијеће црквене, које су им послужиле у њиховим сврхама.

У овом мучном периоду, нарочито је пострадао храм св. Госпође у Сухоме Долу, код вира. Храм је био богато снабдевен са: иконама, одеждама, стварима и књигама, али од свега тога није скоро ништа остало. Од унутрашњости сачуван је само иконостас. Парохија је поднијела Намјесништву под бр. 18 од 04. 04. т. г. о овоме извјештај, сходно акту Е. У. О. бр. 168/42.

ПАРОХ БОЉЕВСКО-ЛИМЉАНСКИ,
свештеник Мило Пламенац

ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ - ЦЕТИЊЕ

С позивом на Ваше наређење М. бр. 639/42 част ми је доставити предњи извјештај Управе парохије Бољевићи, који јасно илуструје проклети и више нигда неповратни комунистички режим у Црмници, од ког се мора згрозити и гнушати сваки словесни створ који и најмање има моралних скрупула код себе.

Са учтивом молбом на надлежност,

АРХИЈЕРЕЈСКИ НАМЈЕСНИК:
Павле Радуновић

(Извјештај свештеника Мила Пламенца, пароха у Бољевићима, бр. 66/03. 08. 1942. Г. достављен је Митрополиту преко Архијерејског намјесника барског бр. 298/11. 08. 1942. - М. бр. 1901 - А. 1942. - 493/14. 08. 1942. г.)

Поправимо оно што су безбожници уништили!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИШТВИМА,
СВИМА У ЕПАРХИЈИ

Разорна комунистичка акција оставила је страховиту пустош у моралном, као и материјалном погледу. Скрнављење цркава и манастира, небројени злочини и пљачке имовине учињене од комуниста партизана то јасно илуструју. Разумије се да се тако морално стање, управо неморално и ненормално мора лијечити, поправљати. Најглавнија дужност у томе припада свештеницима. Поправљати душу да би се отклонила и физичка зла. Зато свештеници морају удвостручити сада своје напоре у вршењу своје узвишене пастирске службе. У свако доба: у цркви, на скуповима и при појединачном додиру свештеници морају поучавати вјерне, савјетовати, тјешити и помоћи. Заблудјело исправити, болесно лијечити, посрнуло и пало подићи и укријепити јеванђелском силом. Спаситељ је рекао: "Не требају здрави, љекари, много болесни". И та Његова заповијест има се испуњавати данас више него икад, до врхунца моћи.

С обзиром на предње, Архијерејски намјесници ће строго и озбиљно водити надзор да парохијски свештеници најсавјесније врше своје дужности као и да су стално међу својим парохијанима, те да никако без датог и одобрења не напуштају своју дужност. Од овога се изузимају они, који по позиву Националних одбора имају поћи у националне трупе. Они су се дужни тамо одмах јавити, пошто предходно о томе обавијесте свога намјесника, и вршити искључиво свештенопастирске дужности за духовне потребе националистичких трупа. Јер, хвала Богу, престала је потреба да свештеници учествују с пушком у руци у борби против партизана, а животна је народна потреба, као и црквена, да се цјелокупним својим бићем посвете вршењу своје свештеничке службе за олакшање народних тешкоћа и његов бољитак.

Служба светој Цркви света је и најузвишенија дужност. Свештеници морају бити њени достојни носиоци. Светосавска Црква то од њих тражи, то народни опстанак захтијева.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Окружница Митрополита Архијерејским намјесништвима М. бр. 788/27. 05. 1942. г.)

Сачувајмо своју дјецу!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИШТВИМА,
СВИМА У ЕПАРХИЈИ

Црна Гора је за последњу годину дана преживјела тешка искушења. Комунистичка акција, чија се ликвидација приводи крају, изазвала је праву пустош. Најчеститији и најбољи синови нашег народа, који су доспјели до руку комунистичких агената своје животе завршили су мученички. Комунисти су најавили борбу и непоштедно је повели противу свих духовних и моралних тековина нашега народа. Они су објавили рат: Богу, Светој Цркви, Светосавским традицијама, породици, моралу и свему ономе, чиме смо се до сада поносили.

У тој по злу познатој, а по недужно и невино проливеној крви, за дуго и дуго помињаној и проклињаној комунистичкој акцији, наша омладина, заведена од политичких и друштвених пустолова, одрођених и затрованих међународним и превратничким идејама, узела је и узима најактивнијег учешћа. По информацијама, које имамо, физичке убице многих и премногих националних људи и првака, били су баш млађи људи, средњошколци, студенти и пропали ђаци. У томе добар дио одговорности имају и женске, које су се у крволочном раду, такмичиле са својим "друговима". Ова чињеница, ничим неспорна, намеће и Цркви и свештенству једну бригу: свесрдно и најприљежније старање за правилно и успјешно религиозно морално васпитање наше школске омладине. Свештеници вјероучитељи, били стални или привремени, требају и морају схватити једном од првих својих дужности рад у школи, рад са школском младежи. Требају и морају школску младеж васпитавати у Светосавском духу, везати ју за Цркву, јачати њену побожност, назидавати ју морално и продубљивати црквену свијест код омладине. Да би у своме катихетском раду постигао пуни успјех, свештеник се не смије ограничити само на, распоредом утврђене, часове вјерске наставе, већ је дужност његова, прва и основна, да сваки додир са школским дјететом искористи за развијање религиозног осјећаја код њега. Не само непосредан додир свештеника и ученика, већ је дужност вјероучитеља да у томе користи и посредништво родитеља, како би на вјерском васпитању школске младежи сарађивао свештеник и родитељ, катихета и учитељ, Црква и породица.

Прво сретство за јачање вјерске свијести и црквености јесте похађање богослужења. Тиме ће ученици бити најјаче везани за Цркву, а своју љубав према Светосавској цркви и Православној вјери усадиће у своја млађана срца и душе. Припремајући данашње младе генерације у вјерско-моралном духу, створићемо и за касније добре и честите хришћане, истинске православце, добре родољубе, вјерне Богу и Светој Цркви. Обавеза школске омладине за похађање богослужења утврђена је школским законима. У чл. 18. Правила о вршењу вјерских дужности ученика народних школа Окбр. 37803/35, ученици хришћанских вјероисповијести дужни су походити у недјељне и празничне дане своје богомоље, а у смислу члана 78. тач. 5 и члана 145. ал. 1 и 3. Закона о народним школама, наставничко вијеће дотичне народне школе у присуству и споразуму са вјероучитељима утврдиће на почетку сваке школске године начин одржавања реда у цркви и одредиће наставнике, који ће дјецу пратити у цркву. За средње школе вриједи прописани чл. 5. Правила о вршењу вјерских дужности ученика стручних и средњих стручних школа Дн. нт. 35240/32.

У свесрдном Архипастирском старању за духовни и морални напредак и духовну обнову, коју морамо апостолски и ревно да изводимо, послије ове моралне и духовне пустоши, упућујемо ову Окружницу богољубивом свештенству нашем, позивајући га да вјерско-моралном васпитању школске дјеце посвети најозбиљнију и особиту пажњу. Зато нека ниједан свештеник, не дозволи да школска омладина пропусти ниједну недјељу или празник, а да не посјети храм Божији. Пригодним, а школској дјеци, разумљивим и доступним проповиједима, загријавати дјецу за Цркву, развијајући код ње осјећаје: Богољубља, вјерољубља и родољубља, а најтешњу сарадњу успоставити са учитељем и родитељима дјеце успоставити праву и искрену везу Цркве, дома и школе, у циљу постигнућа пуног успјеха, који се овим жели. На вријеме саставити у споразуму са учитељем распоред похађања богослужења, али се старати, да тај распоред не буде мртво слово на хартији.

Упућујући овај распис свештенству, стављамо му на срце катихетску дужност, као једну од првих и основних, а вјерско-морални одгој школске младежи једном од првих брига ревносног парохијског свештеника.

Архијерејске намјеснике обавезујемо да ову окружницу одмах распишу и старају се о правилном и тачном њеном извршењу и испуњавању.

Пријем потврдите!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Окружница Митрополита Архијерејским намјесништвима М. бр. 789/27. 05. 1942. г.)

Завјет Светог Великомученика кнеза Лазара

Прекјуче је био наш Видовдан. По пропису наше св. Светосавске Цркве ми смо у нашим храмовима отслужили св. литургије и парастос за покој блажених душа косовских мученика.

Као што је познато, на Видовдан 15. јуна (ст. кал.) 1389. године на Косову код Лаба, над ушћем у Ситницу, близу цркве Самодреже и Приштине била је битка између Срба и Турака.

Послије смрти цара Душана и битке на Марици, српска држава због неслоге великаша и других узрока почела је нагло да слаби. Тада су се Турци све више приближавали границама српске земље. Кнез Лазар самодржавни господин Србљем и Подунављу, и по државничкој способности, и по угледу који је уживао у своме народу, био је најпозванији да спаси и обнови државу Немањића. Он се у том правцу трудио свом душом и свим срцем својим, имао и лијепих успјеха, али на томе родољубивом раду сукобио се је с Турцима.

Из своје престонице Крушевца кнез Лазар је кренуо своју војску кроз Јанкову Клисуру, преко Куршумлије и на Косовом Пољу је чекао Турке. С честитим кнезом у свети бој за вјеру и отаџбину отишли су многи српски велможе. С њим су били Југ Богдан са својих девет Југовића, Милош Обилић, Косанчић Иван, Топлица Милан, Стеван и Лазар Мусићи, Оливеровићи, Димитрије Војиновић, Павле Орловић, Вук Бранковић, Влатко Вуковић и други.

Турску војску предводио је султан Мурат син Орканов, а с њим су били син му Бајазит, велики везир Али даша, беглербег Тимурташ и многи други турски великаши. По суду стручњака, Срби су имали око 35.000 људи, а Турци око 100.000.

Срби су изгубили битку, јер нијесу могли одољети знатно јачој сили. Што је велика ријеткост, у битци су погинула оба владара и кнез Лазар и цар Мурат.

"Обадва су цара погинула:
Од Турака нешто и остало,
А од Срба што је и остало;
Све рањено и искрвављено".

Тако каже народна пјесма. Српски народ је тачно видио да је на Косову "Српско пропануло царство".

Народ је оцијенио и то да су властела и широки слојеви народни дали максимум снаге и отпора; да и ако је пропануло није се пропануло срамно, већ славно, јер су Турци навалили снагом стихије, као море, као огањ, како су нам то сликовито описали писци древних наших Љетописа српски калуђери.

"Ту погибе славни кнез Лазаре
Ту погибе стари Југ Богдане,
Ту погибе девет Југовића,
Ту погибе Бановић Страхиња,
Ту погибе Милош војевода,
Сви осташе, госпо, у Косову".

Осим њих, на Косову је изгинуо велики дио српске војске, а народна пјесма то је истакла овим дубоко болним и дивним стиховима:

"Све је свето и честито било
И миломе Богу приступачно".

Српска Црква прогласила је кнеза Лазара великомучеником и светитељем. Његово тијело пренесено је с Косова најприје у Приштину, али послије три године његове св. мошти пренесене су у његову задужбину манастир Раваницу под Кучај планином, гдје су почивале 298 година. За вријеме сеобе под патријархом Арсенијем Трећим, Срби су мошти Лазареве као највећу светињу пренијели у Аустрију, носили их чак до Сентандреје, и послије извјесног времена смјестили у манастиру Врднику у Фрушкој гори у Сријему. Отада је Врдник прозван новом Раваницом.

Кроз вјекове српски народ побожно је приступао св. моштима Лазаревим, пред њима се молио Господу Богу, и налазио утјеке и мира духовног у најтежим временима своје историје. Споменућемо само једну личност, Јефимију монахињу из друге половине четрнаестог и почетка петнаестог вијека, ћерку ћесара Војихне, жену деспота Угљеше, брата краља Вукашина. Она је године 1402. на кадифи од које је начинила покров за ћивот светитељев, златом извезла своју чувену похвалу кнезу Лазару, у којој је излила сав бол своје отмене душе. Године 1941. да би се спасила ова велика светиња, мошти св. великомученика Лазаре пренесене су у Београд.

Косовској трагедији, која је тако дубоко потресла живот нашега народа, народна је пјесма дала високи морални смисао, религиозну основу, чак и карактер жртвеног приноса. Стога је Косово наш велики бол и наш велики понос.

У свијету су од искони постојали два погледа на живот: ИДЕАЛИСТИЧКИ и МАТЕРИЈАЛИСТИЧКИ. Од увијек су постојали људи који су се више бринули за ДУШУ и људи који су се више бринули за ТИЈЕЛО.

Господ Исус Христос лијепо је описао та два типа људи у лицима двије рођене сестре Марије и Марте. Као што је познато, оне бјеху сестре пријатеља благог Учитеља Лазара, а живјеле су у своме родном селу Витанији на подножју Маслинске Горе. Када их је Господ једном приликом посјетио у њиховој кући, Марта као свака добра домаћица бринула се да што боље угости свога госта, а Марија је само слушала ријечи Учитељеве. Спаситељ је дао Марији за право. "А Исус одговарајући рече јој: Марто, Марто, бринеш се и трудиш за много. А само је једно потребно. Али је Марија бољи дио изабрала, који се неће од ње узети"(Лк. 10, 41-42).

Кнез Лазар, као и његов народ, био је веома побожан и одан својој Цркви. То је он доказао својим животом и радом. У својој престоници Крушевцу сазидао је цркву Лазарицу. Већ смо поменули његову задужбину Раваницу, а помогао је зидање манастира Горњака и других храмова Божјих, ревносно вршио дјела милости душевне и тјелесне. Његова вјера бјеше чврста као стијена, нада у Бога велика, а љубав према Господу Богу и ближњему своме неизмјерна. И пошто је такав био у животу своме, народна пјесма о боју на Косову на слиједећи начин описује дијалог између Пресвете Богородице и кнеза Лазара. Сама књига Св. Богородице кнезу бесједила:

"Царе Лазо, честито кољено,
Коме ћеш се привољети царству?
Или волиш царству небескоме,
Или волиш царству земаљскоме?
Ако волиш царству земаљскоме,
Седлај коње, притежи колане,
Витезови сабље припасујте,
Па у Турке јуриш учините,
Сва ће турска изгинути војска.
Ако л волиш царству небескоме,
А ти сакрој на Косову цркву,
Па причести и нареди војску,
Сва ће твоја изгинути војска,
Ти ћеш, кнеже, шњоме погинути.
Мисли царе мисли свакојаке:
Ако ћу се привољети царству,
Привољети царству земаљскоме,
Земаљско је за малено царство,
А небеско увјек и до вјека.
Цар вољеде царству небескоме:
Па сакроји на Косову цркву
Па дозива српског патријарха
И дванаест великих владика
Те причести и нареди војску. "

Кнез Лазар је, дакле, за ИДЕАЛИЗАМ, а не за материјализам, он је више полагао на ДУШУ, него на тијело, он је био за ЦАРСТВО НЕБЕСКО, а не за ЦАРСТВО ЗЕМАЉСКО. Многи људи не припадају искључиво једном или другом погледу на свијет и живот, већ и једном и другом, са превагом једноме или другоме. У такве је спадала и Марта.

Неки људи њих је врло мало у овоме свијету, то су светитељи припадају искључиво ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМЕ, а многи људи у данашње доба, на жалост, сувише многи, искључиво су за ЦАРСТВО ЗЕМАЉСКО. Јеврејин Карл Маркс до максимума је развио култ материјализма. Његови поштоваоци комунисти из свога програма избрисали су три човјечанству најмилије ријечи: БОГ, НАРОДНОСТ, ПОРОДИЦА. Они су против ИДЕАЛИЗМА и пропагирају најгрубљи МАТЕРИЈАЛИЗАМ. За њих не постоји душа и царство небеско.

На велику жалост наше заједничке мајке Св. Светосавске Цркве и на страховиту штету нашега народа, потоњих година лажни учитељи успјели су завести и за своју науку придобити велики дио нашега народа, нарочито омладине. Они отидоше за Карлом Марксом, отидоше у комунисте, народ одведоше у провалију и пропаст. Наш је идеал Христос. Св. великомученик кнез Лазар у животу свом био је вјерни сљедбеник Спаситеља свога и знаменити син српскога народа. Стога свакоме ко жели да буде добар хришћанин и добар Србин, треба у животу да буде идеал ЦАРСТВО НЕБЕСКО, треба да испуни ЗАВЈЕТ СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНКИКА КОСОВСКОГ КНЕЗА ЛАЗАРА.

МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Текст Митрополита Јоаникија објављен у "Гласу Црногорца" бр. 130, стр. 2 од 30. 06. 1942. године)

Видовдан је душа Србинова!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

ЊЕГОВОЈ ЕКСЦЕЛЕНЦИЈИ
АРМИЈСКОМ ЂЕНЕРАЛУ
АЛЕКСАНДРУ ПИРЦИО БИРОЛИ,
ГУВЕРНЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ
Цетиње

На неколико дана пред Видовдан (28. јуна) прошле године са изненађењем и жалошћу сам прочитао у "Гласу Црногораца" да је Високи Комесаријат за Црну Гору забранио служење парастоса на Видовдан погинулим Србима на Косову године 1389. на челу са њиховим владаоцем и мучеником кнезом Лазаром, кога је Српска православна црква прогласила својим светитељем. То ме утолико више изненадило што Видовдан није био државни празник већ црквени и не само што се тога дана увијек вршио парастос у слободној Црној Гори и Југославији, већ ни Србима у Аустро-Угарској ни аустријска ни угарска влада нијесу забрањивале ту утјеху.

Познато ми је да је високи представник Италијанске цивилне Власти у Црној Гори донио такву одлуку, на жалост, на предлог једнога Црногорца. Као странац, не познавајући нашу историју и нашу књижевност, он није знао да ће таква његова одлука бити увреда и бол за наш народ. Он је био човјек племенитог срца и високе културе, али у овом случају није поступо мудро. "Quandoque bonus dornitat Homerius" (Horatius, "De arte poetica").

За Србина је Косово велико и свето име. Косово је трагична Жртва за наш народ. Оно је наш велики бол и наш велики понос. За све који у том боју погибоше, наша народна пјесма је рекла: "Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно".

Митрополит Петар Други Петровић Његош у "Горском вијенцу" пјева о Косову у стиховима 198 до 278, и Краљ Никола Први Петровић Његош у своме дјелу: "Пјесник и вила" о Косову пјева од стр. 371 до 385.

Као што је познато, комунисти у својој агитацији за побуну пред 13. јули прошле године, иако за њих не значи ништа све што је српско и православно и што је свето нашему народу, оштро су пред народом нападали ону одлуку Високог Комесаријата и доказивали народу да нам Италијани забрањују што нам је најмилије и најсветије.

Из до сада наведеног, увјерен сам да ће Ваша Ексцеленција увидјети неоправданост поменуте одлуке високог Комесаријата и одмах дозволити дозволу служења парастоса Косовским Мученицима на Видовдан 28. јуна у свима парохијским и манастирским црквама у Црној Гори са пригодном проповиједи свештеника што ће бити на велику радост националиста, и на чему ће Вашој Ексцеленцији народ Црне Горе бити вјечно захвалан.

Изволите, Ваша Ексцеленцијо, и овом приликом примити израз мога дубокога поштовања.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Допис Митрополита Гувернеру Црне Горе армијском ђенералу А. П. Бироли М. бр. 957/12. 06. 1942. г.)

Шта се дешава са Пивским манастиром?

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЈЕСНИШТВУ
Шавник

О манастиру Пиви немамо никаквих поузданих вијести. Од управе манастира, скоро је година дана, да нијесмо примали никаквог извјештаја. То нас забрињава, у толико више што комунистичка акција у томе крају није још коначно угушена и ликвидирана. Можда је и настојатељ страдао, а није искључено да је и ова светиња са својим иметком била плијен комуниста.

Поднесите нам што прије извјештај о овој св. обитељи, а уколико не располажете подацима, побрините се да их што брже и преко поузданих особа прибавите и нама упутите. Хитно је!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Акт Митрополита Архијерејском намјесништву Шавничком М. бр. 2095/25. 06. 1942. г.)

Шта се дешава са Бијелом и Подмалинским?

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЈЕСНИШТВУ
Шавник

Година је дана да немамо никаквих вијести од Управе манастира Бијеле о стању и приликама у обитељима Бијелој и Подмалинском. Није искључено да су и ова два наша древна манастира са својим братством страдали за вријеме злогласне комунистичко-партизанске акције.

Обратном поштом подносите нам извјештај о стању ових манастира и њиховом братству, а уколико не располажете подацима, прибавите их најбржим путем и нама реферат поднесите.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Акт Митрополита Архијерејском намјесништву шавничком М. бр. 1096/25. 06. 1942. г.)

Комунистичка пљачка манастира Косијерева 1942. године

УПРАВА МАНАСТИРА
КОСИЈЕРЕВА

ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ
Цетиње

Част је извијестити овој Управи Православну Митрополију да је Манастир Косијерево до танчина опљачкан и да су све ствари однешене од стране комуниста, како се то да видјети по реверсима које је Управа Манастира и онда у оној очајној и сувише тешкој борби по захтијеву од насилника добијала.

Дана 10. јануара 1942. године, пописане су све ствари као имовина (покретне и непокретне), као и све што се нашло од животних намирница. Овога дана Манастир Косијерево престао је живјети јер су и Манастирски млини били одузети, тако да особље Манастира није ни љеба нити пак другог шта имало да би се бар донекле провело у животу. За седам мјесеци настојатељ Манастира није никуда пошао из своје ћелије, нити је пак могао од глади. А тако исто и остало особље манастирско.

25. јануара ове године из Манастира су однешене ствари: два душека, два јастука, два чаршава, навлаке за јастуке, а које је однео Милован Јарамаз из Мируша Црногорских. Разуме се насилно. По наређењу В. Килибарде из Велимља однешено је из Манастира по реверсу четири кревета са федерима, четири ћебета, два јоргана, два чаршава, четири душека, 2 јастука са навлакама, ове ствари однео је Васо Драганић из села Петровића. По наређењу Лабуда Ковача који је играо улогу тако рећи био је све и сва у комунистичкој оној страшној банди, однешене су поново ствари: један јорган, један душек, један јастук са навлаком, један чаршав и мали јастучић за везиво са навлаком. Априла седмога однешено је из Манастира: три умиваоника, три лавора, три бокала, три кутије за сапун, као и један лонац од десет литара емајлирани затворено плаве боје, однео их је Ристо Васиљевић, а по наређењу А. Ковача-Петровићи.

Пошто је Манастир до танчина опљачкан то је остало само једно канапе, и то канапе су отерали за Клаковицу једнога дана а по наређењу Л. Ковача-Петровићи, однела га је женска Вукосава Алексић. У посљедње вријеме отјеране су биле и Манастирске краве, које су враћене по доласку Четничке војске. Два вола и три телета заклана су без да је Управа Манастира на ово добила реверс. Сила Бога не моли, морало се ћутати и све подносити, и то са великим стрпљењем.

Управа је Манастира предузела кораке код садашњих власти ако би се нешто бар добило од ових ствари, и већ је ушла у траг за поједине ствари, које су се налазиле у Рјечанима, рекоше у болници. Много је посуђа пропало, а архива и књиге су сачуване, у толико јер су по молби настојатеља остале недирнуте, и ако су их хтели да носе цепања ради и завијања неких пакета ради. Ратна одштета у боновима као и тапије на турском језику сачуване су у потпуности као и преписи Манастирских земаља, које је настојатељ чувао код себе у соби под даском зашивене... Ако би се указала прилика ове ствари не би требало више држати у Манастиру но свакако предати их на сачување Митрополији јер - времена су тешка -.

Драгоцјености црквене нису дирате, у потпуности су онако како је то примљено приликом примања Управе у своје вријеме.

Живот је и сада и сувише тежак и биће за дуго времена. Манастиру ће требати године и године да се опорави и доведе до реда.

Поред свега овога сачуване су и пчеле у 13 комада кошница, десет комада украдене су и однешене. То је учињено у ономе дјелу пљачке када је владао хаос оне анархије.

О животу нас монаха није потребно у акту означавати, једино ето о. Теофан је поведен не зна се куда, а изгледа да је и убијен, и ако је форма била да се он води на парохију у своје родно мјесто у Гацко. Ја се нијесам никуда кретао тако да ме је то и задржало у животу, људи су ме овдје чували и за мене се залагали.

Оволико знања ради да би знали како је стање Манастира Косијерева.

НАСТОЈАТЕЉ МАНАСТИРА КОСИЈЕРЕВА:
ИГУМАН
о. Дамјан

(Извјештај игумана Дамјана (Томића), старјешине манастира Косијерева, Митрополији бр. 15/18. 06. 1942. - М. бр. 1139/29. 04. 1942. г.)

Чуваћемо светињу и отаџбину!

КОМАНДА НАРОДНЕ ВОЈСКЕ
ЦРНЕ ГОРЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
- Главни штаб -

УПРАВИ МАНАСТИРА ОСТРОГА
Острог

Примио сам акт Митрополије Црногорско-приморске бр. 1235 од 12. августа 1942. године са којим ми је Њ. Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски г. Јоаникије зажелео добродошлицу, и шаље мени и мојим четницима Његов архипастирски благослов.

Дирнут сам овом пажњом и благословом који ми пастир наше цркве у напаћеној Црној Гори даје охрабрење и потстрека, да борбом противу невјерника и безбожника продужим заштиту наших Светиња, живота и имовине, ја му у име своје и својих војника од срца благодарим, исто онако, како ћу остати захвалан Вама и осталом свештенству манастира Острога, на топлом пријему у овај свети Дом, који је под Вашим руководством, у коме нам је пружена домаћинска љубав и предусретљивост од првог дана нашег доласка.

КОМАНДАНТ-ПУКОВНИК,
Бајо Станишић

СТАРЈЕШИНА ПРАВОСЛАВНОГ МАНАСТИРА
ОСТРОГ

ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ
Цетиње

Потписаном част је спровести горњу захвалност на увиђај и употребу.

СТАРЈЕШИНА
арх. Л. Митровић

(Допис команданта Народне војске Црне Горе и Херцеговине пуковника Баја Станишића Управи манастира Острога бр. 1799/22. 08. 1942. - М. бр. 2329/18. 09. 1942. г.)

Посјећујмо и тјешимо болесне!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИШТВИМА,
СВИМА У ЕПАРХИЈИ

Једна од основних дужности пастира јесте и похађање болесних.

Ту обавезу Спаситељ императивно одређује свештенику кад сматра посјету у болести једном од правих дјела милосрђа, ријечима:

"Болестан бијах и посјетисте ме" (Мт. 25, 36).

Болесник се у данима својих мука и невоља никоме тако не весели као посјети свога духовног руководитеља, јер: ако и за трунку има наде на оздрављење, мудра пастирска ријеч то претвара у тврду и велику вјеру на продужење земаљског живота. Ако је, заиста ту крај земаљског живота, свештеник болесника осигурава духовним штитом, духовним окрепљењем и храброшћу да спокојно изађе пред Праведног Судију Спаситеља свога, а ако је час кајања не изостаје ни нада на опроштај грехова.

Сјетимо се невољника болесника! Ко је у стању да улије утјехе у срце његово растргнуто очајањем и најцрњим слутњама, ако не истински посланик божанске љубави свештеник.

Свештеник по гласу Спаситељеве заповијести дужан је, да болесног свога парохијана припреми за вјечност, очисти га св. тајнама: исповијести и причешћа и у топлој молитви својој призове Спаситеља да га исцијели, сачува и упути у тихо пристаниште вјечнога живота, а анђео Божји да му буде вјерни и свагдашњи хранилац.

Свештеници су ову своју дужност, прву и свету, скоро потпуно занемарили. Рјетки су случајеви, и то само у неким крајевима, да је болесник од свештеника обиђен, да је св. тајнама понуђен, да је при растанку са овим свијетом утјешен и за небо припремљен.

Гријех је зато на свештеницима велик и одговорност пред дародавцем пастирске власти тешка. Тога ради, ми ову окружницу шаљемо свештенству нашем, да га потсјетимо на ову узвишену дужност његову; да му, по свом Архипастирском старању за духовно добро вјерних, који су нам у јеванђелско руководство повјерени, скренемо пажњу, да не смије остати ниједан болесник, који не би био чешће и свесрдно похођен од свештеника и св. тајнама: исповијести и причешћа поткријепљен. На ову пастирску бригу и обавезу сада скрећемо пажњу свештенству, а они свештеници који су и у овоме свом дјеловању били приљежни нас уистину радују, док оне, који ову дужност до сада пренебрегоше сада позивамо да најревносније болеснике обилазе, благо и очински тјеше, животодавним ријечима Св. Писма потискују из њиховог срца и душе очајање и стварају право хришћанско расположење и св. тајнама исповијести и причешћа припремају за радостан излазак пред Праведног и милосрдног Судију Господа Христа.

Ко од свештеника ово убудуће не буде најсавјесније радио, биће , нам одговоран.

При прегледу неких парохијских управа, примијетили смо, да се подаци о исповијести и причешћа не уносе у матицу умрлих, па, да се то у будуће не би догађало, позивамо свештенство, да свагда у матици биљежи: је ли болесник пред смрт исповијеђен и причешћен. Гдје у књизи нема нарочите рубрике за ово, те податке уносити у "Примједби", јер ће, при ревизији, прегледу ових података бити посвећена достојна пажња.

Намјесници ће ову окружницу текстуално расписати свештенству, а нама потврдити пријем.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Окружница Митрополита Архијерејским намјесништвима М. бр. 1277/10. 07. 1942. г.)

Владикино саучешће

ОЖАЛОШЋЕНОЈ ПОРОДИЦИ СВЕШТЕНИКА
НОВА ДЕЛИЋА,
БИВ. ПРИВР. ПАРОХА ПЛАНИНОПИВСКОГ,
Горанско

Вијест о смрти примјерног свештеника Нова у нашој души изазвала је дубоку жалост, па хитамо да Вам у претешкој тузи Вашој упутимо ријечи утјехе.

Свештеник Ново, чија је жалост и љубав према Светој Цркви Светосавској доказана, родољубље освједочено, руковођен Промислом Свевишњег, избјегао је очигледну смрт прошле године, која му је пријетила од непријатеља Светосавља, и вратио се у свој завичај, увјерен да ће ту на свом огњишту наћи уточиште и заштиту. Међутим, ту баш пада као жртва безбожних комуниста, гине као прави Христов војник.

Ми ћемо се усрдно молити Господу Богу да његовој племенитој души удијели рајско насеље у царству вјечности, а међу живима сачува свијетао и трајан спомен. Вјечна му памјат!

Са благословом, ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Саучешће Митрополита породици од комуниста убијеног свештеника Нове Делића М. бр. 1286/11. 07. 1942. г.)

Религиозна и национална служба свештеника

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИШТВИМА,
СВИМА У ЕПАРХИЈИ

У доба спровођења националне организације, односно сузбијања разорне комунистичке акције, истакли су се многи свештеници наше Епархије. Многи од њих су с пушком у руци у прве редове полетјели, да, попут старих наших свештеника, предњаче својој пастви у дјелу уништења народних непријатеља. Други су у појединим националним, односно четничким одредима вршили службу религиозно-моралног карактера, а извјесни су обје те дужности спајали уједно.

У вези предњег, а да би Митрополија имала потребне податке, и знала заслуге свештеника, архијерејско намјесништво ће прибавити потребне извјештаје од свих свештеника свога подручја, који су учествовали лично у националним односно четничким акцијама против комуниста-партизана, о томе: какву су улогу религиозно-моралног карактера вршили при томе и с каквим успјехом, колико су остали у таквим акцијама, куда се кретали и о свему томе што би могло бити од користи и вриједно запазити у интересу вјерско-моралног подизања нашег народа. Кад намјесништво прибави те извјештаје од свих таквих свештеника, доставиће их једновремено Митрополији,

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Окружница Митрополита Архијерејским намјесништвима М. бр. 1356/15. 07. 1942. г.)

Помозите, свети владико!

ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ
МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ
ГОСПОДИНУ ЈОАНИКИЈУ

Цетиње

Усуђујем се Вашем Високопреосвештенству поднијети следећу молбу:

Прошле године муж ми је погинуо од зликоваца-комуниста, на правду великога Бога. Сигурно је негдје бачен у јами, пошто нијесам још успјела да му нађем леш, иако за њим трагам ево три пуна мјесеца. Од погибије мога мужа Лазара живим од милостиње добрих људи, пошто немам никакве имовине.

Стога молим Ваше Високопреосвештенство да ми изволите удјелити извјесну новчану помоћ, и тиме ме спасили од глади. Љуби св. дневницу и проси Архијерејски благослов,

Цетиње, 16. јула 1942 год.

Понизна Велика уд. Војводић са станом у Његошевој ул.

(Молба Цетињанке Велике, удове Лазара Војводића, Митрополиту за помоћ 16. 07. 1942. г.)

У служби богу и роду

ШТАБ ЛИМСКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА
- Положај

ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ
МИТРОПОЛИТУ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ ГОСПОДИНУ
ЈОАНИКИЈУ
Цетиње

Ваше Високопреосвештенсво!

Ваше архипастирско писмо примили смо у отсутности нашег омиљеног и прослављеног војводе Господина Павла Ђуришића, који је важним пословима на корист народа заузет, на које Вам се топло захваљујемо.

Као што сте и сами увидели, уверавамо Вас, да су настојања нашег војводе и осталих четничких витезова сада а и у будуће у спашавању светилишта Христове Цркве, враћању духа, вере и морала, спасења Светосавског стада, као и у помагању свештонослужитеља, који нас у овом послу у овим тешким и тмурним часовима по наш народ помажу.

Особито нас је дирнуо ваш архипастирски благослов и Ваше архипастирске молитве упућене Свевишњем за спас и чување од зла поборника Христове вере, братства и љубави.

Остајући у нади, да ћете нас и даље помагати својом ријечју и благословом као вјерни Светој Православној Цркви поздрављам Вас у име отсутног војводе и свих четника.

Колашин

ЗАСТУПНИК КОМАНДАНТА,
капетан прве класе,
Милан А. Павићевић

(Допис штаба Лимског четничког одреда Митрополиту бр. 230-30. 07. 1942. - М. бр. 1693-04. 08. 1942. г.)

Народ се сачувао од комунизма

Ваше Високопреосвештенство!

На основу Вашег ријешења М. Бр. 843 - А - 1942 - 1530 од 05. 02. (23. 02) - 1943. г. којим ми је било стављено у дужност да обиђем парохије: граховску, вилушку, косијеревску, вучедолску и туманску, то ми је част послије обиласка и повраћаја поднијети Вам сљедећи извјештај о свом кретању, као и извјештај о религиозно-моралном стању у дотичним парохијама.

Са Цетиња сам пошао 6. марта /н. к./ 1942. године преко Подгорице, а дошао сам на Грахово 8. марта тек. г.

Дана 12 марта посјетио сам затворенике на Грахову. Ту сам обавио мало водоосвећење и одржао им један подужи говор.

Дана 13 марта служио сам св. литургију на Грахову. Ту сам проповиједао и причестио око 250 особа.

Дана 14 марта 1942 г. служио сам и проповиједао на Вилусима. Ту је примило св. тајну исповиједи и причешћа, исто тако, око 250 особа.

Дана 20 марта служио сам и проповиједао у Нудолу, а 21 марта служио сам и проповиједао у Заплану, гдје се причестило око 80 особа.

Дана 27 марта служио сам и проповиједао у Балосаве, тога сам дана и обавио извјесне обреде у селима: Долове и Осјеченици.

Дана 28 марта служио сам и проповиједао у селу Броћанцу, гдје се причестило око 70 особа.

Дана 4 априла служио сам у Петровићима, гдје сам и проповиједао, а ту се причестило око 15 особа. 5 и 6 априла обишао сам села Скочу Гору и Пилатовце, гдје сам обавио извјесне обреде.

Дана 7 априла на Благовијести служио сам и проповиједао у селу Мирушама, гдје се причестило 23 особе. Ту сам са игуманом манастира Косијерева о. Дамјаном обавио парастос погинулим националистима, а дана 8 априла обишао сам село Кљаковицу, гдје сам обавио чин водоосвећења.

Дана 11 априла служио сам и проповиједао у Селу Враћеновићима. Ту се причестило само 6 особа, а 12, 13 и 14 априла посјетио сам села Корабљицу, и Подвир, као и манастир Косијерево.

Дана 17 априла на Лазареву Суботу служио сам и проповиједао у селу Сомини, гдје сам извршио око 15 крштења и 4 опијела, односно, опојао гробове неких, који су били раније умрли. Дана 18 априла на Цвијети служио сам и проповиједао у селу Црквицама, када сам и по други пут по повратку посјетио села: Пољице, Врбицу, Шљеме и Вучи До. У овима селима бавио сам се све од Цвијети па до Великога Петка, када сам продужио за тупанску парохију. На Цвијети се причестило 12 особа.

Дана 25 априла на Ускрса служио сам и проповиједао у Штрпцима. Овог дана посјетио сам села Јелиће и Долове, на литургији је било око 130 особа. 26 априла други дан Ускрса служио сам и проповједао у Горњи Тупан, а на св. литургији било је присутних око 170 особа.

Дана 27 априла трећег дана Ускрса служио сам и проповиједао у селу Држама. Овдје је било на св. литургији око 80 особа.

На Томину недељу 2 маја служио сам и проповиједао у селу Спили, јер припадници овога села славе св. Ђорђа. На литургији је било око 70 особа. Због одласка мушких на положај да учествују у борбама противу комуниста, овог дана, с обзиром на број становника у овом селу, било је мало (70) особа у цркви.

Дана 9 маја на недјељу мироносица служио сам у селу Кнежевићима, када сам преко Грахова дошао на Цетиње дана 12 маја у 7 сати увече.

Религиозно-морално стање у дотичним парохијама

Парохија граховска.

Грахово је било центар комунизма и одатле су, тако рећи, потекле све несреће у овим крајевима. Главне комунистичке вође, за овај крај, биле су родом са терена ове парохије. Оне су за собом биле оставиле велику пустош, како у вјерском тако и у моралном смислу. Комунисти су били успјели да скоро све загрију и да заведу за собом, а нарочито омладину. Благодарећи извјесним њиховим поступцима, као убијању невиних људи: затим, пљачкању хране, стоке и. т. д. народ је тек тада увидио шта комунисти хоће и тек их је тада почео да напушта, иначе био им је срцем и душом одан. Убивши много онамошњих угледних људи, а благодарећи сродничким везама, комунисти су омрзнути код народа скоро тако, да двије трећине ове парохије гаје очите мржње према истима.

Послије појаве националног покрета, била је дата прилика за један корисни црквени рад, али како је ова парохија без пароха, то је духовно вођство у овој парохији било препуштено само себи. Народ ове парохије није ирелигиозан, нити су комунисти и поред свих својих настојања успјели да га у потпуности одврате од вјере, већ напротив, религијска се свијест пробудила код истих, тако да и сами увиђају, да је одсуство пароха једна велика њихова штета и пропаст. Увидио сам да је народ жељан и осјећа потребу да има пароха, па су се многи интересовали, да ли могу добити неког сталног пароха? Да ова парохија има пароха, вјерујем, да би и у религиозном и у моралном стању могла се поправити да буде једна од бољих парохија у Епархији.

Парохија вилушка.

У религиозном и моралном погледу ова парохија може се подијелити на два дијела. Једна половина парохије је доста добро очувана и у вјерском и у моралном смислу. Села: Спила, Осјеченица, један дио Балосава, пола Вилуса и Заслап су велики противници комуниста, а на тај начин и одани Цркви (нарочито Спила). Препуштеност самим себи, управо, разним јавним и тајним деструктивним елементима и агитаторима, плашим се да и њих не заведу и поколебају. Село Нудо, из кога потичу два опасна комунистичка првоборца Саво Мизара и Матија Антуновић у већини је против Цркве, а срцем и душом одан партизанима. Она мањина која је одана Цркви, под сталном је импресијом оних бројних и дрскијих, а који су противници вјере, те оскудица у пароху велики је минус, који може да буде од будућих великих штета. Једна четвртина парохије (Пола Нудола, пола Вилуса, пола Балосава и Долови) доста је непријатељски расположена према Цркви, а што је интересантно у моралном погледу нијесу на ниском нивоу.

Парохија косијеревска.

У религиозном и у моралном погледу ова је парохија знатно испод других парохија, а нарочито у религиозном. Једино село Броћанац одваја по својој побожности и црквености. Ово село броји око 80 домова, а св. литургији присуствовало је преко 120 особа. Око 70 особа примило је св. тајну исповиједи и причешћа, иако је код њих била св. литургија треће недјеље Великога поста. Села Петровићи и Кнежевићи, једним дијелом су јачи симпатизери комуниста, док је онај други, више црквенији и религиознији. Села: Почековићи, Враћеновићи, Корабљица и Мируше, већим дијелом су чисти комунисти и ватрени помагачи партизана и њиховог рада. Иако је у Мирушама на Благовијести и у Враћеновићима, 11. априла било прилично народа, закључио сам да су више дошли неким испитивачким циљем и из интересовања што ћу тих дана говорити, него на основу тога, што су осјећали да им је потребна Црква и молитва.

Братство манастира Косијерева, неуморно ради на црквеном послу у овој парохији, а исто тако и редовно проповиједа на свим богослужењима и обредима, те на тај начин вјерујем, да ће успјети да нешто више вежу овај народ за Цркву. Околина манастира, много је похлепљива за манастирском имовином, а до сада су неколико пута покушавали да изврше расподјелу манастирске имовине.

Припадници ове парохије врло су сиромашни, а партизани су их са исхраном чешће помагали, те их на тај начин везивали за себе, а одвраћали и од вјере и у моралном смислу кварили. Овакав поступак комуниста један је од главних разлога овако хладном вјерском расположењу сиромашних парохијана ове парохије.

Парохија вучедолска.

Припадници ове парохије су врло религиозни људи. Комунизам је овдје оставио врло мало трага. Изузев села Врбице, остала су села добро очувана, услед тога што су главне вође онога краја из овог села.

Парохијани вучедолске парохије, много су потиштени без пароха, а убиство оналмошњег пароха сви жале и осуђују. Пароха ријетко међу собом гледају и жељни су видјети ма и најмањи црквени обред. На свим богослужењима и обредима које сам вршио у овој парохији, било је пуно присутних. Нарочито се овдје истиче село Сомина, које је и у религиозном и у моралном погледу изнад осталих села ове парохије.

У овој парохији било је много некрштене дјеце (око 20 и пуно неопојених гробова). Једино село Врбица настојало је да своју некрштену дјецу одложи до других прилика.

Парохија тупанска.

У религиозном и моралном погледу ово је једна од првих парохија у оном крају. Народ је много религиозан и јако моралан. Иако су тек уочи самога дана богослужења знали да ће да буде служба код њих, ипак су у великом броју посјетили св. храмове. Из ове парохије врло их је мало одбјегло са партизанима, а увидио сам да према истима гаје велику мржњу. Код њих комунизам није оставио скоро никаквог злога трага, већ напротив, сада су више загријани противу истих. Међу собом су много сложни и компактни, да је то један од ријетких примјера, а гостопримством се много уздижу изнад осталих, а нарочито према свештенику.

ОПШТИ УТИСАК

Помањкање пароха у овим парохијама од неоцјењивих је штета за Цркву. У свим парохијама интересовали су се, да ли им се може попунити парохија и слати неки од пароха. Иако непријатељи Цркве и данас енергично, било тајно, било јавно, раде противу интереса Цркве, ипак нијесу успјели да поново заведу народ на странпутицу и одврате од Вјере. Да има свештеника у оним крајевима данас би више могли учињети у црквеном погледу, него за читавих потоњих 10 година дана. Комунисти су оставили приличну пустош, те је народ духовно и гладан и жедан, те би требало што прије овако подесан терен, ових парохијана, искористити. Истина, у појединим мјестима, још је народ привезан за партизане и има још неки страх и наду на њих, те усљед тога и одбијали су да врше поједине обреде. (Случај у Врбици парохија вучедолска). Та привезаност за партизане, нема неки дубљи коријен, нити је та клица баш дубоко усађена у њихове душе. Са падом комуниста, пада и њихова веза са истима, са уништењем ових, престаће и нерасположење према Цркви.

Припадници ових парохија, у духовном погледу препуштени су самим себи, те се плашим, да дуговременим одсуством пароха не привуку их за себе непријатељи Цркве. Изашиљањем појединих свештеника доста би се постигло, а на крају крајева, бар извршење обреда не би страдало. У моралном погледу, народ стоји високо, а што се да закључити и из тога, што у читавим овим крајевима нема никога да живи у суложништву, или пак, да има неки случај ванбрачно рођене дјеце. Развода бракова одовуда скоро и нема.

Духовну пустош поред комуниста, у овим крајевима оставили су и поједини свештеници, који су се тамо налазили. Непроповиједање ранијих свештеника, много је утицало на одвраћању народа да присуствује св. богослужењима и на ослабљењу вјере и побожности. Извјесни су ми говорили, да има већ 10 па и више година да никако нијесу чули свештеника да држи поуку народу.

Сви обичаји у овим парохијама, који се чине приликом обреда, врло су лијепи и црквени. Тако у Тупану сам видио један ријетки обичај, да припадници једнога храма донесу јело за све молитвенике, који су дошли на богослужење. Ово је било на други дан Ускрса, када је било на литургији присутно око 170 лица.

Моралне и духовне пустоши, које су почињели комунисти, као и све друго што је ишло на одвраћању од вјере и храмова, сада би се могло залијечити и исправити, само да има свештеника да се попуне ове парохије. Препуштање народа самом себи, много је опасно и штетно за Цркву, јер непријатељи вјере и нације, плански и енергично, искоришћавају ову празнину, па се бојати да им народ и у већини не подлегне.

Омладина је доста добро црквена. Обраћајући нарочиту пажњу каква је она, од 250 причасника у Грахову, скоро половина је била мушке и женске омладине. И у другим мјестима, омладина је добро посјећивала храмове, а нарочито поред Грахова, у Вилусе, Спили, Заслапу и у Сомини, а особито у цијелој парохији тупанској. Ова би се омладина још боље могла привезати за Цркву, а преко ње и она друга што не посјећује храмове, али помањкање свештеника, плашим се да не одврати од вјере, не само омладину, већ и старце и дјецу.

На територији ових пет парохија које сам имао да обиђем једино је радила школа у Петровићима и то свега 11 ученика. Увјерио сам се да их је онамошњи учитељ добро обучио у вјерској настави, јер је и он сам много црквен, и јако побожан и васпитан.

Ето, то је укратко мој извештај о овом кретању, као и извјештај о мом религиозно моралном опажају у овим парохијама у времену од 8. марта, када сам тамо стигао, па до 11. маја, када сам кренуо за Цетиње.

Љуби Вашем Високопреосвештенству св. десницу и проси Ваш Архијерејски благослов

Цетиње, 16/13. маја 1943. г. ПОКОРНИ

свештеник Радуле Шћепановић
писар Црквеног суда

(Извјештај свештеника Радула Шћепановића Митрополиту М. бр. 1818/13. 05. 1942. г.)

Будимо чиста образа!

СРЕСКИ НАЦИОНАЛНИ ОДБОР
БЕРАНЕ

Ваше Високопреосвештенство,

Ниједан догађај, ниједан преврат, ниједна епоха није толико имала утицаја на људе и карактере, као што је вријеме и прилике, које преживљујемо у данима тешке народне трагедије. Многи слаби карактери разних професија, положаја и занимања не мислећи на последице, на суд млађих поколења, на завјет дат пред Богом и људима за вјерно и одано вршење своје службе и свог узвишеног позива, дали су се заварати и обманути на штету своје нације и вјере служећи идејама разних дефетистичких елемената, које су туђински плаћеници сијали у нашем народу.

Тјешимо се тиме што је било у нашем народу доста и свијетлих примјера, који су прошли кроз сва та искушења и као народни борци пронијели свијетло име и примјеран карактер што ће им служити на част и понос народа у којему служе и из којега су поникли.

Један између таквих у срезу Беранском јесте млади пун идеализма и воље за вршење своје узвишене дужности Марко Баровић, свештеник Будимски, који заслужује најљепше, најпохвалније епитете: одличног пастира стада Христовог, примјерног борца и чувара националних светиња, искреног саучесника у биједама и невољама народним. Никакав страх и пријетње безбожника, као и материјалне невоље у његовој породици нису га могле помести са тога деликатног и изабраног пута, пуног кривудавих стаза и искушења, већ је поменути смјело и одважно корачао ка извршењу наших народних идеала.

Ваше Високопреосвештенство!

Мотиви, који су руководили Срески Национални одбор, да Вашем Високопреосвештенству нацрта један овакав портрет у лицу Господина Баровића јесу: да се овим повлачи једна паралела између добра и зла, између свијетлих и тамних типова, између истине и лажи, између енергије и кукавичлука, између љубави и оданости према народним светињама и рушења и омаловажавања истих и најзад између службе Богу и мамону. Тако кад наступе за наш народ бољи дани, да се сваком по заслузи може одредити праведна награда.

ПРЕДСЈЕДНИК
Тома Јоксимовић

(Допис Томе Јоксимовића, предсједника Среског националног одбора у Берану Митрополиту бр. 79/21. 07. 1942. - М. бр. 1603/27. 07. 1942. г.)

Манастири су спаљени, свештеници побијени, а многи су у затворима

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ,
Београд

Скоро ће година да је подручна нам епархија Митрополија Црногорско-приморска одвојена од централних црквених власти. Узимајући у обзир њено и иначе тешко материјално стање и прилике кроз које је пролазила због страховите комунистичке акције лако је схватити тежину мога положаја. Немогуће ми је писати и слати више дописа, стога ћемо, и ако се ради о разним предметима, све у кратко сажети и у овоме акту написати.

До несрећне комунистичке побуне 13. јула 1941. године, Италијани су према нашој св. Цркви и народу били благи и предусретљиви. Плате су свештенству редовно исплаћиване и исплаћују се. Богословија није радила, али су предузети кораци, и надамо се да ће шк. год. 1942/43 радити бар шести разред.

Од побуне, кривицом комуниста, за нашу св. Цркву и народ настали су тешки дани. Запаљени су манастири: Режевић, Градиште и Бијела али храмови њихови нијесу запаљени. Опљачкани су многи манастири, цркве и Црквени суд.

Комунисти су убили 13 свештеника, многи свештеници и свјетовњаци налазе се у интернацији и затворима.

Пошто се је посљедњих мјесеци јавио и ојачао Национални покрет, те су наши Националисти заједно са Италијанском војском разбили партизане и ослободили Црну Гору од комунистичког терора, прилике су кренуле знатно на боље.

Част ми је извијестити, што сам и раније учинио, да сам образовао комисију за полагање испита црквенојерахијских службеника, за што молим сагласност и одобрење.

Уз овај кратки извјештај слободан сам Св. Архијерејски Синод замолити за следеће:

1) Црквено судство досад је било потпуно укочено, јер се брачни парничари и свједоци нијесу могли позвати у суд услед нередовних прилика и тешкоћа у саобраћају. Још једна важна околност је и то што одлуке овог суда, по брачним споровима и свештеничким кривицама, нијесу извршне, будући странке имају право призива на Велики Црквени суд. Сада се прилике нормализују и ја сам намјеран да се рад по судским предметима настави. Међутим, сметња у погледу извршности судских одлука, односно призива странака, стоји и даље отворена. Зато молим Свети Архијерејски Синод да споразумно са Великим Црквеним судом то питање, према данашњим приликама и црквеним потребама, уреди и да ми за то сходна упутства, како живот Цркве у том погледу не би даље био укочен.

2) У случајевима брачних сметњи и забрана странке ми се обраћају за диспензације и у случајевима, који по односним законским прописима спадају у надлежност Светог Архијерејског Синода. Њихово одбијање, управо немогућност за то, чини да се множе конкубинати, које није било лако сузбијати ни у нормалним приликама, а камо ли данас. И ово питање потребно је ријешити, односно наћи начин да се странкама омогући законито склапање бракова, разумије се гдје је то могуће, односно законом предвиђено, као дозвољиво.

3) Приликом капитулације на територији моје епархије нашао се је знатан број свештеника избјеглица и њихових породица. Коликогод сам могао указивао сам њима и свима другим сваку могућу помоћ. При томе сам успио да све свештенике избјеглице, који су то хтјели, привремено (као клирике других епархија) упослим. Онима, који су према односним законским прописима стекли право на унапређење, давао сам и припадајући групу. Тим поводом молим Свети Архијерејски Синод за писмено одобрење: да им се могу давати законом стечена права унапређења, јер они, имајући дужност као и остало свештенство, требају да имају права. Ово има да важи и за црквенојерархијске и црквено-самоуправне службенике, који живе под једним истим животним околностима. Стојећи на томе становишту, ја им та права у вези усменог овлашћења Светог Архијерејског Синода, датог ми преко једног подручног свештеника прошле 1941. године у јулу, и дајем, а овим молим да ми се, како је већ поменуто, то овлашћење писмено учини, односно даду сходна упутства у духу интереса Свете Цркве.

4) Живот Цркве захтијева органску везу њених дјелова. Та веза је нарочито данас потребна, када су прилике изузетне и врло тешке, поштански саобраћај доста спор, а са централним властима скоро немогућ. Зато молим Свети Архијерејски Синод да и по овом изволи предузети потребне кораке и омогућити везу појединих дјелова црквених са Централним црквеним властима, колико ради једнообразности, толико и ради олакшања и унапређења духовног живота и одржавања јачег јединства Цркве.

Поред наведеног, молим и за друга упутства која Св. Синод нађе за потребно.

Светом Архијерејском Синоду одани,

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Извјештај Митрополита Светом Архијерејском Синоду СПЦ М. бр. 1987/18. 08. 1942. г.)

Народ је увидио да је комунизам злочиначка доктрина!

ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ
МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ
ГОСПОДИНУ ЈОАНИКИЈУ

...У Грахову па и у свим мјестима која су поменута опажају се страшне духовне и материјалне последице комунистичке владе. У овим мјестима је годинама слободно ширена комунистичка пропаганда. Страшне посљедице комунистичког режима су ипак имале и једну позитивну страну. Народне масе су увидјеле да је то једна злочиначка доктрина те се сада поново враћају цркви. Изгледа да је та њива сада особито подесна за за еванђелску сјетву. Моја посјета је била добро примљена и нека ми се не замјери, сигурно имала успеха. Интереси цркве захтевају да се на тим парохијама поставе стални пароси што прије. Цркве су доста добро очуване. Нијесу настрадале од партизана. Једино се мора напоменути да су матице и архиве парохије Граховске потпуно уништене.

Ето то је све што би се имало укратко рећи.

Љуби свету Десницу Вашега Високопреосвештенства Ваш одан и послушан

01. 10. 1942. г.

Цетиње

Свеш. Др Лука Вукомановић
- Професор

(Дио извјештаја свештеника др Луке Вукмановића Митрополиту од 01. 10. 1942. г. по акту М. бр. 2130)

Документи о парастосу Граховљанима - жртвама комунистичког терора

ОДБОР ПЛЕМЕНА ГРАХОВСКОГ
ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ПАРАСТОСА
СТРИЈЕЉАНИМ ЖРТВАМА
ОД СТРАНЕ КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА
У ГРАХОВУ

ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ
ГОСПОДИНУ ЈОАНИКИЈУ,
МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ.
Цетиње

Ваше Високопреосвештенство!

Племеници Племена граховског приредиће у недјељу, 20-ог септембра т. г., у 11 часова прије подне, код основне школе у Грахову парастос двадесет и шесторици стријељаних Срба од стране комунистичког режима.

Како је општа жеља племена граховског да овај парастос буде у исто вријеме и национална и велика религиозна манифестација свега што је честито и национално у српству ових крајева, овом Одбору је част, да путем најтоплијих молби, умоли Ваше Високопреосвештенство да на овај парастос лично присуствује. Вашим високим присуством поново би Света Српска Православна Црква понијела, као и у свим тешким временима, барјак за спас свога народа, кога треба излијечити и повести поново и неустрашиво ка бољој и сретнијој будућности.

Ваше Архијерејске топле молитве Свевишњем Господу Богу, праћене са смјерним и топлим молитвама поштеног и честитога народа за душе и покој ових намучених и честитих Срба, којима овај парастос приређујемо, унијеле би нову снагу и несаломљиву вјеру у душе напаћеног и намученог српског народа.

Молимо Ваше Високопреосвештенство да нам додјели свој Архијерејски Благослов.

Грахово,

10. септембра 1942 год.

ПРЕТСЈЕДНИК ОДБОРА
Слободан Кујачић

(Овај документ је заведен под бројем 2291/42)

Плакат за помен граховским новомученицима

ОДБОР ПЛЕМЕНА ГРАХОВСКОГ
ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ПАРАСТОСА
СТРИЈЕЉАНИМ ЖРТВАМА
ОД СТРАНЕ КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА
У ГРАХОВУ

Поштованим и националним Србима Црне Горе, Херцеговине и Боке,

Национално, српско и пробуђено Грахово, даваће у недјељу, 20. септембра т. г. у 11 часова прије подне, парастос стријељаним жртвама од стране комунистичког режима у Грахову:

Ковачевићу С. Новици, судији
Ковачевићу С. Блажу, учитељу,
Ковачевићу К. Марку, земљораднику
Ковачевићу Б. Петру,
Ковачевићу Ј. Мирку,
Ковачевићу Р. Николи,
Ковачевићу Р. Марку,
Ковачевићу Р. Јовану,
Ковачевићу Р. Владу,
Ковачевићу Р. Војиславу,
Ковачевићу М. Павуши, домаћици
Булајићу Б. Ружи, љекару
Булајићу Р. Марку, земљораднику
Булајићу В. Николи, земљораднику
Миловићу Ћ. Ђуру, резер. официру
Миловићу Ђ. Јовану, земљораднику
Даковићу М. Новици, офиц. у пенз.
Даковићу А. Мирку, трговцу
Марковићу Р. Ђорђији, капетану
Рајковићу М. Пеку, пензионеру
Одаловићу Р. Крсту, земљораднику
Денди М. Јову,
Мркајићу Д. Перку, трговцу
Лазићу Милу, трговцу
Лалићу Крсту, земљораднику
Павићевићу Марку, учитељу
и другим невиним жртвама погинулим кривицом партизана у племену или ван њега.

Комунистичка страховлада и њен шестомјесечни крвави режим у борби за "нови поредак" сијали су свугдје смрт, пустош и анархију, уништавали све оне који су мислили српски и национално, часно и поштено. Продужујући тим путем да стварају "ново друштво и нове људе" убијали су немилице све што је од вредности и угледа, мислећи, да ће на тај начин осигурати и учврстити своју, на братској крви и недјелима, засновану крваву власт.

Палим жртвама, који су били носиоци српске мисли и првоборци новог националног препорода у племену, пријатељи и једномишљеници припремом овог тужног, али у исто вријеме и величанственог парастоса, желе да им достојно захвале за њихов рад и одају дужно признање, молећи Свевишњег Бога да им подари вјечни мир у утроби матере земље.

Да би овај парастос био израз општег народног признања и захвалности, једном ријечју народна српска манифестација, овим позивамо све поштене и националне Србе Црне Горе, Херцеговине и Боке да својим бројним присуством манифестују своју захвалност и љубав према овим заслужним родољубима и борцима за српско име, свету прадедјовску вјеру, достојанство и национални понос.

Грахово,

септембра 1942. год.

ОДБОР

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЈЕСНИШТВУ,
Никшић

Примили смо позив Одбора за припрему парастоса Граховљанима изгинулим од комуниста, да лично обавимо помен овим националним мученицима и ми смо одлучили, да њихов позив прихватимо и да помоћу Бога, ми лично извршимо парастос овај. На Грахово ћемо стићи, ако Бог да, у суботу, у 6 сати посље подне. О доласку смо обавијестили претсједника приређивачког Одбора Слободана Кујачића и свештеника Др Луку Вукмановића.

У недјељу ћемо послије подне наставити пут за Никшић, гдје ћемо сјутрадан на празник Мале Госпође служити божанствену литургију у Саборној цркви Св. Василија. Почетак у 10 сати.

Неће бити лоше да о нашем доласку на Грахово извијестите и Ви са своје стране, познатим вам путем, Приређивачки Одбор на Грахову, јер ће можда обавијест од Вас прије стићи.

Намјесник ће се постарати да свештенство и вјерне обавијести о нашој посјети Никшићу. Учиниће потребне припреме за службу Божју на Госпођиндан, а постараће се да нам благовремено осигура преноћиште, за нас и пратњу нашу.

0 овоме смо вас под данашњим и брзојавно извјестимо.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Акт Митрополита Архијерејском намјеснику никшићком М. бр. 2291/17. 09. 1942. г.)

Појачајмо своје молитве за болесног патријарха

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

УПРАВИ МАНАСТИРА ОСТРОГА
Острог

О Духовима 1941. године усмено ставио сам у дужност братству да на свима богослужењима прије мога имена спомињу Његову Светост Српског Патријарха Господина Гаврила. Пошто сам дознао да је Његова Светост Патријарх Господин Гаврило у посљедње вријеме болестан, братство ће манастира Острога своје молитве за Његову Светост појачати нарочито пред Ћивотом Великог Чудотворца Св. Василија Острошког.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Допис Митрополита Управи манастира Острога М. бр. 2344/ 19. 09. 1942. г.)

Комунизам је донио разврат и блуд!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИЦИМА,
СВИМА У ЕПАРХИЈИ

Поред многих тешких порока које су комунисти унијели у народ убрајају се: прељубе и блуд.

Ријеч Божја никакав гријех не осуђује тако страшно и ни о каквом гријеху не говори са таквом одвратношћу као о разним врстама блуда. Исус Христос, који је тако строго осуђивао саме мисли и жеље сладострасне када је хтео да истакне дубину моралног пада људи, називао их је "редом прељуботворним и грешним"(Мк. 8, 38). Са таквом строгошћу изражавао се о овом гријеху и ап. Павле, често понављајући да "ниједан блудник неће имати дијела у царству Христа и Бога"(Еф. 5, 3). Истичући недозвољеност овог гријеха за хришћане он категорички захтијева "да се блуд и не спомиње међу нама, као што доликује светима." (Еф. 5, 3). Најпотпунији свој поглед на овај порок апостол је изнео у слиједећим ријечима: "Не знате ли да су тјелеса Ваша уди Христови? Хоћу ли дакле узети уде Христове и од њих начини уде блудничке? Боже сачувај! или не знате да ко се с блудницом свеже, једно је тијело с њом? Јер, рече, биће двоје једно тијело. А ко се Господа држи, један је дух с њим. Бјежите од блуда! Сваки гријех који човјек чини осим тијела је, а блудник гријеши своме тијелу. Или не знате да је тијело ваше храм светога духа који живи у вама, кога имате од Бога и да више нијесте своји. Јер сте купљени скупо. Прославите дакле, Бога тијелом својим" (1. Кор. 6, 15-20).

Јасно је, да је немогуће у исто вријеме бити хришћанин и блудник. Једно искључује друго.

И животно искуство очигледно потврђује нам сву убитачност овог гријеха, тог основног изопачења тјелесног и душевног нашег живота. Лица која ступе на стазу блуда постају неспособним и недостојним чистог и благословеног брачног живота. Такви људи прљају свој тјелесни сасуд. Упропашћују свој организам, подлијеже разним заразним болестима. И тако, казна Божја и освета природе испољава се на њима и њиховом потомству. Човјек који злоупотребљава жеље тијела поткопава благостање породице и цијелог друштва.

Пастири цркве треба најенергичније да устану у борбу противу овог порока, који поткопава коријен моралног и физичког живота нашега народа. И да, по ријечима ап. Павла, из душа и тијела људских удаљавају "блуд, страст и злу жељу," (Кор. 3, 5), да скидају са људи окове страсти и порока, а да уливају у срца људска топлоту, љубави к добру.

У вези са жалосним чињеницама прељубе и блуда, који се гријеси на нашу срамоту и несрећу у потоње вријеме страшно умножише у народу нашем овим позивамо христољубиво свештенство наше, драге наше сараднике у винограду Господњем да одмах уложе све своје снаге да се овоме великоме злу чим прије ставе на пут.

Потврдити пријем ове окружнице.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Окружница Митрополита Архијерејским намјесништвима М. р. 2443/02. 10. 1942. г.)

Острог је мјера наше душе

... Њ. Е. Гувернер са својом пратњом продужио је до манастирске цркве гдје га је дочекао Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у одеждама, са настојатељем манастира Архимандритом г. Леонтијем и осталом манастирском браћом. г. Митрополит изговорио је испред црквених врата сљедећи поздравни говор:

"Ваша Ексцеленцијо,

У ведрим и облачним данима живота, у свијетлим и мрачним временима Христова Црква све појаве посматра и цијени под видом вјечности. По науци свога божанског Оснивача она даје превагу души над тијелом. Српски народ, васпитан тако од своје свете Светосавске Цркве, кроз уста мученика косовског Св. Кнеза Лазара рекао је:

"Земаљско је за малена царство,
А небеско увјек и довјека".

Стога се наша Црква радује што Вашу Ексцеленцију види данас у светоме Острогу, највећој светињи нашега народа у Црној Гори. Ви ћете овдје боље и тачније него игдје другдје осјетити и упознати душу нашег народа. Она ће вам пред Св. Василијем овако проговорити:

"Одавно смо много гријешили, и Господ Бог нас је по заслузи казнио. Признали смо своје гријехе, покајали се и дали дјела достојна покајања. Ви сте нас разумјели. У Вас су сада упрте очи свега нашега народа у Црној Гори, нарочито гладних, голих, босих, болесних, сиротих, сужних у тамницама и још од суда несуђених и невиних међу интерниранима. Они се надају да ћете данас приликом Вашег поклоњења нетљеним моштима Св. Василија Острошкога Чудотворца видно обиљежити овај дан новим доказима милости Вашега племенитога срца".

Ми смо малени, сиромашни и незнатни, по ријечима Његошевим: "Једна сламка међу вихорове", али љубитељи истине и правде, потомци витезова и мученика, којима је задата ријеч велика светиња. Ви сте се до сада у то увјерили, па смо убијеђени да ћете нам и унапријед вјеровати, а ми ћемо се трудити да дајемо доказе да смо тога достојни.

Ваша Ексцеленцијо, у име своје, братства свете обитељи острошке, свештенства и народа Богом спасаване Митрополије црногорско-приморске, поздрављам Вас са поздравом: Добро нам дошли!"...

...Очигледно добро расположен вратио се пред Доњи манастир тек око 2 сата посље подне, гдје је била постављена богата трпеза за њега, његову пратњу и преко стотину гостију. Гостољубиви домаћин Архимандрит Леонтије није жалио ни труда ни трошка да своје госте што боље задовољи. Ручак је протекао у најсрдачнијим разговорима између италијанских и црногорских званица, који су сједјели помијешани за свечаном трпезом. За вријеме ручка, током којега је гуслар гудио и пјевао уз гусле народне пјесме, Његово Високопреосвештенство Митрополит одржао је поздравну ријеч на италијанском језику:

Ваше Ексцеленције,

врло поштоване госпође и господо,

У једном врло тешком времену Ваша Ексцеленција је дошао у Црну Гору. У нашој кршевитој отаџбини тада је било такво стање да се могло с Дантеом рећи: "Lasciate ogni speranza voi chentrate".

И ако сте дошли у почетку комунистичког устанка, када су комунисти од њих заведени, Италијанима за добро вратили злом, у времену када се крв лила, и када је било логично од Вас очекивати највећу строгост, Ви сте почетак Вашега рада међу нама обиљежили једним великодушним актом милости: помиловали сте једну стару жену да не буде погубљена.

"Томе акту сљедовала је још већа милост, када сте прогласом од 31. октобра 1941. великодушно опростили казну свима који се предаду, осим неколицини вођа.

Са стране одмјетника, мјесто разума побиједила је лудост; мјесто љубави мржња, мјесто умјерености пркос, и по Његошу "За правило лудост изабраше". Са зла они су отишли у горе. Убијали су најтежим мукама и масакрирали и италијанске војнике и наше људе. Животна трагедија нашега народа постала је знатно тежа. Наш народ је тада осјетио: да су дошли у питање његове највеће светиње вјера, народност, морал, породица, кумство, пријатељство, слава, наши лијепи обичаји народни, да се ради о томе бити или не бити.

Стајали смо на крвавој позорници. Вријеме је спадало у она времена која стварају историјске епохе. Ви сте тада чули гласове најбољих мртвих синова ове јуначке земље, гласове хероја и мученика, који су је кроз вјекове бранили; чули сте гласове најбољих наших синова, чули, разумјели, осјетили. Показали сте се велик као човјек, као војник, као државник.

И догоди се чудо невиђено и нечувено под окупацијом, господари и робови, Италијани и Црногорци националисти, постадоше сарадници против страшнога зла, и за кратко вријеме заједнички ослободише Црну Гору од комунистичког пакла.

Радостан је данас сав наш народ са подручја Гувернатората Црне Горе што је Ваша Ексцеленција са Вашом цијењеном Госпођом и Вашим еминентним сарадницима, као син побожног италијанског народа дошао у Свети Острог, да се поклони моштима Св. Василија Острошког Чудотворца. Ваша побожна и херојска душа осјетила је да је право да се овдје у овој нашој највећој светињи заједнички помолимо Господу Богу за вјечни покој и рајско насеље у борбама против партизана заједнички погинулих италијанских и наших бораца, и да се помолимо да и даље влада међу нама међусобно поштовање и слога, да се још више учврсте и умноже, како би до краја рата у нашој земљи владао мир, ред и рад. То смо јутрос у Св. храму с побожношћу извршили.

Молим се и сада Св. Василију Острошкоме, Св. Петру Цетињском, Св. Архиепископу Арсенију и Св. Стефану Пиперскоме нераспадљиве мошти којих светитеља налазе се у Црној Гори, да они својим моћним заступством помогну наше молитве пред Престолом Творца.

Увјерен да сам вјеран тумач мисли и жеља свега Светосавског народа у Црној Гори, дижем ову чашу и пијем за здравље Ваше Ексцеленције, храброг носиоца српског ордена Бијелог Орла са мачевима, уважених госпођа и Ваших еминентних сарадника. Живјели!

Драга браћо,

Као вјеран тумач мисли и осјећаја свега нашег Светосавског народа у Црној Гори и Приморју пијем ову чашу у здравље Поглавара наше свете Српске православне цркве и апостолске дружине чланова Св. Архијерејског Сабора. Српска црква страда, неизмјерни бол раздире њене материнске груди, јер "дјеца Њезина одоше у ропство, оте јој се сва љепота Њезина" (Плач. 1, 5, 6). "Много и непријатеља Њезиних, многи устају на Њу" (Пс. 3, 1). Пијем, браћо, у здравље нашега драгога брата ђенерала Блажа Ђукановића, команданта националних трупа у Црној Гори, јунака и витеза, који налазећи се на неодложном службеном путовању у Санџаку, није могао данас посјетити с нама Свети Острог, већ је одредио свога изасланика храброг пуковника брата Баја Станишића, у здравље јунака и витезова његових сарадника, који предводе јунаке; у здравље, браћо, свих вас и у здравље мученичкога, крстоноснога нашега народа.

"Возљубим друг друга".

Љубави нас учи Господ Исус Христос, љубави нас учи Св. Сава, а они су вође "пути воводјашчаго в жизни".

"Боже драги, који све управљаш,
Проведри ми више Горе Црне,
Уклон од ње муње и громове
и смућени облак градоносни".
Многаја љета!

(Митрополитове бесједе приликом посјете Гувернера Црне Горе армијског ђенерала А. П. Биролија манастиру Острогу. Бесједе су са репортажним текстом објављене у Гласу Црногорца" бр 61 ол 20 10. 1942. г.)

Ослободите ухапшене и интерниране свештенике!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

ЊЕГОВОЈ ЕКСЦЕЛЕНЦИЈИ
АРМИЈСКОМ ЂЕНЕРАЛУ
АЛЕКСАНДРУ ПИРЦИО БИРОЛИ,
ГУВЕРНЕРУ ЦРНЕ ГОРЕ

Предмет:

Ослобођење интернираних и утамничених свештеника.

Ваша Екселенцијо!

Ваша Ексцеленција имала је доброту уважити моју ранију молбу и ослободила интернације неколико свештеника.

Још се у интернацији налазе слиједећи свештеници:

а) У Италији:

1) Павле Врбица, парох Његушки, срез цетињски. Налази се у Понзи.

2) Никола Милошевић, парох кућански, општина Херцег Нови, провинција Котор. Налази се у Липари.

б) У Албанији:

3) Тома Лилић, парох у Бијелом Пољу. Налази се у Клосу.

4) Симо Басекић, парох у Бијелом Пољу. Налази се у Клосу.

5) Лука Радичевић, парох берисловачко-бјелопољски (Зета), срез Подгорица.

6) Цвјетко Станишић, судски тужилац у пензији из Никшића.

7) Радојица Поповић, родом из Загреде, срез Даниловград. Интерниран у Скадар.

8) Маринко Вујиновић, родом из Никшића.

9) Јован Кажић, родом из Љешанске нахије, срез Подгорица.

10) Ђорђе Милић, парох бјелички, срез цетињски. Налази се у полицијском затвору на Цетињу.

За свештенике под 1) до 4) закључно и под 7) и 10) познато ми је да су Национални одбори утврдили њихову невиност и предложили ми их за ослобођење.

Они, као и остала четири свештеника, у колико се докаже и њихова невиност, хитно су потребни Цркви јер су у мојој епархији партизани убили 13 свештеника, а неки су умрли, па су многе парохије празне, а и послије комунистичке пустоши, неопходно је потребно народ враћати вјери и моралу. С тога молим њихово што скорије ослобођење.

11) протојереј Филип Рајковић, парох косијеревско-боковски, налази се у затвору Војног суда на Цетињу. Молим да му се што прије одреди расправа.

Изволите, Ваша Ексцеленцијо, и овом приликом изволите примити увјерење мога дубокога поштовања.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Допис Митрополита Гувернеру Црне Горе армијском ђенералу А. П. Биролију М. бр. 2501/06. 10. 1942. г.)

Комунисти су ме натјерали да радим против бога, савјести и људи

На позив ове управе престаде
Петко (Платон) Ивезић и по
прочитању акта М. бр. 2801
од 29-16. 10. 1942. изјави
следеће:

Рађено у Канцеларији
Управе Манастира
Острога 7. 12. 1942. г.

Не могу тачно да се сјетим када је у Бањанима наступила комунистичка акција, али свакако почетком прошле године.

Ја као убоги сиромах без иђе ичега свога, живио сам у Бањане, код Риста Бјелице у селу Доње Црквице, те ме хранио из милосрђа, а без да му користим и најмању ствар у кући или ван ње, јер сам остарао па нијесам у стању да зарадим насушни хљеб.

Код мога добротвора Риста Бјелице нашао сам се у оним тешким и мучним данима када су комунисти започели своје акције, како у Бањанима, тако и у осталим крајевима Црне Горе.

У Бањанима није било свештеника да врши црквене обреде у народу, а сви ондашњи комунисти који су се налазили у Бањанима знали су да сам ја био свештеник и да сам од црквених власти разчињен, но све то за њих није вриједило. Први пут дошао је код мене бивши Југословенски наредник Новица Кртолица партизан, предао ми је приложени акт, којега у овјеровљеном препису достављам, да морам све вршити у цркви и народу обреде ко буде од мене захтјевао, јер ме они сматрају за свештеника, и да они не признавају то црквено рјешење о моме рашчињењу, истину рећи, у почетку ја сам се противио њиховој жељи и молио их да ме оставе на миру, али све молбе нијесу помагале но сам морао и започео гријешити Богу и народу, те сам као разчињен свештеник, колико се могу сада сјетити извршио ове обреде:

Прво сам извршио Крштење и Миропомазање над дјецом Николе Ковачевића, Акима Шутовића, Милована Ивковића и Марка Рогача, сви четворица у Горњим Црквицама. Не могу да се сада сјетим по имену чију сам дјецу крштавао, али мислим да сам свега крстио до 20 дјеце и то, неколико у Коритску парохију.

Када сам посљедњи пут напуштио Бањане и дошао на Цетиње, те ме господин Митрополит послао у Острогу да живим, пред моје кретање из Бањана, био сам позвао Јована Бјелицу благајника цркве св. Богојављења и предао му списак све дјеце над којом сам извршио тајну Крштења и Миропомазања, да списак понесе у канцеларију у кући Риста Бјелице и да га сачувају, да ли је списак сачуван није ми познато.

Вјенчање нијесам ниједно извршио, а извршио сам опијелом над многим, који су умрли природном смрћу, а међу њима било је и неколико Националиста и партизана, имена се не могу сјетити, премда сам имена свије упокојени предао у списку Јовану Бјелици да их сачува.

Служио сам и Литургију у богојављенској цркви, на Божић, Богојављење, Цвијети, Ускрс, Ђурђевдан и на Спасовдан. Овај обред нијесам вршио по правилу, но сам привидно служио да спасим живот, Агнец нијесам вадио из проскуре, на Дискосу сам мећао само неке мрвице, како ми не би когод од присутни могао примијетити, у Путир нијесам сипао вино, нити благосиљао, премда сам обукивао подпуно свјештеничко одјејаније.

Знајући да сам се огријешио пред Богом и народом, молим црквене власти, да ми опрости, јер сам у оним тешким приликама морао вршити ово незаконито дјело.

По прочитању горњег, признајем све као моје исказе и потписујем се.

Петко (Платон) Ивезић, с. р.

(Писмена изјава расчињеног бившег јеромонаха Платона (Петка) Ивезића Митрополиту од 07. 12. 1942. г.)

Вратимо народ са пута заблуда

ГЛАВНИ НАЦИОНАЛНИ ОДБОР

ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ
МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ
ГОСПОДИНУ ЈОАНИКИЈУ

За вријеме страшне комунистичке владавине усађен је у народну душу антирелигиозни коров, који још није уништен. Потребно је народ вратити са пута заблуде на пут истине, родољубља, правде, вјере у Бога и хришћанског морала, светиње дома, породичног морала и етичких особина, којима се кроз вјекове одликовао наш народ.

Зато Вас молимо да издате наређење подручним архијерејским намјесницима, односно парохијским свештеницима, да се сваке недјеље и празника врше богослужења и проповједи по парохијским црквама. Пошто поједини свештеници у својим парохијама имају више храмова, потребно је да богослужење врше наизмјенично у свима и да о томе претходно обавијесте народ.

Са своје стране тражили смо да се изда наређење свима цивилним и војним властима, да за вријеме богослужења све радње и јавни локали имају бити затворени и да од сваке породице бар по један члан присуствује богослужењу.

ПРЕТСЈЕДНИК
ЂЕНЕРАЛ
Блажо Ђукановић

(Допис претсједника Главног националног одбора ђенерала Блажа М. Ђукановића Митрополиту бр. 1165/28. 10. 1942. г.)

Вјерујемо у свест и снагу нашега народа

Господине Претсједниче,

Поводом Вашег уваженог писма бр. 1165 од 28. октобра, издали смо преко подручних нам Архијерејских намјесника Окружницу свему свештенству Митрополије црногорско-приморске. Један примјерак окружнице достављамо Вам у прилогу овога акта.

Вјерујемо у свијест и снагу нашега народа. Милостиво Провиђење и Преблаги Сведржитељ у најтежим данима Србинове историје пружао нам је помоћ да издржимо тешка искушења у прошлости и давао нам је исконску снагу, да се и најљућим непријатељима одупремо и побиједимо их. Наша је дубока и тврда вјера, да ће наш јуначки народ надвладати и савладати ту опасну комунистичку хидру и да га, уз помоћ Божију, очекују бољи и блаженији дани. Видимо да се наш народ вратио Богу и Цркви својој, а то сматрамо најсигурнијом залогом за пуни успјех великог и трудног дјела националне и моралне обнове наше.

Благосиљајући Ваше богољубиве и домољубиве напоре, уз израз нашег свагдашњег братског поштовања упућујемо Вам и наш смјерни Архипастирски благослов.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Допис Митрополита Претсједнику Главног националног одбора за Црну гору и Санџак Ђенералу Блажу Ђукановићу, Врховном Команданту Националних трупа М. бр. 2819/28. 10. 1942. г.)

Црногорци ће се вратити у отаџбину

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИШТВИМА,
СВИМА У ЕПАРХИЈИ

Сваком згодом посредовали смо у циљу побољшања животних услова затвореника и интернираца као и многобројних избјеглица, па смо нарочито топло молили да се они Црногорци који се налазе у албанским логорима пребаце овамо у Црну Гору (Бар или које друго мјесто), гдје би их породице могле повремено обилазити и снабдјевати са храном. Такву претставку поднијели смо Њ. Е. Гувернеру Црне Горе уочи рођендана Њ. В. Краља и Цара Италије и на њу смо добили под бр. 12204 од 10. новембра о. г. следећи одговор војног уреда Гувернерства:

"Ексцеленција Гувернер ставио ми је у дужност, да Вам јавим, да је сељење интернираних Црногораца из логора у Албанији у логор Црне Горе (Бар) већ у току и да ће ускоро бити завршено. Уколико се однаша на избјеглице, Гувернерство је учинило и учиниће још колико му је могуће да побољша прилике у храни, становању и одјећи."

О овоме Нашем архипастирском старању, на подесан начин, обавијестите свештенство.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
црногорско-приморски
Јоаникије

(Окружница Митрополита Архијерејским намјесништвима М. бр. 2957/12. 11. 1942. г.)

Посмртница убијеног свештеника

Тужним срцем јављамо браћи, пријатељима, кумовима и познаницима да ћемо у недјељу 15. новембра пренијети из Зете посмртне остатке нашег непрежаљеног супруга и оца

Василија Божарића,

пароха Рогамског,

који је погинуо од злочиначке комунистичке руке 15. новембра 1941. год. у Љешкопољу при вршењу црквених обреда.

Дочек посмртних остатака из Зете, гдје је био привремено сахрањен биће у 11 сати прије подне поменутог дана на Побрежје.

Сахрана посмртних остатака биће у 3 сата послије подне истог дана у породичној гробници у Рогамима, заједно са покојниковом мајком

Јокном Божарић,

која је трагично погинула јула мјесеца прошле године.

Подгорица,
9. новембра 1942. год.

Ожалошћена:
ПОРОДИЦА БОЖАРИЋ

(Посмртница поводом преношења посмртних остатака свештеника Василија Божарића, од 09. 11. 1942. године)

Учинимо помоћ својој страдалој браћи

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

БОГОЉУБИВОМ СВЕШТЕНСТВУ ОБА РЕДА
МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
ПУТЕМ АРХИЈЕРЕЈСКИХ НАМЈЕСНИКА
И УПРАВА МАНАСТИРА.

Економска немаштина црногорског крша позната је. Код нас је била велика сиротиња и у нормалним приликама. Данас у доба рата, када смо изгубили многе драгоцјене људске животе, када је привредна снага земље ослабила, увоз са стране отежан, многа зиратна земљишта необрађена, род подбацио, сиромаштина се удвостручила. Поред домаћих невољника који се нуждавају туђе помоћи, у стари крај доспјеше и многобројни наши исељеници, који због ратног таласа, мораше напустити своја нова, дивно уређена и богато осигурана, огњишта. Невољник пружа руку сиромаху. Но, ипак њихов положај није једнак. Ми, који смо се затекли у старом завичају, налазимо се у положају извјесног преимућства и у прилици смо да можемо невољу ближњега ублажити ако не отклонит? Проблем исхране многобројне сиротиње наше покрајине, тако компликован и тешко решив, поставља се пред свима нама. Он је нарочито на Цркву наслоњен и она мора са свом озбиљношћу и крајњим залагањем да приступи његовом решавању. Милосрђе и милостиња, у нашој Цркви, увијек су озбиљно узимани. Сјетимо се само савјета ап. Павла, који каже: "А за милостињу светима као што уредих по црквама Галатскијем онако и ви чините. Сваки први дан недјеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не буду збирања кад дођем. Јер ми се отворише велика и богата врата, и противника има много"(1. Кор. 16, 1-2, 9). Помагати ближње и не грчити блага материјална, већ њима чинити добра невољној браћи својој дужни смо, јер ништа не донесосмо на овај свијет, дакле не можемо ништа ни однијети"(1 Тим. 6, 7). "Богатима на овоме свијету заповиједај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога живога, који нам даје изобиљно за ужитак, нека добро чине, нека се богате у добријем дјелима, нека буду подашни, заједнички, сабирајући себи, темељ добар за у напредак да приме живот вјечни."(1. Тим. 6, 17-19). Љубав братинска да остане међу вама. Гостољубивост не заборављајте. Опомињите се сужања као да сте са њима свезани, онијех којима се неправда чини, као да сте и сами у тијелу... добро чинити и давати милостињу не заборављајте, јер се таквијем жртвама угађа Богу" (Јевр. 13, 1-3, 16).

И до сада је доста чињено за ублажавање биједе сиротиње и избјеглицама. Сада је на Цетињу основан Централни одбор за социјалну помоћ, у који су ушли представници италијанске власти и наше Националне организације. Одбор је отпочео са радом и већ је упутио проглас народу Црне Горе и Санџака. Сада предстоји оснивање среских одбора, у среским мјестима, и општинских пододбора, у свим општинама. Јавном старању притиче у помоћ и приватна иницијатива и свеукупно народно старање. У овоме је особито одговорна улога нашег свештенства. Оно мора и по својој пастирској дужности и националној бризи да се свима силама заложи за пуни успјех све добротворне, хришћанске и хуманитарне акције. Живом ријечју, нарочито проповиједима у храму, на скуповима и при сваком додиру са народом свесрдно препоручити ову акцију. Свештеници нека се одмах сарадњом понуде организаторима овога дјела, а у својим парохијама нека они узму иницијативу и рад у своје руке. Нека за то ангажују и остале националне и просвјетне елементе: учитеље, чиновнике, предсједнике општина и остале чиниоце у својој средини и пораде на прикупљању прилога у новцу и натури (одијелу, обући, намирницама свих врста, обезбјеђивању станова и другом чему што је од помоћи за сиротињу и избјеглице. У циљу рационалног извођења овог значајног посла нека се све снаге народне удруже и материјална блага групишу, ако се хоће часно и срећно испуњење једне од основних и првих националних брига.

Побрините се, љубазна браћо наша, да се избјегличка дјечица обрадују Божићу и бадњаку. Учините све што је у вашој моћи да и они осјете, радост сјајем небеске науке Витлејемског Младенца. Нека и они чују ваше срце и освједоче се да се и о њима стара предобри Бог средством јеванђелске улоге нас, његових слугу. Ми справом очекујемо да се наше родољубиво свештенство неће ни у овоме постидјети.

Сваки парох има за своју парохију основати одбор за социјалну помоћ (мислимо на села и мања варошка мјеста) и овдје у духу директива које ће дати Срески одбор и Централни одбор на Цетињу, а у среским мјестима најпреданије сарађиваће на дјелу социјалне помоћи (обнове) и уредити да се у границама наше економске моћи збрину невољни сиромаси.

Сваки старјешина манастира ће нам непосредно, а сваки парох путем архијерејског намјесника поднијети извјештај што је урадио на овоме послу и какви су успјеси тога његовог старања и рада, па ће нам намјесници те извјештаје доставити ради оцјене, јер ћемо и по овоме просуђивати о ревности и свештенопастирској савјесности свештенства.

Црквене општине, које су у финансијској моћи, помоћи ће ову акцију својим прилозима, а Управе манастира, свјесне своје знамените улоге у прошлости, даће доказа да су и у данашњици значајни чиниоци у чувању и изграђивању нашега народа.

Архијерејски намјесници ће најхитније текстуално расписати ову окружницу свештенству и са своје стране контролисати рад у духу ових наших архипастирских савјета и наредаба.

Пријем потврдити!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Митрополитова окружница свештенству и монаштву Митрополије М. бр. 3175/30. 11. 1942. године. Објављена је и у "Гласу Црногорца" бр. 75 за 1942. годину)

Приведимо дјецу цркви

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИЦИМА,
СВИМА У ЕПАРХИЈИ

Поред многих питања, која нас у овом тешком времену забрињавају јесте и питање о религиозно-моралном васпитању омладине. Посљедњи догађаји, које смо преживјели, увјерили су нас да васпитање није стајало на достојној висини.

У чему се састојала основна погрешка нашег васпитања и зашто је ово давало морално слабе људе? Одговор је потпуно јасан: зато што се оно вршило далеко од религије и далеко од Божјег храма. Ван храма, мимо његовог благодатног утицаја, најбрижљивије васпитање даје слабије резултате.

Ради среће и боље будућности наше омладине позивамо свештенство, родитеље и васпитаче да обрате најозбиљнију пажњу на религиозно-морално васпитање омладине. Св. Јован Златоуст, убјеђујући своје слушаоце, рекао је: "Све у нас мора бити споредно у поређењу са бригом о дјеци и са тим, да их треба васпитавати и упућивати у науци Господњој. Није тако корисно дати сину образовање, предавати му науке и спољашња знања помоћу којих ће он добијати новац, колико научити га побожности. "Човјека не чини моралним образовање него васпитање и прије овога религиозно васпитање", говори чувени француски педагог Куцош.

Душа дјететова живи и расте само од сокова које прима од Цркве, од религије, од Светог Јеванђеља Христовог. Затворите од ње тај вјечни извор, ту брзу воду и цио ваш школски расадник закржљаће. Ви се спремате да направите огромну лијепу зграду, и не зидате је на камену, него на пијеску. Такве мајсторе наш Господ назива "људима лакомисленим", а за саму зграду, њену жалосну судбину Он је рекао "и паде киша и дођоше ријеке и дунуше вјетрови и навалише на кућу ту, и бјеше велик пад ње" (Мт. 7, 27).

Исус Христос је најсавременији узор учења, Он треба да буде идеал за васпитање дјеце. Историја његовог дјетињства показује, да онај, који поштује Бога, обавезно поштује и своје родитеље и у исто вријеме до самоодрицања служби опћем моралном циљу живота. У учењу вашим и дјелима овог најсавршенијег учитеља садрже се сви вјечни основи педагошки, које у будуће треба само развијати и примјењивати. Родитељи и сви други којима је драга душа дјетета, не смију заборавити да се у тој души налази слика Божја према којој имају свете дужности.

"Бог је свјетлост"(1. Јн. 1, 5), "Бог је љубав" (1. Јн. 4, 8), "Христос је истина и живот" (Јн. 14, 6). Дјецу треба упознати са ријечима Божијим, које воде свјетлости, љубави, правди, истини и животу. Не треба заборавити на важни фактор при сваком васпитању, а особито при религиозно-моралном: примјер сваком, а особито дјеци, потребно је подражавање. "Ријечи уче а примјери одуховљавају", говорили су стари Римљани. Примјери утичу боље него ријечи. Учећи молитви, моли се сам, учећи смјерности, не горди се, учећи љубави и братском јединству, не буди осветљив и пакосан, итд. То је тешко, али то је дужност васпитача.

Ево зашто је у васпитању неопходна и незамјењива Црква. Ту је истина без компромиса, ту се ријечи не разилазе са дјелом. Овдје учи сам Господ који је сопственом крвљу, мученичким крстом, потврдио све што је учио. У цркви се виде дивни узори кристалне моралне чистоће, подвизи вјере, примјери љубави, која за ближњега не жали дати и живот. На свјежу чисту дјетињу душу све то мора утицати пријатно, као чисти планински ваздух послије испаривања блата. Зато је потребно приводити дјецу цркви. Нека им Божји храм буде мио као рођена кућа. Тада ми можемо бити мирни, јер ће се дјеца одупирати свему што се коси са моралним законима и постаће добри, поштени и вјерни грађани.

Архијерејски намјесници потврдиће чим прије пријем ове окружнице и одмах ће је расписати подручном свештенству.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Окружница Митрополита Архијерејским намјесништвима М. бр. 3193/01. 12. 1942. г.)

Објавимо имена наших нових мученика

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

КОМАНДИ ЛОВЋЕНСКЕ БРИГАДЕ

Митрополија ће и за идућу годину издати календар "Острог". Да би дала заслужну пошту изгинулим националистима, намјерни смо да у календару под насловом ЧИТУЉА објавимо имена националних мученика.

Стога молимо Команду да нам у ову сврху изволи хитно доставити списак погинулих националиста у борбама противу комуниста као и лица поубијаних од комуниста, са своје територије.

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

Нови црногорски мученици

ПРАВОСЛАВНОМ МИТРОПОЛИТУ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ

Уз повратак акта доставља се тражени списак погинулих националиста у борби против комуниста, као и оне које су комунисти убили за вријеме свога режима.

НАЧЕЛНИК ШТАБА:
Блажо Марковић

(Допис Митрополита Команди Ловћенске бригаде М. бр. 3210/ 02. 12. 1942. и одговор исте бр. 2187/02. 12. 1942. г.)

СПИСАК ПОГИНУЛИХ НАЦИОНАЛИСТА У БОРБИ ПРОТИВ КОМУНИСТА:

СПИСАК УБИЈЕНИХ ЛИЦА ОДСТРАНЕ КОМУНИСТА

Помен националним Пјешивцима-жртвама комунистичке акције

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

НАЦИОНАЛНОМ ОДБОРУ БАТАЉОНА
ПЈЕШИВАЧКОГ
БОГЕТИЋИ-ДАНИЛОВГРАД

Ваш плакат о приређивању парастоса националним мученици-мајуначког Пјешивачког батаљона, који су пали у борби противу комуниста, касно смо примили.

Ми жалимо што нам вријеме и прилике нијесу дозвољавале да лично извршимо парастос националним борцима из Вашег племена, палим од безбожних партизана, и што због краткоће времена (плакат смо примили 6. 12. т. г.) нијесмо били у могућности да одредимо свога изасланика ради чинодјејства на парастосу.

Смјерно се молимо Господу за блажени покој њихових мученичких душа, а Вашем храбром племену, које је међу првима устало противу комуниста тих највећих народних злотвора, молимо у Бога свако добро и свестрани напредак. С благословом,

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Плакат за помен Пјешивцима изгинулим у борбама противу комуниста и допис Митрополита Националном одбору Пјешивачког батаљона М. бр. 3255/07. 12. 1942. г.)

Помен изгинулим Пјешивцима

Национални одбор Батаљона пјешивачког приређује, на дан 6. децембра 1942. године у 10 часова прије подне у племенском храму у Пјешивцима помен националним борцима палим у борбама против комуниста, и то:

Никчевић Радојици, чет. војв.
Јовановић Спасоју, учитељу
Контић Радосаву
Контић Блажу
Мијушковић Радоју
Мијушковић Радомиру
Контић Милану
Мијушковић Радовану
Мијушковић Мијушку
Мијушковић Андрији
Никчевић Радовану
Никчевић Јовану
Никчевић Новици
Никчевић Илији
Никчевић Драгу
Никчевић Марку
Никчевић Ђорђији
Никчевић Милосаву
Никчевић Љубу
Стриковић Николи
Ђурачић Митру
Драгићевић Новаку
Ђуровић Божидару
Ђуровић Благоју
Вукићевић Радосаву
Мандалинић Новици
Перуновић Аћиму
Перуновић Мирку
Перуновић Миловану
Перуновић Ивану
Бацковић Милосаву
Бошковић Марку
Бошковић Миливоју
Радојичић Вид, жанд.наред.
Радојичић Душану, акт. наред.
Радојичић Новици
Радојичић Радовану
Радојичић Радулу
Радојичић Божу
Ђуровић Илији
Матковић Николи
Лакчевић Димитрију
Радоичић Љубиши, геомет.
Павићевић Мићуну
Павићевић Спасоју
Павићевић Вељку
Рајовић Илији
Омеровић Усеину
Вулановић Милутину
Радојичић Петрани
Позивају се сви националисти и честити родољуби Црне Горе и Херцеговине да присуствују овој тужној свечаности и тиме одуже морални дуг палим јунацима пјешивачког племена, које је међу првима устало у борбу за част, вјеру и слободу нашег напаћеног народа.

ОДБОР

Напајајмо Христово стадо миром и љубављу

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИШТВИМА:
ПЉЕВАЉСКОМ И ПРИЈЕПОЉСКОМ
И УПРАВАМА МАНАСТИРА

Свештенство оба реда, богољубиве православце у Архијерејским намјесништвима: Пљеваљском и Пријепољском поздрављамо са Архипастирским цјеливом у Господу Богу, призивајући на њих све, духовну дјецу Српске Цркве, благодат Господа Исуса Христа, љубав Бога и Оца и заједницу Светога Духа. Љубазни моји,

Његово Преосвештенство Епископ Зворничко-тузлански, Господин Нектарије, у својству Администратора Епархије Дабробосанске, актом бр. 65/42 умолио ме је да привремено примим под своју јурисдикцију срезове Пљеваљски и Пријепољски Дабробосанске епархије. Ту његову одлуку потврдио је Свети Архијерејски Синод својом одлуком бр. 3246/42.

Примајући се повјерене нам дужности архипастирствовања над поменутим срезовима, односно православним вјерницима у њима, ми овим позивамо свештенство и народ да овој и оваквој одлуци Свете Цркве следује, позивајући све да сваки своје дужности врши. Нека свештеници, као пастири, пасу стадо словесних оваца својих у миру, љубави, узајамном помагању, у ношењу терета и правом хришћанском пастирствовању, светосавским путем Српске Цркве. Наше духовно стадо позивамо да живимо у слози и миру, да се покорава својим духовним пастирима у настављању јеванђелским Путем, Истине и Живота, који је Христос (Јн. 14, 6). Нека би пожртвовање и љубав свештеника, као и њихов живот били образац рјечју, животом, љубављу, духом, вјером и чистотом (2. Тим. 4, 12). свештеници ће својим архијерејским намјесницима, а братство настојатељима манастира одавати дужно поштовање и послушност, а једни и други ће се обраћати нама у свима црквеним питањима.

Нека милост Божија почива на вас и ваше домове и поља, нека се Христос богато усели у ваша срца. Амин.

Ваш молитвеник у Господу,

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО - ПРИМОРСКИ
Јоаникије

Владикино Саучешће

Проповиједајмо Христов мир

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИШТВИМА
И УПРАВАМА МАНАСТИРА,
СВИМА У ЕПАРХИЈИ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ

Архијерејским намјесништвима Пљевља и Пријепоље и Управама манастира: Св. Тројице, Милешева, Бање, Довоље и Аранђелова.

Свети Архијерејски Синод упутио је под бр. 1950/Зап. 229 од 26/13. септембра 1941. године распис Српском Православном свештенству и народу, који гласи:

"Данас цијело човјечанство преживљује тешке и судбоносне дане. Зла коб рода људског није мимоишла ни нашу државу, ни нашу Цркву, ни наш народ. Прво је настао рат и окупација наше отаџбине. Послије је дошло прогањање Срба и српског свештенства у областима ван територије војног заповједника Србије и њихово избјеглиштво на ову територију. Најзад, посљедњих дана појављује се међусобно проливање братске крви, погибија свештеника, заузимање манастира, прогон монаха и отимање манастирске имовине. Ако би се овим путем и даље ишло, Бог зна докле би се дошло и какво би стање наступило за нашу Цркву и за наш народ. Овакво стање забрињава сваког нашег родољуба, а нарочито нас црквене пастире.

Судбина и историја нашег народа и наше Цркве ни у прошлости нијесу били лаки. У најтежим пак данима и најсудбоноснијим моментима свог постојања, наш народ се окупљао око своје Цркве. У претставницима Цркве гледао је своје истинске пастире и учитеље, у светом Јеванђељу једину науку спасења. У молитви Богу једину утјеху и охрабрење. Зато су и сада за нашу Цркву и наш Српски народ настали велики и одговорни моменти. Како ћемо се у њима снаћи и како ћемо избјећи неминовну катастрофу, то зависи од свију нас. Зависиће прво од тога колико се будемо сви придржавали учења нашег Спаситеља о миру, слози и хришћанској љубави, тим основним темељима правог хришћанског живота.

Мир је један од главних услова не само за одржавање но и за напредовање појединаца, друштва, Цркве и Државе. Спаситељ наш учи људе миру. Оне које мир граде Он назива синовима Божјим (Мт. 5, 9). Ученике Своје шаље у свијет и савјетује да шире мир у свијету. Зато и наша Св. Црква учи своје вјерне миру и стално се моли Богу: за мир цијелога свијета. Па и ми, пастири њени, савјетујемо своме народу мир.

Поред мира потребна је и слога како за појединачни тако и за друштвени живот. Слога је јединство срдаца, мисли и осјећаја. У слози је спас породице, друштва и народа. Спаситељ наш Господ Исус Христос учи нас: да сви једно будемо (Јн. 17, 21). Исто тако уче нас и св. Апостоли: да међу нама не буде распре (1. Кор. 1, 10), него да сви сложно мислимо (Рим. 15, 5) да будемо милостиви, братољубиви, (1. Пет. 3, 8) и да се бринемо један за другога (1. Кор. 12, 25). Наш пак народ вели: само слога Србина Спасава. Слога је од Бога, неслога од злога.

Најзад, потребна је међусобна љубав за први народни живот, јер је она наша највећа хришћанска врлина. Сам Бог је љубав (1. Јн. 4, 8), Заповијест о љубави дао нам је Господ Исус Христос. Он је заповиједио да љубимо један другога као што нас Он љуби. По нашој међусобној љубави познаће се да смо прави синови Божји, да смо Срби и хришћани. Ако пак љубави немамо, ми смо ништа (1. Кор. 13, 1). Без мира, слоге и љубави нема ни праве вјере у Бога, а недостатак свега тога узрок је данашњим нашим незгодама и невољама. Зато смо сви дужни да се држимо ових светих начела. А наши свештеници, као проповједници јеванђелске истине, дужни су нарочито данас да шире ова хришћанска начела.

Свети Архијерејски Синод, забринут због тешког стања нашег народа и Цркве, а у жељи да се то стање олакша и наш народ, вјера и Црква сачувају, позива наше свештенство да све своје снаге напрегне у том правцу проповиједајући мир, слогу и љубав, а да би се учинио крај нашим невољама, распрама и међусобном крвопролићу. Да би се ово постигло морамо се сви придржавати савјета св. апостола Павла: "Пазите да опрезно живите не као немудри него као мудри" (Еф. 5, 15). Зато позивамо свештенство:

1) да ревносно и са преданошћу врши свето богослужење и молитве и проповиједа ријеч Божју у којој се садржи воља Његова;

2) да нарочиту пажњу обрати на свој живот који треба да је безазоран;

3) да обрати пажњу на своју спољашњост те непрописним одијевањем и др. својим поступцима не саблажњава народ и не ремети црквени поредак;

4) да обрати пажњу на црквену дисциплину и субординацију, да не напушта своје дужности и своје мјесто опредјељења, већ да је увијек у својој парохији и на својој дужности;

5) да развија своју пастирску дјелатност до крајњих граница могућности.

У нади да ће наше свештенство с великим пожртвовањем вршити своје дужности, које му нарочито данашње прилике налажу, и да ће наши вјерни чути и послушати глас своје св. Цркве у духу наших народних традиција, молимо се Богу за ослобођење нашег народа и васпостављање мира, слоге и хришћанске љубави тако да сви једно будемо; једно тијело и један дух. Тако нам и Господ Бог помогао.

Браћу Архијереје молимо да се постарају да ове наше ријечи буду саопштене свештенству и народу подручне им епархије и са своје стране учине све што је потребно ради општег добра народа и Цркве.

Предње саопштавамо свештенству са препоруком да се ових упутстава и директива најстрожије придржавају.

Намјесници ће овај распис хитно текстуално доставити свештенству. Овај смо распис путем "Гласника" тек сада примили.

Пријем потврдите!

ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Јоаникије

(Окружница Митрополита свим Архијерејским намјесништвима и Управама манастира Митрополије Црногорско-Приморске и Архијерејским-намјесништвима пљеваљском и пријепољском и Управама манастира Свете тројице, Милешеве, Бање, Довоље и Аранђелова М. бр. 3584/30. 12. 1942. г.)

Посланице, бесједе, расписи, текстови и документи - година 1943 >>

// Пројекат Растко / Историја / Голгота Јоаникија //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]