|
|
 |
Велибор В. Џомић: Голгота Митрополита Црногорско-приморског ЈоаникијаПосланице, бесједе, расписи, текстови и документи - година 1944.Посланице, бесједе, расписи, текстови и документи - година 1944.Божићна посланица 1944.Јоаникије, по милости Божјој, православни Митрополит црногорско-приморски пречасном свештенству, преподобном монаштву и милом народу славне, Богом спасаване Митрополије Црногорско-Приморске благослов од Господа, а од смјерности своје пољубац у Духу и срдачни божићни поздрав: ХРИСТОС СЕ РОДИ! "У то вријеме, пак, изиђе заповијест од ћесара Августа да се попише сав свијет. Ово је био први пријепис за владања Киринова Сиријом. И пођоше сви да се препишу сваки у свој град. Тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова. Да се препише с Маријом испрошеном за њега женом, која бјеше трудна. И кад овамо бијаху, дође вријеме да она роди. И роди сина својега првенца, и пови га, и метну га у јасле, јер им не бијаше мјеста у гостионици. И бијаху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код својега стада. И, гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их, и уплашише се врло. И рече им анђео: не бојте се, јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ у граду Давидову. И ето вам знака: наћи ћете дијете повито гдје лежи у јаслама. И у једанпут постаде с анђелом мноштво војника небескијех који хваљаху Бога говорећи: "Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља" (Лк. 2, 1-14). Драга браћо и сестре, овако нам св. јеванђелист Лука описује рођење Спаситеља свијета Господа Исуса Христа. Откада су се Срби часним крстом прекрстили, они су кроз вјекове и у добру и у злу, и у слободи и у ропству радосно дочекивали и прослављали овај велики хришћански празник. С празновањем Божића Срби су основали многе лијепе божићне обичаје, које су увијек са побожношћу одржавали и у родном крају и у туђини. Како се Божић прослављао код нас у Црној Гори, дивно вам је описао велики пјесник Владика Његош у Горскоме Вијенцу. Као што је добро познато, он је тај опис почео овим стиховима: " Нема дана без очнога вида, Тако је било некада. Али има већ више година да су комунисти српском народу почели мутити божићну радост. Прошла су два деценија како агитатори комунизма ревносно обилазе све крајеве гдје наш народ живи, и усмено и писмено уче га да остави своје старе идеале и узме нове. Они непрестано понављају: старо треба срушити, а ново зидати. Мјесто идеализма-материјализам; мјесто царства небескога-царство земаљско, мјесто Исуса Христа - Карл Маркс. Па пошто је таква вишегодишња сатанска сјетва родила горке плодове и донијела такве несреће српскоме народу да је чак и само његово постојање доведено у питање, као архијереј Српске Цркве сматрам својом светом дужношћу да спасим што се даде спасити: да обавијестим необавијештене, да поучим неуке, да исправим и на прави пут изведем заблудјеле и преварене. У ту сврху, укратко, колико је могуће у једној архипастирској посланици, говорићу вам о духовном оцу безбожног комунизма Карлу Марксу и Господу Исусу Христу. Јеврејин Карл Маркс живио је од 1818-1883. године. У шестој години живота покрстио се је. Ускоро по завршеним универзитетским студијама из родне Немачке прешао је у Париз, гдје је живио неколико година. Протјеран из Француске отишао је у Белгију, а из ове у Енглеску. Када је 1848. год. у Паризу проглашена република, Влада је позвала Маркса да дође у Париз. Дошао је, али се у Паризу задржао свега мјесец дана. Отишао је у Њемачку, затим у Аустрију, али се у објема задржао врло кратко вријеме. Вратио се у Лондон, гдје је као емигрант живио до смрти. Да би се разумјела Марксова наука треба водити рачуна о политичком и економском стању у Европи његовог времена и о филозофским идејама које су тада владале. Тада је феудализам био срушен у многим државама, а Хегелова филозофија је моћно владала духовима. Буржоазија је освајала све више земљишта. Ширила се слобода у политици, а материјализам у филозофији. Роберт Овен, Сен Симон, Шарл Фурије, Вилхелм, Вајтлинг и други проповиједали су друкчије социјално уређење са општом имовном једнакошћу. На младога Карла Маркса имали су јаког утицаја сви ти писци, али је он био под далеко јачим утицајем Хегелове филозофије. Знатан утицај на Маркса имали су и писци Штраус, Фојербах, Прудон, Луј Блан, Девамије и други. Још врло млад Маркс је дао израза своме материјалистичкоме мишљењу. Године 1843. написао је ријечи, које су комунисти толико искористили: "Религија је уздах притиснутог створења, осјећања једнога свијета без срца, опијум народа". Затим је написао једну студију о јеврејском питању. Он је већ тада био идеолог пролетеријата и храбри бранилац радника. Он је схватио социјализам као плод историјске еволуције, која се има остварити помоћу покрета радничке класе. Али Маркс је осјећао да не познаје довољно економију, индустрију и живот радника у великим градовима и марљиво се трудио да све то што боље упозна. У научном раду служио се познатим правилима дијалектике: теза, антитеза и синтеза. То су: буржоазија, пролетеријат и ново социјалистичко друштво. По мишљењу Маркса радничка класа може остварити своје идеале само ако се организује за борбу. На конгресу у Лондону 1847. године повјерено је Марксу и Енгелсу да израде КОМУНИСТИЧКИ МАНИФЕСТ. Заједнички су га израдили. То је књижица пуна оштрих реченица, која је изражавала револуционарне мисли и жеље тога времена и која је за пуних осам деценија остала катихизис нове пролетерске религије. Маркс је написао књиге: О КЛАСНИМ БОРБАМА У ФРАНЦУСКОЈ, ОСАМНАЕСТИ БРИМЕР ЛУЈА БОНАПАРТЕ И КРИТИКА ПОЛИТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ. Али Марксово животно дјело јесте КАПИТАЛ. На овоме дјелу је марљиво годинама радио. Састоји се из три књиге, од којих је права штампана 1867. године, а друге двије Маркс није стигао да их за живота штампа, оне су објављене послије његове смрти. У научним круговима добро су познате идеје тога чувенога дјела. Најважнија је прва књига. У њој се говори о еспапу, радној снази, економској улози пролетера, машинама, вишку вредности, капиталистичкој производњи, акумулацији капитала и др. Какав је био Карл Маркс као човјек и какво је његово животно дјело? Био је раздражљив, заједљив, љут. Раскрстио је са свима пријатељима и истомишљеницима. Нарочито се свађао са Бакуњином и Ласлом. Против Бакуњина написао је један ружан памфлет пун неистина и фалсификата. Једино је до смрти сачувао пријатељство Енгелсово, који му је био добротвор. Због свога политичкога рада цио живот са својом породицом провео је у оскудици и биједи. Карл Маркс много пута гладан стално је мислио о хљебу у изобиљу и теорисао како би сви људи били сити. Није умио да располаже ни с најмањом сумом новаца, и саставио је најдубљу теорију новца. Признати је идеолог радничке класе и један од оснивача прве Радничке интернационале. Маркс је научник. Сељаке је сматрао варварима, и они у огромној својој већини неће никада примити његову науку. Али велики дио радничке класе гледа у њему свога пророка. Сасвим природно, драга браћо и сестре, ви далеко боље познајете живот и рад оснивача наше свете вјере Господа Исуса Христа, стога је довољно да вам из Његове науке истакнем само најважнија мјеста, и у најкраћим потезима опишем оно што су о Њему написали само неколицина знаменитих људи. Благи Учитељ из Назарета галилејскога је рекао: "Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом и свом мисли својом. Ово је прва и највећа заповијест. А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе. О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци" (Мт. 32, 37-40). Једном приликом рекао је Господ својим апостолима: "Нову вам заповијест дајем да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом" (Јн. 13, 34). У другој прилици рекао им је: "Чули сте да је казано: љуби ближњега својега, а мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне, да будете синови Оца својега, који је на небесима, јер он заповиједа својему сунцу да обасјава и зле и добре и даје дажд и праведнима и неправеднима". (Мт. 5, 43-45). Једнога дана попе се Исус Христос на један брежуљак и с њега многоме народу, који бјеше под брежуљком, одржа чувену проповијед о блаженствима: "Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско: благо онима који плачу, јер ће се утјешити, благо кроткима, јер ће наслиједити земљу, благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити; благо милостивима, јер ће бити помиловани, благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видјети; благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати; благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско; благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве ријечи лажући, мене ради. Радујте се и веселите, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке прије вас" (Мт. 5, 3-12). О Исусу Христу ово је написао генијални Гете: "Христос је мислио о једином Богу, коме је приписивао сва она својства, која је он, Христос, у себи самоме као савршенства осјећао. Бог је постао биће његове сопствене дивне унутрашњости, пуног доброте и љубави, као што је он сам, и способног да му се људи са пуно повјерења предају и да ову идеју као најслађу везу ка горе (небу) у себе приме". Чувени писац Жан Жак Русо у своме "Емилу" о Исусу Христу пише: "Је ли могуће да је онај о коме Јеванђеље говори само, човјек? ... Каква благост, каква чистота у његовим наравима! Каква дирљива драж у његовим поукама! Каква узвишеност у његовим начелима! Каква дубока мудрост у Његовим говорима. " Филозоф Хердер ово је написао о Учитељу из Назарета: "Са страхопоштовањем сагибам се пред Твојом племенитом приликом. Ти, главо, и оснивачу једног царства с тако великим задацима, с тако трајним обимом, с тако простим, животворним принципима и с тако дјејствитељним потстицајима, да и сфера самог овог живота на земљи изгледа и сувише тијесна." Познати научник Леополд Ранке ово је написао: "И са становишта нашег свјетовног посматрања ми смијемо рећи: невиније, силније, узвишеније, свјетије није ништа на земљи било, него што су Христов живот, његово страдање и његова смрт. У свакој од његових изрека вије чисти дах Божји; то су ријечи, како рече апостол Петар, "ријечи вјечнога живота." Људски род није имао ниједну појаву, која би се са овом појавом - појавом Исуса Христа ма и из далека могла мјерити и упоредити. "Чак и чувени научник Ренан ово је написао: "Макар шта неочекивано да нам донесе будућност, Исус никада неће бити превазиђен. Почивај мирно у Својој слави, племенити Вођо! Твоје је дјело завршено, Твоја божанственост утврђена! Бескрајно више жив, бескрајно више љубљен послије Твоје смрти него у данима Твога живота на земљи, Ти ћеш остати камен темељац човјечанства за увијек; и оно што би могло избрисати Твоје име из овога свијета равно би било потресу његовом у свим његовим темељима. Људи неће више разликовати између Тебе и Бога". Љубазни моји! Поводом великог празника Рођења Христовог и у овим тешким приликама у којима се мучи сво човјечанство у најкраћим потезима описао сам вам Маркса и Господа Христа. У науци је добро познато, да је Марксова теорија оборена најновијим напрецима у физици, хемији, техници, механици, економији и другим наукама. А какве је практичне резултате дао Марксизам, који је водио у безбожни комунизам, бољшевизам и партизанство то и сувише добро осјећамо. Какве је дивне резултате дала Христова наука, и колико је добра учинило хришћанство човјечанству за двије хиљаде година то свједочи историја и општа култура. Два су, дакле, пута пут Марксов и пут Христов. Ради спасења временога и вјечнога свога личнога, свога народа и свега човјечанства пођимо за Христом, а не за Марксом. У то име и са таквом жељом честитам вам свима велики празник Рождества Христовог са: Мир вам Божји! Ваш смирени молитвеник у Бога (Божићна посланица Митрополита за 1944. годину) Прошли смо кроз пакао!СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ПРАВОСЛАВНОЈ МИТРОПОЛИЈИ Дана 1. децембра 1943. године, пошао сам у 6, 30 часова изјутра њемачком колоном (другог аута није било), која се састојала из једног камиона и приколице. У колони из Цетиња и Ријеке кренуло је око 30 особа. На путу за Подгорицу код Крњичке Каменице један националиста покушао је да извијести да пријети опасност и да се пред колоном налази партизанска војска засједа. Шофер (њемац) није хтио да устави. Чим смо прошли кроз село Горње Кокоте, које је било запосједнуто партизанском војском, запуцале су на нас партизанске пушке са свих страна. Партизанске јединице држале су: обадвије Кокотске Главице, село Кокоте (Горње), село Штеке и између ова два села још три брда Пардус, Бабин Градац и Ћуску, као и обје стране колског пута. Шофер је кроз куршуме возио муњевитом брзином све док је убијен и док су испробијате гуме од аута у који је ударило безброј метака, а потом смо ми из заустављеног аутомобила кроз пушчана зрна почели искакати. Пуцање је настало још жешће и трајало је свега око 20 минута. Док смо у аутомобилу били рањене су пет особа а касније су погинули и израњавани остали, укупно свих мртвих и рањених 19 особа Њемаца, талијана и цивила. Нас здраве и рањенике (лакше) су похватали и одвели на брдо Ћуску, гдје су од нас одузели сва документа: акта, приватна писма, прибељешке и новац, као и осталу робу и ствари. Приликом претреса настала је мања борба између партизана и националиста, који су партизане напали са брда: Веље Стране и Кање. Неким пуким случајем ми смо избјегли. Сва заплијењена документа и новац остала су у партизанске руке, а међу овима и сва акта, новац и приватна писма, што је потписати носио из Митрополије, Црквеног суда и приватних лица. Од мене лично заплијењено је 1500 лира, које је Господин Митрополит Јоаникије био упутио за свештеничке породице као помоћ и 1300 лира мога новца међу којим и 150 лира приватно упућеног новца као и моје ствари које сам носио. О предњем се извештавате, с молбом ради знања и обнове аката наредаба које су упућене по потписатом, те потребног упутства по предњем. Парох други никшићки, (Извјештај свештеника Богдана Бурића из Никшића Митрополиту достављен преко Архијерејског намјесника никшићког бр. 395/11. 12. 1943. - М. бр. 50/13. 01. 1944. г.) Служени су парастоси новим српским свештеномученицимаПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ СВЕТОМ СИНОДУ СРПСКЕ ЦРКВЕ - По приватним вијестима, дозвао сам да су од априла 1941. године до сада умрли слиједећи архијереји Српске Цркве. - митрополит дабробосански Петар Свима њима у овдашњој манастирској цркви служени су парастоси. У ту сврху, молим Свети Синод да ме обавијести, ако је у поменутом времену умро још неки архијереј Српске Цркве. Светом Архијерејском Синоду одани (Допис Митрополита Светом Архијерејском Синоду СПЦ М. бр. 131/31. 01. 1944. г.) Нема принадлежности комунистимаПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИШТВИМА, Народна управа Црне Горе - Ресор за правду и вјере под бр. 59/44 доставља распис следеће садржине: "Ресор за Финансије актом 3 број 146 од 10. 1. 1944. године доставио је следеће: Срески начелник из Подгорице својим актом 4548 од 18. 12. 1943. године доставља: 1) Овом начелству стижу многе усмене доставе, да један велики број службеника по селима а нарочито пензионери, примају принадлежности на каси овдашње Пореске управе, и ако се они налазе у шуми у редовима партизана. 2) Принадлежности примају на тај начин, што су од раније опуномоћили извјесне своје пријатеље или неког члана породице, и да та лица у мјесто њих примају њихове принадлежности, или се пак увуку неопажено у вароши те приме принадлежности и поново се враћају у шуму. 3) Да се то у будуће не би десило, било би потребно издјејствовати одлуку ресорног шефа за финансије, да се принадлежности и пензије исплаћују само лично лицима овлашћеним за то, и да свако писмено пуномоћје о пријему принадлежности и пензија нема важности. А поред тога и да сва та лица која живе по селима поднесу увјерење од надлежности општинских управа о њиховој националној исправности, која морају бити овјерена било од надлежних команданата батаљона, било од команданата жандармеријског батаљона мјеста гдје се исплата врши. Једино на тај начин стало би се на пут овом злу, да партизани и њихови симпатизери и јатаци не примају принадлежности а свим силама заде противу интереса народа и власти која их исплаћује. Сматрајући предњи предлог оправдан и умјесан, то се доставља ; молбом да се по истом поступи. Доставља се предње с препоруком да са садржином истог упознате своје подручне установе." Предњи распис вам се доставља да по истоме стриктно поступате приликом исплате принадлежности. ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ (Окружница Митрополита свим Архијерејским намјесништвима у Митрополији, М. бр. 65. А. 1944 - 44/17. 01. 1944. г.) Седамнаест свештеника убијено, тешко и претешко...ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ- У неколико повремених извјештаја обавијестио сам ту Високу духовну власт о црквеним приликама у овом крају. Неће бити сувишан ни овај кратки преглед. Комунизам је овамо нанио велика зла нашем народу. Љуте ране на нашем националном организму једнако крваре. Убиства, пустоши, паљевине и страшне мјере трпио је наш национални свијет. Црква је жестоко страдала. Седамнаест браће наше свештеника убијено је. Цркве, молитвени домови, похарани, многи манастири порушени и попаљени. Свештеници су били присиљени да бјеже испред очигледне опасности и да се склањају у градове, док се мало проведри и они врате својој пастви. Тешко и претешко! Ипак, као што су се прилике код нас побољшале биле од марта 1942. па до маја 1943. надамо се у Бога да ће се опет ситуација побољшати. Богољубиво свештенство наше, које се с малим изузецима показало на висини и није пало у искушења, пастирствовало је са пуно љубави према светом позиву и народу своме, не презајући ни од чега, залажући и живот свој. Оскудица је велика у свештеницима, јер данас имамо незаступљених 21 парохијско мјесто. Свршени богослови муком се јављају за рукоположења, даве их ваљда и забрињавају ратне прилике. Тридесет осам свештеника избјеглица упослили смо и ухљебили. Ја сам чинио честе канонске посјете по епархији у циљу подизања и јачања светосавског духа, настојећи да кад год нам је ситуација дозвољавала будемо међу паством. Светом Архијерејском Синоду одани (Извјештај Митрополита Светом Архијерејском Синоду СПЦ I. бр. 138/01. 01. 1944. г.) Тешко земљи куда војска прођеПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ - У вези ранијих извјештаја о стању у овој епархији, част нам је овом приликом доставити сљедеће: Позната народна изрека "Тешко земљи куда војска прође" дошла је до пуног изражаја у Црној Гори, јер је она од мјесеца јула 1941. г. поприште војних окршаја. Борбе су међусобно водили и данас још воде: комунистичко-партизанска организација, националисти и окупатор. Жестину њихове међусобне борбе свједоче: јаме, затворени домови, паљевине, рушевине, дрске отимачине и систематске пљачке. Ова дуготрајнија борба дјеловала је, што је и природно, негативно и на најплеменитија човјечја срца, те је вандализам постао обична појава и он данас, на жалост не пара очи нити потреса срца код посматрача. Мало се чује уздисаја при посматрању срушених кровова, запаљених школа, цркава и манастира. Свуда крв у толикој мјери да пред тим блиједе ове материјалне штете. Ове страхоте нијесу мимоишле ни наше манастире, а оштрина мача није поштеђела ни духовна манастирска лица. То је најбољи доказ колико је човјек подивљао и колика је његова садашња крвожедност. Ово нам је у исто вријеме и велика бојазан, да ће се и даље немилосрдно пролијевати српска крв, јер још нема ни знака за морални поправак друштва као човјеково брензирање у данашњим страхотама. Ово највише леди срца оних, који су данас на одговорним мјестима, а не могу ништа помоћи. По дужности подносимо овај извјештај, али свако детаљисање момената и појава из овамошњег стања далеко би нас повело. Зато ћемо, као илустрацију овога жалоснога стања, за овај пут изнијети сљедеће: 1) На територији ове епархије порушени су и запаљени манастири: Режевишћ, Градиште, Ждребаоник, Жупа и Бијела. 2) Скоро су сви остали манастири оштећени, а нарочито материјално опустошени, јер се већина њих налази у рукама комунистичке организације. 3) Свештеномонаси су дијелом убијени, многи бјекством избјегли смрт и тиме под вишом силом напустили манастире; а има, нажалост, и таквих, који се налазе у служби комуниста. Од детаљисања уздржавамо се из тога, што немамо везе са унутрашношћу епархије ево већ неколико мјесеца, јер је сав саобраћај Цетиња сведен на неколико вароши. Част нам је предње саопштити с молбом на знање. Светом Синоду одани (Извјештај Митрополита Светом Архијерејском Синоду СПЦ М. бр. 141/02. 02. 1944. г.) Прослава недјеље православљаПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИШТВИМА - Препоручујемо богољубивом свештенству нашем да се и ове године НЕДЈЕЉА ПРАВОСЛАВЉА прослави што свечаније. Што је више душевних невоља утолико је живља потреба да се православна идеја што снажније манифестује. Стога очекујемо да ће драго нам свештенство у сарадњи са добрим синовима и кћерима Свете наше Цркве учинити све што је у њиховој моћи, да ова духовна манифестација што импозантније успије. Од 5. марта дијели нас кратко вријеме, па најтоплије препоручујемо да се подузме брза акција за извођење ове свечаности. О прослави парохијски свештеници ће нам доставити извјештаје. Уосталом, придржавати се упутстава која смо дали у нашој окружници бр. 805. од 3. марта прошле године. ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ (Окружница Митрополита свим Архијерејским намјесништвима у Митрополији М. бр. 297/22. 02. 1944. г.) Ослободите ухапшеног свештеникаПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ ЧЛАНУ НАРОДНЕ УПРАВЕ Команда жандармерије из Бара под 267 доставља брзојавним путем слиједеће: "Поп Никола Ражнатовић ухапшен у Улцињу од арбанашких власти и везан спроведен за Скадар. " Свештеник Ражнатовић је стални парох у Улцињу од прије неколико година. Познат је као врло исправан и национално беспрекоран. Овим Вам се обраћамо, ГОСПОДИНЕ ЧЛАНЕ, да изволите предузети хитне мјере на начин, који нађете да је најцелисходнији и најбрижнији да се, овај свештеник заштити самовоље власти и да се његова евентуална кривица испита и објективно просуди. Примите, Господине Члане, увјерење о мом дубоком поштовању. ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ (Допис Митрополита члану Народне управе - ресору правде - г. Саву Радоњићу у Цетињу М. бр. 336/01. 03. 1944. г.) Помозимо старе свештеникеПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ НАРОДНОЈ УПРАВИ ЦРНЕ ГОРЕ Одлуком Патријаршијског Управног одбора бр. 78980/зап. 168 од 30. октобра 1942. године признат је привремени додатак на службу платежницима Српске Православне Цркве па и пензионерима. Пензионерима који се плаћају из пензионог фонда Срп. прав. цркве по Уредби о парох. свештенству овај додатак по цитираној одлуци износи мјесечно: личним по 1000 динара, а породичним по 800 динара. Како ови пензионери живе очајно, јер је њихова пензија, као што је познато, фактично мизерна, молимо да се овај додатак призна црквеним пензионерима, којима је пензија регулисана по Уредби о парохијском свештенству и то: личним: породицама поч. свештеника: Достављамо односну одлуку у прилогу акта 1. Прилог: 1. ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ (Допис Митрополита Народној управи Црне Горе - Ресору правде у Цетињу М. бр. 465/23. 03. 1944. г.) Скромни и смирени дајбабски старацЈуче се навршило равно три године, браћо и сестре, од дана, када је завршио свој овоземаљски живот архимандрит о. Симеон Поповић, старјешина манастира Дајбабе код Подгорице. Ко и приближно зна високу вриједност о. Симеона биће му јасно, зашто је Митрополија припремила овај парастос. И поред свега тога, што је свето богослужење доста дуго трајало, а многи су дошли и прије почетка свете литургије, ипак ћу, браћо моја, рећи неколико ријечи о многозаслужном архимандриту о. Симеону Поповићу. Његов овоземаљски живот би се састојао у овом: Рођен је на Цетињу 1855. г. гдје је свршио и основну школу. Затим је пошао у Русију, гдје је у свето Кијево, како то Његош у "Горском вијенцу" говори, завршио богословску семинарију и Духовну академију 1885. године. Послије двије године дана примио је монашки чин, гдје је у Кијевско-печерској лаври рукоположен у чин јерођакона, а одмах иза тога у чин јеромонаха, од ондашњег ректора Кијевске духовне академије чувеног епископа Силвестра, од оног Силвестра, који је био један од најученијих и најпознатијих руских архијереја. Одмах послије примања свештеничког чина о. Симеон, као велики родољуб, дошао је да послужи својој много вољеној Отаџбини Црној Гори. Браћо и сестре, у животу покојног архимандрита Симеона Поповића, поред осталих врлина и особина, видимо и два, код других ријетка символа. То су: символ учености и символ светости. Символ учености видимо, што је он био рукоположен, ни од кога мање, него од једног ученог и јавности добро познатог епископа Силвестра, који је, поред осталог, написао и то у неколико књига, догматско богословље. Епископ Силвестар, био је онда магистар богословља, што је у оно вријеме, у Русији било врло тешко добити. Видјећи у младом Симеону један велики интелектуални таленат, имао је жељу, да га сам лично рукоположи у чин свештеника, што је и учинио. То је један, док други символ, символ светости, видимо у томе што је епископ Силвестар, нашао за мудро да младога Симеона замонаши, нигдје другдје, већ у једној Кијевско-печарској лаври, као једној од највећих ондашњих руских светиња. По овоме се огледа, драга браћо и сестре, да се архимандрит Симеон Поповић још од младости своје одликовао светошћу живота свога. Драга браћо, још у почетку нагласио сам да је млади Симеон, одмах послије завршеног школовања и примања свештеничког чина дошао да користи драгој Отаџбини Црној Гори. Чим је овамо дошао, био је постављен за управитеља манастира Врањине. На овом је положају, остао пуне двије године дана, када је премјештен за сабрата манастира острога. Ту у Острогу, остао је о. Симеон осам година дана, када је у сну добио виђење да иде у село Дајбабе. И по овоме се чудном и ријетком Божјем јављању о. Симеону види, драга браћо, символ велике његове светости. Ту је он, као што сами знате, направио у једној пећини ријетко лијепу црквицу посвећену Пресветој Богородици. Радећи на овом светом дјелу, он овдје и остаје, све до завршетка свога овоземаљскога живота. Браћо и сестре, у животу и раду архимандрита Симеона Поповића, поред осталих дивних, имамо и једну, код других врло ријетку врлину, а то је: скромност и смиреност, Због своје велике скромности, с једне стране, а с друге, да би испунио Божје наређење за довршење и унапређење манастира Дајбабе одбио је архимандрит Симеон да се прими за епископа кад је био једнодушно изабран 1921. г. од Светог Архијерејског Сабора. Због своје велике скромности и смирености, био је често пута исмијаван, јер је то онда била мода. Али, драга браћо, како смо радили онако смо и добили. Он нас је редовно поучавао, не само ријечима, већ и животом својим, како да управимо наш живот овдје на земљи. Нијесмо га за то слушали, те смо доживјели ово што данас преживљујемо. Вјерујте ми, браћо моја, а будите и тврдо убијеђени, да ово данашње стање није ништа друго, већ Божја казна за наше зле жеље, рђаве мисли, слаби рад и неваљали живот, којим смо живјели. Но, драга браћо, ако ријечи архимандрита Симеона, нијесмо слушали за вријеме његовог овоземаљског живота, неопходно је потребно, ради спаса нашега и среће наше, да их послушамо бар послије његове смрти. Он нас, исто тако и данас учи. Поручује нам да живимо оним животом, којим је он живио, те ћемо тако стећи вјечно блаженство, а у овом случају, то ће за њега бити највећа радост коју му можемо причинити. Во блаженом успении вјечни покој подажд Господи усопшему рабу Твојему архимандриту Симеону и сотвори јему вјечнују памјат. Амин! ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ (Митрополитова бесједа на трогодишњем парастосу Светом Старцу Симеону Дајбабском. Парастос је служен 2. априла 1944. г. у манастирској цркви у Цетињу. Било је присутно много народа са Цетиња. Бесједу је забележио свештеник Радуле Шћепановић, а објављена је у "Црногорском вјеснику" бр. 33 од 06. 04. 1944. г.) Посјета болеснимаПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ УПРАВИ ДРЖАВНЕ БОЛНИЦЕ Част нам је извијестити да ћемо, ако Бог да, на Велику суботу 15. ов. мј. у 11 сати посјетити болеснике поводом Ускршњих празника. ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ (Допис Митрополита Управи државне болнице "Данило Први" Цетињу М. бр. 571/13. 04. 1944. г.) Да ли се служило у затвору?ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ АРХИЈЕРЕЈСКОМ НАМЈЕСНИШТВУ Нека свештеници Милош Турчиновић и Марко Кусовац поднесу извјештај о службама у затвору за вријеме Вел. поста и исповијести и причешћу затвореника. ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ (Акт Митрополита Архијерејском намјесништву цетињском, М. бр. 633/15. 04. 1944. г.) Посјета г. митрополита болници "Данило Први" на ЦетињуКао и сваке године што редовно обилази болнице, затворе, страдалнике и невољнике, тако је и ове године Господин Митрополит Јоаникије о Ускрсу посјетио болницу "Данило Први" на Цетињу. На Велику суботу 15. априла о. г. Господин Митрополит је обишао све болеснике и свима лично честитао наступајући празник Васкрсења нашега Спаситеља. Болницу је посјетио на Велику суботу а не на Ускрс, ради тога, што усљед дугих ускршњих богослужења није могао да то учини баш на сами дан Ускрса. Свакоме је болеснику Господин Митрополит благо пришао, очински се интересујући о врсти и тешкоћи болести свих болесника. Болесницима је Г. Митрополит подијелио свој св. Архијерејски благослов и свакоме болеснику по једно Јеванђеље, као и дуван са картицама. Ова посјета Њ. Високопреосвештенства Г. Јоаникија веома је радосно утицала на све болеснике, коју је учинио и као Митрополит Црногорско-приморски и као Претсједник Друштва црвеног крста. Болесници су се топло захвалили Г. Митрополиту на пажњи коју гаји и љубави коју им редовно указује, било лично, било, пак, преко других. Управник болнице и сво особље дочекало је Г. Митрополита на капији болнице и пратило га кроз сва одјељења, захваливши му на овој његовој посјети. Послије двочасовног обиласка и живог интересовања о стању и приликама у болници исту је Господин Митрополит напустио. Свима болесницима и особљу пожелио је срећно Христово васкрсење, уз искрене молитве да им Васкрсли Господ да што скорије оздрављење и васкрсење, не само њима, већ и читавом напаћеном и многострадалном српском народу и цијелом човјечанству; напустио их је уз жеље, да Васкрсли Господ обасја и што скоријих дана донесе жељно очекивани мир и слободу свим народима на цијелој земљиној кугли. (Текст о Митрополитовој посјети цетињској болници објављен је у Црногорском вјеснику" бр. 38 од 22. 04. 1944. г.) Васкршња посланицаЈоаникије, милошћу Божјом православни митрополит црногорско-приморски на велики празник Ускрса Христовог поздравља драго своје свештенство, монаштво и паству радосним поздравом: ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! Зло и добро, тама и свјетлост, жалост и радост смјењују се овоме свијету и животу. Прексиноћ ми смо ријечима пресвете матере горко оплакивали смрт Господа нашега: "О слатко моје прољеће, како зађе твоја љепота? а данас наша сва Црква слави радосни Ускрс Христов. Ускрс је највећи и најрадоснији хришћански празник, дан побједе живота над смрћу, дан весеља. Као ваш архипастир, жарко бих желио да овом светом приликом могу својој милој духовној дјеци с пророком Исаијом "да јавим добре гласе, да завијем рањене у срцу, да утјешим жалосне у Сиону, и дадем им накита мјесто пепела, и одијело свиле мјесто духа тужна". Али наша је радост помућена ратним страхотама. Сви су ратови крвави и тешки, али овај је најтежи, у њему учествују скоро сви народи, скоро је сва наша планета у пламену. Трагедија српскога народа је још тежа, јер нема духовног јединства. Безвјерници и богоборци су га већ више година духовно напали, унијели сумњу у душу народа, рушили му вјеру, морал, чедност, породицу, историју и све оно што му је било најмилије и најсветије кроз вјекове и што га је одржало у дугој и тамној јами петвјековног ропства. То је српски народ довело на провалију, у питању је бити или не бити. Многим хиљадама наших породица запаљене су куће и сва њихова крвава тековина, коју су знојем и жуљевима стицали претци њихови и чланови тих породица, па многи годину, многи двије, а неки скоро три године злопате се и муче по појатама, земуницама и пећинама. Народ је оголио и обосио, гладује. Многи се хране копривом и кором са стабала. Глад редовно прате болести. Свуда се виде блиједа и увела лица, очи упале, прси се угнуле. Ђаво данас има богату жетву. На свим странама болови, сузе, уздаси. Да невоља буде још већа, у тим мукама попуштају живци, у многа срца уђе злоба, завист, сумња, мржња и други пороци. То опет ствара гордост, неслогу, оговарање, дошаптавање, рад на несрећи својих ближњих и многа друга зла. И тако живот постаје све тежи, те премноги посрћу и падају под тешким крстом несрећа својих личних, породичних и општих. Ужасна је трагедија свега човјечанства. Зашто је народе задесила тако страшна несрећа? Одговор је једноставан: због многих тешких грјехова. У колико се односи на наш народ, генијални Његош је већ давно рекао: "Бог се драги на Србе разљути (П. П. Њ. "Горски Вијенац") И тада српски се народ кајао и давао дјела достојна покајања те му је Господ Бог праштао гријехе и помагао му. Али ових година српски је народ, на жалост, много гријешио. Почело је хлађењем вјере, па прешло у вјерски индиферентизам, из тога у безбоштво, а из безбоштва у богоборство. По свој нашој земљи засијаној костима бораца и мученика "за крст часни и слободу златну" разносио се ехо: сласти и уживања што више. Љубав, братство, истина, правда, поштење били су заборављени. Није се ишло примјером косовског великомученика Св. кнеза Лазара који се приволио царству небескоме, већ је идеал био царство земаљско груби материјализам. Међутим, Спаситељ наш у Оченашу научио нас је да се молимо: Да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као на небу (Лк. 11, 2). "Да дође царство твоје". Да дође, да завлада свуда царство Божје. Тако високи идеал назначио нам је Господ Исус Христос. Камо среће да људи слушају свога Спаситеља! Камо среће да им је идеал царство Божје! Ох, како би ова планета и људи на њој друкчије изгледали. Било би мање невоље, мука и страдања, а више задовољства, среће и радости. Благи Учитељ из Назарета галилејскога је рекао: "Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела и славе Оца вашега који је на небесима" (Мт. 5, 16). Другом приликом је рекао својим ученицима: "Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небесни" (Мт. 5, 48). Али људи неће да слушају свога Спаситеља. У животу своме неће да иду путем врлине, већ путем гријеха, јер је лакше чинити зло него добро. "Царство небеско на силу се узима и силеџије добијају га" (Мт. 11, 12) речено је у Св. писму. То значи, да као што је за постигнуће свакога доброга дјела потребан извјесан труд, тако је потребит труд и напор и за постигнуће царства Божјега. Ко жели да буде хришћанин не само по имену, већ и по дјелима, тај треба да се потруди свом снагом своје воље да у души својој побиједи гордост смиреношћу, среброљубље милосрђем, мржњу љубављу, гријех врлином. То челичи и уздиже душе. А филозоф Епиктет је рекао: "Учинићете држави врло велику услугу, ако се мјесто што дижете високе зграде, побринете да уздигнете душе ваших суграђана, јер је знатно боље да људи високе душе станују у малим кућама, него да се ниске душе крију по високим палатама". Човјечанство је, на жалост, дошло до тога да о царству Божијему мисли и жели његово остварење само мали број људи. То су они који воде рачуна о ријечима Св. писма: "Без вјере није могуће угодити Богу" (Јевр. 11, 6), стога се стално моле Створитељу и Промислитељу своме: "Дај нам вјере!" (Лк. 17, 5). То су они малобројни, али по вјери и добрим дјелима елитни хришћани који чине част човјечанству. То су они ријетки хришћани, чија је вјера јака као гранитна стијена, али који се по ријечи Христовој труде и да чине што више добријех дјела. Као што је познато, у Св. писму пише: "покажите вјеру своју из дјела својих" (Јак. 2, 18). Док људи не воде рачуна о испуњавању заповијести Божијих, не може на земљи да завлада царство Божије. Заповијеђено је: да се признаје и поштује један и једини истинити Бог Створитељ и Промислитељ, да треба шест дана радити а седми посветити Господу Богу, да треба поштовати родитеље, не убијати, не чинити прељубе, не красти, не свједочити лажно на ближњега свога, не жељети туђе. Царство Божије не може да завлада на земљи, док хришћани озбиљно не размишљају о ономе што је Спаситељ рекао на гори. Између осталог, тамо је речено: благо кроткима, гладнима и жеднима правде, милостивима, онима који су чистога срца, онима који мир граде, прогнанима правде ради (Мт. 5, 5 - 12). Царство Божије не може се остварити на земљи, док се хришћани не труде да врше дјела милости душевне и тјелесне. Неуког поучити, жалосног утјешити, гладнога нахранити, жеднога напојити, нагога одјенути, болесника и сужња посјетити то је оно што хришћанска Црква у име свога Оснивача тражи од својих сљедбеника. Царство Божије не може се зацарити на земљи док хришћани не приступају св. тајнама исповјести и причешћа, док хришћани не пазе своје св. храмове, које су побожни претци њихови у тешким приликама сазидали. Српски је народ потоњих година у својој већини пуштао да му ороне многи св. храмови, да их зуб времена нагризе. Није их оправљао, није их снабдијевао св. утварима, одеждама, иконама, богослужбеним књигама и другим потребама. На жалост и срамоту нашу, многи су наши св. храмови запуштени, по њима пауци преду своје мреже, богослужења се врло слабо посјећују. Не поштују се свештеници и старјешине. Царство Божије не може завладати на земљи док код многих људи влада лењост, док многи желе да живе од труда и зноја својих ближњих, А Господ Христос је волио и поштовао рад, што је показао својим животом. Он је у Назарету радио као дрводјелац и хранио себе и мајку своју трудом својих руку. Када је почео да проповједа своју науку, Он је неуморно проповиједао и чинио многа добра дјела и чуда све до своје смрти. Он је рекао: "Радите док имате свјетлости". Царство Божије не може се остварити на земљи док у душама многих људи влада песимизам. Тај мрачни поглед на живот отровао је многе душе. Песимизам води нераду, чак и рушењу. Све изуме и сва велика дјела која су људи кроз вјекове изумили и урадили у науци, књижевности, техници урадили су оптимисти а не песимисти. Спаситељ наш био је велики оптимист. Царство Божије не може се остварити на земљи док не нестане грамзивости и среброљубља. Многи људи желе да себе окуће, макар другога тиме раскућили. И у стицању земаљских блага никада им није доста. Као ваш духовни отац, са великом сам жалошћу дознао да су се многи несавјесни људи чак и у овој најстрашнијој трагедији нашега народа користили туђом несрећом, зарађујући велике зараде. Нека знају да им неће бити срећна таква зарада, јер је покапана сузама сиротињским. У овом погледу многи су људи гори од животиња. Гле, јазавац спрема храну у својој јазбини свега за једну зиму, исто тако мрави у своме мравињаку и пчеле у својој кошници. Господ Христос научио нас је да се молимо: "Хљеб наш потребни дади нам сваки дан" (Лк. 11, 3). Дакле, потребни, а не сувишни, и за сваки поједини дан, а не за многе године. Он нас је учио алтруизму и пожртвовању за друге, а не себичности. "Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном" (Мт. 16, 24). Царство Божије не може да завлада на земљи док међу људима влада формализам, док се више гледа на форму него на садржину. Међутим, садржина је важнија од форме, унутрашњост је важнија од спољашњости, душа је претежнија од тијела. спаситељ је рекао: "Бог је дух, и који му се моле, духом и истином треба да се моле" (Јн. 4, 24). Другом приликом Он је рекао: "Царство је Божије унутра у вама" (Лк. 17, 21). Да Царство Божије завлада на земљи потребно је да се људи у многоме измијене. Потребно је да се оставе гријеха и да се снабдију врлинама. Као што паметни и искусни земљорадник прије него посије на њиви сјеме, претходно очисти земљу од камења, корова и трња, и посије здраво сјеме, тако и ми са њиве срца свога треба прије да исчупамо коров гријеха, па да посијемо сјеме врлине. Да, неопходно је потребна темељита Промјена код људи, њихових погледа на живот, навика, обичаја, дјела. Господ је рекао: "Ако се ко поново не роди, не може видјети царства Божијега" (Јн. 3, 3). Да се царство Божије зацари на земљи, треба чим прије мржњу да замијени љубав. На мржњи се није никада ништа добро ни племенито сазидало. Мржња руши у бездан, а љубав уздиже у свијетле небесне висине. Као што је познато, највећа заповијест у Закону јесте љубав према Богу и ближњему своме. Хришћанима је света дужност жељети и трудити се свом снагом ума, срца и воље да чим прије завлада царство Божије. То нам је и Спаситељ наш заповиједио: "Иштите најприје царства Божијега и правде његове" (Мт. 6, 33). Када хришћани по имену испуне заповијести Господа Исуса Христа, нарочито заповијест о љубави према Богу и ближњему своме, и тиме постану хришћани по дјелима тј. правди, истинити хришћани, такво хришћанство ће преобразити свијет, измијениће живот људи, као што квасац мијења тијесто брашна (Лк. 13, 21): Такво хришћанство даће нови и дубоки садржај човјечанству, освијтлиће га небеском свјетлошћу. Оно ће бити "со земљи" (Мт. 5, 13) и "видјело свијету" (Мт. 5, 14). Тада ће се заиста остварити царство Божије на земљи. Да то чим прије буде драга моја дјецо духовна, позивам вас ријечима великога пророка св. претече и крститеља Господњег Јована: "Приправите пут Господњи, поравните стазе његове" (Лк. 3, 4). Када се царство Божије зацари на земљи, тада ће Господ Бог рећи многострадалном човјечанству: "Устани! Јер гле, зима прође, дунуше дажди, отидоше. Цвијеће се види по земљи, дође вријеме пјевању и глас грличин чује се. Смоква је пустила заметке своје и лоза винова уцвала мирише. Устани!" (Пјесма над пјес. 2, 10-13). И човјечанство ае устати из гроба својих гордих страдања и мука свакојаких, као што је благи Учитељ наш устао ускрснувши из гроба свога. ХРИСТОС ВОСКРСЕ ИЗ МЕРТВИХ, СМЕРТИЈУ СМЕРТ ПОПРАВ, И СУШЧИМ ВО ГРОБЈЕХ ЖИВОТ ДАРОВАВ! Цетиње, на Васкрс 1944 год. Ваш смирени молитвеник у Бога (Митрополитова Васкршња посланица за 1944. годину) Помозимо црвени крстПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ АРХИЈЕРЕЈСКИМ НАМЈЕСНИШТВИМА Наређује се да наше родољубиво свештенство и монаштво најагилније помогне Одбору Црвеног Крста за Црну Гору и Боку Которску у његовој акцији за прикупљање помоћи од бомбардовања пострадалој браћи никшићанима. ПРАВОСЛАВНИ МИТРОПОЛИТ (Окружница Митрополита Архијерејским намјесништвима и Управама манастира у Митрополији М. бр. 643/30. 04. 1944. г.) Коментари, објашњења и напомене >> // Пројекат Растко / Историја / Голгота Јоаникија // |