Druga sveska

Sveska II: Žetva

06/19-21/96

Prebrisati joj, dlanom, korice: ovoj novoj svesci, njivi, od koje se očekuje žetva nepomirljivosti prethodne, to će predstavljati uviđavan uvod u, tako duhovito, druženje sa mnom. ("Again the feast, the speech, the glee, the shade of passing thought, the wealth of words and wit - Opet ta gozba, taj govor, to veselje, ta senka misli u prolazu, bogatstvo reči i dovitljivost", Tennyson. A verbis ad verbera). Istrgnuta poput klasičnog žita u moderni leta, malo zlatnija (prisnom sklupčanošću polegle raži uvezana), biće spremna za saradnju. (Realschule & Rathaus: Školski predmeti i Opštinska pravila života). Red po red - saditi bostan, tikvu i dulek, uspomenu, zaborav i san, snoplje, detelinu i jagorčevinu, praznu sobu, hod po njenom podu (pusti bat iznad tih koraka), dok ne rodi rešenje (ne preore se obiljem samoće). ("A man that sits still is said to be at liberty because he can walk if he wills it - Čovek koji nepomično sedi smatra se slobodnim jer može da hoda ukoliko hoće", Locke). Tako dobijenu letinu pokupiti, složiti je u (dosadašnji) stog neverice. (Tokom vremena, tom postupku prilaziti sa povećanom uverljivošću. Mucho en el suelo, poco en el cielo). I sejanje i žetvu prikazati kao jedino moguće, svaki drugi rad te vrste (sem što ne bi bio verodostojan) na ovoj svesci-njivi ne bi imao šta da traži - njena naklonost je rezervisana za pero izdeljano od vrhunskog mača. (Athanasius protiv sveta - Athanasius contra mundum). Njemu jedinom pada na pamet da sve to ore, vadi (čupa), samo sebe da ponovo sadi - oštricom razumevanja za žetelački posao kakav se od njega očekuje u nerodnom vremenu.

* * *

Stvar je u tome što i iz ovako neizvesnog jutra izgrane jasan dan (sat po sat upečatljive oštrine, nepomerljivost istine) - zar jasne stvari ne zaziru od nejasnih, bar toliko da budu uzdržanije? (Kao Ormuzd, dobri duh Persijski, što je zazirao od zlog duha Ahriman-a, po religiji Zoroastrian-a, n-toj verziji tako normalnog, dosadnog antagonizma). Jasno i nejasno, oprezno i neoprezno, diskretno i otvoreno, srdačno (skoro familijarno) i uzdržano: u parovima se šetaju (ruku pod ruku) po dvorskom parku ispod ovog prozora (od crvotočne hrastovine). (Tu ih vreba duh Nessus-a, kentaura koji je oteo Deianira-u, ženu Hercules-a, zbog čega ga je Hercules ustrelio otrovnom strelom i Deianira mu, zavedena zadnjim rečima Nessus-a o ljubavnim svojstvima njegove krvi, po Lichas-u poslala košulju sa krvlju Nessus-ovom, otrovanom Hercules-ovom strelom - obukavši je, Hercules se i sam otrovao i u agoniji izdahnuo a žena mu se, Deianira, zbog toga, obesila). Osrednja raznolikost (različitost) sveta u travnjaku u parteru pod pažnjom znalca nagnutog kroz prozor na prvom spratu: buba i rovac navalili da dube pod korenom nesuvislosti kao da im je to poslednje kopanje. (Kao kapetan Bluntschli, Švajcarski oficir u Srpskoj vojsci Prvog Svetskog Rata, realistički (trezven) vojnik, opisan u pozorišnom komadu B.Shaw-a 'Arms and the Man - Oružje i Čovek', toliko zainteresovan za svoje sledovanje čokolade da je zanemario i bravado, takvom praktičnošću nadahnuvši Oscar-a Strauss-a da mu posveti (laku) operu 'Chocolate Soldier - Čokoladni Vojnik'). Gde god se pogleda: jedno vuče na svoju stranu, drugo na svoju, udruže se tek u predahu na klupi. Fas est et ab hoste doceri. Pred svakim - njegov je put, drugog se kloni dok klizi niz melodramatičnost svog. (Na drugom putu to više ne bi ličilo na ono što mu je suđeno na ovom - poput Meursault-a, Autsajdera u egzistencijalističkoj priči Alberta Kamija (Camus), užasnut pomisli da čovek, i u najtežim trenucima, nije potpuno, do kraja, nesrećan; sledećeg trenutka već, pavši pod dleto Sculptor-a, sazvežđa na Južnom Horizontu Severne Hemisfere, sa olakšanjem oseti da to nije tačno, podelivši se zauvek, na Sneg i Jod). Kroz sve te razlike, probija se zajednički cilj. (Podrazumeva se vazduh pun važnosti - faire l'homme d'importance). Cilj svega je da se, u nedostatku stanarske autentičnosti, predstavi kuhinjski privlačno - idealna peć na preseku zategnutih čula, večnost impresionirana detaljima spontanog zaborava, svečanost nadahnuća kao diploma kulinarskog zanata, preuzimanje oružja po pravilima Biologije Razvića (i zlatna ruka na obaraču - faire bonne mine). Postigavši cilj (proteglivši se sa obe strane prozora toliko da je, sita, postala nevidljiva), neprikosnovena nepromenljivost mirne duše se iskrada iz dnevnog prevratništva stana čupajući iz njega zadnji pramen vesti, doušnički glas o nemom protoku svakog ovog časa, radu ničega - far niente.

* * *

(Koncertna Sala). Čuje se, pored opisanih, i jedan periodičan, utišan zvuk. (Udvostručenje takta, konac + promisao u pozorištu lutaka). Dolazi iz frižidera, iz ugla između zida, tavanice i potiljka - ne može da se odredi jer izvire iz Ea, Vavilonskog Boga dubine atmosfere u kojoj plovi svet, ali i Boga okeana, reka i potoka, čije komande izvršava njegov sin Merodach. Podseća na voz bon vivant-a: ubrzan odlazak iz siromaštva, usporen dolazak u nepomičnost (Borgen macht Sorgen); na škripu bunovnih duša: celu noć su putovale na drugi svet ili im taj put predstoji pa pokušavaju da zaspu pre tunela. (Bon soir). Izvire iz otpisanosti stolice (telefona, saksije), vijuga po patosu (smiri se, zastane), upotrebi veštinu (potegne umeće) - do večeri izvije pesmu (dok nebo, nemo, zeva) Daedalus-a, arhitekte Kritskog lavirinta u koji je pobegao iz zatvora pomoću krila koje je pronašao. (Icarus, njegov sin koji mu se na tom putu pridružio, pao je u more i udavio se). Ne uključujući (minuciozno, tranzistorski, na prvoj strani opisane) radio i televizor (kutije, u vek brbljanja iscerene), gurnuvši ih u plakar (veću kutiju) brbljivog veka, dobro dođe ovaj zvuk u stanu - razumemo se. Njegovo je da zapeva (makar hrapavo) nešto iz repertoara samca, moje da mu, za uzvrat, plaćam kiriju, struju i vodu. Non sibi, sed omnibus. Stavio mi se u službu (loyal devoir), pomenuo je i organizovanje koncerta, sa zahvalnošću skupljajući mrvice moje uviđavnosti. Loyauté‚ n'a honte. Dok udar vetra nije otvorio dotle poluotvoren prozor, ustremio se kroz (na sve spremno) jutro, očešao sinoć oprane tanjir i kašiku, jedno (zbog toga) lupilo u drugo i, tako zvecnuvši, rasteralo publiku holografski svedenu na skup stanara iza rešetki stana punog statista (neizgovorenih reči), binskih radnika (gramatičkih pravila) i partitura formalnog vlasnika nota zvuka o kome se radi u slučaju efektivnog apatrida. Lucidus ordo.

* * *

06/24-26/96

Prošao je, prekjuče, najduži dan: dnevna senka se, prvo neprimetno, zatim sve ubedljivije, duži dok bledi.

Kao i uvek u takvim slučajevima, uzrok promeni je preterivanje - ovom obrtu dani su doprineli tako što su bili prešli svoju polovinu. ("He spoke and then confronts the bull - Ubacivši klin u točak, staje pred bika", Dryden). U razgraničenju stvari, drzne li se neko ili nešto na više od onog što mu pripada, neminovno i kad tad povući će se i uzbudljivo smanjiti. (In medias res. In medio tutissimus ibis).

Oscilujući u dužini, temperaturi, vlažnosti i korektnosti, dani povlađuju generalizovanoj labilnosti: umesto kolača, i jednom i drugom na kraju večere nestalnost se poslužuje kao jedina nepromenljivost. ("The consistency of bodies is divers; dense, rare, tangible, pneumatic, volatile, etc. - Sastav tela je raznolik; gusta, retka, opipljiva, vazdušna, nepostojana, itd", Bacon).

Produživši se previše (verujući Milton-u: "Shun the bitter consequence - Kloni se gorkog zaključka"), ovi dani ništa drugo nisu mogli da očekuju - udarivši u krajnju meru izazvali su je da ih polako (i neumoljivo) steže oko podneva punog bahatosti (oko pojasa raspevanosti). Ništa ne dolazi za ništa - Rien n'arrive pour rien.

Pregrejani - počnu da se hlade, presuše li - stići će ih pljusak; sumnjičavost i kolebljivost ostavljaju jutarnjim pticama (mrvicama duševnog mira hrane testo zore). ("Despair is a certain consignation to eternal ruin - Očajanje je izvesno ustupanje večitoj ruini", Taylor).

I kada se, krcati važnim događajima i neophodnom formom, oslobode opisivosti, naći će svoje mesto u dužini osvedočenih časova pozornosti, prepisavši izreku: Ove redove napisao sam ja, odličje je odneo drugi - Hos ego versiculos feci, tulit alter honores.

* * *

Boraveći u sobi kao u igri reči, vid ustupa mesto sluhu: oslanjam se na slušanje više nego na gledanje.

(Zvuk sveden na stenu, podno lake terase Cadmus-a, Feničanskog Princa koji je probo' aždaju i posejao joj zube iz kojih su rodili naoružani ratnici međusobno se ubijajući dok ih nije ostalo pet sa kojima je sagradio Tebu u Boeotia-i i u nju uveo azbuku. Chevalier d'industrie).

Nepomičnost stana ne nudi očima ništa što i kad zažmure ne vide - boravak u njemu se, pre svega, zasniva na slušanju. (Čuje se kako, slep, luta Bellerophon, nekadašnji jahač krilatog konja Pegasus-a na kome je pokušao da pobegne u nebo nakon što je ubio Chimarea-u, ali je pao i oslepeo).

Osluškujući srdačnost Daphnis-a, Sicilijanskog pastira, sina Mercury-ja i pronalazača pastoralne poezije, i pastirice Chloë, tovareći i Longus-ovu pripovetku iz III veka u vagon životnih priča, uviđa se da (rustikalni) zvuci dolaze spolja (iznutra ne dolazi ništa - misterija raskrinkana oivičenošću paviljonskog centra, fundamentalnošću urbanog vaspitanja). Po tim, spoljnim, zvucima zaključuje se da svet (nerado i, zato, jednolično) i dalje funkcioniše: sirene vatrogasnih ili, svejedno, policijskih kola, blago zategnute napevom tek započetog a već ošamućenog leta, dave se u lepoti mehaničkog spasa, u nevidljivosti Demogorgon-a, tajanstvenog Boga zla u vidljivom svetu.

Oprezno ispran noćašnjom kišom, doteran do lokalnog savršenstva ambisa na dnu cvetne livade Deucalion-a i Pyrrha-e, čoveka i žene koji su preživeli potop i postali začetnici nove vrste ljudi, izvestan žamor sveta se probija kroz zidove stana kao krajnjeg rezultata glave (cogito, ergo sum): njena jedina opipljivost, izuzmu li se zvuci besomučnog koračanja u krug, oko besprekornosti.

* * *

Koliko god da potekne ni iz čega, misao se na nečemu završi (na nešto izađe).

(Propne se kao da je čeka Nebo, Vavilonski Bog nauke i literature, Prorok koji je najavio duh i volju Merodach-a, prvorođenčeta Ea-e i Bel-a; tek posle, kad ne može da se vrati, vidi da nije makla iz zemlje).

I kada bi se u embrionu, na početku, (golim rukama) uhvatila i stavila pod mikroskop (uveličavajuću sumnju), i tada bi se (živinski izrasla) kokošji istrgla i kompromitovanom istraživaču uletela u stisnutu vilicu superiorinferiormaxillary nateravši ga da, i ne trepnuvši, izgovori predviđenu rečenicu o krasu, ispeva unosni stih o Midas-u, kralju Phrygia-e, kome se dar, dobijen od bogova, da stvari dodirom pretvara u zlato, pretvorio u prokletstvo: za vreme Apollo-ovog muzičkog takmičenja, dobio je magareće uši.

(Da objasni, posle, zašto je od svih izgovorio/zapisao ne svoj nego svoje misli hir, ne bi mogao, ex animo).

Artikulacija (govor, zapis) u rukama nepoznate sile - od ranog jutra obmotava se oko njega (tobožnjeg vlasnika svega toga), diktira mu uslove predaje za ovaj dan. Njihov se odnos svodi na duel u kome on iznova i sve nezainteresovanije gubi, na kraju odlazi na Medamothi, ostrvo koje na Grčkom jeziku znači Nigde.

A opet (exceptis excipiendis), menjajući taktiku, samo joj zateže dizgine (mamuza glavu), podešava misao (obmotava želju), ulazi u okršaj sa nečim mnogo većim i dužim, kratkotrajnost dana uredno slažući na gomilu uboda u navodno nebo.

* * *

06/27-29/96

Beležeći datume, zapisujući ih posle kraće borbe s' jutarnjom okorelošću dana (tako rano - a već nepromenljivo), koliko toliko pričvršćen za izvestan redosled stvari (najzad u savezu sa nečim odlučnim i čvrstim) - ne dovodim u pitanje ni oslonac ni smenu, samo im (kao država pod embargom) padam u neizlečivost usamljeništva. Na bilo šta drugo da pokuša da se osloni (na kraću večnost ili samozavaravanje), čovek na mom mestu proveo bi se još gore. Ne veruje li, pustiti ga treba da otplovi u Anticyram, po ljiljane (Helleborus) da ga izleče od ludosti - Naviget Anticyram. Jedina tačka oslonca koja se nudi: upisivanje datuma u uredno izdeljane (kao emajlirana dogma) pregrade nepristrasnosti (jedna pregrada - jedan datum), složene po jednostavnom računu i obojene u isti takav, rešetkast rezultat. (Kavez kao krzno tigra i Fauna, Boginja Životinja, kao ključ za mačku). Datumi kao okvir preostale slike. (Da je u njenom centru, đakoniji žiže, postavljena emulzija ogledala, nema dvoumljenja - ponavljanje događaja i likova ni izdaleka nije završeno. Priroda ne pravi skokove - Natura non facit saltum). Zna se: jedan (datum) će doći posle drugog; pri prvom drhtaju ovog nastupa onaj; previše li se zanese, opusti (ovaj), uskače onaj (razmešta se po centru iako ga, koliko juče, ni u uglovima nije bilo). Sama po sebi, smena jednog (datuma) drugim uliva poverenje stalnošću i beskompromisnošću promene, ušiva ih u kragnu na kaputu razvejane sumnje, sipa mu u džepove sitniš postfašističke epohe, opire se Favonius-u (zapadnom vetru) kao onomatopeji (imitaciji) Zephyr-a iz dijagrama cveta (Stamen iznad Petal-a, Stigma i Style u Tučku iz koga pije Flora, Boginja Cveća) - i tu, u cvećari, umire u lepoti dana.

* * *

(Dvojac). Dva su starija čoveka: ponekad jedan do drugog parkiraju kola, to je i kraj njihovog poznanstva - rekao bih da se ne poznaju. (Oba automobila se još nekako drže, kao i njihovi vlasnici, ali je neizvesno dokle, kao što je slučaj i sa njima). Kola su im, dakle, stara, od nagomilanih malih udara na mnogim mestima su ulubljena, rđa ih grozničavo, mada još ne potpuno, rastače, od tolikog vremena postala su bezbojna - izjednačila se i u tome sa vlasnicima. Ali, jedan čiča je nešto življi, ima više vigora u sebi, drugi deluje propalije, čak ni ruku nema (uvuče rukav u desni džep iznošenog sakoa i tako hoda preko parkinga prema ničemu, nadajući se da negde ide bar danas). Ovaj što je poskočniji, kad napušta auto ili prema njemu ide (to su i jedini momenti kad ovde neko može da se spazi), čini to bez oklevanja, malo pritom i korak izoštri da mu se uklopi u žurbu, očigledno je da ga još nisu napustile sve preostale pobude i varke. Nasuprot njemu, onom drugom se ne žuri, sivo ili drap odelo u dobroj meri mu je izgužvano, landara na vetru koji radi na razvejavanju i zadnjih mogućnosti a ipak ga, jedini on, u prolazu očeše potvrđujući mu da još uvek postoji, iako već sasvim nepotrebno. Taj parkira tako da posle zadnjim delom automobila izlazi sa parkinga, a onaj drugi, kočoperniji, uvek napravi prethodni manevar da bi parkirao tako da posle izlazi sa prednjim delom - i tu im je, znači, razlika. Jedina im je sličnost, osim godina i propalih automobila, što nijedan izgleda da nema ženu - možda su udovci, možda neženje, mada su i druge varijante moguće. Jedan živi u mojoj zgradi, drugi u susednoj. (U mojoj je ovaj što ima obe ruke). Onaj setniji, što mu fali jedna ruka i podsticajna užurbanost, možda ima invalidsku penziju a možda ni to. Kako je već primećeno, odeća i obuća su mu (ako ne baš propali) otrcani, mada ni ovome iz mog paviljona ne cvetaju ruže - taj kao da negde, pod stare dane, još uvek radi: naglo skoči (verovatno do tog posla), isto tako naglo se i vrati (mora da je blizu). Možda negde nešto čuva (ima takav, ptičji, instinkt) pa je zbog toga na većem oprezu - ne opušta se tako dragovoljno kao onaj melanholičan koga, verovatno, već dugo ne drži takva neka dužnost. I jedan i drugi, a da ni ne slute, tipični su predstavnici - jedan razgorelog, drugi izgorelog iskustva. Time se savršeno dopunjavaju, kosmički presek čine perfektnim. Jedino što tu fali (osim onom čiči ona ruka) jeste lagan čamac da ga porinu u prvu reku i iz ovog naselja kao disidentski dvojac najzad pobegnu, svako iz svojih razloga a najviše zbog apsurda u koji su, kao uostalom i ja, neoprostivo verodostojnim ispunjavanjem svojih uloga dovedeni.

* * *

Putopis ili dnevnik (dvoumim se oko toga kao da to nije isto, par complaisance) mapa su i sekunda svakog ovog zapisa - za nešto više nedostaje vremena (i nekad realnih zemalja), za manje - suviše su jake reči pale. Ako je dnevnik svoje učešće i doveo u sumnju prejakim odbrojavanjem identičnih časova, dana, meseci i godina, ostalo je putopisu da se junači nad porušenim mostom do nekad burnog razumevanja. (Dogorevanje u velelepnoj tišini - žar poliven dragocenošću ondašnje kuhinje, držanje protivnika na uzdi: ovaj putopis predlog je o takvom jednom aktu). Iz kružnog toka stvari - neminovan je uspon. Kao kada se krenulo iz onoga što podseća na ovo i stiglo do grozničavog raskida sa bankarsko-klerikalnom robijašnicom sveta, do neoprostivosti Ideje koja se, prevarena od tumača, pred našim očima pretvorila u Laž. (Izvinjavajući se, optužuje sebe - Qui s'excuse s'accuse). Čednost puta (vrh ishodišta), osnovanost podozrivosti (neosnovanost slatkorečja), kritičko mišljenje kao omča za lakoću, ogoljenost dosade i pompeznost ogoljenosti (aristokratija duha i podbulost tela), pad Dägän-a (Boga Zemlje) iz malograđanskog neba, dadaizam Tristan-a Tsara (pucanj Majakovskog u lepo što obara) - činili su samo pominjanje odredišta i (makar nejasan) put do njega razornijim od (telesnog) oružja kojim je raspolagao protivnik. (Taj, kad god je pobedio, pobedio je telom, kad god je izgubio, izgubio je duhom). Zato ni ovaj rat neće biti izgubljen. (Odbijanje Damon-a vencem Pythias-a, prijateljstvom bivše Syracuse, maslinom kao prohodnošću jare, odlivanjem ološa u more prostote). Naoružani kompasom živih i rečju palih, borci iz kojih se ovaj sastav sastoji (četa: naknadnost Zime u čvrstoći Leta, Prolećna habitué), protagonisti univerzalnog udara proključale mase svojim putopisom ispuniće dnevnik a dnevnikom putopis po pravilima oslobođenih iz ekonomsko-religijske pseudo-funkcionalnosti, vaspitanih strogom formom sumnje.

Salus populi suprema lex est.

Opsednuti Zakonom i Redom

06/30/96

Dospeli u centar grada A., glavnog grada ove savezne države, i samo što smo parkirali auto u strmoj, pobočnoj ulici (iz one, fotografski oživljene i zato neverne, slike o toj vrsti ulica, natkriljenih kasnom lipom, nemarnim zujanjem dvoredne večnosti po ukroćenoj periferiji grada B., presvučenog u fosfatnu lenjost blještavog podneva), kad izleteše policijska kola na početku (podnožju) i policajac na motociklu na kraju (visu) te, relativno kratke ulice, i zatvoriše je za saobraćaj u toj sekundi.

Šta je, o čemu se radi, pitali smo se izašavši iz kola i penjući se prema mestu gde se ta ulica ulivala u drugu, veću, i gde je uniformisani motorciklista, sišavši sa motora, nešto već govorio u mikrofon pokretnog radija.

Približavajući se spoju ulica o kome je reč, primetismo jednog ili dva momka sa narandžastim trakama oko ruku i u majicama iste boje - završavali su postavljanje onih niskih, saobraćajnih kupa kojima se, inače, usmerava/oivičava saobraćaj, kada se izvode radovi na putu.

Upitasmo ih o čemu se radi. Rekoše da će onom, glavnijom, ulicom za nekoliko minuta da protrči maraton (tačnije, njegovi učesnici) i da se, zbog toga, pobočne ulice zatvaraju za saobraćaj, dok ovi koji trče ne prođu.

Ispostavilo se, kada su trkači počeli da pristižu i protrčavaju, da su to, ustvari, bila deca i pokoji, mlađi, roditelj, tojest da to nije bio maraton u pravom smislu reči, mada se tih milju, milju i po, toj deci verovatno činilo kao duga staza.

Trčalo se u korist nekakve dobrotvorne akcije, jedna od lokalnih radio stanica i mesne novine bili su pomagači, darivali nešto para u okviru podrške tom događaju, bio je lep, sunčan dan, bez vetra, sve u svemu, i igrom slučaja, tih nekoliko minuta smo prisustvovali dosta neuobičajenoj i lepoj, humanoj predstavi. (Ionako smo bili došli bez plana - mlađa ćerka i sin su se prethodnog dana dovezli do mene, hteo sam negde da ih izvedem, tako smo se tu našli).

Kada se trka završila prošetali smo i, tako, otišli na glavni trg - tamo su se već bili skupili svi u vezi tog događaja: zabavljači, prodavci, publika.

Ali nije o tome reč ovde, tek je pastoralna pozadina i ram važnije slike, ljupki uvod u njenu esenciju, čiji opis sledi.

Dok smo između dvoje, troje ljudi, takođe slučajno naišlih na mesto kojim je, nekoliko minuta kasnije, protrčala ta kolona dečurlije (da bi se, obrnuvši se nedaleko, istim putem vratila na početnu tačku), posmatrali par organizatora (dobrovoljaca) koji su, užurbani, nešto pomerali, doterivali ili prosto dramili (ovde toga ima dosta, naročito u takvim, nevažnim situacijama, punim pomne ispravnosti), zapade nam za oči da je, u svemu tome, svojom korpulentnošću, autoritativnošću, hodom koji ne trpi pogovor i odsečnim, kratkim rečima koje je izgovarao u svoj mikrofon, stasom i glasom dakle, nad celom tom scenom dominirao na jedan, ipak neproporcionalan, način, onaj policajac, upravo sišao sa motocikla malo ga, potezom igrača tanga, skoro kicoški, nagavši uz ivičnjak (toliko da bi čovek mogao da pomisli da ga je, u dinamici situacije, sada neuverljivoj zbog mirnoće svega, radi žurbe i hitnosti nečeg, sada nepojmljivog, nesvesno odbacio) i onda, naglo se ispravivši, počeo da uspostavlja kontrolu nad tim segmentom asfalta i nešto ulenjenih posmatrača.

Bila je subota ili nedelja (jedan od ta dva dana), državna nadleštva i preduzeća odmarala su se za otpočinjanje novog ciklusa istih stvari u ponedeljak tako da je, ne samo na tom delu trase, bilo pusto.

Pa ipak, ništa ne prepuštajući slučaju, ovaj čovek se nije dao zbuniti, naprotiv, i te kako je bio zauzet ispoljavanjem svoje revnosti - besmrtnošću dužnosti, iako u (opisanoj) vrsti vakuma. Njegove savršeno izglancane čizme, sa ravnim (a ne naboranim) sarama, presijavale su se na suncu kao i njegov, skoro astronautski, u svakom slučaju poput Norma-e (sazvežđa na pola puta između Ara-e i Vuka (Lupus-a)) beo šlem i kao njegove, reflektujuće, naočari boje tamnog dima od kojih su se sunčevi zraci sad već neopozivo (verovatno u panici) odbijali, na samom kraju osmominutnog puta. (Od Sunca do Zemlje svetlost putuje nekih osam minuta, prevalivši 149 miliona kilometara. Nazad se odbije, uglavnom, belosvetski mrak, tu i tamo bljesne i poneka čast).

Imao je nešto veći ali još uvek pristojan i zdrav stomak, taman takvog oblika i veličine da kad se isprsi (a u takvoj je, pobedonosnoj auri, svo vreme hodao gore dole, zveckajući potkovanim petama svojih maltene jurišnih čizama) rasprši sve sumnje o šali sa njim, pogotovu kada, s' vremena na vreme, nežno kao što bi verovatno ženu, pomiluje dršku impresivnog revolvera za utegnutim pojasom, i čvrstu bradu pomeri još malo na gore.

Crne čizme, crne pantalone, crna košulja sa kratkim rukavima, sve nemilosrdno zategnuto, skoro da puca (toliko da i pištolj postade nekako suvišan, kao štake đavolu - le diable boiteux)). I obavezni brčići, kratki, štucovani, već kako je red i propis, od Holywood-ske predstave do lokalnih pravila o izgledu jednog takvog predstavnika (čuvara) zakona, oličenja službenog pravila vrline, svesnog da je lepota bez vrline cveće bez mirisa - la beauté‚ sans vertu est une fleur sans perfum.

Odložen ali spreman motor (nestrpljivost radilice prerušena u nikl), kao podrazumevajuće oruđe za sprovođenje kontrolisanosti nad društvom impresioniranim mašinom (nesumnjivih svojstava točka), zgrčenom u iščekivanju policajčeve odluke o startu, ovom zadnjem povećava važnost hitrine, prostire mu asuru pod odluku tipa le roi le veut, doprinosi nesumnjivosti poštovanja prema mehaničko-biološkoj kompleksnosti tako shvaćenog i projektovanog zakona i reda.

Oštro i pozorno gledajući iza nepredvidivih i, sigurno, rendgenskih naočara u pravcu retkih i nevažnih ljudskih bića, gledajući, dakle, u one pomagače (redare) oko trke i u nas, nekoliko slučajnih prolaznika i, očigledno, iznenađen nevelikim odzivom ispred tako moćnog izgleda i spreme, on se malo zakašlja, šakama u crnim kožnim rukavicama, koje propuštaju vrhove prstiju za bolji kontakt i manipulaciju sa upravljačem i kontrolnim ručicama blistavog aparata, pređe preko čela orošenog pod težinom obloženog i nepropustljivog šlema i, kako je trka bila brzo završena i njegova se dužnost na tom mestu time privela kraju, uputi se prema motociklu, snažno ga uzdiže, zasednu, pokrenu motor i pravilno sedeći (ne naginjući se ni levo ni desno), lebdeći znači ukočeno, kao zlatna sredina (juste milieu) sa sobom naglo odnese poglavlje o pravilnom i dopuštenom - skoro da se u vazduhu osetilo stresanje ovde inače retkog bagrema, njegov iskusni zev.

(Zna i drvo šta je jus gladii, pomislih).

"Obsessed with law and order - Opsednuti zakonom i redom", reče mi, onomad, telefonom sin dok smo, prisetivši se tog detalja, raspravljali o prirodi ovog društva, sadržaju njihovih filmova i novina, poimanju života. Ali, budući da je ovo njihova zemlja, oni je uređuju i prave kako misle da je najbolje za njih (tačnije - za one koji u svemu tome imaju više interesa i uticaja, drugim rečima vlasti).

Problem je u tome što oni taj svoj izbor i tu svoju osobinu, već dugo vremena, bolesno (a koja Imperija to nije bila?) primenjuju i van svoje zemlje.

(Lex loci = Lex terrae - Običaji (malog) mesta = zakon (cele) zemlje, kaže se u njihovom uputstvu svetskoj pastvi).

Dok se (opet) ne nađe i drugi policajac, sa bar približno blistavom opremom i ne manjim stomakom, ili dok se i jedna i druga služba (vlastodržački servisi) ne ukinu trećom, narodnom.

Lex talionis.

Amerika
(Ili Uzdržano Poređenje s' Kafkom)

06/30-II/07/01-03/96

Knjiga Franca Kafke gornjeg naslova, zbog čega ovde prodavana u pristojnom broju dok za druga njegova dela čovek treba da se zaputi u Univerzitetsku biblioteku, kod kakvog strastvenog znalca tojest profesionalnog, savesnog istraživača rigorozne opsednutosti tog pisca neostvarljivošću svake metamorfoze osim one iz nelagodnosti Gregora Samse u upornu pričvršćenost uvećanog insekta, verovatno je njegova najgora knjiga. Sa boule est demeurée. Izabravši ovaj kontinent, štaviše istoimenu zemlju, da se baš tu sa nečim (bilo čim) šegači, odraz je i njegove, što će reći Bohemijsko Evropske, zavaranosti nečim blažim i lakšim, takoreći živahnim i rešljivim i, po toj varci, u ovoj zemlji zapravo mogućim, naspram duboko zakopane (a ipak tako vidljive) besmislice za koju je, čak i on, verovao da se jedino u njegovoj zemlji, gradu, kancelariji i stanu nalazi (jer ovde se, po tako amaterskoj, gornjoj pretpostavci, promenadno ušivenoj u praznjikavu fabulu "Amerike", ne nalazi).

Ništa dalje od teranja šale i šegačenja ovde ne postoji. Čak, ova je zemlja ozbiljnija od većine drugih. Toliko da upravo sa tim, ako i sa čim, može da se stupi u ironičan odnos, u Kafkijansku parabolu sa, ustvari, provincijskim kvazi-mesijanstvom ili pak imigrantskom skorojevštinom, ne i u Kafkin nedopustivo proizvoljan i uprošćen opis njegovog junaka u zemlji čije ime ta njegova priča, rekosmo, nosi.

Ne pretendujući da popravim Kafku u principu, što se, uostalom, piscu njegovog senzibiliteta i prodora u suštinu stvari, ni ne čini laka srca i bez preke potrebe, ipak pretendujem da istim naslovom koji nosi njegova, rekosmo najgora knjiga, naslovim (naravno posredno) ovu moju, ne bih li bar delu duha tog vrsnog opisivača ponora apsurda i apsurda ponora doprineo i mojom igrom reči, kao malim simbolizmom: obadvoje smo izabrali isti naslov za drugačiji smeštaj sumnje, ali i za nesklad između stvarnog i zamišljenog prebivališta. (Kao i uvek: na jednom mestu je poznato, na drugom nepoznato - l'inconnu).

Kafka je svoju sumnju ispoljio tamo gde se rodio i živeo, a Karlu Rosmanu (Rossmann, Karl), junaku u romanu o kome je reč, dopustio je elastičniji, preduzimljiviji hod po površini iste granulacije ali na drugom kontinentu - u dubinsku bombu nije mu savetovao da uđe, čak se sa njim opustio, pošteno su se poneli prema jednostavnosti, ni Kafki ni njegovom junaku crne misli nisu pale na glavu, njih je pisac bio rezervisao za sopstveno okruženje (kao, uostalom, i ja za moje).

Između mnogih predrasuda koje o Americi vladaju (odbivši, pritom, preterana uprošćenja bilo koje vrste), ta - o lepršavosti i pobedničkoj izvesnosti, čak i onih koji su, pritom, izgubili sve ono, laičkom prostotom podvedeno pod "manje" - verovatno je najprisutnija u ovih nekoliko vekova (najviše u zadnjem), za kojih se i "krem"i "šljam" sa ostalih kontinenata zaputio u zemlju koja iluzijama neštedimice, šljašteći barata (kao u tišim i dostojanstvenijim mestima - prezren cirkus), čak ih, po merilima dobrog ukusa prebučno, baca u oči i sopstvenom narodu (koji ih, sa svoje strane, vernički apsorbuje, sa nevelikim izuzecima - exceptio probat regulam).

Većinski narod u Americi dosta je otvoren i radoznao (manjine su, uglavnom, sapete propisanom vrstom radnog i građanskog dokazivanja mada, naročito na piknicima, i one umeju jalovo da planu) ali je, još više, stegnut odgojem i zapadno-hrišćanskim tabuima. Kako svi oni žive, šta osećaju i čemu se nadaju, najbolje znaju ovdašnji političari (iz dve apsolutno iste partije) kojima je "narod" alfa i omega u svakom izlivu rečitosti (predškolskom govoru koji im sastavljaju sekretari-advokati varirajući ne više od stotinak reči, sumu mudrosti i ekskluzivnosti "intelektualnih" institucija vlasti kao što su Rand Corporation i American Enterprise Institution, a govornici ih izgovaraju uz izvežbanu gestikulaciju i tragikomičnu pozu, često namazani puderom, mada ih je mnogo više koji, i pored svega, nisu žene). Pošto oni (političari), naravno, pre svega brinu o sebi tojest o interesima klase iz koje se regrutuju (a koja, ovde, svakako nije plebejska), onda se o tom narodu na kraju krajeva brine on sam tako što, uglavnom, puno i savesno radi, pritom gubi i nalazi poslove, diže i otplaćuje kredite (što se, inače, i u toj zemlji i van Amerike, zove Američki san, jedino se ne kaže da su u njemu svi i te kako probuđeni), stavlja se u službu i lokalnih poduhvata i opštih interesa nacije verujući (naravno, ne svi) u proklamovana načela i, u svemu tome, retko se dostiže nekakva suština (o mogućem filozofskom stavu sred tolikog pragmatizma da se i ne govori): prosto se protrči, kao u prerušenom očaju, ali ipak blaže, čak zvonko (na primer tako, kao praporci, kriknu kada na tomboli dobiju pare). Uostalom, ni u jednoj zemlji nisu svi svesni, otprilike iste, laži. Mundus vult decipi.

Svi ljudi se nadaju i teže nečemu boljem i pritom, često, upiru prstom na drugu obalu iste reke. To je, donekle, prirodno i normalno ali nedovoljno, i čak odlagajuće, za stvarni preokret. Deceptio visus. Amerika je, verovatno, samim činom i faktografijom novopronađene mogućnosti i osvežavajućeg bekstva stekla dragoceni, početni impuls koji se, koliko god već od samog početka uprošćen imajući u vidu kolebljivost ugovora o saradnji između kakve takve ispunjenosti i potpune šarade, u savremenoj (i utoliko trenutnoj, dakle elementarnoj) psihi, projektovao kao nekakav nepotkupljiv spas. Pošto nikakvog spasa nema nigde, a najmanje nepotkupljivog (postoji samo inicijalni udar i, zatim, oveštalost reverberacije kao akustičke usamljenosti bića kroz okačenost kišnih kapi o okno nedeljnog podneva punog perfektne samoće iskusnog posmatrača krhke nepromenljivosti), nije lako odreći se kakve drage laži. Zato, nekakva olakost u vezi te, relativno interesantne, ali još više ujednačene i propisima utegnute zemlje, makar i ne bila drugo do neophodni predah između dva politiranja Zamka slavnog pisca, nema opravdanja. Faux pas. Niaserie.

Sve te savezne države, anahronična naselja i novovavilonski gradovi, aerodromi, autoputevi i, uopšte, preduzimački razmah (jedna jamačno čestita infrastruktura), sjaj i beda, megalomanija i usitnjenost, vrednost i kič, moć i nemoć, nezanimljiva većina i zanimljiva manjina (kao, uostalom, i svuda), prividni individualizam i očigledna uniformisanost, obale, centar, sever i jug, izdašno (u smislu tera-giga-reklamersko) nuđenje ničega (doduše, ponekad i lucidnosti, opet kao i svukud), krut i uzdržan predstavnik državne kancelarije, uz kikotav stav na sve naviklog svemira da se taj previše udrvenio čak i u slučaju da je njega (kosmos) stvorio, prevashodno (ako ne i isključivo) materijalni interesi u pitanju, toliko da se svakodnevno izgovaraju, ističu i proklamuju (kakva nesavršenost deklarativno bogomoljnih sledbenika, zvanično (od vlasti) podržavane varke o carstvu nebeskom, dok se ovozemaljsko besomučno i pedantno čerupa i podjarmljuje), konačno: bacanje bombi i navođenje krstarećih projektila od strane naslovljene zemlje po delu zemlje iz koje sam, ne sećam se više zašto, ovde davno došao, učinili su da sam na kraju svega toga ostao sam u ovoj sobi (caelum non animum mutant qui trans mare currunt), iz koje ovo pišem ne opisujući, naravno, toliko ovu zemlju (na kraju krajeva, i kao u slučaju Gavrila Principa, i ona je tek povod a uzrok su "duboke protivrečnosti") koliko, što uvek jedino i preostaje, samog sebe. (Posao časti - Affaire d'honneur).

Tu se Kafka i ja slažemo iako smo se, prilikom uzimanja imena jedne iste zemlje za naslov dva različita sadržaja, sporečkali.

* * *

(Godišnji Odmor). Juli: centar leta (i godišnjih odmora, u onom delu sveta koji je dogurao dotle), a tako oprezno viri mu središte sa strane. (Dvoumi se, žut i prežut, kojim putem da krene. Ako pođe kroz šumu starostavnu - zaspaće u hladu Hypnos-a, Boga spavanja, ako se odluči čamcem niz reku - najkasnije do podneva utonuće u lokvanj Hyperion-a, jednog od Titana, ekvivalentnog Suncu. A on ima veće planove). Ja nemam nikakav plan za Jul, Je vis en espoir. Moj godišnji odmor je 10 radnih dana: 5 u Avgustu i 5 u Decembru - tako sam ih raspodelio i time sam iskazao svoju slobodu. (Malo bogatstvo, mala briga - Poca roba, poco pensiero). Doduše, broj tih dana je mali za mojih 25 godina radnog staža ali intelektualcima, takozvanim reformatorima u Istočnoj Evropi, na pamet ne pada da se i sami podvrgnu toj samodisciplini - njene draži im ne vredi dokazivati, na nju ih ne bi privoleli ni nesumnjivi Biblijski divovi, Gog i Magog, čak i da im ponude da ih na ramenima pronesu sred Londonskog Guild Hall-a, njihove Evropske reference, muzejskog izlagališta pre svega njihove snishodljivosti. Invita Minerva.

A u Julu, gledaću da se stopim sa uvreženim mišljenjem o nepouzdanosti tog meseca za nešto efikasnije i brže: iza ravničarskog druma, polje suncokreta sve više uspokojava, ionako ulenjenu, misao o preokretu. (U letnjim mesecima, preokreti se odlikuju dugim pripremama i, zato, dubljom katarzom, zimski su iznenadniji jer su zimogrožljiviji, planu preko noći, kao skerco).

Mesec koji tek što je počeo, nešto će neminovno doneti (nešto, milostiv, odneti), izgoreće stog dana i noći a da neće dovršiti posao; na kraju će se, zadovoljan sobom, ispeti na tavan i zaspati na slami (istresenoj iz ambara samoće), koju je svo vreme držao u rezervi, sluteći zamku koju mu priprema Avgust, à huis clos. U svemu tome, moj godišnji odmor se svodi na urednu doslednost Horae, (na drugim jezicima poznate kao Časovi), Božanstva zaduženog za smenu doba (proizašlih iz aktuelnog kalendara smisla, okačenog o dnevnu neminovnost) i sa pouzdanim (čvrstim) trajanjem svakog ovog Julskog (ili Avgustovskog) dana ima tek tu zajedničku osobinu finalnog topljenja i nestajanja po jednom većem redu, po kome je nestao Hyacinthus, slučajno ubijen diskom koji je bacio Apollo, i iz njega izrastao cvet hyacinth, iz familije ljiljana, sa dugim, uskim listovima i zvonom umesto čašice na vrhu. Odmor kao urednost rezultata - netteté.

* * *

(Plaža). Ovako lepo (drugo zaredom), vrsno jutro a od rešenja (i dalje) ni traga ni glasa. (Izgubilo se kao da ga traži niko drugi nego Orpheus, mitski muzičar koji je svojom muzikom mogao da pokreće kamenje i drveće, očara zveri, i koji je, nakon smrti Eurydice, svoje žene, otišavši u Donji Svet da je odatle izbavi, svojom muzikom toliko omamio tamošnje bogove da su joj dopustili da ga prati pod uslovom da se on ne osvrne dok se ne domognu Gornjeg Sveta; Orpheus je trenutak ranije pogledao unazad i izgubio Eurydice zauvek). Niti je išta iskočilo iz toplote Notus-a, (Južnog vetra), niti se (to isto) oslobodilo zapovedništva Odin-a, Severnog kralja bogova i ljudi, Boga rata, u dvorcu Valhalla okruženog poginulim ratnicima u dosluhu sa dva gavrana, glasonoša onoga što se dešava u Svetu, koji mu, tako - sede na ramenima. Pobedonosni marš Pokreta Otpora odložen je, opet, za sutra. (Tek što je počelo, leto se rasteže: odavde do večnosti - kao na filmu). U drugim, građanskim, okolnostima mogao bi se naručiti sladoled, umešati se među civilizovane kupače na lepo uređenoj plaži svakodnevne nege - ništa od toga ni ove sezone. Banjsko kupanje u svevidećoj vodi, obaranje Sunca kroz tamno zelene naočare (tako da liči na razbuktalu zovu) i razmena mišljenja sa sabranim sagovornikom - sve bi to značilo puno ali voda se pretvorila u lažnog proroka (patience passe science), naočare fokusiraju delove van konteksta celine (quis custodiet ipsos custodes), umesto sagovornika čuje se hajka na drsku tišinu (paritur pax bello). Dodajući jedni drugima trezvenost Orion-a, lovca-diva koji je, po kazni, bio oslepljen ali je vid povratio putujući na Istok i izlažući oči zracima izlazećeg Sunca, posetioci ove plaže bacaju osmeh kao svoj ulog u zahuktalo korito sjaja, (poput sveca) kao deca skaču u vosak zenita, međutim brišu se rukom zarobljenom poslovima (drugom, zauzetom skiciranjem predaha, unose naknadne detalje), veliku plastičnu loptu, punu zakona o slobodnom padu, prebacuju preko današnje prepreke smislu, i (prevrnuvši se na bok) napuštaju nadu o iskupljenju svesni i danas ponovljenog nehata: bezobzirno okupane nezahvalnosti u moru istomišljenika, istočenosti laičkog kupatila u banji Pangloss-a, filozofa u Volterovom Kandidu sa zaključkom da sve ide prema dobrom u ovom, od svih mogućih svetova najboljem svetu.

Dud

Tu gde se asfaltna površina parkinga, vešto se sjajeći u travi (stilski pozajmljenoj iz odgovarajućeg filma), zamrlosti i precvetalom šiblju, najzad prekida, na maloj (tako ništavnoj) uzbrdici - crni se dud. (Kao Tara, kuća na plantaži Scarlett O'Hara-e, izgorela u građanskom ratu).

Crn kao gozba, čvornovat (kukicama goblena preslikan glog), rasutim plodom pod aristokratskim podnožjem svedoči o uzdržanom zenitu kroz koji (i ovog leta, bez hvalospeva) prolazi.

Crna, bobičasta, uortačena jezgra minijaturnog grozda morum-a - kupastog naprstka dudinje, nikom potrebne kraj toliko oficijelnog voća, stropoštavaju se u bazu drveta, u onaj drugi, ređi nanos, nenametljiviji deo ciklusa za ovu sezonu.

I mi smo, kao deca, imali posla sa dudom: na plebejskoj periferiji uprošćenog grada u jednostavnoj zemlji u usponu - gledajući ovaj dud, trudim se da brzo pronađem (dok se nisu slegle dominantne senke za večeras) sličnosti i razlike između te dve varijante jednog istog zadatka o rastu.

Ovaj je (morus nigra) crn, onaj je (morus albus) bio beo: uprkos tolikoj različitosti boja im dođe kao nešto povučeno (skoro smerno) - niti je razlog za isticanje niti za nezadovoljstvo. Ovaj je pust, po onom smo se verali. Ovog ne jede niko, od onog je, nakon našeg zobanja, slabo šta ostajalo za par životinja iz komšijskog dvorišta. Ovaj svoje dane gori u tišini - madrigal zadimljen vekovnom setom (ni retka deca ga ne saleću a od ljudi, zaposlenih po pravilnim vrtovima sopstvenom samoćom i nejasnim ciljem, odavno je digao ruke), sa vrha onog, prevaljenog preko raspuknutog, polusrušenog plota, pucao je pogled na metež i vrevu omnibuskog nedeljnog prepodneva kojim se sve žešće cedila gustina beznačajne priče, u pauzama kapriciozne muzike iz radio aparata iznetih na prozore nekako drsko, posle vraćanja iz pekare sa vrućim hlebom i nedvosmislenim utiskom o brašnjavosti kao krajnjem rezultatu ushićenja, prostrtog između rasparenog veša na konopcima jasnoće i kuvanja supe pred značajnu utakmicu odigravanu u takvom nekakvom stanju stvari - stanju konstantne strasti.

(Vrlina je uvek zelena - Virtus semper viridis).

Vikne nas baba: "Dole više sa tog duda" - za tren, dva, čitavo jedno pristrasno analizirano razdoblje života evo ga, pada sa visa na kom vrije suština, mudro predviđajući da će nas skok dole skupo koštati - jednom skočivši na taj se dud više nećemo popeti, svako drugo drvo slične namene (uključujući ovo ovde, ućutano kao okarina bez usana, uraslo u preterivanje Silenus-a - vino dentro, senno fuori - predstavljenog kao žovijalnog, pijanog i senzualnog starijeg čoveka, sapatnika Bacchus-a) poslužiće nam samo kao presek na pola nekada jedne dovoljne mogućnosti: njeno skraćenje, abrégé.

* * *

07/08-15/96

Leto se sve više rasteže ali se, pritom, i skuplja. (Štipa za usta kao jabukovača, ali ih i blaži: "Drink new cider, mulled with ginger warm - Pij novu jabukovaču, oslađenu džumbirovom toplotom", Gay). (Ta njegova dvostrukost najzad će ga stati glave). Rasteže se tako što potapa misao o bekstvu (kao i uvek - iz bezrazložnosti u razlog), a skuplja se unoseći glasine, i sumnju, u nameru o preokretu. (Metazou smenjuje protozoom, prekriva se jednom ćelijom kao pristankom na nižu formu, manju muku). Da li će ovo leto ostati zapamćeno po ičemu drugom osim po standardnoj zaveri sa sezonski povećanom nadom, ostaje da se vidi ali se već sada naslućuje njegovo povlađivanje izvikanom šarmu jedne, na kraju krajeva, periodične pojave, pune meliorizma - verovanja da svet prirodno teži poboljšanju i da, naročito, može biti popravljen ljudskim naporom (da ga čak ni meliphagein, Australijska ptica koja jede med, ne bi oštetila, toliko bi slatkog ostalo). (Sve njegove noći i dani daju se smestiti u onaj, na kuhinjskom zidu okačen, kalendar koji ja, doduše, nemam ali koga, manje više, svi na tom mestu drže kako bi im nedovršeno vreme (pogođena, ali izdržljiva jarebica) imalo na šta da sleti - fugit irreparable tempus). Iako se, premalo zauzeti suštinom, previše formom, više ne sećamo da smo kroz dosadašnja leta isto tako brzo (odveć lako) prošli, ona nisu kratkog pamćenja: i sada, evo, odzvanjaju gluvim dobom neopreznog opuštanja kraj rukavca nepomične vode, oblažu se patetičnošću plivačke slave, zvone poput one ptice (dok je, istopljenu, ruše) - iz navike se, iz ondašnje bašte, plavičasto puše. (" The fire of trees and houses mounts on high - Vatra drveća i kuća uzjahava vis", Cowley). (Stavljaju do znanja da nam se večita promena dogodila opet iznenada, da o njoj vredi napisati nepretenciozan feljton, feuilleton). Tojest, lagodno nas varaju: prave se da je, čak i otkrivena, njihova zastrtost njihov jedini ostatak, čuvajući ga kao Nordijski div, Mimir, što je čuvao izvor mudrosti pod korenom kosmičkog drveta Yggdrasill-a. Kao da nas sva leta do sada nisu privolela, makar nevoljno, konačnom raskidu sa kalendarskim predskazanjem o zavodljivosti reda, acacia-nskoj imitaciji nečeg većeg od mimoze - i prema ovom se ophodimo nerazborito od samog početka, poslovično mu dopuštajući da nas omami brojevima odredljivosti umesto spontanom sumom.

* * *

(Nejasno Važno). Polako ali sigurno (prvo jedva vidljivo, zatim sve nepokolebljivije) stvari olako ostavljene da naopako prenoće, dočekuju se na noge sa starom izvesnošću, nepomućenom verom u pravilan doskok. (Parkirani automobili, istovaren kamion, opravljen krov, podšišana trava, prezir namenjen trenutnoj slabosti i, kao da sve to nije dovoljno, iščekivanje nečeg nejasnog i važnog, izbeglog iz Pandemonium-a, glavnog grada Satane u Miltonovom "Izgubljenom Raju"). Karakteristične linije sveta seku jedna drugu uzduž i popreko, po neizvesnom razlogu kao po dodatnoj svrsi. (Bez dvoumljenja spajaju uzrok sa posledicom, same se razmeštajući po mapi za danas, bez pogovora dogme kao opštinskog obrasca sumnje. Još trenutak, dva, i podozrivost će s' pravom podleći kristalno jasnoj slici povezanosti unosnog i sitog, korisnog i lepog, majstorski ušivenog koraka Mylitta-e, Asirske Boginje Meseca, u ženski hod principa stvaranja). Sve što je spremno za udar sa dubokim uzdahom odlaze oružje u stranu - iako će se do sutra bodriti tek pukom ushićenošću pravdom, od osude do abolicije nenarodnog režima neće mu trebati više od zalogaja ega u pomirljivosti s' malim, trijumfu oskudice. (Corrigenda - spisak nesavršenosti, može mirno da spava). Veliki delovi iste, sonetne tišine kotrljaju se niz ulicu kao niz traktat o površnosti Pippa-e, bezbrižne, jednostavne devojke iz Browning-ove poeme "Pippa Passes - Prolazi Pipa", radnice u maloj fabrici svile u Italiji koja je, i ne znajući, pozitivno uticala na prolaznike pored kojih je pevušeći prolazila na putu prema poslu. (Kako je malo potrebno da kroz živi pesak popodneva, gluvonemost rastresitosti, dok se prebacuje sa snažno osunčanog pločnika na ugroženu misao kao na nevredni ostatak (caput mortuum), do maločas drhtava baza jutra počne svečano da odjekuje od naprasne ispravnosti ljudi, svetačke pompe spasa, ravnodušnosti zaboravljene sramote). Uzavrela psiha samca, skupivši se ujedinjenim snagama (conjunctis viribus) u melodičnu gromadu Raphael-a, arhanđela uvedenog na scenu u neautentičnim (apokrifnim) spisima Tobit-a, jedne od knjiga Starog Zaveta, uvežbano se prebacuje preko ograde čujnosti u ukusno namešten, zajednički stan dvostruke misli o nejasnom i važnom, sa kojima je jutros sve počelo ali se, na pola puta, progresivno povuklo.

* * *

Ni ranim buđenjem ne možemo do kraja da nahvalimo dan. (Haec olim meminisse juvabit). (Kao i stari Karamazov, mizeran, pijan, istrošen čovek, što nije mogao da se zaustavi na zakonitim sinovima Dmitriju, temperamentnom, bučnom hvalisavcu, Ivanu, nihilistički nastrojenom, punom sumnje intelektualcu, i Alekseju, nežnom, religioznom mistiku, nego je imao i nezakonitog (vanbračnog) Smerdjakova, epileptičara, koji ga je, najzad, stao glave). (Uhvativši ga na prepad, vidimo ga kako se (i on, ovaj dan) sliva u zajedničku razbarušenost postojećim rešenjem, filantropski pompezno odlazi na banket Thyestes-a, brata Atreus-a i sina Pelops-e, na kome se služi ljudsko meso i po koji komad Io, princeze koju je Jupiter pretvorio u kravu). Osmatrajući oko sebe, čovek se još seća plavičaste, sugestivne senke letnjeg jutra na granici finog pergamenta - bitno izoštrena, bez nepotrebnih nijansi, večita pauza mu (od onda) cveta s' one strane ograde u odnosu na ovo u čemu je sada: jedna vrsta bezubosti izumrlog sisara Mylodon robustus-a, čvrsto nagnutog u vilice ćutnje jezera Serbonis (sada isušene močvare u Egiptu), u koje su potonule čitave vojske. Iz nagodbe dana s' praktičnošću lešinara (koliko je sve pretvorljivo toliko ništa nije za bacanje - sija se iz gologlavosti vultur-a), sve dok se svi oni (dani) ne slože u lepo uređen i pažljivo pregrađen svet za sebe, ne može se izvući nikakav umeren zaključak kojim bi svi bili zadovoljni, a opet - od krajnosti svi znalački beže: ni Kuvera ni Kama, Bog bogatstva i Bog ljubavi, ne bi ih zaustavili, pa čak ni Kaf, planina koja zaokružuje Zemlju, oko nje pravi zid. Pregrađeni danima ovnujske upornosti, na tu ogradu ne nasrćemo, samo je, s' vremena na vreme, ravnodušno obilazimo, proveravamo da se nije, unutar intervala podešenosti, rastočila u neuhvatljivost božanske pravde za kojom je, tako neuspešno, tragao Joseph K., Kafkin junak u "Procesu". Ako je na nekom mestu i počela da propada, umesto da kroz njega hitro prođemo (u Beulah, zemlju sunca i uživanja, u kojoj se putnici iz Bunyan-ovog "Napredovanja Hodočasnika" odmaraju dok ne budu pozvani da pređu reku na putu za Zvezdani Grad) mi ga marljivo popravljamo - iskušenje riđe oslobođenosti galopa u prozaičnu sreću tek što je bljesnulo a već se pomirljivo gasi i mi se iznova vraćamo predviđenoj meri poslova, obaveza i savršenosti za danas.

* * *

Stanje izumrlog odmetništva (izrazito ovalno kraj kružnog autoputa S-W-S): smena zavaravanja jednog drugim sjaji se tamo gde je ostavljena. [Nicht wahr? pita me umesto ja nju n'est-ce pas?, gladeći je po nesnosnom laku kao po sobnoj varijanti Prometheus-a, Božanstva koje je iz nebesa ljudima donelo vatru i, zbog toga, bilo kažnjeno od strane Jupiter-a (Zeus-a), tako što je lancima bilo vezano za Kavkasku planinu da bi se na njemu ishranjivao orao (ili lešinar), jedući mu jetru koja se obnavljala]. Niti se šta promenilo, niti je to bilo razumno očekivati. [Ni u čemu ne idi suviše daleko - ne quid nimis- čuje se sa vrha građanske urednosti, složene u glasačko telo zadrigle ravnodušnosti (red bombardovanja, red Božića, red puritanske zavodljivosti pojmom parlamentarizma), pršti ništa iz punoće ničeg, cedi se iz torijevske njuške laburističke svinje, mlati demokratskim nožicama po republikanskom blatu, grokće iz unosnosti samim sobom, isplovljava očicama iz klizavosti bića kao iz vrhunskog ekvivalenta ulja, zadnje čega se stidi je siromaštvo izražavanja i uteklost reči].

Doduše jedna, relativno neočekivana, promena desila se na tavanici i zidovima: popucali, popustili su pred kišom u odsustvu majstora koji su, popravljajući krov, skinuli crep i otišli po doručak kao po tekuću utehu - svedočanstvo nagle i odlučne promene, hira neopreznosti, njena svetkovina.

Tu i tamo bljesne večna izoštrenost, zatim se, i ona, slegne u opšti rezultat jedino mogućeg ishoda - neizostavnu nepromenljivost, već urađenu stvar (fait accompli). Iz sopstvene kože ne može da iskoči, kako god da se postavi samu sebe vreba - pronađe se, uvek, u napuklom času, u nesanici Rhadamanthus-a, kralja Lycia-e, koji je, zbog svoje pravičnosti, bio postavljen za sudiju na drugom svetu. Ličeći prvo na zaslužen smiraj ushićenosti, nepromenljivost se, već u drugom potezu, bez premišljanja stavlja na uslugu povratku: strpljivo mu stavlja do znanja da je vreme da se s' tim prekine - otići (ili se vratiti) zadnji put, dosadašnju berbu (sladunjavosti) izneti na tezgu Pomona-e, Boginje voća i voćki, žene Vertumnus-a.

Nepromenljivost: iskusna, dobro pripremljena ceđ, nežno zaneta upadom u ovaj reski stan - širi se svuda kap po kap, vlaži naočari, grebe pluća, osluškuje razmetljivo modulisanu tutnjavu u odsudnom trenutku udaljavanja od preostalih principa, podiže se za glavu i spušta za horizont uvek iste nemarnosti bića.

* * *

07/16-19/96

(Drugi Stan). U ovom, drugom stanu (prvi je, za sada, neupotrebljiv - poplavljen koliko kišom toliko sumnjom, vodenim cvetom ćutnje, zanemelošću gipsa), osim slične, reflektovane geometrije (sve što je tamo bilo s' jedne, ovde je sa druge strane i sve što se tamo gomilalo u jednom, ovde se zgurilo u drugi ćošak), postoji i sličnost u principu: i ovaj, kao i onaj stan, iščekuje novog stanara kao nešto davno predviđeno i odobreno širom rasprostrtom nepomerljivošću, sa odgovarajućom merom razumevanja, dosluhom tri Grčko-Rimske Boginje Sudbine što upravljaju ljudskim životima (Clotho, prelje konca života, Lachesis, arbitra njegove dužine, i Atropos, one koja ga preseca) i njihovih Nordijskih ekvivalenata - Norns, Boginja koje predstavljaju Prošlost, Sadašnjost i Budućnost. Ne odaje se promenom ritma kada se u njega kroči, štaviše spremno se podmeće u vidu tople kocke, ritualno ispoljene prerušenosti Omphale, kraljice Lydia-e, kojoj je tri godine kao rob služio Hercules, obučen u ženske haljine - umešan među njene žene (za to vreme ona je čuvala njegovu batinu i lavlju kožu). Uviđavno se razlaže na sastavne delove na koje bi se razlagao svaki stan na njegovom mestu, sentimentalno tonući u procep između funkcionalne ravnodušnosti otmeno izbledelog šarenila i izvežbanog kapanja kuhinjske slavine. Gutta cavat lapidem non vi, sed saepe cadendo. Pad sa zida: iznenadna razigranost monologa bivšeg stanara pada nadole (furor loquendi je ono što, posle nečijeg stanovanja, bar dan ili dva, ostaje) - narasta lakomislenost starog obećanja pred novo useljenje u nastavak upućenog lica. Jedino mu, takozvani, spoljašnji zvuci dopiru iz nenaviknutih uglova - njih da se reši i moći će da polaže pravo na poznavanje i kore (dvorišta) i koštice (stana). Jedan se glas, tako, dugo zadržava u vrhu liste razložnih fenomena: alt Parizade, heroine priče iz "Arapskih Noći" (Das Ewig-Weibliche zieht uns hinan), kćeri Persijskog sultana koju su otele i podigle tetke ali se ona vratila ocu uz pomoć ptice koja priča, drveta koje peva i žute vode - zatim se, i on, nežno raspe, kao zaključak iz estetski dovršenog sna; drugi se zvuk nalazi na većoj dubini (negde oko slepog čela) - odatle se naginje prema uprošćenom obrazloženju metasvrhe ali se užurbano vraća, penje se po ogorčenom ostatku, zvoni na uzbunu predviđajući da se radi o napuštanju i ovog stana i useljenju u sledeći. (Decies repetita placebit). Tako komponovano finale boravka (nagli kraj stanovanja koje tek što je počelo), pristigli (novi) stanar prepoznaje kao pojavu koja ga je do svega ovoga i dovela, legavši na leđa i razmišljajući o nečemu što se ne može rđavo protumačiti: Das Beste ist gut genug.

* * *

(Stav). Dosta kompleksne, često nadarene mašine/životinje: lajtmotiv je, otprilike, savremenog, tehnološko-filozofskog mišljenja o sastavu ljudi. (Izložen zeleno-belo-mrkoj fermentaciji moderne ruralne kuće u aristokratskoj senci visokih stabala šume u N. Waterford-u, Maine, prigodno raspet ukusnom neobjašnjivošću strpljive sujete, moderni filozof (D.C.Dennett) predlaže podlogu za jednu takvu neodmerenost, sa lakoćom ozvaničavajući bazu svoje (misliočeve) procene velikih stvari dok mu se, pažljivo opuštenom na plavičastoj fotelji u dnevnoj sobi bež boje, jedna za drugom lepo i tečno složene reči osvrću u kom pravcu danas da krenu. Zasićenost egom ili sopstvena panika, vešto skrivana do ovog trenutka?). {Sa druge strane, tradicionalno (crkveno/religijsko) učenje takođe se uporno održava, baratajući dušom kao da ga ona prva nije izneverila, razmaženo izbegavši u uvek sigurno sklonište tako finih sklopova - nedoumicu. U oba stava (lažno nepomirljiva kao dva tobože zavađena prodavca istog ničega) do iste visine izdigla se i bleji neoprostiva obuzetost sopstvenim vremenom, tačnije - trenutkom. Kao da je u toku ovog, smešno malog vremena, izvršeno svo ispoljavanje svega što postoji i kao da se time (sad-i-ove interpretatore samo čekavši) treba ukinuti nepoželjna i neopravdana sumnja, činom proglašavanja bilo koje od tih teorija za važeću. (Virusi su nastali pre 5 milijardi godina (moguće je i da su nastali kasnije, od složenijih organizama, gubitkom njihovih funkcija - nešto slično raspadu država), bakterije pre 4, jednoćelijske alge pre 3, protozoa pre 1 milijardu godina, vodozemci pre 250 miliona godina, gmizavci pre 130 (ni oni nisu od juče, znači), sisari pre 70, konačno - Homo erectus te Homo habilis pojavili su se pre desetak miliona godina, a iz njih Čovek mudrac - Homo sapiens. Doduše, informacija u genima, sa dodatkom one u mozgu (počevši od vodozemaca), porasla je od 30000 bita u virusa na 10 triliona bita u čoveka, ne računajući vansomatsku, kulturološku informaciju (biblioteke, itd). Ali, i pored impresivnosti zadnje brojke, ljudski život je kratak u odnosu na pomenutu pretencioznost tog (jednog) primerka svega što postoji prema svemu što postoji [i što ne (zna se da) postoji] - u većini slučajeva radi se o sedamdesetak godina; sa kolektivnim nasleđem može da se dogura do onih nekoliko miliona godina, ne više}. Naizgled oštra linija razgraničenja između, uslovno rečeno, "tradicionalista" i "modernista", od kad je sveta i veka, tek je još jedan začin preturanju svih ovih dana (i noći) preko glave. Ali, da nije tih škola mišljenja (verovanja), našle bi se druge - na kraju krajeva nekakav stav je neizbežan. Međutim, jedino prihvatljiv je onaj koji nalaže da se, naglo otvorivši oči u primarnom čudu, lako zaključivanje odbaci sa onim što se, razapinjući se pred nišanom lovca na samog sebe, koleba između ushićenja i očajanja sve dok, došavši sebi, ne počne da se sprema (dozvola sopstvene nedorečenosti) za nulto obilje iz koga se, bez naročitog razloga i opravdanja, besprekorno beše isprsilo a sad mu se pomirljivo i zauvek vraća. Fata viam invenient.

* * *

(Prvi Stan). Nazad, u prvom stanu. (Ovde su, inače iste, ptice definitivno glasnije. Prednost ili nedostatak? U onom, drugom, stanu zidovi zgrade tako su postavljeni da svako jato rasprše još u koncepciji. Crux criticorum - zagonetka kritičara?). Vrativši se nazad, bezbrižnost i naviku zatičem na svakom koraku - ista nezahvalnost cveta u onom tamo ćošku. (Povratak predvidljivosti kao poželjnom toku stvari). Uvaljano kroz proteklu godinu u hiperbolično brašno osipanja ničega kroz ništa, ovo stanovanje proizilazi iz neizostavnosti konstante: čas ga karakteriše radinost Sandalphon-a, jednog od tri anđela koji prima molitve pravovernih i od njih plete krune, čas melodramatičnost Sedam Spavača, sedmoro mladih Hrišćana Ephesus-a, prognanih i skrivenih u pećinu koju su progonitelji zazidali ali su begunci prespavali dve, tri stotine godina, koliko je trebalo da se potera završi i odatle izađu. Biti u stanu, stanovati u hiperborejstvu (njegovom logičnom centru): iznići u oblasti stalnog proleća i sunca, u amortizovanosti sveta van tavanice, prozora i vrata - delova oslonjenih na izvestan, stalno izračunat štit. (Ni zakonomernost ovog stana ne može da računa na nepomerljivost veću od praktične - kad tad i ove cigle će se rastvoriti pred odlazećim stanarom: bon voyage!). Veoma lepo jutro, obećavajuće na jednu od Harmonija u predlozima Sedam Grčkih Mudraca (Bias, Chilo, Cleobulus, Periander, Pittacus, Solon i Thales), već zagreva desni prozor predrasude (levom ostavlja prodor u bezočnu senku). Dobijajući na snazi, premešta se zatim u vis i greje lažnom projekcijom Trojstva, svedenog na tri sirene (Parthenope, Ligea, Leucosia). Upavši ovog potresnog trenutka moguće lepote u klopku između zidova, poda i (skladne) tišine, (i ovo) jutro se stresa, povećava prošlonedeljnu pukotinu od kiše (rez lagodne jeze Momus-a, Boga ruganja i smeha) nad uzornim stanarom, primerom netipične vernosti svojevrsnoj ćeliji smisla, stanu kao privremenosti puta, compagnon de voyage.

* * *

Reči objašnjenja sve su dalje od istine Midgard-a, oličenja Zemlje kao mesta za bavljenje, boravak, dom ljudi. (I propuštena prilika, da se iz nereda uspostavi pravilnost, tone tako što se uliva u Lethe, jednu od reka Podzemnog Sveta, čija voda u onima koji je popiju čini da zaborave prethodni život). Zelena raskoš drveća (na vrhuncu razgranatosti kao na kraju zasede) provaljuje kroz skromnost svesna dramatizovanog preimućstva: ovakva prilika neće joj se dugo ukazati - zeleno se sluti, retko se, kao ovog jutra, otkriva bez stida (Melpomene, Muze zadužene za Tragediju). Mlađi čovek (Dmitri Karamazov) i žena (Grušenka) idu prema autobuskoj stanici. (Odlaze na put, dok im još nešto znači). (U takvim, povoljnim uslovima, i odlazak u Mildendo, glavni grad Swift-ovog Lilliput-a, ili u Gopher Prairie, fiktivni gradić u Minesoti u kome je, kao u primeru palanačkog, tričavog mesta, postavljena scena romana "Glavna Ulica - Main Street" Sinclair Lewis-a, ravan je putovanju u svevidljivost Fata Morgane, čuvene vile opevane u srednjovekovnim pesmama Italije, priviđenju iz morskog tesnaca Messina). Pravilno postavljen, protivpožarni hidrant uliva dodatnu sigurnost, veće stvari su osigurane odavno, u slučaju provale bunta policija i vojska imaju predviđene uloge i mesta. Jedan stariji čovek (otac Dmitrijev, stari Karamazov), u plavoj majici i kratkim pantalonama, raznosi lokalne novine, stavlja ih pred nepomične stanove. (U tim novinama, generalizovano ništavilo dosađuje se tako što se ponavlja (kolutom preko glave) ali se on, izdržljive iako nejasne figure, odavno ogradio od sadržaja - bolećiv prema formi, ispunjava joj skromnu želju: raznosi trivijalno rešenje). I sve se to vidi, oseća, dubi, pritiska, čuje, oprašta sa moje leve strane (kroz taj prozor) prema kojoj, blago povijene, sa merom nagnute, odlučujem da mi i danas idu misli, sve dok se u zadnjem i (sic!) spasonosnom času (trenutku hirurškog reza po zagrljaju jednoličnosti), i ovo jutro ne stropošta u dokaz detalja i ne spremim se da, iako i dalje pristrasan prema lovački uvrebanoj i guščije prerušenoj punoći, pođem na posao u redovno vreme 7:30, tako ga povećavajući, l'affaires' achemine.

* * *

07/20-21/96

(Olimpijske Igre - 2). Slično ustanovljavanju zakonitosti u formi neizbežnog slučaja: i prošle (1) i ove (2) Olimpijske Igre zatiču me samog u sobi, u nekad neizvesnim ali (do) sad prepoznatim mestima (Wat., Sch'dy). Ono što sam svojevremeno zapisao o prošlim, mogu da prepišem za ove - i jedne i druge bile su organizovane sa pažnjom. En suite. Same po sebi, Olimpijske Igre su plemenita namera, prilika za veće razumevanje naroda i rasa. Međutim taj, teorijski podsticaj i donekle ostvaren praktičan rezultat, kao i kod ostalih stvari, tek je jedna strana medalje. Na drugoj se učvršćuje savremena (imperijalna) pretencioznost većih i jačih zemalja, još više istaknuta njihovom naprasno (veštački) odobrovoljenom pažnjom (makar i dalje ne većom od one u radoznalog ali razmaženog deteta, enfant gâté) prema, do tog trenutka, sistematski ignorisanim manjim i malim zemljama in partibus infidelium, često čak bombardovanim i/ili kažnjavanim takozvanim sankcijama (eufemizam izveden iz trgovačkog rata) zbog njihove političke neposlušnosti. Culpam poena premit comes. Naravno, ni to nije ništa novo, na kraju krajeva uvek neko nekim vlada, ali to ne znači da takvo stanje ne treba da se dovodi u pitanje i da se, kad tad, otporom i borbom sruši, da se teži da, jednom, svako sobom vlada. (Jedino budalu ne treba poricati - Il ne faut jamais défier un fou). Ali nije o tome ovde reč [iako je odsjaj, ne sumnje u iskrenost savremenih imperija (to bi bilo koliko izvodljivo glupo toliko neizvodljivo meko), nego saznanja o tipu bolesti] - ovo je samo zgodan uvod u tri druga zapažanja. Izuzimajući dim, predstavu, i buku Rima (fumum et opes, strepitumque Romae) predvidivu i, u smislu elementarne očaranosti državno organizovanim spektaklom neophodnu, ceremonijalnu pompu sinoćnjeg otvaranja Olimpijskih Igara u Atlanti [na stogodišnjicu njihovog modernog obnovljenja, kojom prilikom sam i sam izvukao dugo neupotrebljavan, opisan televizor i, u nedostatku antene, prikačio dugu i jaku žicu, tačnije rečeno sajlu korišćenu za vezivanje kauča da se ne rasklopi prilikom seljenja od jedne, potvrđene sumnje do druge, u povoju], sam taj svečani početak i njegovi, kako se to tehno-urbano kaže, prateći elementi, blještali su jednim drugim, trostrukim obiljem: ozarenih lica sportista iz onih manjih zemalja (naravno i većih), novopečenih država, i policije i vojske. Počevši od ovih zadnjih (idući obrnutim redom), u novinama piše da ih u i oko Olimpijskog Naselja ima 20,000. Custus morum? Kako godine protiču i ove Igre iznova dolaze na red, prisustvo vojske i policije se povećava, toliko da tvrdnja da je sve ovo i dalje lagodna stvar i zabava za civile postaje sve apsurdnija i grotesknija. Takozvani sigurnost i bezbednost, koji se održavaju tako što se četiri godine, između Olimpijada, žari i pali uspostavljajući (najnoviji) poredak po svetu da bi se, četvrtog leta, maltene tenkovi dovukli pred stadione da se obezbedi da se, u predahu od glavne teme, svi malo i poigraju, sve više i nezgrapnije pokazuju svoje pravo lice - izopačenost i prisilu. U čemu je razlika između dovlačenja policije i vojske na kakav trg radi razbijanja demonstracija protiv nekakvog (bilo kakvog) režima vlasti i raspoređivanja tolikog ili većeg broja tih istih trupa oko sportskih objekata i po njima za vreme, predpostavka je, mirnodopskih sportskih igara?

Ne udaljava li to, sve nepovratnije, Igre od igara a ovaj svet od (makar i jednom u četiri godine) iluzorne predstave o sebi? Što se hiperinflacije skorojevićkih država tiče (ne i zemalja, to ide teže), nastalih uglavnom poraznim raspadom Istočne Evrope, vidljivo je bilo, bar po sportskim predstavnicima dotičnih država na ovim Igrama, njihovo, i pored nesumnjive dičnosti, nedoraslo i jalovo očekivanje da sad predstavljaju nešto bolje i više nego što je to bio slučaj dok se radilo o sastavnim delovima nekad značajnijih i većih celina. [I u očima predstavnika ovih velikih koji im se, likujući, u suštini smeju, i u njihovim sopstvenim, na retke ali vidljive momente naglo i kratko zamagljenim poražavajućom nedoumicom (fuimus Troes - Bismo Trojanci / Troja je zbačena), takvo se stanje stvari pokazalo namah i u svoj očiglednosti. Tolika borba, a tako bedan rezultat]. Ali, njihov već smešan broj i odveć iskompleksirana drugorazrednost (uključujući i većih delova, od kojih su se manji odvojili), tek su još jedan testament večitoj ljudskoj gluposti i neodlučnosti, prihvatanju poraza i življenju sa njim. (Fuit Ilium - Troja je bila / Ali nije više). Konačno i možda najdublje usađena u ljudsku prirodu, iako za to ima sve manje razloga ako ih je ikad i imala, bila je ozarenost novom prilikom i situacijom, mestom i događajem, zaboravom svega drugog u tom momentu (kod onih, tojest, koji su i za nešto drugo znali). Ne svi, ali dobar broj učesnika Igara iz malih i najmanjih sastava pridružio se, očekivanom (pretpostavljenom), oduševljenju većih i velikih. Imitatores, servum pecus. Kao da su, u tom času, svi zajedno pomislili na nešto lepo. Možda i jesu, i u tome može da im leži opravdanje, ali za osnovanost takve jedne nade potrebno je mnogo više od naivne vere i zaborava trenutka. A posse ad esse. Sa izuzetkom opisanih, svako drugo stanje i nadmetanje, i na ovim Igrama i na prethodnim, ljudskije je i prihvatljivije. Naravno, i opisana stanja i nadmetanja ljudska su, ali nisu prihvatljiva.

* * *

Tek mesec dana je prošlo od dugodnevice (najdužeg dana blažene istovetnosti), a senke su već primetno duže. (Pritom su i ozbiljnije, dublje - otežavanje nesmotrenosti, oticanje u zamenu za punoću, pobeda na kolenima - à genoux. Smrt pisca - a mislio je da je savladao jezik. Trošnost reči ne bira žrtve - svakog podjednako zanemi). Ne predaju se više lako, drže se dvostrukosti pozicije (alter ego), kao uzdignut poskok i nešto blaže, uzdrhtali posmatrač. (Zrelo leto za njega je izgovor za strpljivost psa). Dok osmatra - duži mu se senka, kad odmori pogled - pakuje se i odlazi, sa njim i ona, vrsno (poput partiture Nemesis, Boginje Pravedne Osvete) dovršena. (Pored svega ovoga do sada, odgovoran je za dužinu i kvalitet senke). I to je ono što mu se, upravo, dešava: sve usporeniji odlazak, sve duže osmatranje (u sve kraće dane treba proniknuti bez ostatka). Ne odlazi dok se ne uveri da je posao obavio na zadovoljavajući način (odzlativši grivu Nemeos-kog lava, koga je Hercules ubio u jednom od svojih dvanaest poslova). Pošto se u dužih, svetlijih dana manje nečeg skrilo, uzme mu manje vremena da (sve to) ispita i sazna: brže se (tada) uveže, povuče sa sobom (u istom klupku) i senku. A kako se dani skraćuju, posao mu se odužava i komplikuje - dok (sve to) izmeri i poravna, dovede u vezu, pretrese uzrok (istrese posledicu), usluži formu (izda suštinu), popravi šešir (pokvari kosu), ljubazno se pozdravi sa osionošću - u sebe se povuče u kasno jutro kao u unapred poznato tumačenje Neogaia-e, prve tropske oblasti Zemlje, smatrane za jednu od njenih primarnih područja. (Tu i kad provrije, hladno se očisti, kao laserska puška ogledalom cilja). U zaveri sa teorijom Nox-e, Boginje Noći, i verne senke Nyx-e, njenog derivata, uporno i hazarderski se sjaji, rastopljen jutarnjim bakrom, očvrsnut podnevnim plavim, osenčen večernjim saznanjem (smaragd + nikl = ubrzanje sjaja), ponaša se kao da se ogled sa dokazivanjem jedne u suštini tirkizne osnove sveta vrši tek sada i ovde, kao da se nije, pre svega ovoga, dogodio u prekrivci kao odmoru stvari (minulom žaru dvopeka, posedu za sva vremena - ktema es aei), pravilu po kome se i zadnje opravdanje za drsku prišivenost u sve dubljoj večeri gospodski gasi.

* * *

(Anđeo i Majstor). Suviše obuzet popravkom sveta, majstor se troši više od anđela. (Osvetnik povrede - vindex injuriae). Dok majstor (od ranog jutra) doteruje, kuca, peva i zatim sve to ruši (u zadnji rov napuštenog fronta), anđeo se premazuje nedodirljivom, bogougodnom, odgovarajućom bojom i za ovaj dan. Jedan se oštri za sukob (majstor), drugi se (anđeo) podvrgava Nedeljnom oproštaju (Mise posle koje se, ipak, lakše diše), dok prvi smišlja kako da uspravi merdevine do razloga, drugi se nudi kao gotovo rešenje (ukras Zanoni-ja, heroja priče Bulwer-Lytton-a, čoveka koji može da razgovara sa duhovima, proizvodi zlato i dragulje).

Anđeo koketira sa poželjnošću, majstor se rve sa sumnjom.

Dok majstor postiže Pirovu pobedu, anđeo se kiti odlikovanjem iskovanim u radionici Zephon-a, anđela visokog ranga (rezultata Miltonove, stručno isplanirane, opsene u "Izgubljenom Raju"), upućenog, zajedno sa Ithuriel-om, da raskrinkaju Đavola u Raju. Zadavši anđelu, u odsudnom trenutku, poražavajući udarac pitanjem bez odgovora - (praktično) dobivši bitku (doteravši anđela do ivice poraza), majstor se (pun prezira prema tako neizražajnom i, time, nedostojnom protivniku), konačno (neizbežno) sukobljava sa samim sobom, odlaže čekić (kockastu skrušenost udara) pod noge samoće ali zapada u vešto aranžiran san, u kome mu se anđeoski smeje srdačan svet pravednog rešenja u vidu letećeg ostrva Laputa (izdignutog iznad zemlje na kamenim gredama) koje, sa njim, posećuje i Gulliver i koje je naseljeno osobama-filozofima toliko zaokupljenim svojim tajanstvenim i nerazumljivim studijama pravde da su postali nesvesni svega drugog zbog čega imaju pomoćnike u vidu lepršala čija je dužnost da svojim (učenim) gospodarima održavaju pažnju za ostale stvari tako što ih, s' vremena na vreme, udaraju naduvanim mehovima pričvršćenim na vrhove motki - jednim tako praktičnim alatom. (Übung macht den Meister). Zbog nerealnog sadržaja majstor se, međutim, i odatle budi i, razmislivši šta da uradi a da se to pogrešno ne shvati, spušta se u okno sopstvene popravke ne bi li i od njega ispao uzor, ali bez lepršala i anđeoskih krila.

* * *

07/22-24/96

(Forma i Sadržaj). Menjajući oblik slova ("font") na ovom "obrađivaču reči" ("word processor"), ne menja im se, naravno, suština ali upravo na tome, na dešavanju takve jedne izmene, insistira savremeni redukcionizam. Opsednut formom a ne sadržajem, semantikom a ne značenjem, unosi nepostojeću vrednost u proizvoljnu deklaraciju. Pojmovi kao što su "veštačka inteligencija" ili "veštačka neuronska mreža", sa podsetovima "ekspertni sistemi", "sistemi znanja", zatim "pametni" i "inteligentni" materijali / komponente / sprave, i druge stvari te vrste, pre su odraz siromaštva izražavanja, u kombinaciji sa preuveličanim i utoliko netačnim tvrđenjima o suštini onoga što opisuju, nego što su odgovarajući opis i pouzdan dokument. Svodeći (redukujući) pojmove o kojima je reč na puki funkcionalizam zgodne upotrebe (kao u navedenim slučajevima) ili, prostije rečeno, nadevajući imena na pojmove koji ta imena ne zaslužuju (jer im ona ne pristaju), slika je i prilika svake preterane (neodmerene) i, na kraju krajeva, smešne trijumfalnosti nad (mnogo) skromnijim rezultatom. Mešanje forme i sadržaja poseban je slučaj pomenutog, uopštenog napora da se pod izvestan dični i relativno impresivan naziv (ili pod visok kvalitet papira i štampe) ututka (znatno) manja vrednost. Jedan od konkretnih primera nesklada i konfuzije između forme i sadržaja jesu, dakle, gomile raznovrsno obojadisanih časopisa i knjiga (novine su tu tek svakodnevni vrhunac) koje, osim te svoje besprekorne, i utoliko apsurdnije, grafičke opremljenosti, u većini slučajeva imaju malo, a često nimalo nekakve (sadržajne) vrednosti. Celokupni (taj) raskorak između onog za šta se tvrdi da nešto jeste i njegovog pravog značenja i vrednosne sume, samo je trenutna faza inače večite borbe između pretenzija i dostignuća. Volo, non valeo. I kao što to obično biva, generatori ovakvih nakaradnih/neprimernih zbunjivanja bivaju obilato oponašani (kopirani) od snishodljive armije sledbenika (veluti in speculum), maltene na svim stranama sveta, umnožavajući svako svoje jezičko siromaštvo i lečeći podaničku slabost kroz ceremonijalni nesklad između fauna i fariseja. (Glava budale nikada ne osedi - Tête de fou ne blanchit jamais).

* * *

(Izvesnost). Ovakvu upornost napredovanja dana za danom može da objasni samo tvrdoglava teorija. Izvesnost bez presedana, vrč pun sutrašnjice. (Umnožavana fotografija na bazi cyanina, C₂₉H₃₅N₂I u Göethe-ovoj obradi beskonačne slike Dr. Johann-a Faust-a, astrologa i mađioničara koji je đavolu (Mephistopheles-u) prodao dušu u zamenu za mladost, znanje i zadovoljstvo da kaže Dios me libre de hombre de un libro). Odavno su se oni (dani) o svemu ovome (obavezi harlekina, po njima) dogovorili - toliku izvesnost nije video ni Lynceus, jedan od Argonauta, čuven po oštrom vidu. To što se vreme na Zemlji prostire unapred a na Nebu unazad - pitanje je časti: ko će kome da se skloni s' puta (neprijatna ogoljenost unapređena u čedni inat Libitina-e, Boginje zadužene za smrt i sahranu), mada svedoči i o nečem nezavisnom, skoro jako uzbudljivom, da nije jednolikosti rešenja (još se čestito ni ne razdani a već ga je puna lovina - ista ona tišina od juče i u njoj Eris, Boginja nesklada i Erlking, đavolak i utvara iz Nemačkog folklora kojim se plaše deca). Samotna lekovitost Daphne (nimfe koja je izbegla Apollo-a pretvorivši se u lovorovo drvo) puna slabosti trenutka. Nesalomljivost prezira prema okolnostima. Za nju (nesalomljivost) one (okolnosti) ne predstavljaju više od gole dosade, en déshabillé. Izvesnost sutrašnjeg dana baca u zasenak sećanje o jučerašnjem: melasast metež od koga nije ostalo ništa, možda samo strpljenje, savremena zamena za spas.

* * *

(Farsa). Jedna debela žena čeka automobil da dođe po nju. Zatim ulazi u njega, ljutito zauzima vozačevo mesto, ovaj se skrušeno premešta na suvozačevo. (Mutuus consensus).

To se dešava već nekoliko dana (rano izjutra), ali ne baš svakog. (Kao da će onog, koji je došao po nju, da premlati. Valjda kasni, otvorenih usta i raširenih očiju dolazeći iz "Puteva - Voyages" od Hakluyt-a, preko Caora-e, reke pored koje žive ljudi kojima su usta u sredini grudi a oči na ramenima).

Potpuno apsurdna situacija: debela na sebi ima žutu vindjaknu i beli šorc. (Nikakva nezgrapnost ne sprečava je da obuče ono što joj ne stoji lepo, da se (kao jednorog) dokopa sazvežđa Monoceros).

Već samo postojanje takvog nečeg, beznačajnog (bez uticaja na bilo šta od značaja), ništavnog toliko da se i samo, moguće je, u trenucima krize zamišlja nad sobom - govori o izvesnoj kompleksnosti ovog, na prvi pogled trivijalnog događaja, jednakog prevratništvu Callisto-e, Arkadijanske nimfe koja se, pre nego što se popela u Ursa Major, pretvorila u medveda.

I (sam po sebi) događaj i njegovi učesnici {debela, jasno vidljiva žena, čovek koji se praktično ne vidi, funkcionalan automobil nerazumljive boje, nepomerljivost jutra kao istrajnost mogućnosti (banalnost prostrta ničice, maximus in minimis), i jedna mala radost [prošavši kroz pukotinu u nečijoj duši, osa opijena blizinom smrti (penjanjem u nju naknadnim zujanjem, mors omnibus communis)]} - sve to što se odjednom, ni iz čega (samo od sebe) stvorilo (neoprezno iskočilo), zatim povezalo, učvrstilo u ovom (surovo puklom) trenutku [automobil je stigao, došlo je do njene provale besa, besno je zalupila vratima, okrenula se i medveđi odgegala (u bezmernost, jazbinu dana), iznenađen britkom neporecivošću nedostatka čovek je jedanput ili dvaput zatrubio (kratko udario po volanu) i (pažljivo) i sam nestao, prekriven završnom nerešivošću (gnezdom na krošnji dotadašnje nerešivosti), konačnim slomom do ovog časa mogućeg ali (ispalo je) nerealnog spokoja], desilo se, znači, samo zato da bi se nešto dešavalo, bez važnosti šta i bez važnosti ko, kako i zašto u tome učestvuje (par manière d'acquit), bez važnosti nijanse/arome u predaji besprekornoj baršunastosti principa jedne veće složenosti, umiljatosti farse kao ljupkom nedostatku smisla, kosmičkoj zagrcnutosti sobom.

* * *

07/25-29/96

(Treći Stan). Kroz levi prozor - ophrvana samostalnošću bandera, u desnom - blagi pad reljefa. (U jednom, antički oslonac stamenosti, drugi se, vešto, nudi kao geografski beg).

(Da li će se (i kada) nepotkupljivo vreme iskrasti i odavde, zavisi od jačine zidova ovog, trećeg korita za protok istih stvari).

U vazduhu oksidacija oštroumnosti (u mislima rđa trenutka).

(Corrigenda - stvari koje treba popraviti, već pomenuti spisak greški ili nesavršenosti).

Drvo naslonjeno na zgradu preko puta: bliskost dva, u suštini ista, stoicizma Janus-a, Božanstva predstavljenog sa dva lica koja gledaju u suprotnim pravcima i čija je kuća zatvorena u vreme mira, otvorena u vreme rata.

Gore dole po ulici voze se oprobani stranci, znalci rutine - čeka ih ulepšan susret, glas razumne osobe, nadaju se dok se raduju pod budnim pogledom Hela-e, Boginje mrtvih, pola plavičaste pola beličaste.

Nailazi autobus (odlazak/dolazak), prazan kao nadnica za strah Hercules-a, čiji je jedan od dvanaest poslova bio da ubere jabuke nimfi Hesperides, sa zlatnog drveta koje je čuvao zmaj.

Zatišje posle najnovije selidbe: pritvorena vrata u pakao raja, kartonska kutija s' pisaćim/grafičkim materijalom Demogorgon-a, misterioznog bića sa velikim uticajem u nevidljivom svetu, ostrvo blaga kao raskošni skok u proročanstvo Epimenides-a, mudraca i proroka koji je spavao u pećini pedeset sedam godina da bi se probudio u nemoći mudrosti, dokrajčenost prethodnog stanovanja u završenosti njegovog opisa, subjekt (stanar) i objekt (stan) pod pravim uglom između tavanice, zida i osvedočenosti bića, po treći put za manje od godinu dana.

* * *

(Rodoslov). Jedno drvo kao slap: prelivajući se nadole gasi požar Cocytus-e, reke Paklenog, Donjeg Sveta.

(Liči na žalosnu vrbu ali je agilnije, spremno za položaj Damocles-a, dvoranina zavidnog na slavu i moć, kome je Dionysius, vladar Syracuse, pozvavši ga na gozbu, o dlaku iznad glave obesio mač, u nauk da opasnost može da natkrili znamenitost i spoljnu ugodnost).

Drugo drvo (niz ulicu) stara se o skromnoj kući radišnog Crnca - uveličano, zaštitnički, prebačeno je preko pravilnog krova (sa ponekom nepravilnošću, kojoj bi dobro došla popravka) kao da sa njim ima dug i važan razgovor.

(Možda je vlasnik kuće sa njim (tim drvetom, javorom) napravio ugovor da se ono, po kiši i suncu, isprsi kao zadnja odbrana, a on će ga, za uzvrat, nositi u mislima makar one, zbog toga, bile još teže. Motu proprio).

Opisano drveće (sa druge strane ulice) utapa se u izvesnu malu prašumu (u slabost zelenog, snežnu buru lišća), u izveštaj Ministarstva Razloga o parkovima punim zamišljenih šetača, upućenih samima sebi kao da im je Pandora, žena Epimetheus-a, brata Prometheus-a, poslata od Bogova da ljudima donese đavola kao kaznu za Prometheus-ovu krađu vatre, otvorivši kutiju punu blagoslova iz koje su oni iščezli i ostala samo Nada, i nju odnela. (Po drugoj priči, u kutiji su umesto blagoslova bila sva zla koja su se, tako, rasula po svetu, što je ekvivalentno prvoj priči u kojoj Pandora uzima i Nadu).

(Izražajnost - simbolična vrlina kao puna cena usamljeništva).

Rodoslov: mogući preci oba drveta udavljeni u naslagama hlorofila kao posmatrač u disanju odloženom za sutra; i on i oni - izdanci jednog većeg, genealoškog drveta, prvo razgranati, zatim povučeni, svako u svoju žilu. À l'abri.

* * *

Dok traje, leto se spušta niz ulicu prethodnih a ima, kao i ona (davno izgorela leta), tako neponovljivo mišljenje o sebi. (Igra za jednu osobu - pas seul). Čas se uzjoguni i počne da pljušti (topla lavina razmažene bure), čas nepomično visi iz centra neba satima (usijava plažu, opravdava kupače), pas à pas on va bien loin.

Topi se kao proteklih godina (sa merom spolja, bezmerno iznutra), sazreva (diže ruke od neobuzdanosti Thaïs-e, Atinske kurtizane, heroine romana Anatole-a France-a i opere Jules-a Massenet-a, u kojima prelazi u kaluđericu), udovoljava klasičnom scenariju.

Zabavi li se sobom - svrstava se u kvazi-filozofske (le monde savant), prepusti li se pomodnosti - upisuje se u lakomislene (le roi est mort, vive le roi!).

Nije stiglo ni do polovine a (i ovo leto) već svedoči o nečem većem, celom: onom što se, tako stereotipno (pomoću slike o poželjnoj temperaturi pakla), rasteglo iznad trapeza raja, kao da mu je neosetan (nenametljiv) savetnik, a ne naredbodavac.

Čas ga nešto (skazaljka periodičnosti) navodi na pljusak, čas ga prikucava u žuto kao u izgorelu posledicu - opisuje detinjstvo znajući da je prvi utisak najvažniji, da pobakreni dani i posrebrene noći, po pravilu, dobijaju na vrednosti kod zimogrožljivih bića, mudraca površnosti Freya-e (Frigga-e), Boginje mladosti i ljubavi: possunt quia posse videntur.

* * *

07/30-31/08/01/96

(Neopisivost Magnolije). Sve što ovako ohlađeno traje (neopisivost magnolije), prikazuje se poput vrelog poduhvata (bunta) dok i samo, u predveče, ne iščezne iza dobro uokvirenog prozora kuće preko puta, u zidu lila boje.

(Nije dozvoljeno sve znati - Nec scire fas est omnia).

Od ranog jutra namešta se za imperatorski skok - obnavlja se tako što se ne pomera, ne dira kuće (ni automobile) sa mesta na kom su i noćas osetili šta znači, makar kratkotrajan, zaborav [za vreme dok su im vlasnici, zaspavši, sanjali nešto drugo (nematerijalno?), ili se, pred zoru, prevrtali na drugu stranu (u négligé)].

Oslanja se na vest o udaru lokalnih učesnika štrajka (bez rezerve prema nepromišljenom potezu) - lovi iz promene melodije kao iz tišine Meleager-a (pobednika nad Calydonian-skim veprom, ljubavnika Atalanta-e, heroja čiji je život trajao koliko dogorevanje ugarka), iz koje izranjaju nepotrebna vozila, i u njima neosvetoljubivi, još uvek pospani ljudi.

Skramu sa nepomičnosti stavlja na drugo (rezervno) lice, prvim se upijajući u svet Phoebus-a (dvojnika Apollo-a, u funkciji Boga-Sunca), odobrovoljen konvencionalnom živahnošću - propisuje mu današnju krivovernost, držeći se nepisanog pravila o izjednačavanju opsene i, takozvane, nezavisne produkcije, kao da sve nije povezano, zavisno i, samim tim, jasno.

Usmerava se u pravcu malog, prolaznog čuda - izračunatosti poze službenih učesnika časa očišćenja u državnoj katedrali St. Paul.

Stvar koja preostaje: dezorijentisanoj (pogrešno mobilisanoj) vojsci spasa objašnjavati prednosti nepomičnog rata sa magnolijom ohole neopisivosti, rezultatom baštovanstva preko puta ulice kao njegovim oružjem. (Non nostrum est tantas componere lites).

* * *

(Vrhunski Iznos Jula). Još danas - i ovaj mesec izgurao je svoje. [Iznuđenu pozlaćenost, (skoro iskričavost, da se svaki put nije gasio kašastim pljuskom) čak i provokativnu nijansu pobune (tako nesvojstvenu letnjim mesecima i, zato, umrtvljenu lenjošću ili nezainteresovanošću) - šta bi drugo imao da ponudi a da ne zapadne u stanje pomirljivosti, rustikalnosti, idealizovan opis saradnje?].

Dok se nedvosmisleno gasi (sumnjičavost mu smanjuje zaslugu, bodrost pada u vodu, nesmotrenost ga vređa ali ga iskustvo smiruje: smena sa preostalim izgovorom leta, Avgustom, na kraju krajeva je logična), doteruje se u lekovitost golfa (glanca se minijaturnim padom), čisti od sentimentalnosti pogotka, uvezuje u rep i parafrazira melemom Jagannātha-e (Juggernaut-a), gospodara sveta (inkarnacije Boga Vishnu-e), čiji se vernici u uzbuđenju bacaju pod točkove velikih kola koja prevoze njegovu lutku, bivajući smrvljeni. In solo Deo salus.

Stanje objave (službeni stav) i ovog, zadnjeg dana: sve što se desilo u prethodnim (zakotrljalo, zapenilo i sunovratilo se), dovršava pamflet iz koga se, paragonski, jedino mogući ishod objavljuje celo popodne, kroz izvesnu vrstu uzora, patetičnu neopreznost Jamshyd-a, Persijskog vladara koji se, pre te dužnosti, nalazio na Nebu, gde se toliko hvalio besmrtnošću da mu je bilo naređeno da pređe da živi na Zemlji, kao ljudsko biće, doduše u činu kralja. Laudum immensa cupido.

Sa takvim ishodom (sada se to jasno vidi), samo preterana vernost nije računala: jednom započet, proces malih razočarenja ne preza od potpune izdaje dotle ugodnog meseca, punog belog (Officinale), žutog (Gelsemium) i crvenog (Ipomoea) jasmina, ali i gorke sudbine, kako se to uopšteno kaže, jednog takvog stenograma cveta u trenutku suočenja sa, po kalendaru, zadnjim danom onomatopeje leta - merljivošću dobro zagrejanog mnoštva kao vrhunskim iznosom Jula.

* * *

(Slabost Trenutka). I tako, kako je bilo predviđeno: juče Juli, danas Avgust. A che vuole, non mancano modi. (Dvostruko ime nečeg trajnijeg i većeg, elementa toplote - vrste vodenog cveta, odlikovanja posmatrača poboljšanja, zgodno prerušenog u lokvanj).

Smena jednog drugim (previranje istog) nikome ne da mira: kobajagi ga drži (u oblasti jasnoće) svojom upečatljivošću i neporecivošću, ne dopušta nedoumicu (ne nagoni na dvoumljenje - zavodljiva opskurnost centralne scene) - a sve se dešava bukvalno preko noći, à la dérobée.

[Baraka (Esencija Svega, prim. prev. sa izumrlog jezika), Ron-a Fricke-a, film kao nepomičnost oka, brzina izjednačavanja sa sobom]. Dobrovoljni potez pristalog na povlačenje (kojim kvari jedino sliku o sebi, anno aetatis suae), jedna padina i jedan uspon po ovom danu ili po drugom (pod pretpostavkom da nisu isti) - dobro smišljeni i vešto organizovani epigrami pred našim očima, osvedočen uspeh jednostavne obmane (ni autobus, upravo sišao niz ulicu nagnutu da kaplje u herojsku pesmu, nije stao jer, na simboličnoj stanici punoj junaka, opet nikog nije bilo).

Sklad epskog nesklada (nesklad lirskog sklada), glavna uloga u odglumljenom preokretu Iāson-a, Isceljivača, princa koji je predvodio Argonaute i, uz pomoć žene Medea-e, dokopao se Zlatne Vune, uprkos tome što su je čuvali aždaja i bikovi koji duvaju vatru: suviše uživljeni u svoje uloge, ljudi-glumci priređuju mali ples (a bisogni si conoscono gli amici - prijatelj u nevolji je pravi prijatelj), živahno povlađujući jačini, u trenucima slabosti.

* * *

08/02-04/96

(Hermetičnost). Većina ovih zapisa hermetička je s' ciljem: stvrdnuti (okameniti) što više savršenosti i, kada dođe do topljenja, tako dobijenu ugodnost (extrait, uglađeno viteštvo monolita) nagnuti da, poput običnog (svakodnevnog) govora, ravnodušno otekne niz dlan. Ostale stvari se, u trenutku dramatične pometnje, ionako sležu u artifakt uspomene: slike, gramofonske ploče, trake, ta vrsta stvari - sve što sadrži potvrdu razboritosti okruženja, rastenja i, nakon svega, (tvrdokorne) samoće (teškoće vredne snažnog delovanja - dignus vindice nodus). Karijatida ispršenosti nekadašnjeg, rasipničkog trenutka: kao da se radi o materijalu dragocenijem od standardnog, profanog materijala, o nekim drugim, nerazumljivijim, a ne mehaničkim zapisima nekakvog (pretpostavljenog) duha, dokumentima nečijeg karakterističnog (veruje se i neponovljivog) izgleda/stava, kao da sve to (ex vi termini) ne leži ćutke u prozaičnim okolnostima i prostoj supstanci, u neskladu između zvanične ("suptilne") konstrukcije tona/slike i, po drugoj konvenciji, "obične", molekularne građe toga što ih (i ton i sliku), tako verno i (baš zato) ravnodušno nosi. In ovo, ex tacito. Papir/emulzija (na vreme zanemelih) slika, magnetni prah traka, reljef (granulacija) gramofonskih i fotonska rešetka ovih novijih, optičkih ploča - centar su briljantne (natprirodne) transformacije (ako je verovati tome) ili jedine suštine (što izgleda bliže racionalnom zaključku) onoga što (o suvišna zamagljenosti!) tako rado (u površnosti žurbe) svrstavamo pod nematerijalno i nemerljivo. (Dovršeni poslovi su prijatni - jucundi acti labores). Zabluda proistekla i iz inače nadobudnog sukoba sa večnošću, podstaknuta tajnošću i hermetičnošću "običnog" materijala. Jer, činjenica je da navedena, materijalna forma/struktura direktno sadrži (misli se - neprikosnovenu, in limine) "duhovnu" informaciju, nepomućenu cerebralnost Euripides-e, junakinje tragedija Euripides-a i Göethe-a i opere Gluck-a, kćeri Agamemnon-a i Clytemnestra-e, koju je od žrtvovanja da bi se izbegla ljutnja Artemis-a, spasao on sam, preobrativši je u sveštenicu. Osmeh, seta ili (prosto) zarobljena otmenost izraza na slici; takođe arija, marš ili glas što se u odsudnom momentu istrže sa gramofonske ploče (oslobađa je se), ili bilo šta tako "duševno" (u svakom slučaju - poneseno) a, ustvari, svedeno na jednu običnu (bez više upletenosti) mehanički podešenu strukturu [doduše, sred amorfne podloge ogoljene suočenosti notornog pohotljivca (šumskog boga ili fauna) sa ostacima popodnevnog smisla], svedoči o nerazumnoj obuzetosti nekakvom tajnom projekcijom sveta ali i o izvesnoj nepopustljivosti, hermetičnosti slike, ploče, medijuma koji, i pored zahtevane i demonstrirane strogosti artikulacije, ne uspeva da objasni nepodudarnost između zamišljaja i esencije, nepropustljivosti i bespoštednosti predstavljanja, in pleno.

* * *

(Potrebnost i Dovoljnost ili Japanska Trešnja). Za nemilosrdnu analizu stvari dovoljan je ugao prazne sobe. Čak je poželjan, ustvari potreban: u njemu se ništa, poput glatke beline (odlučujuće izoštrenosti) vrtoglavog konca plodonosnog (na sve spremnog pauka) ne može sakriti - nema gde. (Horae canonicae). Sve je kao na dlanu: nikakva lična maska, državna propaganda, crkveno naravoučenije ili polovično rešenje u tako ravnom podešenju ploča, iguanskom preseku osa (Iguana tuberculata) nemaju šta da traže. Nigde ne treba ići (sem po savet Epigoni-a (Potomaka), heroja koji su osvetili svoje očeve, svih sedam, i zauzeli Thebes), ništa nanjušiti (sem nebo probodeno njihanjem Dryope, nimfe pretvorene u jablan), ničemu se privoleti (sem frivolnosti Igorrote-a, Malajskog plemena lovaca na glave, iz Luzon-a), ni sanjati ne treba (sem Avgustovsko rušenje igloa, kupe od snega); pronaći (jednolikošću vrhunca) obilje stanarske gospodstvenosti u instinktu samca treba. I takozvani klasici (nije namera ovog hrapavog teksta da ih nabraja) sve su pronašli ne makavši se iz sobe (neke vrste glave). Naravno, i tada i sada vidljivije je drugo vreme (onda beslovesno, danas turističko (trijumfalističko), rečju safari) - vreme površnih konverzacija i istih takvih zapažanja i znanja (nominalno prihvaćen antipod takvoj karakterizaciji je prevelika/iscrpljujuća specijalizacija, nešto što samom sebi samozaljubljeno dodeljuje ekskluzivnost, pretenciozno se izdvajajući iz onog većeg, ukupnijeg i staloženijeg principa nezamislivosti oblutka), ovo je, dakle, vreme utvrđenih i objašnjenih puteva, kupovina i prodaja (celih država, zajedno sa ponosom) i nikakvih (netehnoloških) rezultata osim sve bezvazdušnijeg, praznog govora.

Pošto se bazično smišljanje najbolje sprovodi u pogubnoj samoći, ono je, zbog toga, njeno jedino opravdanje. Da nije njega, svirepost bi joj bila izložena jarosnoj reakciji stanara u samicama (kao realnim rezultatima stanova). [Za razliku od njih (kojima se (sic!) obraća Predsednik), onima po zatvorima objašnjenje sveta dolazi od Upravnika: ličnu (svojevrsnu) katarzu oni ne premeštaju svakih pola sata iz sobe u kujnu, bolećivu misao o neminovnom grehu uprava zatvora im projektuje tamo gde je očekuju - u prohodnost ćelije kao popravni dom smisla]. (Dovoljnost nepogrešivog razmišljanja = potrebnost jednostavnog okruženja; nagla pomisao: pogledati kroz prozor - mádò kara sótò wo mírù).

Boraveći (u mislima) pod cvetnim drvetom preko puta (pridružujući se zamišljenim gostima u rečenici-frazi: 'Kárèra wa niwá ni imasù - Oni su napolju, u bašti'), gledajući, dakle, kroz prozor u Japansku trešnju sakúranbō u dvorištu taktičkog (periodičnog) prihvatanja lepote kao univerzalnog stanja cveta bremenitog iskošenom lakoćom, uglađenost njegovog drveta uviđa se u prvom momentu: svo vreme se kruneći, do malopre neprobojno belo ruši se u lokalnu imitaciju Orijenta, kao da obećanje nepromenljivosti i ukazivanje na pravi put iz Dalekoistočne Uobrazilje i sami nisu bačeni kroz ovo staklo na drugu stranu ulice pljoštimice nesnosno, sve više se udaljavajući od idealnog stanja lakog trešnjevog drveta, uklapajući se nemarno (fuchūi) i bez zabrinutosti (mutońchaku) u potresno iskustvo ovog, tako gustog od upravo minule besmrtnosti, još uvek ranog subotnjeg popodneva, anno Domini, genius loci.

* * *

Zalivanje cveća bočicom sprovodi (vrši, radi) žena čije se samo ruke (u starice) odavde (iz sobe) vide, a i to - vrlo iskosa. (Ceo poduhvat toliko je u pravoj liniji da se njena akcija, pozornost i briga daju osmotriti jedino u trenutku kada dotle umrtvljenu bocu, držeći je prikladnim prstima, živahno isturi da poškropi buket iznenađujuće širokih (lokvanjskih), modrozelenih listova, bodrih preseka odvažnosti).

U međuvremenu (u predviđenom ćošku), pauk zarobljava muvu. Plete joj sudbinu odlažući konačni trijumf, čekajući da preko noći odraste. [To što, sem neravnopravnog rata dva periferna ali uporna stvora, posmatram kako ruke nekad lakomislene žene sada, pod starost, znalački, mudro (briljantno) učvršćuju saksiju iznebuha smišljenog, hirovitog, preostalog cveća, ova dva praktična borca (jedan za život, drugi za slavu) verovatno smatraju za nepraktičnu nastranost ali se i dalje uljudno drže svog sukoba, na moju teritoriju ga ne prenose].

I jedan i drugi proces (događaj): zalivanje uznemirenog cveća spasonosnom bočicom i oštroumna borba dva surevnjiva stvora oko univerzalnosti popodneva, današnja je predstava sveta, u trenucima neke vrste beznađa, nakon što se Leander, mlađi čovek iz Abydos-a, preplivavajući Hellespont da bi posetio sveštenicu Hero, udavio.

Događaji od veće važnosti zasnivaju se na istim principima na kojima i ovi, naizgled beznačajni: cveće, puno zahvalnosti prema pouzdanoj ljubiteljki (i, zbog toga, u formi loze, prionulo na spoljne zidove njenog stana - verna premreženost Laurus-a nobilis-a, aromatičnog i impresivnog grma lovora, zelenkasto-žutog cveta i crnog ploda, kojim su, u Antička vremena, u vidu venaca od njegovih listova, bivali odlikovani naučnici i heroji), odaje se generalizovanom potrebnošću nekome; insekt i buba svoju preteranu beznačajnost (da već postaje sumnjiva) rešavaju tako što je smanjuju na pola: ovoga časa potresno velika, nezgrapna i puna uviđavnosti muva je poklekla - žurno ustanovljava njen udes mali (pobednički žustar) pauk, uredno slažući niti napada kao najbolje odbrane poput Horatius-a Cocles-a, heroja koji je pred nadirućim legijama Lars-a Porsena strpljivo (i čežnjivo) branio drveni most na ulazu u Rim, dok Rimljani nisu našli načina da ga pretesterišu. Suaviter in modo, fortier in re.

Naklonost između žene i cveća, sa jedne strane, i izbegavanje sopstvene odgovornosti u sukobu malih organizama, sa druge - bio bi sažet zaključak o ovom danu (nedeljno popodne, duh izmeren ćutnjom) - kad bi ovi događaji ostali na tome. Ali, kao i uvek, iz njih će iznići drugi, kompleksniji potezi i rešenja (do glomaznosti obmane), povećavaće se značajnost (kako dan odmiče) do kasno popodnevnih razmera, nakon čega će se odsvirati povečerje.

Događaji: prva, neophodna etapa u postavljanju podloge pod sve ovo ogromno (oko ničim zapenjenog dana), manje više neshvaćeno, zavisno od minimalne pažnje i ograničenog rata, ad internecionem.

* * *

08/05-07/96

(Stvar i Reč). O nekakvom pojmu mogu se ispredati priče, upotrebljavati različite (često suprotstavljene) reči, prići mu se može i sa jedne i sa druge strane, obznaniti ga (reći) i ovako i onako, saopštiti kao povoljnu ili nepovoljnu vest, sve se može uraditi sa njim (tako primamljivo ambivalentnim: videti u rečniku pod političar, advokat, pop) osim da se privoli da znači istinu u trenutku opasnosti - stvarnog opisa stvari koju predstavlja. (Prevelikom raspravom gubi se istina - Per troppo dibatter la verità si perde). (Dvostrukost pojma, rouge et noir: "Kralj ptica ugnežđen unutar svog lišća / Kralj ptica ugnežđenih unutar njegovog lišća - The king of birds nested within his leaves", Howell). Došavši do takvog trenutka, onaj koji se time zaposlio zapada u ćorsokak: na dohvatu prave reči za pravu stvar ostaje i bez jednog i bez drugog, moguće objašnjenje i opis onoga po šta se zaputio bili su tu, pred njim, u pojmljivosti i napadu rečitosti, darežljivosti i talasu bezbožnosti: toliko se sve bilo usavršilo, ostali su da lebde stvar i njena reč, neurastenični par, simpatičan za odstrel, za žrtvu Lorelei-e, Rajnske sirene koja mami u uništenje. Ali, niti reč odaje stvar, niti stvar reč: uvezuje ih neraskidivost, jediničnost, krug iste mete, kompleksnost spavanja i snova, poznata kao zemlja Nod-a. Što je jedno ispunilo (stvar) to je drugo opisalo (reč), i što je jedno prozrelo (reč) to je drugo otelotvorilo (stvar): u nesumnjivom paru jedno se brani drugim, krije se iza tuđe pobede - do sada se još nije desilo da je nađena prava reč za stvar, ili da je pravom stvari zaokružena reč. (Tražeći pravu, B. Miljković je otkrio prejaku reč - to govori o opasnosti i složenosti te vrste traganja, quem di dilligunt adolescens moritur). U najuspelijim trenucima koristimo tek najpribližnije reči, ali i to je dovoljno da se, u takvom momentu, stvar i reč značajno pogledaju i zavuku još dublje, u zajednički stan, leglo međusobne dužnosti i obaveze, ouï-dire.

* * *

Jod: Tek je jutro a već se njuši veći zalogaj i značaj (bar onako topao dan kao juče): i ranom satu se otegne rep pun proverene vrućine. (Proključalost Nemea-nskih Igara, festivala održavanog u istoimenoj dolini u Argolis-u, sa, uglavnom, atletskim i muzičkim takmičenjima, huči iz skazaljki Antičkog svanuća, baca kroz prozor disk Sunca). Sa nadahnutim razlogom ne nadmeće se ni drveće (a tako ga puno ovde ima, okopane opsene u pojasu nade), a kako će nešto neznatnije i manje (i vetropirasto, ono svojom smanjenošću zna za meru). Samo se dve, tri golubije ptice, ali u principu manje (zaboravljeni vrapci), koliko malopre blago nestale u padu krova, umesto predigrom oblažu početnim iskustvom - dug će ovo biti dan, treba ga pametno iskoristiti, ne biti proglašen za nevernika kao Nestorius, Konstantinopoljski Patrijarh iz petog veka, svrgnut zbog tvrđenja da su ljudsko i božije dve odvojene stvari a ne jedna, ujedinjena u jednoj ličnosti, totis viribus. Instinktivno otpočinjanje (i ovog jutra) vrti se oko pitanja gde se dela noćašnja opsednutost svim ovim, principijelnom radoznalošću sobom i svojim, na istom mestu, nastavkom od juče. Jer, moglo je da ispadne drugačije, do buđenja nije moralo da dođe, u slučaju da je (sve ovo), sa stereotipnom neuviđavnošću (iz Nebiim-a, knjige starozavetnih proroka), iznenada prezreno. (Taedium vitae - istrošenost života). Ovakva vrhovna staloženost (i svako na svome mestu), a ipak nešto se ne slaže: kao splav upućen u zauzimanje dokolice, a zaustavljen na prvoj prepreci, non obstante veredicto - presuda protivna odluci porote. Kao da fali joda (osvedočene pesme), nečeg iz kupanja u tobože ovakvim a, ustvari, drugim jutrima, u gustoj zatrčanosti utisaka iz voza sa državnim oznakama (na spomenutom splavu stanica, na stanici smokva, na smokvi list - pod listom cveta prilika): oseća se nedostatak joda koji je, tada, modro i marinsko plavo isceljivao u dugoj plovidbi po zajedničkoj predanosti Naïas-i, nimfi zaduženoj za izvore i potoke, na način teškog mastila - nepropustljive tečnosti iz prolivenog smisla, rada bez mrlje - tâche sans tache.

* * *

(Pisari i Pisci). Nešto piše (zapisuje šta mu se, misli, potpuno i zato potresno otkrilo), onaj koji je u muci. Mada, ni mnogi u muci ne pišu ništa - ti su digli ruke i od tako tečnog izbavljenja: doteranost olovke i papira (da ne bi došli u iskušenje da ih, puni nesavršenosti, upotrebe), sred ogorčene potrage za rečitošću, ono je što njih muči, kao da se radi o Delijanskom problemu, u kome treba pronaći dužinu stranice kocke udvostručene zapremine, predložene u proročanstvu Apollo-a sa Delos-a, malog ostrva u Egejskom Moru, kao mere povećanja dotadašnjeg, kockastog, žrtvenika (oltara) za zaustavljanje kuge. A onom koji nije u muci, ionako se ne piše, a nema ni kad. Ignoti nulla cupido. Oni, znači, koji su u nekoj vrsti nepodudarnosti sa upečatljivošću primarne predstave sveta (koji su, dakle, u muci i nju, punu rasipništva pisaćeg pribora, opisuju dok im kao jelenov rog niz kičmu ne mine - antocularis kao stepenasta uteha skromnog popodneva), to što zapisuju odlažu pod noge sopstvene doteranosti, navode je na podozriv ples sa samom sobom, u znalački ozvučenoj sali, sa odjekom bez kraja i konca, punim usamljenog centra. Tako, pišu o ratu i miru kao o nepodnošljivoj lakoći postojanja, o jadnicima kao o razumu i osećajnosti, o zločinu i kazni kao o bašti i pepelu, o revizoru za kim zvona zvone, o starcu i moru kao o mrtvim dušama, o Gospođici kao o čekanju na G., o Nepočin-igrama kao o krpicama-u-Polju, o gladnoj sitosti gotove večnosti ("Gde je veliki dan i mi sred njega mali, Ogroman sat i toranj koji nas (i u snu?) prati, Dok bežimo (da li?) na Tisu koju zlati, Ilovača sa (prostreljanim) Suncem, Gde su vali?", St. Raičković). A kad pišu o lakšim temama maskiraju teže. (Dulce est desipere in loco). Ali, piše (petlja, zapisuje) još jedna vrsta osoba: niti je u muci, dovoljno je samouverena, niti bez muke, opseda je gizdavost zločina, kočopernost obavljenog posla. To, svakako, i nisu neki pisci; pre su sastavljači govora, uputstava, presuda, protokola, sankcija, scenarija, procesa, komentara, naručenih studija i detaljnih urbanističkih planova Savezničkih bombardovanja - rečju pisari. I kako to biva, i pored strasti za pisanjem (furor scribendi) njihova su dela nekako štura, činovnička, sa spisateljskom ulogom nepoverenja prema povoljno završenoj basni i borbe sa sopstvenom znamenitošću nemaju ništa zajedničko - umišljena prvorazrednost ih grozničavo okiva u lasicu, istim zubima kidaju i muče i slova i žrtvu, sve dok njih same ne opiše kakav (prerušeno elegičan) pun poleta samac (homo multarum litterarum), ili ih ne raskomada kakav veći vuk (homo homini lupus). Homo sui juris.

* * *

08/08-09/09/03-06/96

(Radovi na Duši). Šta očekivati od nesmotrenosti preranog zaključka - osvedočenosti obilja preimućstva ptice, dodatno natovarene relativno sporim, temeljnim (marljivim) letom od jedne misli do druge, kao da se obavlja neki veći posao, ostvaruje unosniji plan. (Koncentracija vodene pare u (ovako ranom) vazduhu razgoni iz očiju prednosti mora/reke: pristanak na postojanost te dve vode iskapao bi nespreman niz obraze rastrojene uzvišenosti). Prednosti leta. Festina lente. Feu de joie. [Kao u knjizi "How Things Work (The Physics of Everyday Life)- Kako rade stvari (Fizika svakodnevnog života)", Louis-a Bloomfield-a, za koju bi čovek mogao da pomisli da se, u njoj, pod tako pompeznim naslovom, autor obrušio (guerra al cuchillo) na, ni manje ni više, dvostrukost paučine (u praznini sobe kao u prelomu duše), na nezavrnutost slavine (do kraja, kao do novog početka), na demijurga kao drugorazrednog kreatora (po Platonu: stvoritelja, veštog majstora, sekundarnog Božanstva, kreativnog Duha svega ovoga; po Gnostičkim filozofima: Boga ispod Vrhunskog Boga, ponekad smatranog za pronalazača đavola, identifikovanog sa Jehovom), ali ništa od toga – L.B. se baca u objašnjavanje rada sijalice, domaće vage i avionskog motora, a od principa izabrao je princip rezonantne šupljine mikrotalasne peći i princip feromagnetizma - preskočio je jutu, fibroznu supstancu (Corchorus olitorius & capsularis) od koje se prave grubi materijali kao što su vreće, otirači i kanap. Hunc tu Romane caveto! Isto, ili slično, odnosi se na knjigu S. Pinker-a, "How the Mind Works - Kako radi um", kojom se autor pridružuje ispijanju kompjuterizacije kao čarobnog napitka ovog doba; po njemu, duša/um je kompjuter a ljudska priroda rezultat selekcije prirode (!?), kao da je kompjuter krajnji opis (mehanizma) bića a ne njegova (njegove kognitivnosti) prva aproksimacija, najnižeg reda, i kao da, osim prirode, ne postoji nepriroda (sa svojom selekcijom)]. Dok se sve drugo odavno srušilo u nejasan deo biografije, ovo se (pred našim očima) prekomerno leto kruniše u savremenu opsesiju: niti se ikad išta više proteglo (izuzimajući čekanje pred važan nesporazum), niti skupilo (u ovakvu loptu, do pola punu svoje, od pola (skupljene sa današnje livade) nepomične kompleksnosti). Između vremena nade i vremena beznađa: pažljivost ciklame - od brižljivosti iskustva do umilnosti predrasude da vreme sve leči. Naravno, vreme sve leči, a najviše glupost. Mogućnost čiste muzike i jutros (dok jedna životinja pije drugu iz dubine očiju, pune zaveštanja) gubi bitku (progres kao arija pomerljivosti): dok smo kopali, vukli i orali je - nada se održavala, kako smo digli ruke od tih, manuelnih ali suštinskih radova (u starostavnoj vilici izvitoperenog kosmosa), on je, izgubivši osećaj o saradnji (pionirski se propevši), stresao sa sebe i ovo jutro u jarak neizrecivosti. Njom (neizrecivošću), nudi draži od juče, čuva argumente za sutra. Hey pietas! Hey prisca fides! Prestavši sa (tek započetim) radovima na uređenju duše, očekujemo naglu učenost samoće, malo plemenitosti, uzgrednost namere o poboljšanju, tim redom, takvim padom, in totidem verbis.

* * *

Pred Kišu: Maina, a kao da nešto (smislom opterećenije) s' prekorom drhti ispod elektrostatičkog vela. (Nepokretno stanje žutozelenog ekvivalenta, barski spokoj u doteranom vrebanju Ganymede-a, odnesenog u nebo na orlu sa planine Ida, da puni čaše i služi vinom bogove). Nešto što, milozvučno kao harfa, senkom drvoreda, pritiska životinje i ljude: dremljiva simboličnost trofejnog bljeska, produžena sezona tumačenja svrhe. [Jedan stabilan čovek, oslonjen na razum kao los (severni jelen) na vid, svako jutro izlazi čvrstim korakom u šest i jedanaest, uredno gasi (punu spokoja dima) cigaretu u šest i dvanaest, uspeva da startuje motor automobila iz drugog puta, drži se gospodski mada je u letnjem radničkom odelu/kombinezonu - zbog te ravnoteže nosi tamne naočari (ili je, možda, prerušeni agent, iako bi to bilo suviše bizarno i očigledno), ne nalazeći (u svemu tome) ništa neobično (ili uznemirujuće), postupajući (do najmanjeg detalja) sa ubeđenjem i razložnošću bele čaplje, ne odričući se mira praznog ribnjaka]. [Sinoć su, za vreme prenosa opere "Jadnici", po romanu V. Hugo-a, preko nekomercijalne TV, reklamirali (tražeći priloge za održavanje tog kanala) majice sa naslovom dotičnog dela (Les Misérables), nudeći ih za $ 50 a sama knjiga (od 1,222 st., u katalogu Barnes & Noble za ovaj mesec) košta $10 ($9.98). Naravno, ne radi se o razlici cena (uostalom, majica je uzvratni simbol učinjenog priloga) već o karakteru ovog vremena: ko će tolike stranice da pročita, mnogo je zgodnije obući naslov, con diligenza]. Ni dva, srednje veličine, uredno potkresana drveta (od kojih ono desno, utrnuto, kada se bolje pogleda, predstavlja glavu faraona, ili senatora, tako je besmrtna njegova poza, uprkos paperjaste gleđi), ne gase smisao trenutka, naprotiv - rascvetavaju ga granom/listom, preporodom mudrosti pred nagomilanu buru, veštim izbegavanjem klasičnih mesta, dovođenjem u pitanje oveštalosti sezone, nelagodnosti vetra. Sa tim iskustvom valja računati (ne nasedati površnosti ravnoteže), kada se zapadne u situaciju kao što je ova, kad jedan pogrešan korak dovodi u pitanje dotle bespogovorno veličanje prevrtljivosti, iskakanje dominantnog čuda na površinu urednog travnjaka, brižljivo pripremanu, majstorski sklopljenu osionost pred uobičajenu kišu, à fleur d'eau.

* * *

(Kraj Sezone). Primetno kraći dani (kasnija jutra, ranije večeri) lakše i prelaze preko svega: ne mori ih dugovečnost onih, upravo prošlih (bestidno dužih) letnjih, a nisu sabijeni ni u mišju rupu zimskih - negde su na sredini, à bras ouverts. Svanjiva, znači, sve teže: još malo pa će takvo odlaganje (zbog, tobože, hitnijih poslova, uvaljanih u sve unosniju jesen) da pređe u opasnu naviku, zbog koje su i važnije stvari sebi došle glave - stalno se skraćujući, prestale su da postoje (ab imo pectore). Bleda izmaglica smernog popodneva, utišan čopor (ponekad, jato) izgorelih verovanja u preokret - u lekovitoj ravnoteži krotkosti i neuviđavnosti, kao u stišanom peharu laskavosti, služi se isti nabor sveta oduvek: gotova je još jedna sezona (kao istrošena metafora, presahnut potok Undine, vile vode). [Odnos sečiva i tuposti (univerzalne greške i lokalne tačnosti) - obrazloženje usijane glave, ravnodušna podloga za pomirljivost Thyrsis-a, pastira u Idylls-u i Eclogues-u, sa pripovedačkom metodom Theocritus-a i Virgil-a]. Nemajući kud ni kako, dospevši u opisanu (istu) situaciju, svodeći se na više ili manje pažljivog posmatrača nepotkupljivih istina (oficijelne predstave početka i kraja, bez sredine različite od propisane, ab ovo usque ad mala), šetajući (u mislima) do pomodrele nesmotrenosti bivšeg skoka (vraćajući se razumu), naša uloga u upravo protekloj sezoni se učvrstila: na brzinu ozvučenu, pri prvom kraćem hicu ćutke smo napustili (svu u nasušnoj orahovini) salu za kuglanje sve naglašenije štedrosti - sažete odlike Septembra.

* * *

(Klatno). I što je bilo i što predstoji - jedno se drugim opravdava, predstavlja se neminovnim.(Kao da ništa drugo nije bilo, niti će biti, visiti kao       CC,      , modus operandi).

Izvesni mali poremećaj vresa (sporednog rezultata letine, harmonije uzgrednosti), herkulovske životinje ili napuštene mere za tečnost, služi da potvrdi nerazboritost prošlog i budućeg sklada - mnoštvo se uvek izdiže u zanosu i smiruje u razočarenju, poraste iz lista u herbarijumu, padne u populističku naviku, mole ruit sua.

Uzdržan opis staze Comus-a, Boga zabave i gozbe: strmim i vijugavim putem (uz obelisk brda) penje se na uzvišicu (oponaša se vrtlarstvo), korača se kroz jabuke svedene na kompot, iznad doline (pribežišta pada, donje tačke slike) sa dva, najviše tri konja koji ćutke jedu zob (glave su im povijene nadole), u lakom galopu prelaze sa jedne na drugu stranu žita: čuje se brujanje njegove odobrovoljenosti (mollia tempora fandi) - odzvanja hiperboličnost, povezanost hidre sa osam od devet glava, mami nedovršenim smirenjem (mors janua vitae), nečim što od takve slike živi, klati se od jednog komada nameštaja do drugog (peni se u heksagonskom opravdanju gipsa), u Euclid-ovoj ravni sa Elementima ovsa, ječma i raži, nečeg sporednog ali hranljivog kao Eucalyptus, slabog prema hijerarhijskoj improvizaciji mirte, presečene zaklaćenim grifinom (polulavom - poluorlom), klatnom zaustavljenim kada je najbrže - između mačke i ptice.

* * *

(Ustajanje). Jedna mršava žena ulazi u prašnjavi automobil, uzalud ga pokreće u mehaničko saučesništvo, jedan (osrednjeg rasta) čovek uporno trči niz odlučujuću (svakodnevnu) ulicu, bez vidljivog rezultata.

[Rano je (belo na saharin C₇H₅O₃NS), njihove aktivnosti su preuranjene, ne donose željenu promenu, al fresco].

(Jedna ptica se okomila na sudbinu, graktavo joj ispevava razumljivi gnev, druga se ispela na Mab, kraljicu vila, dosipa joj u krunu lakoću dvanaest Viših Bogova, superiorne klase - dii majorum gentium).

Jedan (neodredljiv) čovek ulazi u beli polukamion-poluoproštaj, prestaje da misli o nevažnim stvarima, zapisuje pronalazak iz noćašnjeg bunila ali, pošto jutro sve više osvaja (kako se, i ovde, pomirljivo kaže), sve mu se manje magli pred očima i on se, svedok nedokazive veličanstvenosti, dernier ressort, daje u rutiniranu vožnju do prve okuke, na kojoj nestaje zauvek. (Empressement). Prazan, brekće autobus, proširen kamion za prevoz đubreta staje ispred nepremostive prepreke (blistavosti čistoće i reda, spojene sa zemljom - adscriptus glebae), snishodljiv gramatičar (esnafski upućen u nekorisnost reči, gde god se otvori knjiga - ad aperturam libri) pronalazi zlatno pravilo u nejasnoći umesto u opipljivosti, velika država sopstvenu prazninu ispucava po maloj, okarakterisanoj pobunjeničkim uzbuđenjem - nikome se ovaj kicoški dan neće lako dati, kako su to na javnoj sceni obećali strogo odeveni brižnici duhovnosti, Deo volente. Adorer le veau d'or.

Čovek i ironija, pas i završnica u njegovim očima, lucidnost i tlapnja, Egeria i kralj Numa Pompilius kome je ta nimfa poslala kratka uputstva u vezi religioznih institucija - sve što panično uskače u zadnju nadu, omogućivši da i ovaj put napadno ustajemo, svako u svoj mali pakao i uglačan muk.

* * *

Magla: Nejasno, jutro je zbog magle nepremostivo.

Ne pomaže mu slavoljublje početka, već na njemu se gubi, upada u kraj pre kraja, u Jakobinstvo bez radikalizma.

I što je, do maločas, bilo objašnjivo - kapljičasto, zamotalo se u ceremoniju vode (u lepljenje kapi kao mrva u hlebu). (Neobjašnjivost - likovanje pred smanjenim vidom. Ne videti ništa sem glomazne, rasipničke misli isokratia-e: društveno-političkog sistema u kome svako ima istu političku moć).

Čak, ako se magla kasnije rasprši (što će se i desiti) i razdani se, posledice će joj se pamtiti: ona je bila ta koja je prikrila ulogu klase na vlasti, sugestivno smanjila oštrinu prikaza sveta, lažno ga predstavljajući učenijim i blažim. Ce n'est pas être bien aise que de rire. (Buntovništvo kao naglost sređenosti, jednoglavost kao maglovito uvećanje jednobojnosti - izohromatskog rasta biaksijalnog kristala, potvrde izdvojenosti: "Why this intrusion? Were not my orders that I should be private? - Čemu ova smetnja? Nije li moja naredba bila da ne budem uznemiravan", Addison). Kao da ne postoje oštre i jake sile, kao da se neophodnost čipkanog rada (punog smrtnosti majke) svodi na isparelost vode - oblogu davnog posla, poslepodneva ispod igala, bona fide. Ophrvana koliko maglom toliko mislima, svemoć koja se pažljivo ponela i prema ovom jutru (zatim se zamaglila, prestala da polarizuje crte prekoračenosti) neće se zadugo obistiniti - tradicionalno se istanjivši nad velikom (lenjom) rekom, trakasta poput anakonde (tigrastog pitona), magla se dovodi u stanje narativnog odmetništva, prekriva se melanholičnošću sveznanja, neuralgičnošću satenskog čaršava, lakim objašnjenjem nečeg težeg, prostrtog izvan domašaja, ben trovato.

* * *

09/09-11/96

(Grocka). Zbog čega su stvari ovakve a ne onakve (zašto prazan autobus silazi niz ulicu kada se još nije razjasnilo - suviše je rano - da li će u njega iko ikad da uđe), kako to da je ovaj redosled jedino moguć - tačnije, jedino ostvaren (mogući su, verovatno, bili i drugi ali je, što se njih tiče, na tome i ostalo), konačno šta to ova varijanta ima što druge nemaju (nisu imale), pa se tako sve odvija samo na ovaj način - sve su to, naizgled panična, ustvari razložna i smirena pitanja, sa odgovorima na drugoj strani Möbius-ove trake, površi sa samo jednom stranom, dobijene prepolovljavanjem uske, pravougaone trake papira i lepljenjem dva kraja. Koliko god da se (sve) prikazuje (isključivo) ovako, to ne znači da se ne radi o izvesnoj ravni, ispod koje se svi drugi načini danas tek malo više odriču sebe. (Možda jedna mala varnica negde leži skrivena - Lateat scintillula forsan). Da li su na to primorani ili se (po uviđavnom dogovoru) radi o raspodeli (i današnjih) utisaka na registratorske i tumačeće, ne zna se. (Gde i kako pronaći svedoka mučne skrovitosti Minos-a, kralja Krita, sina Zevsa i Evrope, koji je, nakon što je umro, bio postavljen za jednog od trojice sudija u Donjem Svetu, uz Aeacus-a i Rhadamanthus-a?). Jedino što tu nedostaje (i pritom kompromituje takav, šturi koncept ustrojstva/poretka) jeste nepomično podne nad sitničavom scenom sa udaljenim Dunavom, uhvaćenim brzim pogledom sa ojačane terase podno Grocke (jednog, simulacijom svežeg postupka, odgovarajuće uvodnog mesta), ispod dlanova za zaštitu očiju između Sunca i pada okolnih tobože stidljivih brda niz koja se utisak o izboru za predah u konstantnoj zaokupljenosti svemirskom čestitošću baca u reku (nametljivosti programirane prizme, mirabile visu, mirabile dictu) ukidajući pretpostavku o bilo čemu drugom od veće važnosti, u drugim okolnostima, na drugim mestima. Mirabilia, mirum in modum.

* * *

Izveštaj (u ovom ranom trenutku) glasi: nedeljivost glomaznog (anatomski neobuzdanog) vazduha (mogući refren teorijski ispravnog zaključka o opštoj tragikomičnosti - da nije njenog prvog dela) dostiže savršenstvo. (In nuce). Ništa se ne vidi (ne razaznaje se) a opet (nešto) iskreno svedoči o neminovnosti većeg, neuhvatljivijeg prisustva, govori o zgrušanosti (i ove) postavke, stvrdnute cene sećanja u napred, in aeternum. Poneko se, doduše, in actu, smešta u automobil (insektoidnu kacigu svestrane potkovanosti bega), pokreće ga, odlazi u pravcu redovne kiše nad pamučnim poljem iscrpne naglašenosti - kadence. Reč po reč: kap po kap - ne da se dok se sa mukom daje u potragu za rešenjem. (Potragu za smislom mudro odlaže za sutra). U ovakvim okolnostima, protivpožarni hidrant na strateškom mestu punom značenja svrhe, znak je, ipak, nečije revnosti i pripravnosti - makar opštinske. (Toliku ćutnju podnosi samo liveno gvožđe, kasnije ofarbano u zeleno, indigom polja u kome raste, meša se s' indoxyl-om C₈H₇NO). Sve što je konkretno, jednostavno, pristupačno i očevidno, svelo se na lupu posuđa u kuhinji susednog stana: kroz širom otvoren prozor struji sva raskalašnost za danas (genus irritabile vatum) - rukovaoci sopstvenih života (tako vole da se predstavljaju, tako o sebi misle) opet rukuju samo svojim ehom. (Jeste da negde gore nekakav avion u odsutnim putnicima proizvodi utisak o mogućnosti vertikalnog bekstva, ali i na tu stranu podešen zvuk sve tišeg motora tek je još jedna izmena pristojnosti u prikladnost, puna obučenost - grande toilette).

Blizi se svanuće - skoro da se vidi hvalisanje neprestanosti (Gotsko prštanje samouverenosti), sve dok je, za sada u jagnjećoj koži, ne rasprši sledeća pojava, iz kalendara neminovnosti, iz uzdrhtale rapavosti burleske, katedralski doterane za kasni izveštaj o ranom pragu osetljivosti, fotonski moto Sunčanog sata: horas non numero nisi serenas.

* * *

U sve praznijem prostoru sve je manje sumnje: ništa nije onako kako izgleda kada je puno, kada toliko vara. Ne puero gladium.

(Prikazuje se na jedan, čvrst način, a zasniva na drugom, konturnom. Na primer, ovo jutro: prikazuje se kao da se ne topi, kao da ne prelazi u ugodnu ćutnju Litijuma, najlakšeg metala, alkalijumskih nepca, gravitacije soli).

Poznato, a u sebi krije nepoznato - ni po koju cenu ne otvara se do kraja, i državne službenike (doduše, za to zadužene) tera da istražuju svaki ćošak (odsutne) podaničke misli, da pronađu nešto unosno po indoktrinaciju, lek sopstvene mizerije, potvrdu za nil desperandum.

U procepu u kakvom smo, naš se položaj ni ne pogoršava ni ne poboljšava - u brbljivom horu porcelanski se kruni, kao skulptura Laokoön-a (sveštenika koji je Trojance upozorio o drvenom konju) i njegova dva sina, koja (u Vatikanu) puca u obruču zmija, ili se (za one kojima je takva priča verodostojnija) usitnjava kao sve manja karma, ukupnost poduhvata u ovoj fazi postojanja, određujuća za sudbinu u sledećoj, time nevažniju.

Izgoren noćašnjim svećnjakom (kanoničnom formom brižne dekoracije), bačen na dno napuštenog rova, kao i svaki položaj i ovaj ima prednosti i nedostatke: prednost mu je u večitoj borbi, nedostatak u izgubljenom ratu.

(Rad i kašnjenje njegovog dovršenja, sporo i naporno politiranje literarne kompozicije - Limae labor et mora).

Time se ne lišava uzbudljivosti, jedino se oseća usamljenijim, učvršćava solo partijom: naš jedino mogući položaj naš je jedini izbor zbog koga se i ovog, sve sunčanijeg jutra, oprobano (pogubno) upućujemo u omiljeni vrt Mentor-a (oličenja poverljivog savetnika, prijatelja Ulysses-a i tutora Telemachus-a, čije je obličje uzimala Athene kad god bi tu dvojicu savetovala), po korpu voća iz pažljivo obranog sećanja na vreme sve blistavijih poraza, sve veće hrabrosti ključara ovako nemog notnog ključa.

* * *

09/12-15/96

Izvežbano poput zategnute mandoline, bruji minut po minut zakonski dozvoljivog, mada izazovnog i drskog ponašanja: okačilo se, spušta se niz kratkovečni konac, još jedno jutro, arbiter elegantiarum. [Kao ni onaj, granično-zeleni pauk što se (juče) tako lako spustio sa tavanice laboratorije do betonskog poda, a zatim se, nekome ili nečemu ostavivši libreto (okvirnu poruku Homera, laudationes eorum qui sunt ab Homero laudati) po istoj niti hitro vratio u sistem za ventilaciju, tako ni ovo jutro (samo na drugom koncu) ne pravi razliku između zavereničkog početka i parlamentarnog kraja - uvek je svuda, na svakom mestu, rastegnuto kao pozajmljeni pesak u lažnoj pustinji, laus Deo, l'avenir].

[U ovo vreme jedan čovek i jedna žena redovno izlaze svako prema svom automobilu, pozdrave se teatralnim poljupcem (sebi samima, valjda, ubedljivije demonstrirajući svu nehotičnost takvog pozdrava) - ona svojim automobilom odlazi niz ulicu pravo, on svojim skreće u prvu levo. Sve druge ulice za njih nemaju smisla, zaključuju dok su jedno drugom još uvek u svežem sećanju, mada ih muči surova jednostavnost te dve].

Opisani minuti (nabacani na gomilu kao na planinu Number-a Nip-a, planinskog duha i kralja kepeca u Nemačkim bajkama): prenuta potonulost, konačno - zaborav (uspavanog, bademastog stvorenja, Narcissus-a, zaljubljenog u sopstveni odsjaj iz potoka, za kojim je patio i, najzad, umro), odlutale misli (u Miletske Priče u izdanju Bulwer-Lytton-a), naglo složene u logičan rasplet slučaja Göethe-ovog Wilhelm-a Meister-a, heroja istoimenog romana, relativno neinteresantnog mladog čoveka, čiji se karakter kasnije oblikuje iskustvima života.

Po njemu (generalizovanom raspletu), u povoljnom trenutku dakle, stvari će se još neko vreme iskriti po noći, kriti po danu, pre nego što se, kao sada, preseku na pola, jedno pola kao manja polovina smisla, drugo ni to, tek jezik koji svetli - ardentia verba.

* * *

(Slučaj). Neko sa psom ide niz ulicu (qui m'aime, aime mon chien), osvetljava je baterijskom lampom (rano je kao u detinjstvu, prosto kao u jutarnjem mantilu, robe de chambre). Za njima se (za somnabulim tenorom i riđim prepeličarem, moguće je), posle minut i po, sa lakoćom spušta (opet prazan) autobus. (Pada u ruinu sopstvenom težinom - Ruit mole sua). Sad (trenutno) ne događa se ništa.

Time se naglašava razlika između događanja i nedogađanja, kao da takvo nešto postoji, kao da i jedno i drugo nisu u funkciji posmatrača. Mada, naravno, ni jedno od ta dva nije uslovljeno nečijim posmatranjem, ipak se ne bi od sebe pomerilo da im (taj) sa puta nije uklonio slučaj (obrazinu sa namere). Ruse contre ruse.

To što su čovek, pas i matadorski zastrt (purpurno prazan) autobus, prošli tu gde su prošli, bilo je zato što su prvo dvoje (čovek i životinja) u sebi, i jutros, osetili mauzolejski (kosmički) nemir ispod noćašnje površine stvari i izašli da mu traže leka (procul, O procul este, profani!), dok je autobus grozničavo tražio bar jednog (odlučujućeg) putnika (pro Deo et ecclesia) iako su u to vreme svi putnici rutinski spavali ili su se, u drugom slučaju, nevoljno budili, nedovršivši povoljnu nesvest u vidu sfinge ili Kehama, Indijskog radže darovanog natprirodnim moćima, mada žalosne sudbine.

U svemu tome posmatrač je nekako neutralan, po strani, bez uticaja na uzrok, razvoj i posledicu toga što se događa u odnosu na ono što se ne događa, re infecta. Međutim, da nije bilo njega (po datoj matrici, pro forma), pas bi se na prethodnoj raskrsnici otrgao sa kaiša, vlasnik bi pojurio za njim (udesno), to bi im promenilo put i ovuda ne bi prošli a na toj, gornjoj, raskrsnici, posle minut i po, u zaustavljen autobus ušao bi jedan, prevashodno uzdržan gospodin i, u sledećem trenutku strgnuvši masku sa lica i preuzevši kontrolu od neiznenađenog (na sve naviknutog) remisso animo vozača, autobusom bi skrenuo hitro (takođe udesno) prošavši, posle tih minut i po, tim, gornjim putem, kojim su, iznenada (protiv originalnog plana, spontanog predodređenja staze), prošli čovek i pas (dotle već zaraženi blagim besnilom Keyne, Keltske svetice poznate po svom bunaru kraj Liskeard-a, u Cornwall-u, iz koga se onom ko prvi popije gutljaj vode dodeljuje da bude gazda u kući), tako da se ovde, dole, u blagom padu osnovanosti, suštinskoj tački posmatrača, punctum saliens-u, ne bi dogodilo ništa što se, inače, dogodilo zbog njegove upornosti da ništa ne prepusti slučaju, malgré soi.

* * *

Ovako raskrupnjano smirenje sveta može da objasni samo astronomski privid, tangenta uveličanja, prelaz tačke u masu, Merlin - čarobnjak iz legendi o Kralju Arthur-u, preteči Nato pakta. Kap noćašnje kiše ceremonijalno pada sa krova (u tom padu vidi sve do kraja, ali tada je kasno), kao bačena rukavica proleće pored prozora, izronivši/zaronivši (već kako joj se prohte) sliku iz lova na izumrle dane (od koje se drhtava podloga sveta još više trese): po (još uvek mokroj) ulici prosipa se i šakom i kapom sve bezočniji odlazak, kiperom uklanja i najmanji povratak, rectus in curia. Sve od čega smo otišli (sve čemu se nismo vratili), našlo je ovaj čas za opomenu. ("The curse of heaven and men succeed their evils - Prokletstvo nebesa i ljudi sledi njihova đavolstva", W. Shak.). Podseća na drugu mogućnost (pravi se da ne nudi lomnost u zamenu za lomljivost), a zna da ni ovde (kao ni tamo) nedeljivost tišine ne trpi pogovor - igra na tu kartu, réchauffé. Ko je hteo - taj je pobegao, ko nije - postupno se, na trgu pod smokvom, smirio, ratione soli. Ko je novo ugledao - staro je pred očima zavrteo (pun šuma koraka, taj više ni ne vidi); ko se sa starim nosio - odavno se navikao (pun naklonosti, taj više ni ne gleda). Rideau d'entr'acte. Za svakoga od njih, ovakvo jedno (kartografski smireno) jutro po svilenom rubu uglađenosti ušiva miris vlaknaste sete. (Ride si sapis). Jedan je setan jer se slikovito prepolovio, drugi jer se nije po meri sastavio.

Jedan izmišlja razna opravdanja za tako drastičan potez, drugi se tuži na silu veću od sebe koja ga, kaže, drži u onom komadu. I jedan i drugi, međutim, ustaju mirno, kao da se ništa nije dogodilo, jedan pripravlja čaj, drugi kafu (po pravilu - mahinalno), svako kroz svoj prozor gleda podozrivo, pređe po sobi uzduž i popreko, još jednom dobro razmisli o svemu, zatim se ovaj što je otišao - vrati, onaj što je ostao - ode, oba istom. Jedino ih je ono, isto, čekalo na zavodljivom mestu različitosti - jedino su njemu, stoga, ostali verni, ravnodušno bacivši svoje razlike u njegov lenji zev, pun kulture cveća, besprekornog koketiranja sa živahnim korovom naraslim oko stagnacije, slatkorečivim oko promene.

* * *

Kako jednim običnim govorom, jezikom, slovima (oruđima za opisivanje, tria juncta in uno) sve ovo može da se opiše? (Odobrovoljeno takvom, jednostavnijom od dozvoljive jednostavnosti varijantom, to se (sve ovo) tim oruđima igra, ne odaje im se: utcunque placuerit Deo - po jednima, ut pignus amicitiae - po drugima). Ali, i ono (sve ovo, vaudeville) nije isto, pre je dvojako: saznatljivo (valet de place) i nesaznatljivo (vehimur in altum). Opis saznatljivog proporcionalan je opisivačevoj rečitosti: veštiji (izražajniji) rukovaoc slova (jezika, govora) bolje opisuje ono što je opisivo (pojmljivo), ali ni on, budući tek talentovano jezgrovit (esencijalno artikulisan), ne postiže više od šturog (u uspelijim trenucima britkog) opisa ili, ako je baš vrhunskog kova, predmet opisivanja opisuje jednom za svagda (mada je i to pod izvesnom sumnjom Gyges-a, kralja antičke Lydia-e, koji je svuda oko sebe video svog prethodnika Candaules-a, koga je ubio približivši mu se tako što je, pomoću čarobnog prstena, postao nevidljiv). Što se tiče nesaznatljivog, ono to jeste jer je takvo preko svake mere zbog čega nikakav jezik, govor ili slova ne mogu da ga opišu, voir le dessous des cartes. (Zbog čega bi se neopisivo podvrglo opisu? Kakav je njegov interes u tome? Nesaznatljivost je njegova privilegija, nije valjda da će da je se ratosilja zbog nečijih lepih očiju, makar bile u Gudrun, junakinje Nemačkog epa, princeze koja je odbila da se uda protivno svom srcu, zbog toga pretvorene u služavku). Sve što je (kroz vreme) izrečeno ili zapisano (ili će to biti), ne može da pretenduje da objašnjava neobjašnjivo a da ne bude proglašeno za smešan, neozbiljan stav, kaćiperstvo Gebir-a, princa iz Istočne legende, predvodnika invazije na Afriku i osvajača Gibraltara. Daljim razvojem jezika/slova i opis će otići dalje ali je nerazumno očekivati da će bilo kakav akustično-znakovni simbolizam (što jezik i slova jesu, mots d'usage) opisati temperaturu Sunca, udaljenost zvezda i obod izmaglice u staromodnoj duši eliptičnog preseka, varljivog dna. (Cifre se ne računaju: iako svoj posao korektno obavljaju - nec pluribus impar - ništa ne opisuju, non libet). Ali, i što je opisivo - dovoljno je: svo vreme u usta skačući, na oči izlazeći, kroz papir vireći - ustvari se govoru, jeziku, slovima udvara, maše novim rešenjem pred očima starog, punim oholosti bresta, nesaznatljivog epitafa u drskoj borbi sa dijalektičkom svrhom pritajenog đavolka u rastegljivom raju, njegova mot du guet.

* * *

09/16-30/96

(Razgovor sa Zidovima). Kad god pogledam u njih, ovi zidovi gledaju u mene (izvesno, kružno putovanje lađom), pomno, sa tolikim interesom da je čudno kako još nisu progovorili, bar kao Busiris, faraon koji je strance koji su ulazili u Egipat žrtvovao Bogovima ne bi li ih umilostivio da spreče opštu glad, ali se sam udavio u Crvenom Moru, ili ga je ubio Hercules, svejedno, toliko su mu reči od onda pune tišine. Samopregor, odmeravanje (za vreme koračanja između nevelikih, krečnom azbukom izbeljenih površina osionosti) njihov je način motrenja stanara kao slabe tačke stana: druge mogućnosti (pauk u lovu, lov u muvi, muva u mreži) ne odvlače im pogled - pun neprijatne stalnosti, svaki ovaj zid drži se mene kao da se samo ja ne rušim, kao da prava pouzdanost ne zrači iz Blouzelinda-e, seoske devojke iz pastoralnih poema Gay-a, prirodne i nekultivisane, onakve kakva se sreće u stvarnosti, a ne idealizovane figure iz Arkadije. (Mada, jedino sa mnom se družeći, ovaj zid napred, ova dva sa strane i onaj pozadi, ništa drugo nisu navikli da gledaju - par matiranih insekata (razumljivo nestrpljivih) opet su nestali - a ni ja, u ovoj situaciji, nemam na raspolaganju ništa čvršće između predostrožnog poda i obazrive tavanice, nikakav Al Sirat, vitak i oštar most preko ambisa pakla, kojim se prelazi u raj). Uzvraćajući jedan drugom tu malu ali značajnu pažnju - pun milosrdnog razgovora oštar pogled islednika - i pored toga što mi se oni (zidovi) obraćaju bez formalnosti, odužujem im se skepsom (otkud jedan zid može od svega ovoga išta da razume, bêtise).

Ali, ovoliko dugo zagledani (ja u zidove, oni u mene), došli smo u situaciju da se bolje razumemo nego mnogi drugovi/prijatelji, makar se njihovo prijateljstvo odlikovalo većom raznovrsnošću uključujući razgovor telefonom (standardnim, mobilnim), pisanje pisama (doduše, to je sada retkost), i sedenje u kafanskoj bašti (à la carte).

Naravno, ništa od toga nije moguće u društvu zidova ali zato, kad god se nakon posla vratim u sobu ili se, kao rano jutros, upustim u slušanje njihove rečite ćutnje, oni se postave (prvo nenametljivo, zatim sve upornije) u položaj školjke, suda, rezervoara za sakupljanje ukočenosti naših pogleda koji se, ukrstivši se na pola puta između mene i jedne, naizgled ravnodušne, ustvari pune naklonosti i saradnje površine (audiatur et altera pars), pažljivo povlače nadole (arrectis auribus), kobaltno se gase (en passant), današnjoj uljudnosti prepuštajući ključnu kost nečujnog razgovora saučesnički zaogrnutog ravnima laskave jednostavnosti.

* * *

(Između Dve Stanice). Iako je sasvim izvesno da od leta nema više ništa, neoprezni još uvek predlažu vraćanje na njegov početak (u onaj lepi dan kada je sve bilo moguće). Καλο ταξιδι!!

(Kao da se povratkom u raniju kariku rešava bilo šta od sadašnjeg lanca, kao da se noćašnja kiša (isprobavajući ispetost na VERH, istrajnost Mowgli-ja, junaka Kiplingove "Knjige o Džungli", koga je odhranila vučica) nije rasula već kod prvog vetra). [Kao da (nas sve) ne vreba ono (isto) što uporno zeva, širi se preko glave smisla na način na koji se, doskora razigran ali već u fresci, izrezbaren oblak smešta pod kube gravitacione gondole, pod noge osvedočenog dvojnika čite - geparda, u pobedonosnom trku se naginje preko pokleknuća: PRAVOTA in curia]. ("Who would the miseries of man foreknow? - Ko bi mizerije čoveka mogao pretpostaviti?", Dryden).

Značaj razmišljanja, dosada larve, mir monolita - kopne (tim redom) na utrini (i ovog) jutra. (In necessariis unitas, in dubiis libertas, in omnibus caritas). Racionalizacija stvari otišla je predaleko (iracionalizacija se nikada nije zaustavila) da bi se više išta moglo uzeti drugačije od zdravog za gotovo: po racionalistima - sve je povezano šrafovima na logičan i objašnjiv način. (Za to vreme iracionalisti prave suprotnu grešku: toliko su proizvoljnosti proizveli bez neophodne štednje rešenja, skromnosti ponude). Κανατε λαθος.

Bruji avion, prestaje kiša (sada će sve da se kao kaučuk suši): na autobuskoj stanici u autobus ulazi zamisao o apsurdnosti takozvanog reda vožnje kroz ovo mesto kroz koje huči (zanatski bruji) razumljivost ideje o bašti i okućnici kao spojenim sudovima dodira PORY između ove i one stanice nesumnjivosti kao jedinog putnika po zataškanoj suštini neke veće dužnosti. Εχασα το δρομο μου. Που ειμαστε? Που βγαζει αυτοσ ο δρομος?

* * *

(Glina). Bar da je išta od svega ovoga originalno, umesto što se (nažalost o tome se radi) ponavlja. Naizgled nove scene, neponovljivi događaji i jedinstvena iskustva - ustvari su od pre. Menja im se (tehnološka) forma, ne i (topološki) sadržaj. ("For in and out above, about, below / It is nothing but a Magic Shadow - Show / Play'd in a Box whose candle is the Sun / Round which we Phantom Figures come and go - Jer unutar i napolje od iznad, okolo, ispod (Glave) / Ničega nema izuzev Čarobne Senke - Predstave / Igrane u Kutiji sa svećom od Sunca / za nas što dođemo i odemo, Fantome (Vrhunca)", Omar Khayyam , XII vek, moto knjige/rada "Cosmic Topology - Topologija Svemira" M.L.Rey-a i J.P.Luminet-a, koja se, osim u biblioteci, nalazi na Internetu, copia verborum).

Bio je od moje žene neki deda (po majci), koga ona (kako to kod nas ide) nikada nije videla, pa nije o njemu imala šta ni da zapamti osim priču o tome da je, tamo negde iza Prvog Svetskog Rata, brodom zapucao sam do ovog kontinenta, proveo na njemu ni manje ni više nego 10 godina, radeći u nekakvoj čeličani/železari (da nije u onoj, u Gary, Ind., kraj koje smo toliko puta nevino prošli?), zatim se, jer pričaju da je tako sebi bio zadao a bio je čovek od reči, drugim brodom vratio ženi i deci (to je bilo tamo negde, oko Petrinje i Gline), da bi nakon par godina iznenada umro (za njim i njegova žena, cara sposa), deca su ostala sama (bila su od predškolskog do školskog uzrasta), došao je Drugi Svetski Rat (delo Jagannath-a, vladaoca ljudi i zveri, inkarnacije Vishnu-a u vidu lorda Zemlje), i dedin se skok između dva rata zaokružio onako kako to ide u literaturi. Cos ingeniorum, POTEHA.

Ponekad pomislim na tog čoveka (iako je on i za mene, naravno, tek ovakva jedna priča), razmišljam šta li se njemu vrzmalo po glavi u ovako rana a već otpisana jutra, u dubokim kao vodenica brašna noćima, onih godina, u onom, onako groznom mestu (sumnjičavi, da li ste tuda, možda, i vi prošli?), gde se i najveća upornost razlaže na obareno gvožđe, nešto šljake i juvelirske sastojke sa gozbe samačkog besmisla. Da li je i on, tada, kao ja sada, hvatao reč u padu (zapisivao je u izanđali tefter), trudio se da bar nju ne izneveri kada je već odlučio da to učini sa tih deset godina, prepuštenih čergi? I šta je on, uopšte, o svemu ovome (o ovakvoj jednoj konstanti) mislio, da li se s' kime družio, koje je novine (možda i knjige) čitao (ako je uopšte nešto čitao, tojest ako i to nije bio batalio)? Na šta mu je ličila soba (koji je nameštaj imao), šta je nedeljom radio (radnim danima bi mu sve otišlo u znoj, za toliko se u glavi manje mučio - smatra kvazielita), sa kojim se tajnim znakom na zaleđenom Februarskom nebu (zastakljenom Coma cluster-om) pogodio da mu održava reč o povratku u Glinu? (Danas tamo ne bi mogao da se vrati, ali to je već druga priča). Mora da se zvao Milan ili Jakov ili Ilija i da je pušio, možda je voleo i da popije (i on je poroke morao da ima), u svakom slučaju nije verovatno da bi od njega ikada ispao ovdašnji čestiti puritanac, čak da je ostao i duže od 10 godina tu, oko Čikaga.

A nije. Tačno posle 10 godina, spakovao se, obukao izbeljenu, tešku, svečanu košulju, brkove pročešljao još malo na dole, zaigrao u srcu, ušao u lađu, izašao u kratkovečni spas, glina glini, solum humus-u, kvant kvantu. Cap à pié.

* * *

(Alarm). Deset minuta zurenja u prazninu (u prazan hod) ovog lista papira - prekinulo se alarmnim signalom, spolja. [Nekakav automobil, verovatno (nesiguran uređaj, osiguran svim i svačim), rana Hrišćanska sekta Phantasiastes-a (koja je poricala stvarnost njegovog tela) - mora da se aktiviralo nešto te vrste].

Alarm je trajao kratko (znači da je bio lažan), nepunih 30 sekundi, ali je, prenuvši me, učinio da po iskopini zaštite, laskavosti štita, počnem da raspoređujem α, β, γ, δ,..., što je dovelo do ulice ΟΔΟΕ do trga ΠΛΑΤΕΙΑ do muzeja ΜΟΥΣΕΙΟ do tvrđave ΚΑΣΤΡΟ u centru glave: mega biblion, mega kakon - velika knjiga je veliki đavo. [Treba ih, vidim, ta slova (l'empire des lettres), u nešto upregnuti: u ništavan početak (zadocneli opis) lakog udara - i već će se snaći].

Slovo po slovo: znak prenosnosti - VSKORE, jutro počinje da teče (da osvaja presto) podnošljivije.

[Sa malo većim optimizmom (kakav je ovde red i običaj), moglo bi da se pretvori u slavljeništvo, u vežbu zgodne taktičnosti, ulivanja samom sebi poverenja: VSTAT'!]. Važan je, znači, podsticaj (u ovom slučaju - lažni alarm, GAM), nešto što, makar za trenutak, narušivši idilu epikurejca, diplomatski prelazi u dvosmislenost igrača na konopcu, u pad u gravuru, u milozvučnost sastavljača činjeničnog eseja, prenuvši ga iz zevanja u praznom. Nešto nevažno i malo, smrt oveće ptice kao susret sa nepravednom sudbinom toplokrvnih kičmenjaka Aves, eteričnost fabričke sirene u praskozorje nepopularnog ali uredno prijavljenog štrajka demokratskim vlastima Zapada, nepomičnost vagona za prevoz rasutog tereta na ranžirnoj stanici punoj železničara liberalnih nagoveštaja u uglovima prozora prihvatne zgrade od serijske cigle, emendatio kao uporište gluposti metamorfoze Istoka, užurban korak nepoznatog (i neizbežnog) čoveka pod kišom nepodnošljive sumnje - sve što može da posluži za otvaranje priče o ovom danu, za rukopis pun ličnog lova na crvene lisice: nepismene protagoniste opšteg rešenja, podnadule kompromisere časti, lažne tumače i prave korisnike teorije potrebnosti i dovoljnosti, lèse majesté coram nobis.

* * *

(Greška). Ovako sročenim danima ne vidi se ni zaobilazni kraj - zastarevaju tek kada im se ime izgovori do kraja. (Kada iskićena dvojezičnost arhaičnog bibliofila iscuri iz lampe sa balsamovanim abažurom).

Dan po dan opšte istine, svaki za sebe stara priča: aksiomatska bahatost brbljanja jedina se obistinjava.

Dani kao rastući broj aritmetičke površnosti. Kuda vode, u šta se osim u arsenik nakon jasenovine ulivaju, ostaje da se vidi. (Možda se gomilaju prema spontanosti, kada im prisila nije mogla ništa).

Kakva velelepna potlačenost, kakvo stokrako ropstvo: takvu jednu učtivu i ugodnu hobotnicu poželelo bi svako morsko dno. Od baldahinske slobode opet nema ništa (kada će vlasti prestati da melju?). Samo se oni (puni mikrobske podrobnosti dani) nižu po azotnoj ogrlici pred kliktavu kišu kao pred bezgrešno začeće, po drugi put sablažnjavajući Danaë, princezu zatvorenu u bakarnu kulu u koju je, u obliku zlatne kiše, pristup dobio Jove i, pomoću Danaë, postao otac Perseus-a.

(U zoološkom vrtu i nevaljalci su svesni spektakla - sa obe strane rešetki bahanalija slobodoumlje se zgrče i šakom i šapom - zato na takvim mestima rika najbolje uspeva: u nedostatku azurnog neba iznad cvetnog vresa, pobuna životinja je normalno stanje delikatnosti univerzalnog zla).

(Onoliko koliko, po Deschan-u, ptica je rupa neba - riba je čaša vode, voda vuk zemlje, zemlja nebeska čaša). Sve za iluziju, od iluzije ništa. (Kao da će svet moćno da se ušećeri, da upadne u čokoladni vir). Clarior e tenebris. U svemu tome zasluženu pažnju privlači spokojna avantura jedne tako sedefaste bube - zapućena u priču o klonuću nikako da klone. Možda se, tajno, sve na njoj zasniva (uključujući pogubnu upornost), mada je verovatnije da je pomislila da je najsigurnije stajati po strani (dok se stvari ne raščiste) i od klonulosti, cæteris paribus.

Raščišćenih pojmova i stvari (samoljubivosti osedlane pristojnom izrekom), ostavši sa provizornom zaštitom (nekom vrstom prve pomoći zadnjeg shvatanja) za jedan kraći (prelazni) period (posle koga će (i) ovi dani dekretom biti otpisani kao uredna drevnost), zabavljamo se manjkavošću nekog većeg smisla (punog krhkosti antilope), bez vidljivog nedostatka osim nešto uzaludnosti antracita, skoro blage greške.

* * *

I Septembar za zadnji dan ima izgoreli vek. Sturm und Drang.

(Njegovo pozivanje na pomirljivu toplotu, posle svega, liči na pompezni gest).

[U zgradi se čuje jednoličan, verovatno neophodan, šum. Kao kad se, prigušena, valja velelepnost odlučujućeg trenutka, dubokim potezom slažući i ovo doba među prošla. Tristesse. Ili se radi (to će pre biti) o uhodanom zvuku frižidera, starije proizvodnje. Koliko se (u stanu) nakupilo njegovog zvuka, toliko se sve drugo utišalo, povuklo u sebe: ni preduzimljivost se ne uzima kao lep primer!].

Još jedino čajni limun što se drži poželjne osobine: miriše na nepoznato, iz manjeg prelazi u veće žuto. (Predstavlja se da se otkida od slabosti, sve više se uvijajući u nju). Trahit sua quemque voluptas.

I u ovom, zadnjem Septembarskom danu, sve se zasniva na udaru jednog jedinog zvona, ponoćnog.

(Τα μεσανυχτα - Ponoć kao granica prevrtljivosti).

Dotle se i on (ovaj dan), razigran ivicom (resom, ukrasnim porubom) frivolnosti države blagostanja, pravi da se bavi nečim idealnijim (trećim).

(Izrezbarena uzvišenost - a zaleluja na prvom vetru, u osetljivosti sklada pronalazi sladokusca. AGA).

Dugo i pažljivo pripreman, a opet u neukost istočen Septembar, pun revnosti fronta i konvencije zaleđa svega ovoga, za žutim mravom Sunca prelazi iz heliografske pukotine leta u pancirnu košulju jeseni, u nov oklop starog, u Talos-a, lepog čoveka koga je Vulcan napravio od gvožđa sa, takođe gvozdenim, topuzom, da sa njime izvršava Oktobarsku pravdu.

* * *

10/01/96

(Jeza). Ratoboran Oktobar, ukoso opčinjen bakrom (tek mu je prvo jutro, već sutradan i to će se ispraviti, preći u herojstvo) - brižno useljen u svest tako se ponaša još jedino stereotip Revolucije.

[I pukotinom ovaj mesec naglašava bunu - atomska čistoća simulacrum-ske notio na pragu duboko crvenog (danas, nažalost, špekulantskog) metala svedoči o prkosu još na površini (što se ide dublje, sve je veći naglasak na majstorstvu sečiva, Mars gravior sub pace latet). Kao da baš ovaj mesec označava prekid sa arhivskim povlađivanjem jedanaest prethodnih]. Magnas inter opes inops.

Esencija ružinog mirisa (eter) i u Oktobru - može ovo da se produži u nedogled ako mu se dopusti da, kao griffus (Gyps fulvus, lešinar, napred orao, pozadi lav), nakon što poleti nastavi da riče. Manet alta mente repostrum.

Pažljivo oslušnem po stanu (nešto odnekud uvek zrači - zavirim, zato, i u nepostojeće sobe, materiam superabit opus): pomislim kako, sve to što večito bruji, oštri krila za upad u ovakvo jedno zlatonosno jutro, puno amalgamske antropologije - istopljene nauke o čoveku K., heroju Kafkinog 'Zamka', geodeti čiji je uzaludni napor da uđe u predmet priče (Zamak), simbol ljudskog nastojanja za uzvišenom lepotom, do koje da bi se uspeo treba da se popne na sebe, zatim po tome dole meri i kopa.

Me judice.

Odem do kuhinje (proverim da li se čaj ublažio od čekanja na čudo, od isparavanja u POKAZ omnipotentne (svemoguće) ravnodušnosti jutra) - po kestenjastoj (nesagorivoj) osvetoljubivosti paučine, zaklaćene ovozemaljskim vetrom, zaključujem da još ima nade. (Dokle god ovaj mesec bude trajao, njegovi simboli zvoniće zaverenički, alegorični štit i svečano koplje neće mu završiti u anegdotskom korovu/trnju Kerenskog, hrabrim se umotan u plakat Lantier-a, vodeće ličnosti socijalnog romana Germinal E.Zole, rudara u rudniku uglja i borca za radnička prava).

Pri pojavi ovako dragocene, iako dvosmislene boje - metalno crvene sa prelazom u ambroziju, jelo bogova (koje obezbeđuje besmrtnost i Lambro-u, Grčkom gusaru u Byron-ovom Don Juan-u, ocu Haidee, koji je za svoje sedište odabrao malo ostrvo u Egejskom Moru, gde je bio poznat kao 'najprijatniji čovek koji je ikad prob'o ovcu ili (joj) presekao vrat') - nešto se topi, kali se i čisti: crveno na bakar ovo se jutro alhemijski nadnelo nad svetsku livnicu, nad singularnim mnoštvom postrojenim u red za sud od izrezbarene nade (kap alkalijuma ispod jovinog drveta) da (iz njega) otpije gutljaj današnje jeze, pune estetike (prevratničkog) udruženja - njegove lakoće u ophođenju sa Oktobarskim agitatorom i Novembarskom opipljivošću 1917-e pravde.

* * *

10/02-04/96

Trebalo bi reći i nešto neutralno (kao nasukan brod stišati strasti). Καλημερα. Nešto u smislu kako se sve ovo blago ljulja: nema smer, ni opaku nameru. (Ne zna za rat). (Uljudno se ponaša). Takvim svedočenjem postiglo bi se nepristrasno stanje, izbegao sukob sa prosečnim razmišljanjem. Ali bi se upalo u dvosmislenost. Sa jedne strane govoriti o lepoti uljuljkanosti, sa druge od nje stradati. ZAGAR. Zato i od takvog pristupa treba dići ruke i, povišenim tonom, izreći svu muku. Ali kome i čemu? (U ovaj gluvi čas jedino se dirljivost sliva u osećajnost bez pogovora, u bestežinsku ERES'). Kako god da se obratimo kolosalnoj praznini (Hannibal ad portas), nećemo je prenuti iz popunjenosti ničim, iz reči koja se pojavljuje samo jednom - hapax legomenon. Pa ipak, čačkajući po njoj i zakerajući, teramo je da mrda ušima, udari repom. (Vepar se teško odriče brloga ali teško i diše – napada ga večita sumnja, u vidu asketskih mušica. Fronti nulla fides). Noseći se sa gromadom nezainteresovanosti, preostaje nam da je opisujemo do kraja. (Ne treba pokleknuti ni po koju cenu, kako se to, do sledećeg potpisivanja predaje, državnički mudro kaže, bradu izdigavši i pogled bacivši u vis, do Bogova, epulis accumbere divum, ostajući uvek onaj isti, privremen u spasu, večit u porazu, Epicuri de grege porcus). Pobožna prevara - fraus pia. (Ne dozvoliti ogorčenosti da ustukne pred obznanom Medea-e, kćeri kralja Colchis-a, čarobnice koja je pomogla Jason-u da ugrabi zlatno runo a ovaj je, posle deset godina, ostavio). Kako se ona, nezainteresovanost, obrušava na nas - tako se njoj treba smejati. Ući joj (nezainteresovanosti) smehom kroz zašećereno dno, uz pridevsku ljušturu akrostiha ispeti se u prozaične nabore na ogrtaču Mlečnog Puta (vimene prerušenosti steone eklipse), pre nego što sama prsne u zdrav smeh, proistekao iz vešto smanjenog znanja, e re nata.

* * *

Pored zgrade (u velikoj daljini) prolazi vetar, voz, nešto plemenito i za toliko nezaustavljivo: premešta se sa jedne strane na drugu još uvek mračno ali i rasplinuto jutro. (Spušta se niz ulicu iznuđeni mir: sve ga manje ostaje i za zadnju senku, naručje - OHAPKA).

Počela je sezona grejanja - kraj se nastavlja u početak: voda se (opet) presipa kroz radijator. (Sve ima svoj ciklus, čak se u njega pažljivo unosi, njuši nijansu - OTTENOK). I samom zvuku sveta prepoznaje se osnova - a kako neće samoći. (Žamor sveta - nešto što se, posle svega, sklupčava po njegovim ćoškovima, krajnja odvažnost početka, familija Zodijaka: "The Ram, the Bull, the Heavenly Twins / And next the Crab, the Lion shines / The Virgin and the Scales / The Scorpion, Archer, and the Goat / The man who holds the watering pot / And Fish with glittering tails - Ovan, Bik, Blizanci (Nebeski) / I zatim Rak, sija se Lav / Devica i Vaga / Škorpija, Strelac i Jarac / (Vodolija) Čovek što krčag drži / I Riba sa sjajnim repom"). Razdanjuje se sve više, poznato dobija na snazi, nepoznato se stvrdnjava u dan. Skoro da postaje dramatično - toliko ova scena obiluje malim zakonima izazova. (OTTOGO: Jak udar vetra, pa tišina sete). Kao kada se nešto cedi a nije kiša, ni gvozdena tečnost ferrofluid (gryphon u svetu materijala: pola tečnost, pola magnet, privlačnost kapi u grudvi), noktima se zakači za zid, pređe u urednost vode (qui transtulit sustinet), u oholost jutra sa preimućstvima masline i limuna, sa kojima je i dalje sve u redu.

* * *

(Sistem). Ostavljen sam sebi (prepušten hvalisanju kratkoće), svaki trenutak utapa se u mnoštvo ostalih. Tako ravnopravni (tren do trena), dele sudbinu, ne iskaču iz karnevalske zbijenosti, ali se ni ne zatiru neuljudno. U horu ponešto odbruje, bar ovi, lomni časovi između Magelanovih Oblaka, Velikog i Malog, dve galaksije najbliže Mlečnoj, ali retko; oni iz veće daljine ni to.

Tren (između svitanja i jasnoće, rappel) neophodan da bi se, i za ovaj dan, otključala kolekcija trofeja, medalja za hrabrost (mada takva, bliska neophodnost nije opšta - igračima golfa goruće pitanje položeno je preko horizonta).

Trenutak neznatnosti: ni povod za očaj, ni za ravnodušnost - gle kako se ona ptica ruši prema sreći! (Šta bi još tako nežno moglo da potrese ovo jutro, a da ga ne preplavi? Reconnaissance?).

Katedralski mehanizam kadence provereno radi: ne dopušta se ništa što nije baršunasto na neobaveznost, smeđe na prilagodljivost, da skreće tok misli. [U slučaju da se osmele (suprotstave toku stvari), zabrinutim tonom im se (mislima) ukazuje na kabastu grešku, recte et suaviter].

Na jednoj strani sistem, na drugoj skrnavljenje. Na prvoj jezuitska nosivost Kalvinizma (šarm dogme John-a Calvin-a (1509-1564), Francuskog Protestantskog reformatora, utemeljivača doktrina predodređenja, posebnog spasenja, potpune poročnosti, neodoljive lepote, i izvesne istrajnosti svetaca), na drugoj pobuna poliglote, isplažen jezik tišine, jedini kojim govori, PESTROTA u podne.

Sistem [njegova bezličnost, Philistinism (filistarski usko, konvencionalno mišljenje, ravnodušno prema kulturnim i estetskim vrednostima – Webster) derivat ekonomije kao izvod života, qui facit per alium facit per se): oko stomaka pretače se od ushićenja (quid rides?), pun nevoljno prikrivenog prezira rukuje se sa ordonansima iz belog sveta (quieta non movere), obraća se naciji sa sve tragičnijim rečeničnim fondom (qu'il soit comme il est desiré), dispečer: umesto taksija šalje bombardere sa Biblijskim tovarom (qui non proficit, deficit), oveštalošću svakodnevnog razgovora podržava uputstvo o snishodljivoj lojalnosti, kitovskim poimanjem sveta sebe razrešava sitničavog ispitivanja, razmenjuje kič za podaništvo, uhodi proverava prisluškuje nadleće roni klasifikuje, uzima sebi pravo da prvi izvrši nuklearni udar, štampa emituje preti laže poziva civilnu glupost i institutsku servilnost na banket na kome se, potresno kanonizovan kapitalom, glorifikovan svojinom, zamašćuje kolačima od neizlečive praznine - uzdrhtale kondenzacije besprekornog pojednostavljenja pobede đaka Đavolovog, slike i prilike raba Božijeg. Propriétaire.

* * *

10/15-17/96

Sve više uveren u mehaničku strukturu sveta (apstrakciju larve pronašavši u mahagonijskoj nozi svečanog stola - ne fronti crede), čovek se sve lepše slaže sa sobom. (Trošna konstrukcija matice, OPASNOST' - misli da se o tome radi dok se, večeravajući u pročelju vrtložne rečitosti, razlaže na današnje sastojke po sudovima od reprezentativne majolike). Kroz glavu mu prolazi sijaset teorija, ali on lisičji zna da nijedna nije prava. ("... Svetlo ljubičast medaljon glogovog cveta, spreman za ljupkost menueta...", vrzma mu se, kroz frivolnost iznebuha proizvedenog stiha, takva jedna glomaznost koju, iako rimovanu, smesta odbacuje). Pažljiva sračunatost organizma (zavojit put do bešumnosti u meanderskim potezima čaplje), izbor pravog materijala (ispod obloge krepkosti koplje sumnje), konačno - samo postojanje stava o nečemu tako neuhvatljivom, lukrativnom poput madrigalnog obreda bezobzirne razložnosti (liturgije romba), uverava ga u teoriju o mehanizmu, o delovima kao operatorima celine, o eksperimentalnom prilagođenju (OPYT), ukupnom telu nečega što se, napregnuto, drsko stišava iza sklopljenog oka. ΠΡΟΣΕΧΕΤΕ! Žetva izmerivosti, logaritam žutog (ΠΡΟΣΟΧΗ ΧΡΩΜΑ), manirizam veleizdaje (η Γιουγκοσλαβια), ono što je, u datom trenutku, za razmišljanje najzgodnije - govori iz njega kao iz visprenosti pustinjaka (ne Jupiter quidem omnibus placet), iako se i odatle jedva iščupao. [S. L.-i je, prekjuče, za 16. rođendan, sve to po šesnaesti put bilo jasno, providno kao STAKAN (doduše, ona prsne u smeh i bez toga), a njemu se ni ovog jutra nije razjasnilo, još uvek nije stigao iz Marathon-a u Atinu, da javi o pobedi nad Persijom, a krenuo je na vreme, 490 g. pre Nove Ere. (Nolo episcopari)]. Zato, menja taktiku, zatrpava položaj, prebacuje pušku od reči preko ramena ali je i poravnava (slaže ih (reči) prema stepenu Kongresne tojest Parlamentarne lakrdije), vrši nepokretne manevre uključujući obmanjujući razgovor sa samim sobom, odnosi se dinamički prema idiosinkraziji (fizičkom sastavu, duševnom sklopu) višeg reda, silazi na nepoznatoj stanici čuvši pastirsku pesmu (nemo mortalium omnibus horis sapit), mehanizam lascivne sentimentalnosti idilično odlažući za sutra (nemo repente fuit turpissimus).

* * *

(Umerenost Dna). I što jeste i što nije okačilo se jedno drugom o trepavice: vidljiv pa nevidljiv deo po deo neodoljivosti, svetao pa tamnoplav pejsaž od tinkture, skroman pa raspusan kopljanik (proboden pa opčinjen hirurškom lancetom), bljesnuta pa povučena u sebe kompleksnost Maritornes-e, grbave, ružne služavke u "Don Kihotu", prema kojoj se, međutim, dotični vitez odnosio kao prema lepuškastoj ćerci gospodara zamka (u stvarnosti - krčme). Sve što se, sklono šali, ježi uokolo (hartija, olovka, sat i ključevi na podu, nedoumica razapeta po zidu, scaramuccia - lakrdijaš u šarenom, harlekinskom odelu, stalni karakter u Italijanskoj komediji, prikazan kao hvalisavac i poltron) i sve što se, ovenčano lovorom, rasipa u centru (misao, u misli jedna lepa mogućnost, u mogućnosti pedagoški shvaćen mir), ponašaju se kao na izložbi: važno je da svetluca i ova tona pseudozlatne prašine. Znači tu smo (kao i juče, kao i prekjuče, de die in diem, kao oštar udarac po poroznom klaviru), na prelomu suštine kao na prstima Jassanam-a, toliko dugim da se ta vitka, Južnoamerička (i Indijska) ptica odveć lako šeta po barskom lišću, izmaglici značaja, krhkosti stvari, pazeći da ne upadne u dégagé.

Sa jedne strane razlog, sa druge slike iz prirode: Medusa - jedna od tri Gorgoonis-e (uz Stheno i Euryale), ona čiju je glavu odsekao Perseus i stavio je na Minervin štit, i oni koji su u to pogledali, i pretvorili se u kamen. (Smešta se, besprizorno prekriva ničim, ariš (tis). Iako je na sumnjivom, poput tučka lavandule fosfornom putu, leže rano, računa na bis). Decipimur specie recti.

[Pitamo se - na koju stranu. Kao da one (strane) nisu sve na jednoj: ΚΙΝΔΥΝΟΣ (ΘΑΝΑΤΟΥ)].

Reljef, vrata, muk: kao kad otvorimo prazan kofer - gleda nas nepomično oko stvrdnutog vremena. (ΜΗ ΚΛΕΙΝΕΤΕ ΤΗΝ ΕΙΣΟΔΟ). Iz reljefa vreba osećajnost, prohodnost vrata sa treskom se zatvara, od muka se magli svet. (Opsenar ne miruje ni u libretu liričara - nepromočiv već cveta, na način površnog lotosa, POPEREMENNO).

Kuda god pošli nosimo metar stiha - žezlo (skiptar) iskovanih dragocenosti koje smo, melodramski (loše posavetovani), izveli iz modernog pamćenja, umereni u misterioznosti, zaslađeni u mirti ispod panoramskog balkona, u izlivu oksidacije po slikovitosti dna, de haut en bas, dei gratia.

* * *

Svaka reč samo o sebi vodi računa: sa ostalima nema ništa sve dok je, na prevaru ili na silu, među njih ne ugura slabost, dvosmislica. Se jeter dans l'eau de peur de la pluie. Dok je sama (na stolu, u bašti, kod zadnjeg pokušaja da se izdigne u alt), čila je ali, u isto vreme, razdvojena od drugih reči (koje je, i pored toga, anatomski poređane u zatvorenim ustima, strpljivo čekaju nadajući se velikom zajedničkom trenutku, sotto voce), svom singularnom značenju brižno prikriva pukotinu, slično propalom plemstvu pažljivo nagnutom nad zastarelom heraldikom.

I kada najzad (svaka takva reč) podlegne iskušenju, uhvati se u kolo sa ovima što je varaju ili stvarno na nju računaju, nešto se od nje ptičje otkine (njen stvarni, dotle prikriveni, sadržaj - severna svetlost juga) - tako oštećena, preda se kolektivnoj frazi, banalnom opisu ili vrisku, surgit amari aliquid.

Jednom uhvaćena u rečenicu (saopštenje, metaforu), izgubi se u mnoštvu indoevropskih (VYVESKA), ili drugih znakova (¥B♠•ЪЮĆδ◊ž░).

Zajedno, reči/znaci što su, do malopre, o sebi brinuli, sada su (ušiveni u svakodnevnu konverzaciju, novinarsku ispraznost ili elektromagnetnu modulaciju takozvanih medija) urednost/prilježnost dodvorništva, ne predstavljajući više ništa od prvobitnog, rizičnom usamljenošću pokolebanog jezgra. Suum cuique.

* * *

10/18/96

Stišava se umesto da se razbuktava i ovo jutro. (Izjutra očekujemo razvoj, ne gotovu stvar, STOP).

(I ti si, na ovaj dan pre 22 godine, došla predveče - u ovaj, jutarnji čas sav sam bio u planu, razvijao testo, nije me, kao sada, prozorom uokviravao kolač - η παστα).

(Kud se dela ona slika svanuća kada je bilo moguće nanjušiti pumu na samom početku?).

Možda se dovoljno ne zanosimo - ali gde pronaći neizdrobljen trenutak? Sve ide svojim tokom - kaže se a misli se na predaju. (Ne remeti se strah, exempla sunt odiosa).

6:16 a sve je poznato još od prvog bljeska. (Minuti i sati ovde služe za dijagonalnu zabavu, za sliku u ogledalu 91:9, ex mero motu).

Daleko protutnjala vatrogasna kola istog trenutka su postala predmet zaborava, a na seminarima se tvrdi da je objašnjivo i to. Ex pede Herculem. (Jedino se ne zna pršljen kojim su iščilela iz kičme, priznaju seminaristi).

Razni su pogledi, razne škole učenja, mnogi su zadovoljni saznatim. Čak i specijalisti odaju ozbiljnost kada generališu.

(Inače vredan priznanja u onome što najbolje radi, I. R. Šafarevič, u "On Certain Tendencies in the Development of Mathematics - O svrsi u razvoju matematike", inače lošem Engleskom prevodu iz 1975. godine rada objavljenog 1973. godine na Ruskom i Nemačkom jeziku u "Jahrbuch der Akademie der Wissenschaften in Göttingen", st.37-42, upliće poželjnost u svrsishodnost, ispunjenje u trošnost, algoritam u izbavljenje, relaksaciju u metafiziku, obraća se razlogu kao prijatelj prijatelju (kao kada se očekuje gost iz prestonice, ili se mravlji prostire pod pseće vaskrsenje), udara u neprestanost popodneva koračanjem u krug, Bogu milosrđa i ljubavi udaljenom  približava se za 3.14, nedostatak do punog pogotka (0.00159...) pripisuje nestrpljivosti/aproksimaciji Hegelove (iz istog teksta) "idiotske beskonačnosti", sve dok (mu) se "u harmoniji brojeva" ne dovrši "staza prema ujedinjenju sa božanskim" - kao da je Bogu do računa posle (ovakvog) rezultata! Deus avertat!).

I to sve traje, prepliće se, raste, dok se (i u ovom jutru) ne povuče u stranu pred nečim jednostavnim (punim samo radijalne složenosti), blago žućkastim (onim najtežim u barskim pticama), pred vrtoglavicom u uspomeni koja se, u takvim trenucima, kao zaraslo plućno krilo leči periodima čas sumnje čas nade, uredno postavljajući sve na svoje mesto, ucrtavajući ga u postojano lice neodržive suštine diskretnim brujanjem grandioznog pokrivača iznad stvari punih praznog sadržaja ali bez pseudonima otpadnika, zakuske krda ili popustljivosti beležnika.

Apstrakcija i Strast

10/19/96

Većina ovih zapisa apstraktna je: niti je opisala nešto realno (osim svaki ovaj dan), niti se dala u konkretan zaključak (osim o besmislu i smislu). To je zato što strastvenost može da se neutrališe jedino apstrakcijom. (Euhemerus tojest Euhemerizam (filozof iz IV veka pre Nove Ere tojest njegova doktrina) apstrakcijom aktera višebožačke mitologije utišali su strastvenost mrtvih heroja izdignutih na stepen božanstva: mitovi zasnovani na stvarnim ljudima i događajima tako su prešli iz neonskih znakova kukavičluka i junaštva u lampu nad praznim dnevnikom samca, odakle mu kaplju u abstrakt).

Fotoni tišine kao slikovit upad u gluvi čas. Chi tace confessa.

Jer, nije istina da su ovi zapisi hermetički (mada takvim mogu da se čine) - samo su pogodno prerušeni da bi odoleli poplavi, takozvanih, rešenja. Na primer (po površini) sipi sitna (pri tome se, po pravilu, kaže i dosadna), u svakom slučaju uporna kiša, a (ustvari, u dubini) u kapima su (hidrodinamičke?) sile sa kojima bezuspešno ukrštavamo koplja. C'est magnifique, mais će n'est pas la guerre.

Subota je (koja po redu?), a kao da je juče bilo kada su svi ovi dani došli po svoje. (Od tada je samo sumnjičavost (prema njima) zamenjena ekstremnim nepoverenjem: zbog čega bi neko mislio da se u prepreci ne nalazi lažna draž?). Ne verujemo mi njima (danima), ne pokazuju oni interes za nas, stvara se odnos o kome može samo da se sanja. (Zato su nam noći premrežile bdenja - da ih ne pregorče samo?).

Nema ni krivca (počinioca), ni pasivnog posmatrača (nevinog gledaoca): zajednički, sve se kotrlja (modar kolut dna iz plavetnog kataloga vrha) kroz rep od zvezde do vilice astronauta. (Šta se, na tom putu, osim gubitaka u ratu koristi za putokaz - ne zna ni kočijaš (Sculptor) ni strelac (Strelac)).

Bljesnuvši tu i tamo, rešenost nalazimo u polutami skoka - i u gluvo doba nešto nas navodi na kameleonsko gošćenje. Sve što postoji moglo bi komotno da se ukine (kao što se mnogima svakodnevno dešava) a da razlike ne bude (mada to najbolje znaju ti kojima se to desilo) - ali ko bi onda noću bio u zaveri sa jednom, a danju sa drugom stranom neba? Smenjujući se (u korektno prigušenoj groznici), noć se dana kloni tako što mu se predstavlja na usluzi: u nekoj vrsti ophrvanosti doslednošću, ova dva dominantna stanja rotacije (ostala se seku u sve nagnutije kriške) imaju za zadatak da se ne istope u praskozornom hrizolitu (žutom topazu pravilnog ugađanja), ni ne zamrznu u odmerenoj večeri (čauri punoj hladnog pepela).

I danju i noću, naime (a najviše između, kad nije ni jedno ni drugo, niti se hladi niti vrije), konstantno se nameće utisak o apstrakciji strasti, od koje su i napravljeni svi naši romani, sa uvek istom pričom i nikakvim naravoučenijem. Entremets.

Duboko Crveno i Prevrtljivost

10/20/96

Uporno lišće, loza, Vitis, kopnena Zostera marina, savesno prostrta uz zid od cigala kada se pogleda u levu stranu kroz kuhinjski prozor, odjednom se (u nestrpljivosti - postepenost nam se odavno izmakla) staložila u duboko crveno, od zgrušanosti bordo, sa očekivanom merom (ne preterano naglašenog) uspinjanja kroz bezazlenost značenja, blagotvornost pijeteta, u maslinastost porekla.

Kao da se baš na ovu godišnjicu oslobađanja B.-a (u kome su, pre 52 godine, i moji roditelji učestvovali (premešteni, od tada, iza cilja i tog, živopisnog, i ostalih, dosadnijih juriša)) cela ova strana zida (pobakrena naherenim žarom) ističe u dubokoj nijansi ΚΑΒΑ ΠΟΤΑ, u povezanosti između ondašnjeg (urbanog) događaja i bikarbonatske opčinjenosti samohodne biljke (kataloški raščlanjene arterije opšte žile) metamorfozom iz obmanjivačkog jarko zelenog u predanost duboko crvenog. (ΠΑΗΤΕΡΑ: upad u mačku doba, nemoć da se (iz vremena) gipko iskoči). I pošto se onaj grad izmenio (menja se) u jednu a ova, simbolična biljka u drugu stranu - svakog Oktobra, kada je najpotrebnije, ona je sve dublje ovakva, on sve bleđi onakav. Dok se ovo lišće zgrušava u sve tamnije (crveno), u onom mestu boje su sve lakše i prevrtljivije, uključujući i najlažniju - crvenkastu. Dok povorka iz biljke kao jedan korača preko cigli u učvršćenost duboko crvenog, u onom gradu preko onolike prevrtljivosti prelazi se kao preko ganute prilagodljivosti, skakutavost se odobrava više nego žurnoj veverici. ("The managers of the bank at Genoa have been represented as a second kind of senate - Sefovi banke u Đenovi predstavljeni su kao drugi senat", Addison). Vive ut vivas.

(Ovde, oko ove zgrade, veverica nalazi sve što joj je potrebno za danas, tamo ne bi mogla ni patetičnost). Vivere est cogitare.

Naravno, B. nije nikakav izuzetak - samo je, ovog upoređivačkog jutra, pod većom pažnjom botaničkog skrutinizatora (poprskanog, doduše, pegama boe): iz vazduha, i dalje (svo vreme), visi pepeljasta prostota smisla (njuše precvetali oslobodioci strasti); samo se ova puzavica (vinea) pretvorila u tamno crven cvet iz pažnje.

Kao da se potvrđuje stara istina o povezanosti na daljinu i vreme tako različitih formi (od sadržaja ionako nema ništa): pred našim očima povezuje se (kada se pogleda kroz kuhinjski prozor sa leve strane, kroz predodređenje kao kroz prethodnost) ratni ciklus (1912-1915) Nadežde Petrović (1873 - 1915), slikarke i heroja (žene koja je 12. Oktobra 1908. godine stranom, Austrijskom razbojništvu odgovorila prihvatanjem bačene rukavice do "izvojevanja silom nazad onog što je oteto" ili do "ponosnog i slavnog izginuća"), sa prodorom oslobodilačkog tenka preko razrovane Slavije, pre više od pola veka, po takođe guseničnom, duboko crvenom tragu Pete brigade u koji je, ovog trenutka, cela ta mašina, sa imaginarnom posadom od ćutljivih ratnika, uniformisanih tinkturom Rosa, najzad smireno kapnula, kao u put oko zgrušane slave, ZAMOK od zastave i vetra, uberrima fides.

* * *

10/21-25/96

(Slika i Okvir). Ophrvan (u ovom uglu) praktično ničim, razgledam mu tkivo (ničemu). (Pre neuhvatljiva nego uhvatljiva, podjednakost ničega ne da se lako. Zamiče za zid ili se podvlači pod demagošku utehu - ističe jabuku razdora između doslednosti i protivurečja: KANAT ili το ψαλιδι).

Pred zrele godine tišine đački je iskočilo i pita ih za savet izvesno neprestano brujanje. Kako to da se u kuhinji i hodniku čuje slabo, a ovde je značajno rasuto oko noseće konzole? (Mora da ga proizvodi neki kvar u sobi. I još kad je prazna naravno da sa njegovom upornošću nije poželjno imati posla. Ultra licitum).

Sem ta dva, tojest jednog (brujanja ničega, ultra vires), ništa drugo se (već ½ sata) ne najavljuje. (Možda računa na zamor ovako pastelnog tandema, čeka na diskretno (ili direktno) odobrenje da se i ono oglasi. Takva vrsta smene dosta je česta!).

Čuje se, znači, mrežasti puls parafinskog časa. (Kao kad se kruni napuštena želja). ΗΣΥΧΙΑ.

Uredno se dižući iz svojih kreveta, stanari zgrade gube obzir - stvaraju sve veću larmu. (Uglavnom, upotrebljava se voda, de omnibus rebus et quibusdam aliis).

Na ulici nema nikoga - zvanično još nije svanulo. (Sunce izlazi za sledećih (⅞)[(⅞)^-1] dosadašnjeg čekanja: gde to, poput maslinovog ulja na otvorenom moru (unter vier Augen), oficijelan sadržaj pregiba, oivičen uobičajenošću navike, stvara žući red?).

Znači, pola sata do sad, i pola sata od sad i sve će se uvideti. NYNE. (A šta ćemo sa pretvorivošću krotke noći u formalnost dokumenta o rastrojstvu dvopeva? Un cabello hace sombra).

Međutim, valja se pripremiti već jednom (obući se, uzeti i sudbinu kao šal u sopstvene ruke, staviti slučajnost pred svršen čin) i krenuti na posao. (Iskoračiti iz pagode, stresti se van nje).

Nema ništa od jalovog istraživanja po uglovima stana, koliko god rigoroznosti se krilo iza ukrasnog gipsa tavanice. Nadati se treba da će i ovaj dan sve dovesti na svoje mesto (dim od cigarete u tabagie), makar mu to ne pošlo za rukom zbog opravdane surevnjivosti jednog jedinog okvira za svu ovu sliku.

* * *

(Istraga). Još uvek mračnom ulicom prolaze prilika (njen duh - non quis, sed quid), saznanje, i mačka (verna senka mesečine). Non multa, sed multum.

("Unpitied and unheard, where misery moans - Nežaljen i neslušan, gde beda jeca", Thomson).

Mačka je pokisla do kože (kiša je od onih tihih i upornih zbacivanja sa prestola, nesalomljivih i u padu unazad), prilika na ramenu nosi torbu (mora da je đak, tojest student, možda bibliotekar (ΗΜΕΡΟΜΗΝΙΑ ΛΗΞΕΩΣ)), saznanje se predomišlja: krije i to malo iskošenosti, što mu se iznenada (nepromišljeno) ukazalo, dešifrovanjem hronične slabosti vida. (Lavandula vera iza naočara jeresi).

("Wings the blue element, and borne sublime - Okriljava plavi element, pročišćeno iznesen", Rogers).

Da nije zamračenog (pokislog) praskozorja, i ova (tri) dela jedne misterije (nedvosmislenog postojanja mobilisanosti, upućenosti u štab) jasno bi se ukazala na prvom koraku - ovako raznose praznu priču (pozivaju na istragu). Malentendu.

(U slučaju iznenadnije pojave, isti delovi početka (fragmenti jutra, POZVONOK, locus sigilli) urezali bi se isledniku u sećanje kao nešto bizarno ali i ravnopravno sa ostalim mogućnostima (eventualnim rezultatima) istraživanja prikrivenih osobina trojstva. Nemo solus sapit).

Takva jedna istraga svodi se na to da zabeleži svaki detalj bez stida, ogradi se od apsurda ali i postavi fleksibilno, ostane na nivou skromnih preokupacija malog mesta (palanke i njene, po Radomiru K., filozofije) ali i održi prijemčivost za druga (moguće sumnjivija) tvrđenja o svrsi velegrada (njegovog, po G. Gershwin-u, Amerikanca u Parizu).

Istraga - uhodan sistem bezvlašća, gde se ne zna šta je uzrok a šta posledica, i da li se (ona sama) prema opštem dobru ophodi sa dozom slatkog nereda, ili državne ljupkosti i šarma. Ita lex scripta. Sve dok prilika (eno je, pulsira (nosce te ipsum), zamiče za strminu ulice u pitanju), pritisnuta opisanim saznanjem ali, sa druge strane, umekšana batom uporne mačke srazmerne ulozi crnog tigra (in utramque fortunam paratus), ne odluči da se istrazi podvrgne do kraja ne dopustivši, doduše, njenim rezultatima da joj ugroze penjanje po smislu (in vacuo), makar se radilo i o tako prozaičnom društvu - jednoj mački i jednom saznanju (nugæ canoræ), prinetim u cilju maskiranja istrage o saučesništvu samca u ugaonom postavljanju scene nedosežnosti, pune lakog hoda krunskog svedoka relativne istine o apsolutnom ispunjenju očiglednih stvari.

* * *

Otvaranjem i drugog prozora ne rešava se ništa na brzinu: prođe dugo pre nego što kroz sobu počne da struji vazduh - koči ga neverica zbog drskog poremećaja postojećeg stanja, gravitacija radijacije, ASTMA. (Možda sam nepažljiv, pomislim). Pa ipak, prozor koji obično (rutinirano) otvaram, uredno čeka na drugi - nakon prvobitnog nepoverenja, počinju da se udišu preko četvrtastih pluća. (I jednom i drugom sve je otišlo na to, pneumatiku - ram im služi za disanje, iako mi mislimo da bezbedno gledamo kroz taj kvadrat).

(Ο πνευμονας - krov od slame, šaše, zidovi u kiseoniku).

Strujeći od jednog do drugog prozora, nešto kao da će da sleti ali ne sleće, lišava se drugog istrajavajući na ovom putu (stišava se u zamamnoj rastrgnutosti Azrael-a, anđela smrti kod Muhamedanaca i Jevreja) - obeduje dok se zaveštava smaragdnoj poučnosti Auster-a, Boga južnog vetra.

Uspostavlja se prolaz između spolja i unutra (odronjava se nečiji zadnji dah, pritom se štedi, kao da mu je sav imetak).

Oprezno pa jednolično: samilost se prebacuje preko glave. (Dok jedan prozor udiše - drugi izdiše, i obrnuto).

Kao odomaćena, blaga zver (naviknut osećaj usluge) - između dva prozora vazduh se nosi sam sa sobom. Dobivši šansu, koristi je do kraja. (Aurora, Boginja jutra, seče sa Istoka na Zapad, ne staje ni u podne - uvek je negde zora). Krči (doduše prazan, pun samo sebe) put, ali pravi i nove staze - zavlači se u nozdrve zida. (Još malo pa će cela prostorija da se kupa u njemu. Froides mains, chaud amour). Na kraju disonantan, protok je počeo bezazlenije, gestom dvosložnosti (otvaranjem i drugog prozora). Front à front.

(Šta bi sa ovom sobom bilo da je učinjen kakav drastičniji potez, kada se vazduha napila za minut, dva? Furor arma ministrat).

Tako neznatno strujanje (i toliki poremećaj do malopre savršenog reda) može da se objasni samo nečim unutrašnjim, konstrukcijskim, koncepcijom učvršćenog stanovanja između prozora u zidovima od vazdušne struje prouzrokovane nepažnjom njihovog otvaranja u efemeran (kratkovečan) suton, dvosmislenom punoćom duhova/prilika nevidljivih kroz jedan i vidljivih kroz drugi od dva prolaza u isto.

* * *

Okorelost preti da postane navika - toliko je jaka izdržljivost kobi (primećuje onaj o kome se radi).

Pomisli kako ovako dalje više ne ide, odmah zatim i sam ulazi u zrnastu fotografiju sveta (pridoda zrno, το κυμα).

Nekad je pričao sam sa sobom - sada ni to sa žarom. (I tu se dokopao reda: ne troši reči na sebe).

Osvrne se po sobi iako mu se njena postavka više ne čini tako ispranom i hladnom - pre je nalik na ekspoziciju postojane čvrstine, slikovito popločavanje neumoljivosti, amour propre. Za novu promenu (i sa goreg na bolje) sve mu je teže da se odluči. Kada bi mogla da mu se uruči rešenjem, da on u tome ne učestvuje, bila bi opravdana i podnošljiva, misli. (Za to vreme, pun ceremonije cilja, voz koji je već opisao opet mu ulazi kroz prozor (95dB ÷ 105dB), pun razložnosti rezultata u vagonima jasnoće).

("The day begins to break, and night is fled; Whose pitchy mantle overveil'd the earth - Svanjiva, noć beži; njen smolast plašt zemljin veo", W. Shak.).

(Naučilo ga je bar nečemu ovo preispitivanje stila - nada se dok se upućuje u granični sklad,   3). Meri razloge za i protiv, grozničavo obilazi oko njih (razlaže ih na sumnjive i stvarne), analizira (kako se to suvoparno kaže) životni put - (a stvarno) povlači se u lepljiv sticaj okolnosti. Niti mu se ostaje niti ide: reči cedi kroz prste u vreću ispred zgrade do pola punu lišća, dopunjava je delovima nesvakidašnjeg boravka sa dostojanstvom iščeznuća uprkos ranoj pojavi sakupljača razloga. Danas im je dan: opalo lišće odnose u vis, dane izgorele u iščekivanju čuda oblikuju hidrauličnim alatom zapremine kocke, demonstrirajući odrešitost neminovnošću promene, postojano i vredno (æquabiliter et diligenter).

* * *

(San - 5). Znam da sam se probudio u dva (pogledao sam na sat tada, u pola četiri i u pet do pet, i svaki put zaspao), da sam ustao u pet i deset (kada obično ustajem), i da se sećam samo zadnjeg sna (dugog petnaest minuta) iako se, kao što se vidi (i kao što se očekivalo), desilo znatno više, à pas de géant.

Stigavši, dakle, eksperimentalnim avionom u besprekornu zemlju egalitarnog manifesta (Epiphaneia, τα θεοφανεια), pošavši ka beloj sobi na četvrtom spratu na način na koji se ide u čeljust osunčanog hotela (a vostra salute, à votre santé, a vuestra salud) i, ne kročivši u nju nego sišavši u prizemlje, ušavši u autobus prema nečemu važnom (POZYV), nestalom već kod nadvožnjaka, obrevši se na putu utilitarnih vozila pred kojima se popustljivost žurno sklanjala u stranu, uključujući skokove našeg čoveka, naše žene i našeg deteta u napade govora na našem (Srpskom) jeziku o nečemu što sam se pravio da ne razumem (ειναι επικινδυνο?) iako ga je bio pun časopis za prelistavanje do prolaska uredno održavanog putničkog voza sa šest vagona, zastakljenih po desnoj strani prozorima odobrenja po kome se išlo sporo, skoro smerno u zadnju stanicu kompozicije za spavanje sastavljene od Gošinih vagona punih gvozdenih kreveta, vojničkih ćebadi i flanelskih jastuka u vreme buđenja spavača jednih muškaraca drugih žena u raznim fazama života u kojima trljahu oči pune predstave kako od spavanja nema ništa dok su u pitanju ozbiljne stvari vidljive kroz prozor/izlog zadnjeg vagona u formi dečije sobe sa povećanim igračkama za krajnji uzrast diva (consule Planco): medveđom kućom, slonovskom macom, zlatonosnošću razumnog ponašanja onoga što se u predmetnom vagonu nalazi kao dete čiji se govor (NRAV) ne razume mada bagatelan u smislu opisa trzaja strelca na sceni goblena punoj urednosti odraslih učesnika ekspedicije upućene u izlomljeno vreme po moguću pomoć (aide toi, et le ciel t'aidera), gramatički spokoj serije slika od pet do pet do pet - i deset.

* * *

11/04-07/96

(Od Novembra Do Novembra). Tako neosetno u Novembru (jednom nogom u Oktobru): kao da tražimo opravdanje da se sve nastavi tamo gde je stalo (Sch'dy - Annapolis - Baltim. - Wash.D.C. - Sch'dy). (Još kad bi se zaokružilo u neizbežnost, marinsko svrgnuće Atlantske karike, naručenu NOVOST').

Ovako ogromno, a tako nejasno praskozorje. Vidi mu se poboljšanje, ne i savršenost. Priprema se za zamah, sklapa nad divljim guskama. (Da ih pripitomi - ne može, da im buši čelo - na vrh jata se namešta).

Ovo je mesec od koga je, pre godinu dana, sve počelo da se razlaže do dna. (Na njemu - uhodani sastojci neutralnosti hrane pažljiv vrt bez boje, uklanjaju znake revnosti, ΜΗΝ ΠΑΤΑΤΕ ΤΟ ΠΡΑΣΙΝΟ).

Savesna jutra kao što je ovo ništa ne prepuštaju slučaju. Na sve opominju, svačemu se zavlače u kost. (Ne upuštaju se jedino u sopstvenu neizlečivost).

Novembar je uvek tako skroman: računa na skriven značaj. Gradus ad Parnassum.

Umiruje naprasnost, prekriva posrnulost, kao da se radi o pasažima kroz večitu urednost. (Jedino što je u tome večno, za to vreme brižno opada). Honi soit qui mal y pense.

Slučajno krenuvši iz ovog meseca u druge (ni jedan ne dodirnuvši više od opasnog uboda), posle celog kruga opet smo u njemu - sve je kao i pre, samo se sumnja povećala, čak i u lekovitost oštrog zahvata.

Možda je sve trebalo ublažiti - isprečiti opravdanje pred hitar skok osude, krenuti izobarom (linijom nepromenljivog pritiska), upotrebiti sladunjavost i patos (homo sum; humani nihil a me alienum puto).

A opet, da sve ovo nije burno izgorelo od Novembra do Novembra, niko ne bi bio doveden u situaciju da se sa nama oprosti na ravnodušan način ljubomorno čuvanog (ne lako stečenog) blagostanja kruga (gradu diverso, via una) - izdanka pravovernosti spokojnog mišljenja nesnosne pozlate u znaku vidre.

* * *

Tako dobro poznat put između dva mesta (Sch'dy, Wat.) izaziva pitanje (upada u čudo): kako to da od jednog do drugog ne dospem trenutno? Naprotiv, uzme mi sedam do osam sati brze vožnje, bez zastoja, u jednom pravcu. Pre godinu i po dana, u intervalu od nekoliko meseci, dobio sam tri saobraćajne kazne zbog brzine. (Οριο ταχυτητας kao pokretna meta).

(Rastojanje se uvek isprečava kao zadnja opomena drskosti).

("Huge hips of slain around the body rise - Velike gomile satrtih dižu se oko trupa", Dryden).

Misleći o takozvanom poznavanju nečega, nalazeći sopstvenu senku u univerzalnom odrazu uspešno zamišljene slike faktografskog mesta, aristokratske situacije ili patricijskog drveta - nestrpljivo se ponašamo, suviše smelo (bučno) najavljujući jedninu dvojakosti, in loco parentis.

Dvojakost: ništa nije onakvo kakvo je bilo ostavljeno da se preispita za našeg odsustva - gledajući ga, preko tog nedostatka prelazimo tako što ga prenebregavamo, skoro mu praštamo. Grosse tête et peu de sens.

Svako mesto u kome je bio, vuče za sobom dok ga ne zaboravi (njegov opisivač). A kada ga, i pored revnosti, zaboravi, stranice mu ispadnu iz ruku, presamite se od prašine (PRAH), napiju joj se taloga.

Ostaje mu da se i iz ovog mesta povuče (da venac stanovanja baci niz reku Mohawk), da se na prstima iskrade pred slatkorečivošću, uputi u nešto razumnije i blaže (ratom srušenu kuću, prilagođenu razumnom beskućniku).

Tim potezom rešio bi se dvojstva, sklopio ugovor sa podnošljivošću i jednog i drugog mesta (o kojima je reč), slegnutim u istu, originalnu tačku - fosforni ekvivalent proigranog poverenja nekog većeg puta: gnothi seauton.

* * *

Neopisivo: I neopisivo je u čudu - neopisivo a savršeno! (Inače bi se tešilo kakvim takvim izgledom - opisivo, predstavljeno kao RAZRYT').

Otezano položajem sveca, prekriveno lakoćom grešnika, maslinom (η ελια) u stepenu praška.

(Milozvučnost Marsa - planetarna nerešljivost Gustava Holsta).

Zakopano u očima psa eutanazijom ljubimca (Max: "The kindest wish of my friends is euthanasia - (I) najdobronamernija želja mojih prijatelja (tek) je eutanazija", Arbuthnot), činom lakog odlaska sa vetrom. "Winter, oft, at eve resumes the breeze - Zima, često, pred veče nastavi povetarac", Thomson.

Koji god pravac da zauzme (u kom god smeru da se uputi) - kostimirana dopadljivost mu se (neopisivom) nameće umesto gole istine.

Sve bleđa boja neba opominje ga na konceptualnu konstantu. (Naturam expellas furca tamen usque recurret). Jutro se, činjenica je, i pred njim uspostavlja, ali se i obuzdava pred tolikim mogućnostima, od kojih je svaka pravo malo ushićenje ničim većim od ovoga sada.

I na (formacijskom) kraju je neopisivo: u pregrštima lažno se bistri - rasipa kroz klavirski rad Malebolge-a, osmog kruga kažnjavanja u Danteovoj konstrukciji od deset ponora (lasciate ogni speranza, voi ch'entrate). Učestvujući u degradaciji (entropiji) dinamičkog sistema u kome se aktivnosti pre banalizacije kupaju u povoljnom svetlu [tekući odnos ljudi i automobila, kurzivna poslovičnost sijaličnih svetala po neizlečivim kuhinjama čežnje (mauvaise honte i mauvais goût), ubrzana uglađenost hrta, ptica kao vežbalište krila] - neopisivo se ne može povući a da ne ostavi nedovršen utisak prilikom opisivanja.

* * *

(Hir i Čuđenje). Lako prezrevši taj deo života, punimo se njegove kobi. (Sve što se horski potpalilo tamo, dovršilo se u solo lomaču ovde). Ogrubevši, iz jedne upadamo u sledeću nesmotrenost. (Omne solum forti patria).

Lakoumno zatirući (najviša forma revnosti) tamošnju mogućnost, opravdavamo ovdašnju marljivost. Ohne Hast, aber ohne Rast.

(A šta ćemo sa pljačkaškim nastupom melodije reči?).

Smišljamo novo rešenje upotrebljavajući staro lukavstvo - predaju (kao da nije stvarna, olet lucernam). Ništa ne ispuštamo iz vida (najmanje krhkost staklene bašte, krovom odsečene od Hyades, ćerki Atlas-a, postavljenih na nebo u sazvežđe Taurus, da predskazuju kišu tako što se, izjutra, dižu zajedno sa Suncem).

Da bi se zaobišla, preskočila ili na drugi način urazumila tako definisana osećajnost gume (gipka osetljivost tigra), potrebne su godine predane nege koje su, međutim, tako radno prošle.

(Pobegavši od svega došli smo samo ovde, u simetriju zidova kao teoriju stana, površinu sobe kao integral puta, MOZG). Ovde se nosimo sa samoćom (Γεια σας), tamo smo se gnušali gomile (Αντιο).

("The hypochondriac, melancholy complexion of us islanders - Taj hipohondarski, melanholični sastav nas, ostrvljana", Berkeley, pri čemu se, ovde, pod ostrvom podrazumeva soba).

I u jednom i u drugom slučaju, suočenje sa odmerenim korakom silovitosti ostvaruje se podjednako kažnjivo, raste kao ranije opisani cvet iz Hyacinthus-a, momka koga je greškom, bacajući disk, ubio Apollo i, dirnut, učinio da se na cvetu nalaze reči AI AI, uzvici potresenosti.

Tamo - u poznaničkoj sigurnosti, ovde - u poznanstvu sa samim sobom. (Omen faustum).

Ono što smo napustili previše smo kaznili sopstvenim hirom - kao pauk nad drugom mrežom kasno se čudimo što se i ona od istog vetra cepa.

* * *

11/08-10/96

(Duhovi). Na preseku drvenih vrata (kao i na onim, u prethodnom stanu), nešto se isprsilo, onako teško. POMEHA. Dve su prilike, (istom onakvom) naglom obradom drvene ploče isečene i tu, na površini vrata, u trajnom dosluhu ostavljene: jedna drugoj okrenuta licem, većoj se vide leđa, desna noga i desna ruka (kosa joj prekriva drugo), manja je prilika manje i jasna, (trgnuta unazad) gleda preko veće kao da vodi razgovor sa voljenom planinom (predaje joj se kao divokoza, parfaitement bien) - na tako nešto sve to liči, POPEREK. Nedostatak slike o kontinuiranoj pažljivosti u praznom stanu, čoveka, hteo ne hteo, okomljuje na ova vrata udaljena tri metra, na scenu u spljoštenom drvetu udaljenu nekako manje: na površini drvenih vrata, kao na prelomu postave sezonskog kaputa, postojanost se, razbijena na pitanja bez odgovora, povlači na zasluženi odmor, par ci par là. U tkivu (materijalu, poprištu stvari) iza granice (stolarskog pokajništva), dve prilike se opisano koče, u neosnovanosti im uspeva samo staložena misao, za paničnu nema ni vremena ni mesta, omnia ad Dei gloriam. Dva sveta na sudaru: preispitivanje međusobne veze, spojne tačke i podnošljivosti kanala vrši se grebanjem po laku - γρατσουνιζω (i ova vrata su premazana istim, strpljivim lakom, omnia bona bonis). Tako se i čuje taj mali nemir formalizma (omnia vincit labor), uviđavna škripa zamišljenih sredstava za umirenje koja prelazi u poroznost premaza ćelijske razgranatosti prilika sa opisanim osobinama, prirodno indukovanim pojavljivanjem istih duhova, u drugom stanu.

* * *

(U Očekivanju Tornada). Dramatičnost neba potvrđuje pravilo da je za svaku uzvišicu postavljena predstava, proračunata silina, izmeren stepen neslaganja, određen kanal groma. To može da izgleda i kao nevoljni pristanak na podelu vlasti: na 10 do 15 milja u pravoj liniji od Appalachiansko-astraganskog, planinskog krzna (samo narandžastog na jug), nešto se blago nazire preko ukroćenih brda - topao vetar nagriza im vrh bez potresa jarbola Argo-a, broda koji je prevezao Jason-a i njegovu družinu na Colchis, u potrazi za zlatnim runom, i zatim se, prazan, vratio na svoje mesto, između Velikog Psa i Južnog Krsta.

Uzvitlalo se pre dva, tri dana - i još uvek čeka se tornado, PEHOTA odozgo. Iako je u ovom kraju redak, toplom vetru sa juga (uvek se taj pojavi kao zadnji spas) sudar sa severnim značio bi mnogo - oštra pojava tornada (rezultata sudara) predviđa se da bi se (i ovo) pravilo overilo izuzetkom. [Po zlatnoj kašičici za sakupljanje ceđi savremenih minuta (kobajagi mešajući čaj), nakupila se rđa indogen-a, kompleksnog radikala, C₈H₅NO, osnovnog sastojka indiga dana: tolika istovetnost a takav, zadnji čas za razliku].

U iščekivanju tornada stvari se previše dramatizuju (naročito ovde): nadjačavaju se policijske i vatrogasne sirene (ΑΣΤΥΝΟΜΙΑ kao rezervoar η πυροσβεστικη υπηρεσiα), žurba se predstavlja većom nego što bi trebala da bude. Jeu de théâtre.

(Vrše se pripreme za lokalnu svečanost, rekao bi neobavešteni putnik, od sve ove buke i galame ne razumevajući ništa i pomislivši kako se, možda, radi o Indo-Hittite-u, hipotetičnom jeziku iz koga su, prema najnovijim istraživanjima, nastali Indo-Evropski na jednoj strani, i Hittite, hijeroglifski Hittite i Luwian-ski na drugoj). Na površinu isplivava zamućena strast, bistre se konture (dok se ruši ravnoteža) suprotstavljenih sila, uhvaćenih na delu (duvaju jedan na drugog Sever i Jug). Kao da je stigao obećani čas - ushićenje vazduhom (kao samim sobom) sve je vidljivije (još jedino je preostalo), strah se pokazuje nedostojnim ovako povoljne prilike za podvig. Konačno će se (akteri odozdole) golim rukama uhvatiti u koštac sa pojavom vrednom borbe - za dosadne kišne dane ostaće tek reč, dve opravdanja, lapsus linguæ. Učiniće se sve da se dođe do eksplozivnog kraja, do smišljene osvete nad nepodnošljivo stalnim, nepokretnim istim, sve dok ga (i njih, učesnike nagle struje pompe, zajedno sa njim) na drugi bok ne prevali onaj stari dremež, lapsus calami.

* * *

(Taco Bell). Reč je o "lancu brze hrane". Pritom je, naravno, nesuvislo davati bilo kakav, pozitivan ili negativan, komentar o toj vrsti stvari. Njenim pominjanjem sve je rečeno, ni dobro ni loše, ni podstrekujuće ni odmagajuće, ni za ni protiv - samim tim što postoji taj se pojam ravnopravno svrstava uz sve druge (manje ili više efemerne) registracije svesti i (kod gladnih i naviknutih na tu vrstu hrane) - stomaka. Age quod agis.

Ali opet, (i tu se njegovo površno opravdanje naslućuje) ovaj lanac, Taco Bell, manje je posećen i za toliko je komotniji od onih više izvikanih, tako da, ako negde već trebate da svratite, a prolazite pored njih (oni su uvek u gomili, vrebaju združeno, jedan do drugog (zajednički) plastifikuju glavnu ulicu koja se zato zove Main St., ili State St., ili 75-th St.), u njega je nekako još najbolje ući - ako ništa drugo natpisi za hranu manje su jasni: skoro da stidljivo nude i nešto, doduše efikasno i uredno spranog, latinskog melosa, a prima vista.

Ja obično uzmem 'Taco Supreme' - zajedno sa kafom, košta $2, (transakcija vredna uloga, sem što je dokaz njegove istinitosti) - nezgodno mi je da sedim čitav sat ne naručivši ništa, osoblje i njihov šef (kicoški zaglađen, vižljast gazda - humanum est errare (hominis est errare)) mogli bi da pomisle kako nemam ni za to, a opet ću navratiti. (Dođem tu svakih dva do tri meseca, sačekam sat, sat i po, dok u obližnjem servisu promene ulje u automobilu).

I tako, ušavši u T. B., tojest prošavši, sa odgovarajućim prezrenjem, pored njegovih konkurenata (P. H., M. D., i B. K.), sednem u isti ćošak (čovek ima tu sklonost - poistovećuje se sa nekadašnjom odvažnošću, sada već iskustvom), pogledam po prostoriji, uglavnom je poluprazna (ponekad sam i sam mada se, ako je podne, uskomeša), obično vidim više mušterija napolju, kroz prozor, kolima staju kraj tamošnjeg šaltera, brzo uzimaju i odnose narudžbinu, rešeni za taj dan i te brige. (Ti nemaju vremena ni da sednu, ili im se unutra ne sedi, u svakom slučaju njihova hrana je dvaput brža).

Ali, i kao uvek, to je sve tako sporedno i, kako je već rečeno, izlišno ga je karakterisati ili bilo kakvu teoriju razvijati o njemu ("lancu") jer - svi smo mi dogurali do ovde dokle smo dogurali i, ukoliko nam se nešto ne sviđa, ne preostaje nam drugo do ćutljive rešenosti o neučestvovanju. (Kao što, pre neki dan, većina stanovnika ove zemlje nije glasala).

Reč je, znači, ne o davanju ocene i kategorizaciji Taco Bell-a (još jedne mašine, ili neuverljivog izuzetka, u moru sličnih), nego o esenciji ovog, radijalnog ugla (u kome, kako rekoh, kad uđem sedim), u jednom od tolikih krakova suštine. [Naravno, kao kod hidre/polipa, ti se kraci, zajedno sa konkurentskim, protežu po onom drugom, muljevitom dnu, gde stalno za nečim ronimo (hiatus valde defiendus) a nikako nešto da izronimo]. U tom se, znači, ćošku nalaze stolica i sto (plastični ali uljudno prebrisani), jedan prozor iza leđa, drugi levo, hôtel garni. Iz zvučnika sa plafona (kao iz radiograma nebrižljivosti) nešto peva, svira, tojest reklamira harmonično postojanje svrhe (od svih tih radio stanica nije jasno koja je vajda i šta im je cilj), takođe odatle, sa tavanice, vrti se ventilator - pretvara Hertz-e u obrtaje u minutu, niti kasni niti žuri u svoj, mašinski vir.

Dovršivši jelo i kafu i, tako, opravdavši svoje prisustvo ovde, mogu da čekam da sat istekne spokojno, mislim. Hic et nunc. Čak, sa malo više uživljavanja, mogu da se poistovetim sa razbibrigom, trijumfalno svedenom na neobavezujuću banalnost, ili bar (i napokon) na ništa važno. (Horresco referens). Za sada se sve odvija konvencionalno (u ovakve situacije umeju da ulete umobolni i pucaju u zagrcnute patrone i zaprepašćeno osoblje), ne remeti se blagost opuštanja, zamor normalizovane konverzacije gostiju, sve je i prepušteno slučaju i nije [prepušteno je kada je osoba koja jede već sita (hors de combat), a nije dok još jede - tada i gleda nepoverljivo (hors de la loi)], i mada se, uz ravnomerne otkucaje svrsishodnosti, taloži i nedostatak nekog dubljeg smisla - kome je, i to ovde, još do njega? (Η φραση!). ("Demoniac phrensy, moping melancholy - Demonska jarost, cmizdreći melanholiju", Milton). Iako se čini sasvim u redu (i to i jeste), ovoliki spokoj verovatno je rezultat jednog većeg potresa, poremećaja negde drugde (Slavdom, Slavs collectively - kolektivitet Slovena, moguć je primer, SRYV, hors de concours), jedino što se nikad ne menja jeste nulti balans tojest srednja vrednost prisustva i odsustva (skoro zaspavši, pomislih), konačno, možda sedeći ovde tu ni ne sedim nego se ljuljam u raju (hors de saison) tojest izbegavam pakao (hors d'oevre) ma kako drastično to zvučalo ili ličilo na preuveličavanje ovako zamišljenog života, spolja punog traktata o odanosti zanatu munjevite ishrane a iznutra svetkovine crvenog jasmina iznad stanja gladi.

Godišnjica

11/11-13/96

Godišnjica - a do juče sve je teklo po starom. PERESPAT'.

(Nastavi li se jutrošnja naprasnost (ΣΥΝΕΧΗΕ ΠΑΡΑΣΤΑΣΗ) razloga za obeležavanje samačkog rasipništva skoro da neće biti. Šta se to obeležava kada se jedno od drugog ne razlikuje više od sumnjive smene? A capite ad calcem).

Vreme smešta sve na svoje mesto - kaže se. A gde je smestilo jednolikost zaključka? Ad referendum? Kako može da se istakne, zapazi i, najzad, obeleži nešto što se suviše lepo ponelo prema praznini - čak se u njoj belasa, alere flammam.

Sklonost ka obeležavanju proističe iz delova napabirčene duše: nadaju se ujedinjenju na tačan datum. (PROK). Sa svakim zahvatom i dalje na rastojanju, uredno i kratko dišemo, pun kapacitet čuvamo za prelomni trenutak. Utvrđujemo da je to onaj koji obeležava (zaokružava) period vremena od određenog dana u jednoj godini do istog u drugoj. Kao da svi dani između, pre i posle nemaju sa tim ništa.

Strast ka obeležavanju, koliko god puna neophodnog simbolizma, u osnovi je, zato, puna greške, PROKAZA.

Ravnomerni dani, rana jutra, nepoderive noći (i lomljivi sutoni) sa nekakvim početkom i nekakvom skalom suviše su na ti, da bi od ova dva zadnja trebalo očekivati čudo. Niti se njima šta označava niti meri - osim kanapa proizvoljne dužine. Alter idem.

Ali, ako bi ih prećutali (godišnjice, a die), ako ih ne bi obeležili (podlegli toj vrsti nadahnuća, τωρα), ne bi se podvrgli lekovitosti zaokružene melanholije pažnje, rezultatskoj urednosti godišnjeg pominjanja onoga čega 19 godina, roditeljski poput majke nema, godinu dana podvrgavanog rečitosti tamošnjeg ciklusa stvari.

* * *

(Međuvreme). 6:03, uobičajeni stanar u uobičajeno vreme odlazi na posao - ne moram da gledam, dovoljno je što naslućujem (kroz desni prozor, zamagljen mrakom i upornošću, NASYP'). Chacun tire de son coté. Nema šta drugo da bude, uveravam se, primećujući da sličnost vreba na svakom koraku (ni danas nema razlike sa juče); ΑΝΑΚΟΙΝΩΣΗ: možda ću da složim (vratim na mesto!) dve tri knjige, razbacane papire, NASYPAT', podršku zatečenom stanju nevidljivih sudova (navike nadeva), mir stropoštan (niz krov kuće preko puta) u sve bleđe dvorište (ako i ono nestane - neće imati šta da se kosi na leto). Ovoliki potresi a tako malo buke (kao da radi samo maxilla, gornja čeljust, a donja vilica čeka), ne čuje se ni preovlađujući stav a toliko se računalo na borbu mišljenja. (Con dolore: da li je moguće da je krajnji rezultat uvek (tačnije: nepogrešivo) tužan, ili se radi o nerealnim očekivanjima i nedostatku zaraznog smeha?). Još malo pa će svanjivanje da uhvati maha (samo da sruši zadnju prepreku, kao glavni junak iz standardne priče), sklopiće se prednost u ponudu (izvršiće se razmena sa dnevnim svetlom) - skoro da će se prevazići žurba. Che sarà, sarà. ("Masking the business from the common eye - Skrivajući posao od običnog oka", W. Shak.).

Nezgrapno gnezdo, NAHVATAT', sve uočljivije na vrhu sve golije grane (dok ga je, jedro, lišće lagalo - upuštalo se u, štedro, neimarstvo), večito isti autobus što u sebi prevozi plavo neonsko svetlo (pre nekog vremena instalirano po nalogu najnovijeg menadžera za plasman i prodaju suštine ali, čak i to, svetlosni ο συνδεσμος, slabo je koga namamilo unutra): vreme je da se sve zaboravi, a da se svega seti odjednom je prošlo.

Ostalo je samo ovo vreme između - međuvreme, predvidljivo mada sa nejasnom prednošću vanile (cordon bleu), ni neobično ni prosta potvrda pregnuća, negde između amnezije i otkrića, dovoljno malo da se ne proglašava većim nego što treba spasom.

* * *

(Stvari i Vreme). Stvari uredno ćute. To što su razbacane (po podu) ne suprotstavlja se redu, čak se sa njim slaže - od prvih koraka (ΟΡΟΦΟΣ) do venca oko glave (oreola biljnog završetka, ΑΡΧΑΙΟΛΟΓΙΚΟΣ ΧΩΡΟΣ).

Spisak stvari (kancelarijskog materijala, uglavnom: makaze, lepljiva traka, bočica s' tečnošću za ispravljanje štamparskih greški (stratum super stratum), olovka, šešir, zastareo kalendar, PRYT', svežanj ispisanog i gomila neispisanog papira (ex officio), dve male, okrugle zvučničke maske za zvučnike Blaupunkt RL 5429 - bez njih samih - slušanje ničega aksiomatski vodi nečemu, ex necessitate rei); može mu se pridodati nešto novina i knjiga, dodatna tišina zastarelog sadržaja prvih, tojest nominalne visprenosti drugih.

(Obistinjenje sakupljačke strasti, mir utelovljenja, ustvari RAZRYV).

Sakupljajući predmete (pune zgodnih misli), slažući ih na police ili ih ostavljajući na podu (da se sami snađu, ex mera gratia), imajući sa njima izvestan dogovor o razmeni tvrdokornosti (družeći se sa njihovom neporecivošću), upravljamo pažnju na podršku makar toga - podstrek njihove nepomičnosti (sred ovolikog prevrtništva i kolebljivosti), zanemele sreće (od tolikog otkrića nikome nije prijatno dok ćuti), konačno: osećanja pripadništva istoj, lažnoj dugovečnosti, ex opere operato.

U njoj se predmeti (rasplinute stvari) i vreme (tiho otpadništvo) u jednom slažu: niti je vreme ublažilo stvari, niti su stvari očvrsle vreme - jedno se drugim poštapa kao kvadrat krugom, prelazi iz oštrine u zaokruženost principa, geometrijskim rezom vremena u stvari.

* * *

11/14-20/96

I pored toga što su roletne na prozorima podignute, ništa se ne vidi - suviše je rano za olako zamišljenu propustljivost. Ne pomaže ni otvaranje jednog od dva prozora (rasparena SER'GA) - osim što se ne vidi, ne čuje se ništa, ne dolazi na red od otpisanih duša.

Ne videvši i ne čuvši ih (razlog i suštinu), iako se vreme odluke primiče, mora biti da su se (opet) uspavali, mislim. A opet, ni to nije slučaj jer bi im se čulo disanje, a na licu videlo spokojstvo. (Mada je moguće da ih je, umesto spokojstva, u snu uhvatio nemir i da ne dišu dok ga se ne reše). (The king hath found / Matter against him / That forever mars / The honey of his language - Kralj je pronašao / Stvar protivnu njemu / I zauvek zaratio / Sa slatkorečivošću" , W. Shak.). U svakom slučaju, za sada ih nema a treba doneti važnu odluku. I bez njih (razloga i suštine), ona ne sme da bude bezrazložna i mora da se zasniva na esenciji. Kao što (u ovom trenutku, πρωι-πρωι, πεντεμιση) neko struže led sa prednjeg stakla automobila (pre nego što pređe na ostala), a motor automobila mu za to vreme radi (zagreva se), tako i razlog i suština moraju da čine logičan i nikom sumnjiv par (makar prerušen). (Poput Hiawatha-e, u Longfellow-ovoj "Pesmi Hiawatha-e", i njegove (Indijanske) devojke, kasnije žene, Minnehaha-e). Potpuno podignuti zastori na prozorima (i jedan od njih otvoren do pola) sasvim su dovoljna cena za njihovu pojavu (čak blagorodnost i, što da ne, smernost) a od njih (razloga i suštine) ni ovoga jutra ni traga ni glasa ne računajući, naravno, one lažne. ("Some cheats have pretended to cure diseases miraculously - Izvesne varalice tvrdile su čudesno isceljenje", Porteus). A možda su oboje (razlog i suština) svo vreme tu (u ovoj sobi) bili, ali su se, iskoristivši priliku bez roletni i jedan otvoren prozor, dokopali spoljne lepote odlaganja (SETKA i SEST'), poverovavši joj na reč kako ovako važna odluka može da se donese bez njih (solitudinem faciunt, pacem appellant), kao da će sklad odlučivanja sam od sebe da se nastavi tamo gde je prestao da impresionira i sam centar neodlučnosti. Sottise!

* * *

Nije nam jasno kud se dela (sva ona) jasnoća ali se ne mučimo mnogo: ostatke likovanja trošimo kao punu zamenu, VMAZYVAT'. (Građevinarstvo kao OSOKA). Oštre obrise onog zamenili smo statističkim (srednjim) vrednostima ovog, (Evropskog cvrčka Gryllotalpa vulgaris, Američkim Gryllotalpa borealis), verovanje sumnjom, sebe nekim drugim (stat magni nominis umbra). Od graničnosti mastila do pismenosti ubeđenja - prah krede; ništa od ničega ne razlikovati, duvalo toplo ili hladno (souffler le chaud et le froid). (Požrtvovanost pretopljena u ravnodušnost, POKROV). Dani poređani kao autobusi, tako se otvaraju, tako zatvaraju, svakog prevezavši do njegove stanice, neodgodivosti balsama, memorije iskoračenja (iz ovog u ono), sub rosa. Sve govori o procesu koji se ponavlja (o čekanju istog, semel pro semper). Soubrette. Nakon perioda smelih ideja i uspelih preokreta, dolazi do neverice i razočarenja, čak i Kwasind-a (karaktera iz "Hijavate"), najjačeg čoveka koji je postojao. (Na samom dnu, ne dovodi se u pitanje ni marvena poslušnost, servare modum). Ali, uvek nešto (ponovo) vrije, priprema se za trku Ladas, antički trkač poslovične brzine. Zbačeno i zgaženo, juri prema ornamentalnom trenutku. (Prekida sa posrnulošću, pada u rečitost, nadahnjuje se opisom slapa, γρηγορα). (Popravlja pismenost, predaje se knjizi, αργα). A što se (ovih godina) čini nejasnim i zaludnim, samo je taktička varijanta hranjenja sve halapljivijeg protivnika, nuđenje sitosti pre udarnog bljeska. Soyez ferme!

* * *

Dok pokušava da se razazna, u čoveku se povećava prisila umišljenosti (smanjuje spontanost beslovesnosti). Gleda (osluškuje) ne bi li do nečega došao, pritom mu ovo, na čemu je, izmiče. (Ne trpi jedno znanje drugo). Osvrće se po sobi, traži novo - a zaboravlja da zaviri pod staro rešenje. (Sve što je rešio bilo je trivijalno, sve što nije - skupilo se pod SOVOK i ćuti, opravdava se pred sobom). Odlazi do vrata, otvara ih, zatvara, pazi da nešto iza njih ne pređe u spokoj (το πλευρο), ili se na drugi način skameni (ο καθρεφτης). (Ovako se, to što je tamo, trza na svaki šum, više u negodovanju nego u strahu: vrsta nedodirljivosti prokaženog sveca - tanto buon che val niente). Zamišlja suvišne pojedinosti, daje im nezaslužen značaj (curenju kuhinjske vode pripisuje bahatost ispravnog trenutka). (Tantum vidit Virgilium). Odvija film u glavi ali ga prekida u kritičnom momentu, vraća ga u nazad kad, i tamo, ista neprekidnost izbija iz stvari, SOVSEM. (Tantæne animis cælestibus iræ?). (Diže ruke od savršenosti dangubljenja, sprema se na drugu stranu - samo da je nađe). Nije ni čudo što se sve prikazuje bolje nego što jeste - pravda se pred teorijom o harmoniji i skladu. Seda na krevet (ili na stolicu), dobija na pribranosti, ili razumevanju (na jednom ili drugom, važno je nešto da ga osokoli). Gledajući u tačku od koje je sve počelo (vraisemblance), prihvata rizik (sic volo sic jubeo; stat pro ratione voluntas): pozivnicu za bal tišine odlaže na jednu stranu, sve što bruji na drugu, sam učestvuje u nečem trećem, kao kap sažetom, tam Marte quam Minerva.

* * *

Poistovećujući svoju malu, konkretnu situaciju sa univerzalnom, opštom (čak apsolutnom), čovek i ima opravdanje i nema. ("A lovely purple, which we can destroy or recompose at pleasure - Blistavi purpur, uništen, obnovljen prema želji", Boyle). Ima ga zato što se njegova situacija izvela iz opšte (FARA), ali mu opravdanje nestaje pred nezainteresovanošću (dosadom) apsolutne situacije prema tako brzopleto (i samoživo) izvedenoj njegovoj. Teši se nečim većim (tel est notre plaisir), približava opravdanje ("Distance of recognizance bereaves - Udaljenost lišava priznanja", Keats), a dobro zna (iako možda ne zna) da se vekovi slažu bez merenja sa njegovim. (Kao što je njemu njegov sve (HATA), tako su njihovi sve njima (TORS)). Ide niz ulicu (skamenjuje se u čudu), sluti sporazum (miri se sa nesporazumom). (Uverava sebe da tu nešto mora da ima, ali šta - ni sam ne zna. "The difference between reason and revelation - and in what sense the latter is superior - Razlika između razuma i otkrovenja - i na koji način je ovo drugo nadmoćno", Watts. Na koji?). Prebacuje se od nemila do nedraga, nadajući se zagrejanoj sobi ispod pediment-a - FRONTON: odatle bi se dalo sagledati nešto umiljatije od puta u nirvanu, misli. Otkida mu se (pred očima) deo po deo smisla, sve dok mu se ne ukaže totalna besmislica bez srama, jedina ona ga shvata - uzdržana slika čula. Tempus edax rerum. Nije ni ovde (u sobi) ni tamo (napolju) a tako sve miriše na radijator i vrbu - kao da će da dođe do promene agregatnog stanja polegnutosti. (Η σοδα). Poredeći svoju, isključivu/nezaobilaznu situaciju sa fleksibilnim zevom nepomične (opšte), ustvari se kapriciozno ponaša - još jedino u njemu (kapricu, tvrđenju: Δεν ειναι τιποτα σοβαρο) nalazi prednost (opravdanje) za rasprostrtost svega ovoga što se ledeno valja u uvek i vrelo uvija u danas.

* * *

(Spolja i Iznutra). Ispod gornjeg, preračunava se donji sloj: ostati (dole) još neko vreme ili isplivati (na površinu). (I pokazao bi se i ne bi). (ΡΕΥΜΑ i ΗΛΕΚΤΡΙΚΑ ΕΙΔΗ). (Da ga čovek pita, kako reče Sandys: "Canst thou your reckonings keep? - (Ne) možeš li se držati (jedne) računice?"). Dva su lica - spoljno i unutrašnje (vidljivo i nevidljivo, ANTRAKT i ARKA). ("They sat, recline, on the soft, downy bank damasked with flowers - Sede, naslonjena, na mekoj, talasastoj obali, dekorisanoj isto takvim, talasastim cvećem", Milton). Prikazuje se spoljno, unutrašnje za to vreme pravi plan o bezbolnom učešću: iz slika Yves-a Tanguy-a 'Izvesnost Nikad Viđenog (1933)' i René Magritte-a 'Nevidljivi Svet (1954)' preskače u 'Vidovitost (1936)' ovog zadnjeg (gde, gledajući u jaje, postavljeno na stolu levo od njega, slikar na štafelaju završava pticu) - odatle može lako da preleti na ovu, spoljnu stranu. (I ono bi da primi, ili bar podeli čestitke). Olako rešavanje skrovitosti - udoban povratak enigme u hol trezvenosti pod znakom je pitanja. ("If people become discouraged, the kingdom of the unknowable may illegitimately annex parts of the knowable unknown - Obeshrabrenim ljudima kraljevstvo nesaznatljivog može neopravdano da prisvoji delove onog što znaju da je nepoznato", J.F.Traub, u "Nepoznatom i Nesaznatljivom (The Unknown and the Unknowable)", kritičkom prikazu knjiga J.D.Barrow-a, "Impossibility: The Limits of Science and the Science of Limits - Nemogućnost: granice nauke i nauka granica", i J. Maddox-a, "What Remains to Be Discovered - Šta ostaje da se otkrije"). Zato se (i ono što je spolja, i ono iznutra) prećutno razumeju: za uzvrat onom što se sve više krije, ovo se sve više prikazuje (suppressio veri, suggestio falsi) i obrnuto - za zasluge olakog prikazivanja ovog (što je spolja) ono (što je iznutra) pobira lovorike, suo Marte. Kud god se pogleda prikazano je pola (spoljno), druga polovina (unutrašnje) se sluti. (Da prvo nije celo kako tvrdi da jeste, svedoči drugo - prepolovljavajući ga). Hitnuvši samo jedno, ravno je efektu slabog oružja. (Telum imbelle, sine ictu). Dovršenost dva lica jedne glave (stara građa za još jedan, prevaziđen roman, simplex munditiis) opominje ih, međutim, na ugovor o deljenju priznanja, ostavljajući ih da, tako poslušni, i ovaj dan prespavaju spolja, probude se iznutra.

* * *

11/21-23/96

Daleko je do razdanjenja - dobro se vidi jedino samoća (osvetljenost raščlanjenja). (Osvetljenost stvari je njihova neobuzdanost). Ona je (samoća) kao jedan tih (i pristojan) nedostatak, nešto što se, samim tim što nepomično traje, na kraju ustali u kip. Taj se zasniva na blistavom porazu, ili jalovoj pobedi. (Zato su svi kipovi pomalo neadekvatno ispršeni). Koliko ko, u ovom momentu, i dalje živi za neki dalek dan, toliko mu se vernost računa u zaslugu. Virtutis amore. Čak i da se okameni (da, kao rečeni kip, motri razloge dvoivičnosti), neće mu se oduzeti ništa od rezultata takve jedne nepomične borbe (ali ni dodati). Spolia optima. Mahinalno ustajući i ponašajući se u skladu sa očekivanjima, ljudi se upućuju u današnji nedostatak tajne - automatizam i ćutnju zaboravljaju kao da ih se, u ovom (sve bleđem) času, lišavaju. Jer, ipak, razdanjuje se (znači - ide na dobro), a oni ukočeno reaguju na tako povoljnu vest. (Još malo pa će svako preći u svoj kip: spes sibi quisque). ("And fire their languid souls with Cato's virtue - I zapaliti malodušnost Cato-ovom vrlinom", Addison). Vixere fortes ante Agamemnona. Objašnjenje za nepomičnost predela proističe iz aneroidne stene (koncentrisan kamen, bez vazdušnih kanala,       ), ali je teško naći opravdanje za uzdržanost jednog, na kraju krajeva, sumnjivo isklesanog stava. ["Every error is a stain to the beauty of nature; for which cause it blusheth thereat - Svaka greška je mrlja na lepoti prirode (sic!); iz tog razloga od nje porumeni (sic!)", Hooker. Spretæ injuria formæ]. Sem ukoliko nije (sumnjivo isklesan stav) proistekao iz bezmernog jutra kao što je ovo (NATERET'), iz neminovnih okolnosti sa crtom nepromenljivosti (NEGA), bez suvišne patetike osim u kipu svakoga od nas, teres atque rotundus.

* * *

Slabo se za nečim povedemo (kažemo da nemamo za čim). Cavendo tutus. ("Yonder faithless phantom - Tamošnja varljiva opsena", Goldsmith). KAPKAN. Prezrevši paradno rešenje - ostaje nerešivost, zgodna tačka da se stane i pogleda u nazad. (Doux yeux). (Došlo je njegovih pet minuta). Nazad kao zasluga nepoznatog i nerešivog - kršenje navike omiljen mu je postupak, dorer la pilule. ("The faith of the foregoing narrative - Verodostojnost prethodnog pričanja", Mitford). Εχτες kao prepolovljavanje današnje laži. Pogodan trenutak (na pomolu izražajnosti izdvaja se utisak o orlu, KOMETA), a tolika nejasnoća, POTET' (kad ćemo, ako ne sada, to sebi da priznamo). Ne povodeći se ni za čim (prepustivši povodljivost koracima kroz bagrem i plot, en rapport - dopuštajući sebi samo scensku slabost, nadoknadu za poremećen sklad), sumnjajući u lako i brzo rešenje, upućujemo se u svakodnevnost kao u opšti rat, ΠΡΟΣΔΕΘΗΤΕ. Formalizovati ciljeve i zadatke, definisati metode borbe (navesti opravdana sredstva), zamisliti druge situacije (varijante fronta), postupati sa nepogrešivošću prvog ešalona - smireno i temeljno to učiniti pre nego što se zapadne u ovo sad: ΟΥΔΕΝ ΠΡΟΣ ΔΗΛΩΣΗ. Corruptio optimi pessima. Razuveravajući se neprestano (konstanta in ambiguo zamešana u testo uverenja), gubeći jedno po jedno od onoga za čim smo se poveli u datom trenutku - dospeli smo do ovoga do čega smo dospeli, izvesnog stanja panteonskog trijumfa zbog efikasno isteklog vremena uprkos nedostatku realnog rešenja. Inde iræ.

Čovek Koji Prevrće Po Đubretu

U naselju je i čovek koji prevrće po đubretu.

La poverta è la madre di tutte le arti.

Ne izgleda jadno i nepristojno kako bi mu, po utvrđenom stereotipu, takva aktivnost nalagala; naprotiv, sportski je obučen i za toliko energičniji, tačnije žilaviji, u dobroj kondiciji i neprestanoj akciji - i kada se vrzma oko đubreta, i kada užurbano nekud otpešači (ΕΙΣΟΔΟΣ) ili se odatle vraća (ΑΠΑΓΟΡΕΥΕΤΑΙ Η ΕΙΣΟΔΟΣ).

Kratko podšišan (FASON), u trenerci i patikama pristojnog kvaliteta, olimpijski (rigidno) korača prema kantama sa đubretom, plen (za danas) stavlja u plastične kese i komandantski se vraća da ih odloži u prtljažnik automobila bele boje, srednje veličine, Japanske proizvodnje.

(La propriété c'est le vol).

("He does possession keep, And is too wise to hazard partnership - I te kako održava posed, I suviše je mudar da (sa njim) ugrozi ortakluk", Dryden).

Skupljanje đubreta mu je jedna od strasti, sudeći po ne dangubljenju tojest vojnički obavljenom poslu možda i glavna - zaključio bi čovek iz ovog šturog opisa da tu, kao i uvek u takvim slučajevima (pars pro toto), nije moguće napraviti još par pretpostavki.

Prva je da on to ne radi u strasti nego u žurbi da ne bude primećen iako, svakako, ima neki profesionalan (normalan i legalan) ugovor sa nekim ili nečim o svemu tome, ali mu nije prijatno da, dugo se vrteći oko kanti, obznanjuje takvu svoju dopunsku zaradu.

(Ir por lana y volver trasquilado).

Druga pretpostavka je da mu je to jedini izvor prihoda (l'argent) mada, kako je rečeno, tako ne izgleda, sem ako taj svoj (spoljni) izgled (dobar kvalitet patika, trenerke i automobila) nije nekakvim potezom (naporom, posebnom volšebnošću) on sam udesio, ne bi li tim prerušavanjem prikrio srž stvari.

Ali je takođe moguće da on (FANTAZER), prevrćući po đubretu i nešto od toga naglo odnoseći kako bi ostavio utisak da je to ono po šta se tog trenutka zaputio, ustvari svo vreme traži neku vezu, nešto značajno jako između sadašnjih otpadaka i prvobitnog smisla, teoretske entropije i praktičnog truljenja, pobede u ratu i poraza u miru, sitosti u nesreći i gladi u sreći, provlačeći se vrstom frontalnog tunela, između naslaga potrebe i slojeva odbačenosti, kao častan inženjerac bivše jurišne brigade, taložeći svu tu drčnost u stanarski otpad.

* * *

11/24-26/96

(Krajnja Ploča). Na dve strane kraja: ovo se rasprostire ovamo, ono drugo tamo. (Jedno se priprema, drugo rasprema). Savoir faire. ("But on rode these strange horsemen, With slow and lordly pace - Ali nastaviše da jašu ovi čudni konjanici, Gospodstveno sporo", Macaulay). Jedno se bavi zapažanjem, drugo prekrivkom. (Što jedno otkrije, drugo sakrije). Savoir vivre. ("But even-paced come round the years - Ali istom brzinom se vrte godine", Whittier). Kraj im služi kao metafora - radi se o običnoj ploči. (Ci git). Neda da se (sa jedne na drugu stranu) proviri, ni da se pipne, mada izvesna mogućnost prolaza ne može potpuno da se otpiše. ("A dim gleam the paly lanthorn throws - Bledunjava lampa baca škiljav sjaj", Gay). U principu, takva ploča se ispreči u zadnjem trenutku. (       ). Gde je dotle bila i šta je radila, pita se ovaj sa ove strane; onaj drugi, sa druge, raskrstivši sa detinjastim potezima, tek se još malo slegne. Nadmudruju se o tome što im, između, liči na prepreku - a ustvari je spona (NORA). Jer, dok ovaj rije, buši, struže i glača (OSA), a onaj se za to vreme ježi (OSTATOK) - jedan drugom kroz ploču nude amalgamski beg, obložen mešavinom metala i žive (kao državni analitičar slavoljubivošću). [Ako bi ploču nešto diglo u vazduh (lažno nadahnuće, et hoc genus omne), i stvari se izmešale (poželjnost i obećanje, et id genus omne), svaka bi se (maskirana onom drugom - excerpta) povukla na pogrešan odmor - u lako ispunjenje, ex capite]. Sta viator, heroem calcas. O krajnjoj ploči (koja se tako zove jer se, i ovom i onom, nalazi na kraju) postoji sijaset priča, anegdota i laži ali se ona, i sama se sastojeći iz toga, na isti način brani: sama sa sobom priča, smeje se, jedino laži se kloni.

* * *

(Sneg). U neprovidnom jutru uloga snega je da se nešto zabeli. (Ars longa, vita brevis). On počinje borbu, kasnije se u razdanjivanje uključuje nada, skoro pobeda principa. ("Beauty provoketh thieves sooner than gold - Lopove je pre izazvala lepota nego zlato", W. Shak.). Ovaj (prvi) sneg ima, znači, to (izbeljavajuće) opravdanje ("Eden, and all the coast, in prospect lay - Raj, i cela obala su na vidiku", Milton), ali i druge razloge: odvraćanje pažnje, prekrivanje navike i postizanje tišine. (La patience est amère, mais son fruit est doux). Pažnju odvraća sa neporecivosti u pročelju (ZAVESA), naviku prekriva kao majstor dleto značajnim pogledom (ZAVET) - u tišini se udaljava od svega toga, bez reči (ZAVOZ). Sneg: i tu je i nije - koliko je u ruci toliko je iskliznut. (Ni u mislima da se skrasi: čas veje, čas im se sklanja sa puta, en plein jour). I na vrhuncu - ne ostaje mu drugo nego da se raspe u dodiru sa prvom sumnjom. (Ignoscito sæpe alteri, nunquam tibi). Zato i jeste rastresit: sve što zauzima - glumi. (Το ενθυμιο). Preko svega je a nije preko ničega, izbeljava a sve je plavičasto, savršen a sipa bez zaključka, agregatan a zaražen kaleidoskopskom prelaznošću, ponaša se klinički sa samo jednim čaršavom, previđa gluposti tako što ih zatrpava, odlazi na seansu a pada sa prvog drveta, miriše na praznik a tek je ponedeljak, izbegava povorku a od nje se sastoji, sve što radi čini iz nehata: iz njega i bode oči onemelošću polarnog prašnika, en vérité.

Čovek

Već sam pogled na čovekovu konstrukciju ispunjava užasom pre nego divljenjem. (Il sent le fagot).

To se nekud i pomera (kreće se kao da se, i tamo, ne brani od misli): tolike ruke, noge i glava - a takav završni sklad. Παστα.

Ceo jedan organizam milosti i zla - a predstava tek što je počela.

(Telo kao logor duše, koža kao šatorsko krilo - logorovanje pod čelom). Il penseroso.

Na osnovu čega je to uopšte stabilno (misli o sebi, astmatično se ježi).

Hoda gore dole (završava poslove tako što se vraća iz lova), pada u stolicu (gleda da dođe sebi od istine). Stavlja PERSTEN' .

Na sredokraći je - niti je tamo, ni ovamo.

PERESKAZ.

Toliko smisla, a besmisao je ono što mu ne da mira ("In what particular thought to work I know not - Kojom drugom mišlju da se bavim, ne znam", W. Shak.) -gde baš njega da snađe svest? (Kao da u nesvesti ne bi bilo isto, samo uljuljkano).

Ako se ne udubi - čini mu se da valja (il conduit bien sa barque), oneraspoložen - posumnja i u to (il a le diable au corps).

Sa svim prohtevima će lako, samo da uhvati trenutak bezočnosti. (U ugodnom predvorju čekaju ga žmarci).

Ni sam u njega nije siguran a laća se objašnjenja, ostavlja utisak da zna šta radi a sam sebi ne veruje. (Il est plus aisé aisé d'être sage pour les autres, que pour soi-même).

Sve je upropastio, samo je pitanje vremena kada će da prizna, a opet, da nije potegao - ostalo bi ni na čemu (immedicabile vulnus).

Šta god da pomisli (bilo šta da uradi), ili da se ućuti (nestane niz reku), ili da vikne (izdere se na Grus, između Microscopium-a i Aquarius-a), piše mu se isto: ništa mu se veće (poput astre, biljke sa zvezdanim cvetom u preduslovu otvaranja) neće otvoriti u stisnutoj šaci punoj ideje o beznačajnom učešću i značajnom boravku, in foro conscientiæ.

* * *

11/27/12/02-03/96

Važno je imati ćošak (ugao, PERRON, το δχειο) da se skloni preostalo.

(Šta je to što je preostalo najbolje znaju oni kojima nije preostalo ni to, jure divino).

Da se složi po zasluzi (naklonost, uspomene, otpor), osigura od nepredvidljivosti, zatim zaboravi. (Jure humano).

Ali ne potpuno jer - naklonost bi presušila, uspomene se povukle (u najmanju ruku postale blede), a otpor nestao.

Izbledelih uspomena ovo jutro bi se svelo na jedino vidljivo, bez naklonosti u njemu bi se ustoličila ravnodušnost, bez otpora došlo bi do ranog ropstva.

A sigurno sklonjene (nezaboravljene) uspomene predaju se naklonosti jutra s' merom, računajući da će pobuna (otpor) doći u pravi čas.

* * *

(Posmatrajući Veverice sa Prozora). Živimo u šaci vremena a ponašamo se kao da smo mu napunili ruke - kao ove veverice ispod prozora što nemaju meru.

Toliki sneg a one se prse.

("Figures harder than the marble itself - Figure čvršće od samog mermera", Dryden). Pritom, sa naglim, za njih karakterističnim pokretima - koliko su skupile toliko su rasule.

Naravno, to se tako čini - sakupile su sve što je trebalo a ovo se zgodno igraju, skreću misli (odvraćaju pažnju sa neizbežnosti, ex propriis).

Nimium ne crede colori.

Pa ipak, i uz svu zaslugu, šta slute osim nepoverljivosti (osim što se trzaju na najmanji šum?). Ne sme čovek ni da se zakašlje - beže uz granu.

(Kače se o budući prah,       ).

Po kablu između dve bandere trče kao po sponi razapetoj između busanja i straha.

(PROSPEKT).

Verovatno to tako rade jer su to tako shvatile.

Inače bi se zamislile, ne bi dugo reagovale, možda nikad.

(PROTEST).

Ovako, posmatrane sa legendarnog prozora (samoće ili otkrića, zavisi u šta se gleda), prevrću se u značajnom snu, ex post facto.

Sanjaju kaleidoskopsku sezonu, pogodnu za ove sumnjive priče, spisak dana koji lažno raste (prepisuje jedan isti sat).

(No es oro todo lo quo reluce).

A možda im te priče služe kao paravan (napitak, SAMOVAR) - sve ovo ovako lako izvodeći, možda tajno rade na nečemu težem.

("The cause of reflection is not the impinging of light on the solid or impervious parts of bodies - Uzrok refleksije nije udar svetla u čvrste ili neprobojne delove tela", Newton).

Na nečemu obešenom bez nedoumice između neba i zemlje, punom veveričje radoznalosti kao da samo sa njom računa, kao da bi nečije drugo učešće smetalo jarosti uramljenoj ovim (svevidećim) prozorom, onemogućilo je da ovekoveči još jednu, uskoro bestrzajnu sliku.

* * *

(Odsustvo i Mnoštvo). Kad toliko misli proleće kroz glavu, to čine da ona (sama) ne bi letela kroz njihovu, ćutljivu šumu,   C   C b, lex loci.

Ali često prođu minuti, sati (nepopustljivost vage kao potvrda merenja, BEPHOCTb, lex non scripta) - a od misli ni traga ni glasa.

(I kad se, nečim zadovoljene, naglo pojave - to kratko traje).

Iz dijagonalnog stana čuje se priča (liberum arbitrium, od ophrvanosti glasom do zaokružavanja zvukom). Prostiranjem do ovde rešava se nelagodnosti, ne i bezvrednosti. (Ponašanje govornika kao prerušena sitost, forma stvari izvedenih na praktičan teren, εφαγα).

Nešto negde predstoji, oseća se u nedostatku, krije u prednosti. (Τα θαλασσινα). Le vrai n'est pas toujours vraisemblable.

Nešto što se iz glave povlači kao iz neobavljenog posla (levamen probationis), iz mnoštva kaplje u odsustvo misli (iz jedne u drugu prevaru - prikazujući se preterano, kao da ga nema), zamišljajući se kao svečano i lepo (leve fit quod bene fertur onus), iskošeno poput zastavice za obeležavanje mesta boravka tvrdokornog opisivača ovoga svega, punog reči o dva, tri dragocena momenta.

* * *

12/04-05/96

(Ciklus). I jutros, po starom: voda, prelivajući se kroz radijator sa pažnjom, uliva poverenje, čovek koji u 6:03 izlazi iz zgrade i ulazi u automobil upravo je to učinio, opasnost od nerazumevanja otkrivena je na vreme - imajući u vidu uhodanu podršku događaja i stvari, nema razloga za paniku. (Littera scripta manet). ZNAT'. Na sve se, bolećivo, dodaje simbolika tišine - tako se dolazi do zasluženog mira. (Lis litem generat). ("To be always polite, you must be sometimes insincere - Da bi svo vreme bili učtivi, ponekad morate da budete neiskreni", Reade). I taman kada se učinilo da se sve sredilo (litem lite resolvere), puna podozrenja voda u radijatoru se zaustavila, čovek je izašao iz automobila i ušao u zgradu, nerazumevanje je počelo da narasta - iako je samo došlo do prirodnog (normalnog) vraćanja na početak: u međuvremenu, naime, dan je bio istekao i pala je dugo već ne tako vedra noć. (Locum tenens). Po pravilu (i inače) grejanje se tada isključuje, vraća se i onaj koji stalno kasni, a nerazumevanje se izvlači ispod čaršava razumevanja i proteže pred spavanje (tačnije, time se krasi a ima drugi plan - locos y niños dicen la verdad). Kao da se nije desilo ništa (το φιλμ), sve se vratilo u početno klupko, voda, čovek i nerazuman osećaj prevarenosti, i dok se radijator hladi a čovek stavlja naočari uz drhtaj lampe (i zuri u sebe, longe aberrat scopo), nerazumevanje dobija na snazi, izvlači se iz dnevne ukočenosti, iz fioke, kutije sa čajem i opsednutosti sopstvenim računom, cenom za drskost kojom je, jasnije nego što je predviđeno, sve beznačajno počelo značajno, locus classicus.

* * *

(Analiza). Kada se sve sabere dovrši se jedino brojanje - ne i ono što se sabralo. (Ničija se suma ne zna pre vremena). Honos habet onus. Dodajući se jedan na drugi, događaji (kao i stvari, Ilias malorum) učesnika okoštavaju, čine ga sve ćutljivijim posmatračem. Na vreme je prestao da glasa, govori, predlaže. ("All the arts of rhetoric, besides order and clearness, are for nothing else but to insinuate wrong ideas - Sva veština govorništva, pored naređenja i jasnoće, služi da ulije pogrešne ideje", Locke). Ni u zapovesti ne nalazi ništa (incredulus odi), a kamoli u povlađivanju preovlađujućem mišljenju (ΑΝΤΙΚΕΣ) - još manje, međutim, podnoseći disidente nije se (poput onog glavnog) sklonio na (Vermont-sku) farmu, iako se latio ruralnog strpljenja, id genus omne. (Sve će doći na svoje mesto, zna, kada to mesto ne bude ovde. Il faut attendre le boiteux). ("Set honor in one eye and death i' the other, And I will look on death indifferently - Stavite mi čast u jedno oko i smrt u drugo, I gledaću na smrt ravnodušno", W. Shak.). Sabravši i ne iznenadivši se rasipništvom zaključka, preostaje mu dominantan pauk na donjoj lajsni brižljivog prozora - taj bi da dele promućuran stav o neophodnosti štednje. (Zašto bi se inače okamenio van urbane mreže, NAOTREZ?). ("Upborne with indefatigable wings - Podignut neuništivim krilima", Milton). Mogućnost udruženosti (sa trajno razglobljenim insektom), međutim, drži na odstojanju - time se (ona sama) ne troši, štaviše zida se, nadgrađuje, penje (NAPOKAZ), ali se pri vrhu stresa, posluživši se rezultatima analize zbira u trenucima naglašene samoće rezultata.

Greška i Bezgrešnost

12/06-17/96

Gledajući na sat (od čijeg pogona jutarnja tišina dodatno oslepi) ne vidi mu se korist: ako odbrojava to čini i sebi, ako to ne radi vreme je da se zameni. Nolens volens.

("After that the holy rites are ended - Posle toga sveti obred je gotov", W. Shak.).

Zabavljene sa njim (satom) kao sa sračunatom nepogrešivošću, ostale greške nas uzalud plene - predstavljaju se povoljnije nego što jesu (foi en tout) da se ne bi osećale odbačenim.

Svet zasnovan na greškama nije ništa gori od ulepšanog sveta - taj se, uz podrazumevajuću licemernost (fuyez les dangers de loisir), ušećerava suviše napadno, nesimetrično, osećajući se u bezgrešnosti kao u đakuziju.

Realnost greške njena je vrlina. NAPERSTOK.

("He blushes; therefore he is guilty - Pocrveneo je; prema tome kriv je", Spectator).

Propoved o nepogrešivosti slama se na prvom koraku po sobi. ("'Tis the wish to look wise, not knowing how - To je želja da se izgleda mudro, ne znajući kako", Moore).

Kud god se pogleda - sve se uvija u grešku. Το καταγμα. (Ako mu se nametne bezgrešnost, NAPOR - ni danas neće nikud stići, pravda se).

A opet, svestan da ovako više ne ide, popravljač sveta ne zna šta bi sa greškom: da je odbaci bio bi prepušten dosadi (no hay cerradura si es de oro la ganzúa), da je sačuva ne bi se od nje odbranio (noli irritare leones), zato je pretvara u bezgrešnost (noli me tangere), ubeđuje svoje učenike u nju (i sam ubeđen u častan podvig).

Jedino u čemu se, opet, prevario je u tome što je nepravilno poredio: greška se meri nepogrešivošću, bezgrešnost se čuva za greh.

* * *

(Zapisano povodom prigodnog, predbožićnog recitala, emitovanog preko PBS kanala)

Oplemenjenost: vrlina u momentu kada su iščezle druge - primećuje se po boji oslonjenosti i vilinskom zvuku. (Η πολυθρονα i STREKOZA).

Sivožuta spolja (patina se uvek preporučuje), tiha (otmena) iznutra - zveči na rasut sneg ili ton iz akustične gitare, aperçu. Pojavljuje se kad joj se najmanje nada (uigrano opravdanje još jednog bahatog doba, STROKA), drskom promenom koncepcije nalazi lepu reč i za doskorašnju bezobzirnost, æquo animo.

U polumraku studijske sobe sa umereno razgorenim kaminom, tojest sa podrazumevajućom naklonošću recitaciji, baladi (dopadljivosti iz nominalnog vaspitanja čula: TONNA), praćenoj odgovarajućim gudačkim instrumentom (njegovom vanjštinom uglavnom - spoljašnošću posutom kriogenskim lakom), oplemenjenost se nudi kao logično izbavljenje smisla: i izvođači i publika za tako potrebnom scenom na kraju krajeva čak do ovde su došli. To što je ona nerealna, âme de buoe (sa opštom predstavom sveta u raskoraku, à main armée), zaboravlja se tako što se u prisutnima osećaj prenebregnuća (crede quod habes, et habes) poistovećuje sa uljuljkanošću trenutka.

Ističući naprasno stečenu oplemenjenost u najviše odlikovanje plemenitosti kao fenomena (Croix rouge), članovi ovako finog kružoka u prigodnoj (prazničnoj ili pretprazničnoj) situaciji, svoje umilno ponašanje predlažu kao osnovu za zaborav, mogućnost za nastavak (aide toi, et le ciel t'aidera) - kao malu belu nevinost racionalno isplaniranog popodnevnog časa očišćenja.

* * *

Vreme kao iščekivanje: nešto što se izmiče (to što se očekuje). Absit omen. Pre se sluti nego što se vidi (i kad se nazire drži se po strani) - nejasno mu znači više nego jasno. Νερικοςηο.

Ne da mira ni sebi ni drugima - (to što se očekuje, ab initio) uvek je u lakoj, skoro brižnoj panici (lažnom savezništvu, ab intra). TREVOGA. ("Let tigers match with hinds, and wolves with sheep - Tigrove ukrstiti sa košutama, vukove s' ovcama", Dryden).

Oseća se iza zida, prozora i vrata a opet - njima je odvojeno (smešteno tamo). Ab incunabulis. ("Knock at study, where, they say, it keeps - Pokucaj u radnu sobu, gde, kažu, obitava", W. Shak.).

Njegovo je da se iščekuje, da se uprede u lan (vrsta vlaknaste nedostižnosti) - da se ne šeta po stanu bez potrebe (ad libitum).

Uvek mislimo: nešto će da se desi - iščekujući ga, zurimo kroz prozor, izlazimo kroz vrata (mislima kroz zid). (Ad astra per aspera).

Nešto što kasni ali se, po tom dogovoru, predstavlja da stiže. (SKORO).

("To, Achilles! to, Ajax! to ! - Napred Achilles! napred Ajax! napred!", W. Shak. Animo et fide).

Princip iščekivanja - ono što se iščekuje i iščekivač postavljeni tako da jedno drugo održavaju držeći se na predviđenoj daljini, pazeći da nijedno ne pređe liniju razdvajanja i prikaže se drugom u punom svetlu jer od iščekivanja, tada, ne bi više bilo ništa ali ni od iščekivača: ostao bi tek ravnodušni uzdah gospodstvenog prepada gizdave dokolice iznutra.

Što Postoji i Što Ne Postoji - II

12/18-20/96

Jedan je svet koji postoji, drugi koji ne postoji. (Evo ovaj postoji, onaj drugi ne postoji. Ποτε εγινε?).

Ovaj što postoji očigledan je, zamisliv (ad captandum vulgus), onaj drugi njegova je suprotnost: niti je očigledan niti se može zamisliti (dignus vindice nodus).

Onaj što ne postoji ne zanima se ničim (consilio et prudentia), ovaj što postoji bavi se svim i svačim (constantia et virtute).

Ko izađe iz onog što ne postoji - uđe u ovaj što postoji (RAZYGRAT'), a kada napusti ovaj što postoji - vraća se u onaj što ne postoji (ROK).

Ko se igra vatrom u ovom što postoji - otkupljuje mesto u onom što ne postoji, ko se skrasi u onom što ne postoji - dovuče pepeo iz ovog što postoji. (Fama semper vivat).

Kada je došlo vreme ovom da postoji - onome je prošlo, zato ne postoji. Αναλογως.

A kada dođe vreme da ovaj što postoji ne postoji, onaj što do tada nije postojao ima da postoji. En règle.

Tako da od njih dva uvek jedan postoji, drugi ne postoji. (Chacun à son goût).

Onaj koji u datom trenutku postoji, pozajmljuje glavu onom što ne postoji; onaj koji za to vreme ne postoji, dolazi glave ovom što postoji. Ex more.

Sve dok cela sablja iz pola kanija (ROZGA) ne poseče glavu ovom što postoji (ab ovo), i posadi bezglavu onom što ne postoji (ab origine), da je ne bi više lupali o onom drugom što postoji i što ne postoji. Absit invidia.

* * *

(Bezbednost). 5:55 a sve je već davno ispričano - isto tako pravilno, skoro jednolično (tri petice za jednu pozornost, foi pour devoir). (Kao beli niz ružinog rasada - pun pažnje i melanholije zakasnelosti).

("There is no uniformity, no norma, principle, or rule, perceivable in the distribution of the primeval natural agents through the universe - Ne postoji skladnost, normativ, princip, ili pravilo, koji bi se mogli primetiti u raspodeli prvobitnih agenata prirode kroz kosmos", J. S. Mill).

Iako je (opet prazan) autobus sišao niz (još mračnu) ulicu i tako, u ovom redu stvari, stavio do znanja da ne treba previše očekivati sledećih pola sata, oseća se (i pored takve neoborivosti) da sve treperi - zategnutost slučaja (zapetost utehe, POSTANOVKA, fons et origo) vreba ispod ravnodušnosti rešenja.

(Čak se i ubod mišlju računa u avanturu). Flosculi sententiarum.

Počinje klasičan dan. (Flux de bouche).

Svi koji doguraju do njegovog kraja preležali su mu početak, svi drugi (nesnosno poranili) sa prvim satom prestali su da se sjaje.

(Finem respice).

Izaći u susret izazovu nadahnuća (doći u iskušenje da se sve promeni - nagla i uspešna revolucija, ντυνομαι), ili se ne upustiti u popravku ni danas (pristati na ravnodušnost i pomirljivost, νυσταξω)?

(Finis coronat opus).

(Ustajući sa stolice), prinoseći šolju sa čajem nepogrešivosti, utoljavamo žeđ svojoj prvoj i zadnjoj grešci - pristanku na ovu bezbednost.

* * *

(Gozba). Nešto je sevnulo ali se ne zna šta. TRESK. Verovatno automobilsko svetlo, u rupi nepomičnog (i dalje mračnog) prvog stepena jutra, ili FARFOR. Jutro je (i simbolički) ukočeno, liči na dosluh sa starom istinom, inter spem et metum. (Stara je istina da od ovako ranih obećanja teško može da ispadne solidan dan). Sastrugavši led sa sopstvenog vozila, radnik na održavanju kompleksa zgrada zaleće službeni džip sa raonikom, vrši manevar napred-nazad uklanjajući sneg sa parkinga, praveći pravilne (skoro dragocene) ivice snošljive providnosti - šavove ili zidove za iznenadni zamak? (Ko se tu useli imaće velike sobe i dobar pregled). Intra parietes. Dokle se (sa svim ovim) doguralo, najbolje se vidi po značajnosti ovog trenutka iz koga blješti da ni ovo - nije novo. Cadit quæstio. Ali, ni sa rutinom nema šale. Treba sve to umeti i znati, bez obzira što se ponavlja. Održavati važnost odnegovanoj sitnici, ne preterati u brižnosti ali ni malicioznosti. Obraditi kraj i početak (FRONT), pobrinuti se za sredinu (FRAGMENT). Izvaditi plen (delove šapata), raspodeliti ga na ravne delove za sve na ovoj gozbi. Veliki (svečan) sto ukrasiti neizostavnošću, belim rukavicama poslužiti nezapitanost. Imati sluha za protivrečne misli, omogućiti im pir (pridržati FRAK). Ni od ove gozbe ne praviti senzaciju (i ako neko od prisutnih to bude zahtevao). Znati za meru: to što je (od ovog jutra, νωρισ) ispalo više nego što se očekivalo - primiti sa pažnjom i uviđavnom korektnošću, ali ne premašiti nominalni prag (η ουλη) osećajnosti. (Ožiljak osećajnosti kao isečak panorame, natale solum). (Natura lo fece, e poi ruppe la stampa). Polarna kreda: biti pristojan po svaku cenu, uzdržano se gostiti svim ovim kao da se ne radi o vrhunskom delu snega iznad leda nego o prazničnom jutru pred odlazak kući.

1997

01/06-08/97

(Nova Godina). Upornom vremenu ne izmiče ništa: i godine smenjuje kao na dlanu. Allez-vous-en!

("Never to be infected with delight, Nor conversant with ease and idleness - Nikad se ne zaraziti ushićenjem, niti se upoznati sa lakoćom i dokolicom", W. Shak.).

Zbog toga mesecima, danima i minutima ne preostaje drugo nego da se poređaju još poslušnije: njihovo, manje, smenjivanje uračunato je bez pogovora u ono veće, au naturel.

Komadi mraka a već bljeska na jutro (FON), kasnije dan ceo a već pritajen pred veče (GORN). (Ni obistinilo se nije a već se za drugo uhvatilo).

Samo po sebi, smenjivanje sezona, sati i jedne nedoumice drugom, ne bi predstavljalo neprijatnost (retrospektivno iznenađenje) da se tu ne radi o dvostrukoj nameri. (Benedetto è quel male che vien solo).

Sa jedne strane insistira se na večitoj istini, sa druge - laskavost laži dovršava se slatkorečivošću povlađivanja.(Fax mentis incendium gloriæ).

Propisno sprovedena i uredno zapečaćena i ova, najnovija smena (jedne godine drugom), samo je formalizovana sekcija u suštini razmaženog prohteva temporalnog izbavljenja iz istine - Fata obstant.

[Mišljenje mišljenja (noesis noesos), Aristotel, c/o M. Đurić - posredovana natčulnost ili bivstvujuća ozlojeđenost, najviši oblik delatnosti ili ritual transcendentnosti, preinačenost groznice ili groznica preinačenosti, pokriće Boga ili Bog kao pokriće?].

Ο καινουριοσ χρονος: dok se jedno zamenjuje drugim (u, takozvanoj, novogodišnjoj noći), ovekovečava se prvobitni utisak o slobodnom padu kroz originalni nabor navodnog kalendara, po kome se (u tom trenutku) sve ovo ovako nežno i dešava da bi se odagnala misao o predstojećoj grubosti još jedne godine.

* * *

Između Pola Jedan i Jedan: Beznačajno nanišanjeno rasipa se (sa takvom lakoćom se predstavlja, ex professo) najnoviji laki sneg.

(Veje a snebiva se kao uzaludne misli, FOSFOR: evo ga, tu je, a negde drugde kao da je, silikon a proteinski se svetli, ex usu).

Promiče, a kao da ni to ne radi. (Lebdi od lakoće učestvovanja).

Čas u stranu preleti, čas odstoji u centru, prelak za pad - ne pada, ex voto.

Niti šta dodiruje, niti se gde usmerava - prostire se umesto da se sleže, goutte à goutte.

I doskočio bi i ne bi (i proneo bi vest i otćutao je).

Expertus metuit. (Obitavati u sebi - zalagati se spolja).

Da oteža pošao bi na dole, da olakša krenuo bi na gore - ovako taman je dovoljno lak i težak za to stanje naizgled posrtanja. Μετριοσαο.

Kao kad proveje laka sumnja, neverica ili podozrivost (sa razumnom dozom ushićenja, fidei defensor) - opravdani trenuci između tla i uznesenja, dozvoljena mera levitacije (lebdenja), NAGOTA.

Da je u pitanju nešto teže već bi se polomilo, da je pak lakše ne bi se kod prozora zaustavilo. (Gaudium certaminis).

Ovako, ni mnogo teško ni sasvim lako, tek tabla putokaza (nekoj vrsti prilagođenosti, fide et fiducia), niti odstupa niti napreduje, niti se obistinjuje niti gasi - izvodi primerni ples po ničemu (fide et fortitudine) to istrgnuto vreme ranog popodneva (između pola jedan i jedan) kada se sve drugo zaledilo od nesnosnog značaja.

* * *

(Garaža). Iz sobe se gleda na garažu. (Loci communes).

("Enterprises of great pith and moment - Preduzimljivosti velike ubedljivosti i trenutka", W. Shak.).

Nesimetrična, golubija (uzvitlana grao) - deluje solidno. (Čak se i jedna bandera odvažila na isti takav stav sa njene desne strane, in pace).

Pritom, dobro se vidi samo bočni zid garaže - sve drugo, uključujući jedna do drugih vrata sa njene prednje strane, već je sumnjivo iskošeno. (KATOK). A i taj, bočni zid uveliko je ispucao.

(Poodmakao put sa druge strane patine ili en revanche?).

I tu bi bio kraj crtice o garaži - kad bi se o njoj radilo.

(Η οραση).

A radi se, naravno, o tome da, gde god se zaustavili (intra muros), iz bilo koje sobe pogledali (insouciant), gledamo u nešto prozaično (odnekud prepoznatljivo), ovnujski nepomično (sebi ostavljeno), golubije boje (smernog iščeznuća), svrhom podzidano (natkriljeno sumnjom), mrvom razvaljeno (ispucalo korom), zamršeno upotrebom (vetrom razmršeno), probodeno ciglom kao očnim kapkom, istureno hirom dvorišnog kosmosa, pomereno prema nadi da će da zablista pre nego se smiri. Placenta.

Što Se Vidi i Što Se Ne Vidi

01/09-10/97

Što se vidi pršti, što se ne vidi njiše se. (Što se vidi isprsi se (VOSTORGE), što se ne vidi pogureno vreba (PASHA)).

Jasne ivice, očnjaci, građa (što se vidi) - neospornost značaja; ublaženost, stišanost, izdržljivost (što se ne vidi) - pohlepa beznačaja. (Ne tentes, aut perfice).

Postavka ulice (nešto silazi - autobus, nešto se penje - poraneli đak), Januarski muk - zev leda, avion sa poslovnim ljudima korektnog držanja (ni firmes carta que no leas, ni bebas agua que no veas), prekrojavanje neinteresantnih sudbina u apatičnom protektoratu, neuništivost stanja, nedokučivost lampe iznad levog ramena, neraščlanjenost preovlađujućeg stava (nihil ad rem, glupost u završnom krešendu) - karnevalski bljesak glomazne (teške) slike, prekrivene alkalijumom. (Velelepnost neporecivosti u smislu u kome je grafički data, ο ναος).

[Sudar velikih razmera (što se vidi udarilo u što se ne vidi) - a s' bagrema kaplje samo smola, inopem copia fecit].

Što se vidi naslonilo se pod punom spremom u naslonjaču: klateći se gore-dole levo-desno zaklanja što se ne vidi, da ovome ne bi palo na pamet da može tek tako da se vidi.

* * *

(Ravnodušnost i Surevnjivost). Šta se, opisano, ne uznemiri, a šta razgnevi? Nešto jeste za opis (RASSKAZ) - ono što se ponaša kao da ništa nije bilo (sang-froid), a nešto nije - ono što je sklupčano pred skok (sans cérémonie). U prvom slučaju opisuje se ravnodušnost (relâche), u drugom surevnjivost (par privilège). Opis prvoga obuhvata baštu, most, pomirenost sa sudbinom; opisom surevnjivosti opisuje se okupacija, nametnuto stanje, zakulisna igra. Raskalašnost drugog ohrabruje urednost prvog, i obrnuto. Lakše je opisivati prvo nego drugo. Čačkanje po drugom ne preporučuje se, za uzvrat nudi se ćaskanje sa prvim, religio loci. Vrši se pritisak da se ostane u granicama prvog, da se od opisivanja drugog dignu ruke. (Ističe se razgraničenje, POROG). Okupator: bezpogovornost (poslušnost, pokorenost), bombardovanje kao završni kolač - zahtevi su surevnjivosti (njen répertoire), ravnodušnost se sa svim tim odavno pomirila, renovato nomine. Dovoditi u pitanje surevnjivost - pokretanje je iz ravnodušnosti: kao u svakom lomu te vrste onaj koji to radi može da očekuje izvesnu usamljenost,         . Ali, i usamljen, on se ne nalazi u gorem - naprotiv, u boljem je položaju nego što bi bio u ravnodušnoj gomili brujanja pod bolesnim nadzorom surevnjivosti (res angusta domi), ne rešivši je se ni zaboravom muve a kamoli ravnodušnošću pejzaža, mastilom za prazno pero pogodnosti.

Trpljenje i Postignuće

01/11/97

Okončati kada je najlakše, nadživeti najteže - tako čine pauci i, uopšte, brižna bića (to im je princip). Nil conscire sibi nulla pallescere culpa. Presahli (bez hrane, ali tom nevoljom očeličeni), čekajući žrtvu (η υποχρεωση), izdržljivost im se svakim satom povećava, i kada im (unezveren) insekt upadne u mrežu, njom ga (vrhunski osnaženi) obavijaju sa toliko brižnosti (gotovo strasti, ο φακος) da pritom često, zaneto, naglo (i nepovratno), oni prvi otpadnu sa nje, ukoče se na patosu i smanje u atomsku lutku. (Našavši ih u čaurama nepristrasnosti, prebrišemo ih: mihi cura futuri). Pošto je malo verovatno da im se to dešava slučajno, time ističu navedeni princip, PEREVES.

Takav njihov stav (odnos) prema trpljenju i postignuću radikalno se razlikuje od onog kod ljudi. Nešto dostigavši, ušavši u stepen postignuća, ljudima ne pada na pamet da ga prekinu, i obrnuto, u trpljenju mnogi posustanu. Ali to je kod njih prirodno (zadato) - i ovo malo reči oko toga čini se, stoga, zaludno (n'importe).

Zavisi kako ko gleda na stvari. Nitor in adversum.

Ispalivši metak u barutanu u trenutku punog mentalnog i fizičkog zdravlja (u kritičnoj, ali za toliko veličanstvenoj situaciji), suočeni sa izlaskom na brisani prostor tačkasto isprskan baršunastom doslednošću smisla, ni Vojvoda Sinđelić ni Major Tepić nisu izdržali (nobilitas sola est atque unica virtus): aktivirali su ratnu odaju unutar kontura jednog većeg, u svakom slučaju večitog stana. SVERH.

Sa druge strane, razvlačeći svoje sve besmislenije penzionerske dane na Floridi (mediocria firma) ili u kakvom drugom isfabrikovanom raju (ne pominjući delikatnije, manje atraktivne, srozane starosti), protagonisti preovlađujućeg gledanja trenutak postignuća odavno (i bespovratno) zamenili su sve većim trpljenjem koje ih, doduše, ne ubija odmah nego postepeno. (Neki ga, kad već u njega zapadnu, kako je rečeno, prekrate - me judice).

Šta je od ova dva bolje (nisu, niti moraju svi da budu Tepići i Sinđelići) nije namera ovog poređenja da predlaže, i time se nepotrebno obavezuje. (Mens sibi conscia recti). Predloži li prvo, preti opasnost da propagira nekakav iznebuha i neadekvatno rekonstruisan heroizam ili, u najmanju ruku, licemerje; predloži li drugo, ništa novo (što se ne upražnjava) ne predlaže, modo et forma.

Takve stvari se ne predlažu niti se suvoparno ispunjavaju (ni l'un ni l'autre): same od sebe one se dešavaju po nekom svom redu, uglavnom monotonom, unapred poznatom, sa retkim biserima nezavisne odluke o besmislu i smislu - surogatima trpljenja i postignuća, dve opšte brižnosti, meum et tuum.

* * *

01/12-14/97

(Volšebnost). Dramatično je a tek je ponoć. (Šta će biti kada se još smrači?).

Dramatično je jer ovde, iz nekog razloga, nad ovim nevelikim mestom nebo tinja na fosfor, na crvenkasto mada u ovakav čas otežava u purpur, a normalno bi bilo da je bestežinski tajac (SON), ili prosto mrak.

Razgoreva se, a očekivao se pepeo.

(Vode se borbe, a potpisan je mir).

Žari se, a treba da se gasi. (Purpur umesto obamrlosti, jeka umesto tišine, SPAZM).

Tako se nekako vidi kroz prozor - kao da će da plane (SERP), umesto da zgasne (SONET).

Najverovatnije (i najrealnije) objašnjenje za ovu, ipak lokalnu pojavu (ντοπιοσαο) je u tome da je ovakva, ružina svetlost, u sred noći nad ovim gradom, rezultat većeg broja crvenkastih svetiljki po njegovim ulicama. Međutim, njihov broj je sporadičan, nedovoljan za ovako izražen fenomen.

Sledeće moguće objašnjenje je da ta vrsta svetlosti dolazi iz većeg grada, udaljenog petnaest do dvadeset milja - možda su svetla te boje na njegovim ulicama češća. (Prêt d'accomplir).

U svakom slučaju, najmanje je verovatno da se ovakvo osvetljenje stvara na neki volšeban (mističan, iracionalan, per ambages) način. Lucus a non lucendo.

Sem ako se volšebnost (maître des hautes œuvres), i sama svesna na kakvu će nevericu naići u objektivnom posmatraču, nije pobrinula da se broj odgovarajućih svetiljki na volšeban način poveća u njegovoj svesti, prsne kroz prozor, prespe u mare clausum.

* * *

Pažljivo Čitanje Desanke Maksimović

Uzevši na čitanje pripovetke Desanke Maksimović (ne pesme, epea pteroenta), već sa prve ili druge strane bilo koje priče iz zbirke "Kako oni žive" lako se da sastaviti njena još jedna, preostalom simetričnošću tek malo prikrivena pesma:

Uzmu joj se složenice (melemi misli, resonus), izvade se pincetom iz raspremljenog teksta, složi joj se najnovija pesma, imo pectore. (Sa podrazumevajućim odobrenjem našoj malenkosti za prisan odnos sa njenim rečima).

Baciti novine, isključiti aparate, prekinuti razgovor, iskoračiti iz bagre (hoi polloi: rešiti se tupavih i nepismenih, iščistiti se od jezičke zagađenosti, ograditi se od trtljanja i mucanja) - makar se na tren spasiti pomoću nje. GAVAN'. (Hodie mihi, cras tibi). Izbaciti bube sebi iz glave o njenom neprisustvovanju ovom samotnom času samo zato što ona tu nije (hinc illæ lacrimæ), kad jeste. (Čamiti dvostruko, imati ontološko pokriće). Takva vrsta prisustva (nagle posete) upućuje na pomisao o jednom većem organizmu (OSTATOK) koji se, umesto iz ovih, sastoji iz onih cevčica tojest opruga tojest osećajnosti koja, kad jedan od tih delova završi svoj posao za danas, pozvoni na onom (jednom jedinom) tonu, kojim se oni delovi [što po datom organizmu (značenjskom polju) još ključaju ili se već hlade] prepoznaju upadajući u rezonansu, u posredovano znanje, nastavljajući da ljuljaju to veliko zajedničko zvono (η ιστιοπλοια) puno neophodnosti utehe - prisnosti učesnika u neizvesnoj situaciji prisustva ili odsustva jedne mudre i predivne dame.

* * *

(Oskrnavljenost Jutra). Lažna tišina: svi veliki sistemi uveliko bruje. (Što se ne čuje i što se ne vidi - ne znači da ne postoji). [Prisutan je uvek jedan od 32 Ukusa - 32 Flavors, Ani diFranco, c/o S. L.]. Mreže, šifre, detektori, sonde, prislušna oprema, radari, komiteti, nacionalni savetnici za bezbednost (u ovom Kosmosu!?- preinačenosti razobručenosti), šizofrenija, paranoja i kablovi koji sve to spajaju - a prikazuje se (videtur) samo sneni čas (optička vlakna Agencije usporena snošljivošću slabe sijalice, 25 Watts). ("When peevishness and spleen succeed - Kad zlovolja i melanholija prevagnu", Swift). Na dubini od tri hiljade stopa (makro preseka nedotupavosti, nestišljivosti vode, RAVENSTVO) uključuje se sonar (vox et præterea nihil) a tako je sve utišano - čuje se samo fluid u radijatoru, vidi izbrazdano drvo (mrazom osvedočenog zurenja zimske pume, zum Beispiel). Vulgo: jedan je tok spolja, drugi iznutra. Spolja zavarava - iznutra krije. (Μπορειτε να το τυλιξετε, παρακαλω?). (Jedno je što se predstavlja, drugo što ispod rije, volventibus annis). Oskrnavljenost jutra time se zaokružava. Lažno je počela, lažno se završava uhodana, smirena predstava o njemu (SPONTANNOST'). Po njoj - ono je neutralno ali, i ovog jutra, pomno se prisluškuje; ili se kaže da je nevino ali, ovako izrana - a već cveta na zavereništvo. (Za razliku od Tannhäuser-a, viteza iz Nemačke legende koji se, nakon puta u Rim kojim se nije razrešio grehova, njima (gresima) vratio, ovo jutro više nema gde - Venusberg je za njega patetično sladunjav, ni Wagner ga ne bi izoštrio). Preostaje mu da ne izgrane ali to bi mu donelo lažni mir. (Virtus in actione consistit). Kao i uvek, zna - svoju oskrnavljenost može da izleči samo prezirom prema opsesiji Službe i bolesti Države: vera pro gratiis.

* * *

01/15-20/97

(Neuredan Život). Iziritiran ishodom, pauk se daje u potragu za pravednijim rešenjem. [Uporan sobni saputnik - ο τενωνας, pre manji nego veći - ni on se ne raduje što mora da se batrga iz ove situacije. Pun arhetipske navike (svilene vrste ukočenosti bića), VOSK, sve bi dao da može samo da plete - da ne mora i da para].

Osoba koja tako dugo zagreva motor automobila, a tek je sredina Januara, mora da se smrzla još u Aprilu. (Vis vitæ).

Sa praktične strane, u ove opise najčešće ulaze prohtevi izvesnog (datog) pauka (venia necessitati datur) i stanarske muke sa zimom - posebno dužina zagrevanja motora (vis inertiæ). (Iako teoretski postoji, sve drugo je od manjeg praktičnog značaja).

U drugim okolnostima i situacijama, na raspolaganju su druge mogućnosti i aktivnosti, ali ovaj opis verno se bavi samo ovim ovde. (Μενω εσω).

Kako su, međutim (po prirodi stvari), uspenje insekta (NAVYK) i zagrevanje automobilskog motora (NAGNETAT') pre monotoni nego podstrekujući procesi (a najmanje uzbudljivi) i kako se, zbog toga, na tome ne sme ostati i, pritom, računati na pozornost i pažnju užurbanog procenjivača značaja - treba, uz sav uporni (standardni) opis bube i mašine (velis et remis), dosipati provokacije, neslaganja, pozive i analize, takođe pronađene (izvedene) bez pokretanja iz sobe i zgodno prerušene u takozvane trivijalnosti trenutka (navedeni pauk, motor, ventre à terre) koji traje već čitavu večnost, uprkos neurednom životu.

* * *

(Vernost i Istrajnost). Kroz svako ovo mesto naneo me put i pre selidbenog. Desilo se, u svakom ovom slučaju, da sam pored svakog od njih prošao, u nekim kratko ostao, vratio se (najčešće u T.), sve to zaboravio i onda se, sticajem okolnosti (a naravno - za poslom), u svako od njih na duže preselio.

("Gates of burning adamant, Barred over us, prohibit all egress - Kapije gorućeg dijamanta, Zabravljene iznad nas, sprečavaju izlaz", Milton).

To se, konkretno, desilo sa K., sa W. i, sada, sa S. ("Generalities and abstractions do not demand our prolonged consideration - Uopštavanja i apstrakcije ne zahtevaju produženo razmatranje", Rose Elizabeth Cleveland).

Približava se kraju i boravak u S. - ove godine vraćam se u W. ("I feel me much to blame, So idly to profane the precious time - Sebe trebam da krivim, za tako proćerdano dragoceno vreme", Shak.).

Zapise iz S. (Sch'dy) privodim sitničavom kraju (sve drugo prepuštam darežljivom početku). Virtus sola nobilitat.

Ali nije o tome u ovom trenutku reč nego o prethodnom: o ponavljanju mesta. RAZVOROT.

Kraj K. sam prošao (sećam se da sam mu ime pročitao sa autoputa pitavši se, budući da je bilo Indijansko, šta znači) dve godine pre preseljenja tamo, kroz W. čitavih petnaest, a u S. sam boravio dve nedelje - trinaest godina pre ovog dolaska i dvogodišnjeg boravka u njemu. (Vera prosperità è non necessità).

I sve bi to bilo razumljivo da je bilo koje od tih mesta veće ili važnije, nekakav veliki grad za koji onda postoji veća verovatnoća da čovek kroz njega prethodno prođe a zatim se, u drugim okolnostima, u njega preseli.

Ali, navedena mesta uglavnom su manja i utoliko nepoznatija, bilo je verovatnije da za njih prethodno nisam znao. (Ustvari, nisu ona ni toliko mala koliko su ovde ta merila drugačija. Svako od njih veće je od, na primer, Užica ili Vranja - ubique patriam reminisci).

Saznavši, dakle, za njih unapred, kao da je klupko u svakom od njih unapred počelo da se odmotava (ο χρονος), mnogo pre same bahatosti činjeničnog (formalnog) preseljenja kojim smo se, u svakom ovom slučaju, samo vratili nečemu što je već dugo grozničavo (neformalno i neuspavano) tinjalo, što smo već bili zaboravili a ono, pokazalo se, bilo vernije i istrajnije od nas, un fait accompli.

* * *

(Hodnik). Tamo gde radim dugački su hodnici. Jedan je posebno dug, ima pola kilometra. (Totus, teres, atque rotundus).

Dosta je uzak, najviše tri i po metra. Zidovi su mu od metalnih ploča (kao i svuda u tim zgradama), premazani masnom bojom, nekada uzdržano pastelnom (komisijska krutost), sada neodredljivom. Tavanica mu je razdrljena, pocepana, tombé des nues: paneli koji trebaju da je čine stalno joj nedostaju (REMONT) ali ona i pored toga postoji - sastoji se iz kablova, cevi, slavina i prekidača. SET'.

Pod mu je od linoleumskih kvadrata koji su (isto nekad) bili druge, braon boje. Ona se, do sada, zadržala duž ivica hodnika što znači da je pod bezbojan i to sve više prema središnjoj liniji - po njoj je do kraja izdran višegodišnjim hodanjem. (Η βολτα). (Ovaj kompleks zgrada sagrađen je pre pedeset godina sa drugom namenom, kao privremeno rešenje koje je, očigledno, potuklo mnoga stalna).

U hodniku (i u hiljadama sličnih njemu - o njima se radi) čitav je jedan svet. Pun apsurda i pristajuće (odgovarajuće) konvencije ali gde to nije tako na mestima kao što je ovo.

Neko (još vižljast, tirailleur) prolazi žurno, drugi (odavno otromboljeni, tête de famille) zakrčavaju put, sa strane se formiraju grupice od po dva, tri učesnika, konferišu o poslu ("Ta akta/nacrte još jednom pregledati", "Dijagram stanja predao sam mu juče, njegov komentar očekujem danas", "Uzmi ti to, Joe, na sebe, a u sredu ćemo formirati grupu", "Kritičan presek (efektivna površina) ne odgovara koeficijentu moderacije", "Znači sutra u osam i petnaest - prva stvar na dnevnom redu je završetak postolja za testiranje (test bed), obavešten je i izvođač radova", "Poverenje se mora čvršće usaditi, i inicijativnost", "Komunikaciju poboljšati", "Na tom sastanku Jim-u sam napomenuo o hitnosti datuma". Tot homines, quot sententiæ).

Diskutanti se užeglo sjaje (toga virilis) - odavno prestavši da se trude da iz svega ovoga trenutno nestanu, preparirani i pripitomljeni oni, ustvari, najveći deo života provedoše u tom hodniku, pa čak i kada neka od dve, tri lepotice (ton) kao sabljom raspara dužinu piste (za ostale je to i dalje samo hodnik), oni jedva da (mrzovoljno) dignu glave (a i to samoprekorno - uhvaćeni drugom mogućnošću), nestvarno (za tren) izvučeni odavde - nevoljno oslobođeni zatvoreničke spokojnosti na koju su se toliko navikli i kojoj se odmah potom vraćaju.

* * *

(Pravi Posao). Na poslu radim ali pravi posao počinje kada se vratim u stan. Brišem, skraćujem (vir sapit qui pauca loquitor), menjam ono što je u neiskusno jutro izgledalo (i bilo zapisano) onako, a sada izgleda ovako. Tout le monde est sage aprés le coup.

Zbog kašnjenja ovako rigoroznog obračuna sa njima, to su uvek jutra od pre nekoliko meseci tako da, prepravljajući ih kada je već sve "nepovratno prošlo" (kako se to festivalski, toujours prêt, kaže), kao da prepravljam odavno iznošen kaput: niti mu se više mogu naći sva dugmad, niti povratiti boja.

Ali zato - ogoljava mu se suština. (Το κλειδι).

Travaux forcés: preokrene se staro (prevrne se postava, produže rukavi), iseče se što visi [konci se (nepotrebni glasovi) iseku], učvrste se reči (ojača se štof) - na kraju to više nije onako nakinđureno jutro, ostaje mu samo sev po obodu kragne.

Zato je taj posao pravi. GORST'.

Onaj redovni, u službi (kakve li tačne reči - tu se nekome, ili nečemu, neizostavno služi, virtute officii), uzima za sebe većinu dana da bi u njegovom ostatku mogli da se otplate računi (tout frais fait); ovim drugim vrši se izoštravanje (opis) međuvremena, SOZNAVAT'.

Kada se izoštri toliko da od sopstvenog sečiva počinje da strada (Κοπηκα!), stavim ga na ravnodušni disk spolja, u raskomadan dan iznutra: još jedna finalna strana razlučenog kukolja od žita.

Sch'dy (Sk'di)

01/21-23/97

Sch'dy (čita se Sk'di) skraćenica je od Schenectady (Skenektadi), imena mesta u srednje-istočnom delu savezne države New York.

Sastoji se, kao što se vidi, iz jednog samoglasnika i nekoliko suglasnika.

Tvrdo za pisanje i izgovor, skoro kobno jezgro. OSNOVA.

Minimalne izražajnosti, osmeh da mu se razlaze ne može. KORA.

("What was thought obscure, perplexed, and too hard for our weak parts, will lie open to the understanding in a fair view - Ono za šta se mislilo da je nerazjašnjivo, zapleteno, i suviše teško za naše slabe delove, ležaće otvoreno za razumevanje pred jasnim pogledom", Locke).

Nemušto (kaže se samo Sk'di), Sch'dy se ne povlači, nema kud, a nema ni zašto, ništa nije ni reklo.

Na brzinu izliveno i ostavljeno u prvom kalupu zauvek, Sk'di (piše se Sch'dy) način je pretvaranja jezika u signale (signalizam mu je lažni porok, ZONA).

Ukoči li se kao Sch'dy - signal je konstantan, izgovori li se kao Sk'di - prsne ali se opet smiri. (Ο κωδικας).

I u jednom i u drugom slučaju tvrd orah, to se ime, tačnije skraćenica, ne lomi dalje lako.

Sve se samelje - dođe se do Sk'di.

Tu se sčvrsne, očeliči, pretapa u spas (jedan samoglasnik spasava onoliko suglasnika) - sevne pre nego se još dublje ukopa u škrtost, usque ad aras.

Dugo sam se dvoumio kako ovaj, jedan ustvari najobičniji dnevnik, da naslovim.

Menjao naslove, produžavao, skraćivao, dopisivao podnaslove, na kraju sve skratio na jednu reč. Trudio se da bude jasna i glasna i ispalo je - Amerika. Pre svega zato što se sve ovo (a šta to?) ovde, u njoj, dogodilo. (Čak i izmišljeno, u njoj se izmislilo: relata refero). Međutim taj bi naslov (u ovo vreme) bio nekako suviše patetičan, povodljiv, komercijalan i logistički srazmeran, tojest manipulativno popularan (nepopravljiva prostodušnost zasenjenosti bivstvujućom lakoćom, pseudo stav kao ritualna rešljivost retoričke praznine), pomislih trudeći se da i njega suzim i stvrdnem, makar sišao ispod tog osnovnog minimuma od jedne reči, u podreč. (Poca barba, poca verguenza).

Sch’dy je, dakle, ta podreč. (Un je servirai).

Lokalno, legalna je i upotrebljiva, ja je nisam izmislio, koriste je mesne novine i pošta.

Jedini preostao problem bio je u tome koliko se reč Amerika može poistovetiti sa podreči Sk'di i koliko, prema tome, ovo ultimativno redukovanje doprinosi esenciji ne oštećujući sud u kome se ona sama drži. (Prenez garde).

A onda se i to rešilo, i to samo od sebe. (Στην υγεια σας!).

Sk'di se osamostalilo, izašlo iz Amerike, ušlo u sebe, skupilo se, zažagrilo, pregrejalo i ohladilo. HROMOTA.

Stvrdnuta lava, sada se pomireno stara o univerzalnoj, opštoj i suštinskoj samoći - vérité sans peur: kočoperno uklještena na vulkanskom prestolu jednine njen je sjajni naslov, podreč umesto reči njen je pravi domet.

* * *

(Podmornica). Počelo je sa kapetanom Nemom i, u onoj tada podmornici, njegovim otpadništvom od sveta a doguralo se do sijaset kapetana i, opet po zvaničnom učenju, njihovim čuvanjem sveta, takozvanim nuklearnim podmornicama. (Argumentum baculinum).

Ko koga tu čuva i šta se zapravo čuva, znaju (valjda) oni koji su čuvani - oni koji nisu, čuvanja su se, kao još jedne nepraktičnosti (maltene nastranosti) ratosiljali u naporu da praktično prežive, ex delicto.

I kada se, kod skromnijih zemalja, radi o nekakvom pokušaju čuvanja sopstvenog priobalja (obalskog, pribrežnog područja - littoral waters), tojest kakvog takvog integriteta, one veće (a naročito ona jedna veća) šunjaju te sprave gde stignu, iz jednog mora u drugo, tačnije po svim morima u isto vreme, kao da su pobrkale šta je njihovo a šta nije, mada naravno nisu - njihovo je sve, ex abundantia.

Ali nije ova činjenica, toliko otrcana, tema ovog zapisa - samo je predgovor fenomenu podmornice kao ljudskog (biološkog) prikradanja žrtvi, njegov pramac, en avant.

Zaustavi se dah (ne daje se znak, ne klobuči se).

Uhvati se slab, pa sve jači signal žrtve. (Odraz drhtavosti kao sumnjivost razvodnjenosti, ustanovljenost kao το ψαρι).

Ukoči se između dna i vrha, napregnu se oči, ruke, uši i torpedo. (U ozbiljnijem slučaju - balistički projektil). Exæquo et bono.

Osuši se usna, preznoji se čelo: prikriven lovac i njegova žrtva (po Baal-berith-u, lordu svečanog ugovora, genetski organizovani na isti način) - prvi upada u napred nagnutu strast, drugi čini zadnji trzaj unazad uzalud.

Potapanjem, po Archimedes-u (287 - 212 godine pre Nove Ere), koliko je žrtva pala na dole toliko se tišina izdigla na gore (što tiho počne, tiho se završi), u brodski dnevnik ubeleže se koordinate trijumfa, rukom se pređe preko na sve naviknutih očiju (od Carcharodon carchiaras-a, belog morskog psa, do rekvijemnog Carcharhinidae), ispranih još jednom slikom kao prohtevom suvoparno zamišljenog a ustvari tako ribljeg čina: dopuniti ajkulin šest stotina miliona godina star drob, ispod peraja napipati STAROST'.

* * *

(Provera). Da bi se ovde radilo mora se dobiti bezbednosna dozvola - vrši se provera. Zatim se, s' vremena na vreme, proverava ponovo, dozvola se tako produžava. ZAPROSTO.

Prvi radni dan počinje sa indoktrinacijom (indoctrination/indoctrinare: uputiti u doktrinu, teoriju, verovanje ili princip), lekciju izvodi za to određen službenik. (A u onim zemljama, nekada, od te reči branili su se kao od pošasti - ovi odavde su im je, tobože uvređeno, ekskluzivno pripisivali. Un sot trouve toujours un plus sot qui l'admire).

Za proveru - pojavi se agent, pita. (Ispituje, a kao da zna. Čeka da kažem rem acu tetigisti).

Šta je, kako je, koliko je. (Na kojoj adresi). Ποιανου, ποιοςαο, πότε, που?

Prudens futuri, zapisuje u omanju svesku. Kaže, proveriće.

(Koliko zuba gore, koliko dole, pro confesso).

(Iz sveske se stavi u kompjuter. Kompjuter se poveže u mrežu. Mreža se zategne, obavije se oko stomaka, pribije uz kosu, iscrta robot-lik nečega koje kao da se upustilo u smisao svega ovoga ali, opet, bez uspeha - kolaju razne teorije, često suprotne jedna drugoj: nonum prematur in annum).

Uzvrpolji se na stolici, pita me da li imam pitanje.

Pritom, na kratko, skine naočari za sunce (iako smo u kancelariji, do sada ih je nosio), protrlja oči, popravi kravatu, zategne sako.

Krupan čovek, veliko i odelo. Teget. Uredni brčići.

(L'état, c'est moi).

Zatim naočari vrati na oči. (Tako se ne vidi gde gleda, misli).

Nemam pitanje.

(Pitanje koje imam, le tout ensemble, u njemu ne bi proizvelo ništa osim fiziološki uslovljene indignacije, a i za to je kasno - la critique est aisée, at l'art est difficile).

U tom slučaju razgovor je završen, kaže. Završen, slažem se.

Ode.

Evo ga, međutim, sutradan - došao kolima pred zgradu gde stanujem. (Vidim ga, slučajno, kroz prozor).

Ide na razgovor kod službenice u drugom ulazu, tamo je kancelarija za iznajmljivanje stanova. Proverava o meni. Šta, kako, gde. (Kvantitativno). OTVET.

Zvao me je, posle toga, dva puta.

Oba puta me je pitao da li imam srednje slovo. (Kao da zna da barata sa slovima, pomislim sa setom - tako se iskreno interesuje).

Nemam više, kažem mu drugi put (mada tu i tamo upotrebim početno slovo očevog imena, A, što sam mu rekao prvi put) - baš sam ga juče upisao na više mesta u najnoviji nalaz i tako ga potrošio.

Nalaz?

Da.

O čemu?

O paranoji (paranoia [Webster's]:prekomerna sumnjičavost, osećaj preuveličanosti (grandioznosti), ili progonjenosti).

Kako o njoj?

Kako da ne.

[Pitanjem na pitanje razlabavljuje se (razgolićuje) sagovornikov gard (OTVAGA) - spušta telefon pravdajući se umorom ili izlaskom na večeru sa ženom].

(OTVAR: Remuda de pasturaje haze bizzeros gordos).

Pošto se od onda više nije javljao, stvar je izgleda legla.

Mada nije - samo se pritajila kao klinička smrt, zavodnička laž pred otrovni prsten, OSTROTA.

Kraljica

01/24/97

Imam ovde jednu kraljicu. (Varium et mutabile semper femina).

Od kamena je, stoji na balkonu. SKOVANNOST'.

Balkon je ljubičast, ona u žutom i belom. (Snežna haljina, prošarana suncokretom). (Καταλληλοσηο - svetlija anakonda).

Zajedno sa pozadinom na kojoj su iscrtane teške zavese - 10 cm sa 10 cm. Iza zavesa, daju se naslutiti dvorski običaji i pokoja intriga.

Stojeći na balkonu kao da se obraća nekom dole. Mora biti narodu.

(SKOPOM).

Njen je narod, kao i sama što je, žovijalan. Odnos im se svodi na uzdržanu kolegijalnost. (Jedno drugom se ne zameraju).

To je, znači, ono srećno kraljevstvo. (Ασφαλως: nije ona svakodnevna kraljevina. Ovde se zna mera. Čak se i boje slažu. Un bien fait n'est jamais perdu).

I ko zna dokle bi to trajalo da i žovijalnosti ne dođe kraj. (Valete et plaudite). Dok su se zabavljali, podanici su sebi dopuštali iskrice duhovitosti iz repertoara lakog cirkuzanstva. (Venenum in auro bibitur). Ali ono je, vremenom, postajalo sve teže - stigavši do stepena teškog cirkuzanstva promenili su se (preobratili) i počeli da viču protiv kraljice. (Da je psuju i krive za sav taj cirkus).

("Ill fares the land, to hastening ills a prey, Where wealth accumulates, and men decay - Zlo pohađa zemlju, za brža zla (i samo) plen, Obilja gde se slažu, i ljudi razlažu", Goldsmith).

Na kraju su (puni samopregornog besa) rešili da je se odreknu. Pretvorivši kraljevstvo u zavađene kneževine, postali su opaki i zli. Uveli nova imena, izbrisali stara. ORAVA.

Sluteći da je u pitanju fenomen nezahvalnosti i prokletstva, kraljica se na vreme skamenila. Njena reakcija postala je ćutnja. Doduše skamenila se tu, na vladarskom balkonu - tako ta scena i može da se drži u ruci. (Nije abdicirala, samo se skamenila, und so weiter).

A njenom, nekad žovijalnom narodu, kamen bivše vladarke dobrodošao je da im pretegne sopstvenu krivicu. Ne kriveći nimalo sebe, optužujući isključivo nju, od žovijalnosti im ostade tek jadan geg. Venalis populus, venalis curia patrum.

Uzmem kraljicu - vratim je gore, pored lampe.

Kao kad se rešava od tuge, približava spasenju ispod abažura.

Iseljenici

05/13/97

"Emigración es el fracaso de las raíces. Los hombres desplazados son víctimas ecológicas*. Entre ellos y la tierra que los sustenta se ha abierto una zanja – Migration is the failure of roots. Displaced men are ecological* victims. Between them and the sustaining Earth a wedge has been driven – Seoba je neuspeh korena. Premešteni ljudi su ekološke* žrtve. Između njih i zemljišta koje ih održava uteran je klin", Ernesto Galarza; sa njegovog spomen obeležja. [E.G. se rodio 1905 g. u Meksiku; mlad se iselio u U. S. Radeći teške/fizičke poslove učio je, sve do Columbia Univerziteta, NYC, gde je, 1944 godine, postao prvi iseljenik Meksičkog porekla koji je u ovoj zemlji doktorirao iz humanističkih/društvenih nauka. Nakon toga se, uz akademski rad i pisanje, posvetio borbi za (radnička) prava svojih zemljaka. Spomen obeležje o kome je reč nalazi se na uglu ulica South Market St. & Paseo De San Antonio u centru San Jose-a, CA; sastoji se iz stolice, šešira i dugačkog stola, sa gornjim upisom (verzija na Srpskom jeziku je naš, skromni prevod)]. {*Ekologija [G., oikos, i – logy, od logos, reč], 1. Grana biologije koja se bavi odnosom živih organizama i njihove okoline. 2. U sociologiji, odnos ljudskih zajednica i materijalnih izvora/dobara, i iz njega proistekli društveni i kulturološki obrasci. Budući (briljantan) čovek kakav je bio, E. G. je zasigurno imao oba značenja na umu}.

Iseljavanjem izražava se nepovratnost - u svakom slučaju radi se o krajnjem stepenu dalekosežnosti. Nunquam minus solus, quam cum solus - vrhunska provera puta, međusobno opravdanje, PAKT.

Ko je ostao - sa sobom je račune izmirio, ko je otišao - to i dalje čini. (Po definiciji jeretici, otišli su bar to bili - teše se).

Dok se prvi nikada nisu trudili da se poistovete sa predstavom o sebi, drugi, organizujući poselo (tojest etničko okupljanje, mada im se izražajnost zaustavlja već kod reči - piknik), obično u kakvu obespokojavajuću nedelju ili za mutan (nejasan) praznik, ustvari se očajnički još jednom zgomilaju, uz jelo i piće na opštu priču o ničemu dodajući jalovost svoje - u nekakvoj neosnovanoj (iznebuha iznova stvorenoj) nadi o smirenju koprcajući se celog tog svečanog dana.

To koprcanje (grčenje tradicije) vekovima održavaju novodošli - sledeća generacija (ili najdalje ona posle nje) ukida ga, a njihova deca već postaju deo drugog tkiva, doguravši do glasača, lokalnih političara, ili tako nečeg identičnog sa konačnim poistovećenjem.

Iseljenička bitka za nekakvu samosvojnost ili, čak, izuzetnost (pod uslovom da joj od sopstvene tugaljivosti nije pripala muka), u svakom slučaju je apsurdna. (Graviora quædam sunt remedia periculis).

Pretopljeno je unapred sve - pitanje je samo vremena kada će novi kalup da zameni stari. Fideli certa merces.

[In rerum natura: posmatrajući krajnje uopšteno (skoro filozofski) naravno da nikakvom čuđenju nema mesta - ko se začudio ostao je, ko nije čudiće se doveka, in sæcula sæculorum].

Zemlja iz koje se otišlo organizacijski je, u većini slučajeva, inferiorna u odnosu na zemlju u koju se došlo. Bolje (efikasnije) organizovana, nova zemlja je upravo tom organizovanošću pobedila staru - toj tvrdnji iseljeništvo kao fenomen krunski je dokaz. (Neka vrsta poboljšanog otkivača/usisivača: nova zemlja otkiva/usisava jače nego što stara zakiva/ne daje. Siste viator!).

U staroj zemlji stvari su mogle biti i ovakve i onakve - u novoj samo ovakve. (U bivšoj zemlji dozvoljiva je bila i improvizacija, u novoj samo red. Pro rege, lege, et grege).

Ako postoji (a postoji), takozvana iseljenička muka žalosno i bedno je artikulisana - (kao i na onom pikniku) svodi se na jalovost i kič. (Eventualna žal za onim iz čega se otišlo relativizuje se i bledi - već sutradan kao sneveselost u kapuljači iščezava pred ovim u šta se kao u nevoljnu preteranost došlo, sumnjivo prasne, VETEROK).

Iseljenički radio i TV programi, kao i štampa, ništavni su i najčešće nepismeni. Njihovi vlasnici/voditelji praktičari su svakovrsne gluposti ili pak skorojevićke povodljivosti. (GRAMOTA. Retko se može čuti ili pročitati pametna reč mada to, naravno, nije iseljenička ekskluzivnost. Carpe diem. Γκαρσον!). (Etnografija: jednoznačnost višeznačnosti, njen broš).

Ipsissima verba: jezik bivše zemlje biva unakažavan i kroz neko vreme potpuno izgubljen. Gubljenjem jezika, vivida vis animi, krune i esencije osvedočenosti (identiteta) bića, bivša zemlja gubi se neopozivo. (I, u najboljem slučaju, prelazi u sofistiku, kao logički rastvor).

Neposlušnost prema sistemu iz koga se otišlo (tako svojstvena neprirodnom gnevu tojest intelektualnom pomodarstvu takozvanih, više ih ni nema, disidenata) metamorfozira u poslušnost prema sistemu u koji se došlo [doduše, tu i tamo (ređe), kulminira u zakasnelo pokajništvo] - pravila nove sredine slede se onoliko pažljivo i predano koliko su se stara izvrdavala i nepoštovala.

Kroz nepodmitljivo vreme, ubačen u žrvanj drugačijih navika, shvatanja i, svakako, iste (univerzalne) ispraznosti [obložene samo većim nedostatkom vremena (KRATKOST'), njegovom lažno svetlucavijom skramom], sem do neminovne poslušnosti i propisanog funkcionisanja institut iseljeništva može da dovede i do konačnog posrnuća. Može da se desi da deo naroda bivše zemlje bude bombardovan (iz više od 4000 borbenih naleta) od strane zemlje (zemalja) gde su se zatekli iseljenici iz te, bivše zemlje - i ništa se ne menja! Iseljenici i dalje žive u istom iseljeništvu, poneko sa dodatnim prezirom prema samom sebi, većina ni sa tim - isto onako uredno kao i pre. Urednost življenja jedino je što im preostaje jer su po nju jedinu i pošli. [Neki su se, moguće je ako ne i sigurno, sa novom zemljom dotle identifikovali više nego što se nisu rastali sa starom, ali to je samo varijacija na temu - ne i njena kičma. Uostalom, istorija (osim sakupljanja i slanja pomoći) nudi i druge primere: masovne odzive (svrstavanja u odbrambene redove) iseljenika u vremena napada na prvobitnu zemlju. Vivit post funera virtus. Pojedinačni slučajevi časti, usamljeni odlasci na front, osim što su odraz lične veličine, ogledalo su opšteg posrnuća]. Međutim, kako se svaka urednost teši obamrlošću (i zaliva zaboravom) i ova iseljenička ispružila se preko svake mere (kao preko pomirljive zakasnelosti) - sve dok se sama sobom ne posluži (kao vrhunskom ukočenošću) prilikom neodrživog časa isceljenja samoće, na koju se tako dugo navikavala ali je nikada nije uzimala za ozbiljno (jer ona po svoje izabranike dolazi tek kada im se ljutnja dovoljno slegne). Posluživši se pomirljivošću kao jalovošću gneva, iseljenici se, uključujući i pisca ovih redova, sve više (na kraju i iz samih sebe) iseljavaju: toliko iseljeni više ničim ne odaju svoje prisustvo (OTRYV: ovde ih se više niko ne tiče, tamo ih se više niko ne seća), promenivši sve nisu promenili ništa, samo su se još malo nagli nad praznom stranom univerzalnog boravka bivšeg jeretika u smirenoj magmi - zaslužen krug kiptavosti rasečenog bića time im je doveden u posrnuli red, isti onaj čija im je brašnjavost bila tako prirodna, a sada je samo vakuumski malj.

Pobeđeni i Pobednici:
Prolegomena za Kontraalt i Hor

07/11/97

Pobeđeni i pobednici: opsena trenutka ili jedina izvesnost? (Vincit qui partitur).

Da je sve ovo opsena priželjkuju pobeđeni - pobednici se ne obziru ni na šta što nije izvesno.

Dok se pobeđeni teše opsenarstvom (ništa nije onako kako izgleda da jeste - η τραγωδια), izvesnost trijumfa natače se na jarbol pobednika: očiglednost situacije takva je da je svaki zamagljujući tojest zanemarujući (za pobeđene utešan) komentar neadekvatan - akademski isprazan ili priprosto pun: nevredan je.

Okršaj (nedostatak okršaja) proizveo je rezultat koji pobeđene tišti a pobednike osokoljava - prvi se zbog toga žale i prenemažu, drugi likuju. (ZAPAS, kod jednih i drugih).

[Ceo princip prirode na tako malom prostoru i sa podnošljivom gustinom: niti se pobeđeni masovno samoubijaju (tek tu i tamo), niti pobednici prestaju da zvone sa pobedničkog zvona. "Sv'jet je ovaj tiran tiraninu, A kamoli duši blagorodnoj!", P. P. Njegoš, 'Gorski Vijenac', stihovi 2499-500].

Pobeđeni su se, uglavnom, tukli među sobom (pobednici su, doduše, bombardovali manje pobeđene kad god je trebalo - da bi svi bili pobeđeni isto).

Među nekim pobeđenim jedva da je ispaljen po koji metak, među drugim planuo je čitav rat - i jedni i drugi pobedniku skoro da ne zameraju: većina pobeđenih utrkuje se u davanju počasti pobedniku i prelasku u njegovu vojnu organizaciju! Takvo rasulo i haos u glavama pobeđenih odavno nisu viđeni, anno urbis conditæ.

Ali, jedna manjina pobeđenih kao da se još uvek ne da.

Pobednici su zbog toga besni i pokušavaju da i tu manjinu, praktično pobeđenu ali ne i dotučenu, dotuku. Dovijaju se na razne načine (deus ex machina: spretnu umišljenost lepinjaste kategorije kao što je moral ni ovom prilikom ne dovodeći u pitanje) kako da agresiju, okupaciju i siledžijstvo predstavljaju kao mirotvorstvo. (Dieu et mon droit). Drskost i osionost im nalažu da sa svim ovim završe što pre da bi mogli veprovski da odahnu duboko, do kraja: kao da primarna razvalina sveta svo vreme bezočno ne zeva i bez njih. (Za razliku od njih koji je hoće celu, čak je i Satana tražio samo podelu vlasti: "Na opširne nebeske ravnine, Ištem vladu da podijelimo, I nebesa pala vozdvignemo, Prvi zakon da prirodi damo, Nek se svaki sa vrhovnom vlašću, Na svom nebu gordi i veliča", P. P. Njegoš, 'Luča Mikrokozma', IV, 155-60).

Tako su, ovih lakrdijaških dana, nezadovoljni sa dosadašnjom (više nego pristojnom) pobedom, sleteli helikopterima među (nedotučene) pobeđene i jednog što im se, po tamošnjem običaju, isprečio (frangas, non flectes) - iz neposredne blizine ubili a drugog odveli da mu sude što ih, ni on, ne sluša. Čak, štaviše, govore kako će i dalje tako da rade, sve dok i ova manjina ne počne da misli kao većina pobeđenih, tojest kako su pobednici rekli da treba da se misli. Cantate Domino.

Kao iz svake tačke takve izvornosti, i iz ove izviru dve mogućnosti [dok ih treća (pregovori, HVOROST) ne banalizuje. Castello che dà orecchia si vuol rendere].

Ukoliko svi pobeđeni na kraju budu mislili kako su im pobednici naredili da misle (gens de même famille), od ekscentričnosti neće ostati ništa a od plovljenja punim jedrima (naravno, u prevaziđenu osećajnost, ali i u kulturni dodatak kao osu sveta, iz deklaracije u akt - gaudium certaminis) preostaće im put u podkulturu kao onomatopeju tržišta (idée fixe) pod, takozvanim, Alijansinim jedrom (zategnutim uputstvom pax vobiscum) - uniforman i predvidljiv, obdaren pasjim očima poslušne gustine; ukoliko se, pak, i drugačije mišljenje održi, svet će se zatresti još jednom, kao i uvek do sada kada su se uloge pobeđenih i pobednika kosmički uredno smenjivale da bi se bela suzdržanost obamrle sredine (mirnodopske, neutralne provenijencije) bezosećajno iskrunila kroz kontraalt lomne mulatkinje u horskom nastupu podešene rečenice (slične ovoj) mobilišućeg ritma (retuširanog pulsa): izvesne vrste bojnog pokliča unezverene životinje konstantno izložene graničnim zamasima uredne popustljivosti (neizdržljive snishodljivosti) beščasnog doba (alt: alt, alt, alt) i razbarušenog otpora časnog (kontra: kontra, kontra, kontra), dok po pobedu ne uđe u sebe.

Vincit qui se vincit.

1998-99

Obrazloženje Autora

(Razlog upotrebe zagrada, događaja i ličnosti iz Mitologije, i stranih izraza i reči)

U ovoj knjizi radi se o tome kako sam, našavši se u mestu čije ime ona nosi, i u nedostatku sagovornika iz razloga opisanih u njoj, pričao sam sa sobom.

Ovo je ta priča - dnevnik: opis dana uhvaćenih na prepad tojest zapisanih u, takozvanom, realnom vremenu, formalno podvrgnut skrutinizaciji ne menjajući autentičnost tojest holografiju tojest šupljinu prostora direktnog momenta, malo ih stišavajući možda, radi podnošljivosti, pažnje prema čitaocu, globalne ravnoteže.

Razlog zbog koga tekst obiluje zagradama je, znači, u dva glasa: spoljnom, van zagrada, koji opisuje, tvrdi, gradi i plete, i unutrašnjem (unutar zagrada, kao ovo sad), koji se protivi ili odobrava, dopunjava ili para, ruši. Kad ćuti - spava, ili se sa prvim prećutno slaže. (Evo ga, probuđen opet se javlja).

Tako, u dva glasa, razgovara svaki samac. Razlika između tih razgovora je u onome šta ko od njih kaže dok sluša, tačnije - šta čuje i kako odgovara. Šta sam čuo i kako sam odgovorio ja, piše u ovom, klasičnom romanu o trošnosti rešenja i neophodnosti borbe, udaru kao trenutnom smirenju, odlasku u sebe po završni mač.

Pored pojava i ličnosti iz Mitologije,"Sch'dy (Sk'di)" sadrži broj stranih izraza, reči i idioma. Najviše ih je iz najbezopasnijeg (mrtvog), latinskog jezika, ali ih ima i iz opasnih (živih): engleskog, francuskog, nemačkog, španskog, italijanskog, grčkog i ruskog. Kostur, pluća, lula (i rata i mira) su mu srpski: ratni kolut dima - prah Balkanskog organizma; Lovćen - oko pršljenova, Njegoš kao levak Dragačevske trube.

Mitologija se nametnula pukim poređenjem sa tradicionalnim i modernim ishodištima ljudskog društva: Religijom i Politikom - tako bolećivim i, u isto vreme, tako sudbinski određujućim (doduše, i tako sudbonosno dragim, primordijalno utešiteljskim - zanemari li se goropadnost večitog trenutka) duhovno-socijalnim rezultatima ljudskih zajednica (arhaičnih, još uvek plemenskih) kao prilozima ovdašnjih, Zemaljskih glasova višeglasju kosmičkog kolektiviteta, fenomenološkog rezultata neospornog, i zato okrutnog čuda.

Što se stranih reči/fraza/idioma tiče, tojest unošenja i, uopšte, prisustva nematernjeg jezika što se tiče, cilj je da se time, pre svega, istakne relativnost simboličkog/dogovornog/lokalizovanog predstavljanja pojmova i stvari (što svaki jezik, sam po sebi, isključivošću jedinog, ekskluzivnog subjekta u mehanizmu razmišljanja, sanjanja i bdenja, jeste) i time naznači lingvistička krhkost, uskraćujuća autonomnost partikularnog napora da se artikuliše generalizovanost zapravo univerzalnost zapravo opštost koja, svakako, nadrasta (svaki pojedinačni) jezik (i sve jezike skupa, budući da oni formiraju ograničen set alata u odnosu na neograničenost okoline na kojoj pokušavaju da, više ili manje uspešno (u nemogućnosti da to urade potpuno, do kraja), vrše opisujuće-saznajni zahvat), ali je takođe cilj da se moduliše ritam, raspoluti eho i dovrši čipka misli-rečenice povećavajući izražajnost, koristeći žargon, zastarelost, vernakularizam, dijalekt, prihvaćenu frazu i nesvakidašnji jezik, i filtrirajući rezultat kroz lični manirizam i ekscentričnost u karakterističnu neobičnost, singularnost i retkost.

Priložen je prevod/objašnjenje onih stranih reči i izraza za koje to nije učinjeno u samom tekstu, na mestu upotrebe.

Pogovor

Paradoksalno, jer radi se o dnevničkim zapisima, veći deo ovog rukopisa je bezvremen (nezavisan od vremena, primenljiv na svako vreme). Budući da nije funkcija vremena, tom delu pogovor je on sam: ni potvrda ni poricanje (temporalne kategorije) u njemu se ne primaju, to što lažno raste - kalem je za krug.

Međutim onom drugom, manjem delu, u sprezi sa vremenom kao sa smrtnom presudom, pogovor služi kao zadnja šansa: taj, manji deo, što je pogodio pogodio je, što nije - pogodilo je njega; naknadnim rečima čupa se iz pada.

Pogodio je, dakle, nepodnošljivost stvari, ali ne i sva imena njenih preobrazitelja, lomitelja navedene nesnošljivosti: ni imena ličnosti, ni gradova (mesta). Čak je neka, očajan trenutkom, rasparčanošću dana, ozeblošću jutra, svrstao na pogrešnu stranu, rekao ih s' greškom.

Imena gradova i ljudi u Saveznoj Republici Jugoslaviji koji, od 24. Marta do danas, nad ovakvim svetom zidaju onakav (nad moralnom ruševinom žižu postojanja, nad prazninom svrhe esenciju cilja, iznad nekrofiličnosti zvuk trube iz kosti, most u Nebo odskokom sa Zemlje), znamo sad svi dobro, mi iz senki tih divova duha.

Meni ostaje da im se poklonim, njima da me na svoj brod za zvezde, kao pune strane praznu tačku prime.

Mart Gorski,

Ključ: (L.)=Latinski, (Hind.)=Hindu, (Sanskr.)=Sanskrit, (G.)=Grčki, (R.)=Ruski, (I.)=Italijanski, (S.)=Španski, (N.)=Nemački, (F.)=Francuski, (E.)=Engleski

à bras ouverts [F.], raširenih ruku.

A capite ad calcem [L.], Od glave do pete.

A che vuole, non mancano modi [I.], Gde je volja, tamo je put.

À couvert [F.], U zaklonu; pod maskom.

a die [L.], od tog dana.

à fleur d’eau [F.], na nivou vode.

à huis clos [F.], potajno; (iza) zatvorenih vrata.

À l’abri [F.], U sklonište (pod zaštitu).

à la carte [F.], prema jelovniku/cenovniku na stolu.

à la dérobée [F.], u prikrivenosti.

à main armée [F.], silom oružja.

à pas de géant [F.], koracima diva.

A posse ad esse [L.], Od mogućnosti do stvarnosti (od želja do ostvarenja).

a prima vista [I.], na prvi pogled.

A verbis ad verbera [L.], Iz reči u udarce (nesreće).

a vostra salute [I.], nazdravlje, živeli.

à votre santé [F.], nazdravlje, živeli.

a vuestra salud [S.], nazdravlje, živeli.

Ab extra [L.], Spolja, izvan.

ab imo pectore [L.], iz dubine srca.

Ab incunabulis [L.], Od kolevke.

ab initio [L.], iz početka.

ab intra [L.], iznutra.

ab origine [L.], od početka.

ab ovo [L.], iz jajeta.

ab ovo usque ad mala [L.], od jaja do jabuka (kao na Rimskim svetkovinama); od početka prema kraju.

abdomen [L.], stomačni deo.

abrégé [F.], sažetost.

Absit invidia [L.], Da ne bude zlovolje.

Absit omen [L.], Nek ne znači loš znak.

Ad astra per aspera [L.], Kroz muke do zvezda.

ad captandum vulgus [L.], da privuče ili zadovolji rulju (svetinu).

Ad finem [L.], Do kraja.

Ad gustum [L.], Po nečijem ukusu.

Ad internecionem [L.], Do uništenja.

ad libitum [L.], zadovoljno.

Ad majorem Dei gloriam [L.], Za veću slavu Boga.

Ad referendum? [L.], Na dalje razmatranje?

Ad rem [L.], Preći na stvar; ići prema cilju.

Aσφαλωσ [G.], Svakako; izvesno, u svakom slučaju.

Adorer le veau d’or [F.], Obožavati zlatno tele.

Aequo animo [L.], staloženo (mirno), ravnodušno.

Aga [R.], Da, aha.

Age quod agis [L.], Prisustvuj onome do čega ti je stalo.

Agnus Dei [L.], 1. Božje jagnje. 2. Voštani medaljon s’ likom jagnjeta, talisman. 3. Početne reči Anglikanske himne.

Agnus Scythicus [L.], Skitsko jagnje.

AI AI [G.], Uzvici tuge.

aide toi, et le ciel t’aidera [F.], pomozi sebi, i nebo će ti pomoći.

al fresco [I.], na vazdušnoj struji; na hladnom vazduhu.

alarius [L.], na krilu.

albesco [L.], belo u nastajanju; zora.

albidus [L.], beo.

alere flammam [L.], dodaje na vatru.

Alhambra [S.], Murska tvrđava/palata sagrađena u Granadi u XIII/XIV veku.

Allez-vous-en! [F.], Napolje s’ vama!

Almagest [L. Almageste], 1. Rad C. Ptolomeja u astronomiji/geografiji (150 g. pre N. E.). 2. Alhemijski/astrološki rad.

altaria [L.], oltari, vrhovi oltara.

alter ego [L.], drugo jastvo/bivstvo.

Alter idem [L.], Još jedno isto.

Alto-rilievo [I.], Skulptura koja iz pozadine izlazi do pola ili više. Duboki reljef.

altus [L.], visoko, duboko, značajno.

ama [L.], sud za čuvanje i presipanje vina. Korišćen za služenje vina prilikom religioznog obreda. (Videti pod Eucharistia).

Amar y saber no puede ser [S.], Ne može se i voleti i biti mudar.

amatorius [L.], izražavanje ljubavi.

âme de buoe [F.], duša od blata.

amour propre [F.], samoljublje, sujeta, taština.

anagram [L. anagramma], igra rečima. Sastavljanje jedne reči iz slova druge.

          [G.], objava.

Anas obscura [L.], Iščezla vodena ptica.

Animo et fide [L.], Hrabro i sa poverenjem.

anno ætatis suæ [L.], u godini u kojoj postoji (u godini svog doba).

anno Domini [L.], u godini Boga; Božije godine.

ano urbis conditæ [L.], od godine 753 pre N. E. (od početka Rima).

ante cibum [L.], pre obroka.

antelucanus [L.], pre jutra.

antemeridianus [L.], pre podneva.

ANTIKEΣ [G.], antika.

antocularis [L.], rogovi jelena.

antrakt [R.], interval.

APAGOREYETAI Η EIΣOΔOΣ [G.], zabranjen ulaz.

aperçu [F.], pregled.

aphasia [L.], potpun ili delimičan gubitak sposobnosti razumevanja ili upotrebe reči. Obično u vezi povrede ili bolesti mozga.

Apis [L.], 1. Pčela (red Hymenoptera). 2. Sveti bik, u komunikaciji s’ bogom Ptah-om.

apokryphos [G.], skriven.

apostates [G.], prebeg (iz jedne religije u drugu).

apotheosis [G.], Obogovljenje (Apoteoza).

aqua pura [L.], čista ili destilisana voda.

aqua tofana [L.], otrov (arsenik) u tečnom stanju. Ime je dobio po ženi (Tofana), Italijanki, koja ga je spravljala u XVII veku.

aqua vitae [L.], 1. voda života. 2. alkohol. 3. brendi.

Aquarius [L.], Sazvežđe Vodolije.

arabeska [F. arabesque], 1. Arabijski ornament, naslikan ili plitko izdubljen. 2. Baletski pokret. 3. Kratka muzička forma.

arbiter elegantiarum [L.], vrhovni sudija u stvarima ukusa.

Arcadia [L.], 1. Deo Grčke, sa jednostavnim i zadovoljnim stanovnicima. 2. Mesto u kome vlada seoska jednostavnost, sreća.

αργα [G.], sporo.

Argonauta [L.], Cephalopoda (videti pod).

argumentum adfirmatio [L.], dokazna izjava (svedočenje).

Argumentum baculinum [L.], Argument batine; sirova sila.

arhaιoλogιkoσ hωroσ [G.], arheološko nalazište.

Arka [R.], luk.

arrectis auribus [L.], sa načuljenim ušima.

Ars longa, vita brevis [L.], umetnost je duga, život kratak.

Astma [R.], astma.

ΑΣΤΥΝΟΜΙΑ [G.], policijska stanica.

au naturel [F.], u prirodnom stanju.

au revoir [F.], doviđenja.

audacia [L.], hrabrost, usuđivati se; napadnost.

audiatur et altera pars [L.], neka se čuje i druga strana.

Auditory canal [E.], Ušni kanal.

aureolus [L.], 1. Svetleći/radijacioni krug oko glave (kao u svetaca). 2. Posmrtna nagrada duhovno primernima za života.

automatus [L.], samohodnost, spontanost.

Aves [L.], Vrsta ptica. Ima četiri a leti sa dva krila.

Aυαλογως [G.], Analogno, shodno tome.

Aντιo [G.], Zbogom, doviđenja.

Bacchante [L., G], Bacchus-ova sveštenica; učesnica svetkovine Bacchus-a; žena u stanju bahanalijske raskalašnosti.

Bacchus [L., G. Bakchos], Bog vina, gozbe i pijanke; sin Zeus-a (Jupiter-a) i Semele; kod Grka nazivan i Dionysus.

Badaud [F.], Dokoličar, danguba, neradnik.

barathrum [L.], ambis, jama nedokučivog dna.

barbatus [L.], bradatost, bradat.

ben trovato [I.], dobro pronađen(og); mudro napravljen(og).

Benedetto è quel male che vien solo [I.], Blagoslovena da je nevolja koja dolazi sama.

Beneficium [L.], Korist, korisnik, usluga.

bêtise [F.], glupost.

bibliolatreia [G.], služenje (poštovanje prema) knjizi (obično Bibliji).

Bicephalous [L.], Dvoglav, dvoglavost.

Bon soir [F.], Dobro veče.

Bon vivant [F.], Ljubitelj luksuza/provoda (bonvivan).

bon voyage! [F.], sretan put!

bona fide [L.], u dobroj veri; sa poverenjem.

Borgen macht Sorgen [N.], Zajmljenje vodi žaljenju.

Brachiopoda [L.], Klasa mekušaca, (školjke) sa dva zaliska. Sa dve strane usta, izvlači i uvlači organe nalik na ruke.

bravado [S.], predstavljati se hrabrim i odlučnim a ne biti takav.

C’ est magnifique, mais ce n’est pas la guerre [F.], Impresivno jeste, ali nije rat; reči Francuskog oficira, učesnika vežbe lake brigade na Balaklava-i.

Cadit quæstio [L.], Pitanje pada (i sa njim rasprava).

cælum non animum mutant qui trans mare currunt [L.], Preplovivši more menja se nebo, ne i osećanja.

cæteris paribus [L.], druge stvari, iako iste.

canephora [L.], devojke koje na glavama nose korpe sa darovima za bogove.

canicula [L.], pseća zvezda (Sirius).

caninus annus [L.], pseće godine.

Cantate Domino [L.], Pevati Bogu.

Cap à pié [F.], Od glave do pete.

caput mortuum [L.], bezvredna preostalost. (Bukvalno: "mrtva glava").

cara sposa [I.], draga supruga.

carnalis [L.], senzualnost, telesnost.

Carnivora [L.], Familija sisara mesoždera, ali i biljojeda (medvedi).

Carpe diem [L.], veseli se; uživaj današnji dan.

Castello che dà orrechia si vuol rendere [I.], Tvrđava koja pregovara brzo će se predati.

casteria [L.], veslački četverac.

catillus lupus [L.], mali tanjir/porcija (mesa od) vuka.

Cato [L.], Junak Addison-ove tragedije. (Ubio se da ne bi pao u Cezarove ruke).

catonium [L.], donji svet.

causa prima [L., I.], razlog broj jedan (prvi razlog).

Cavendo tutus [L.], Bezbednost (postignuta pažnjom).

Ce n’est pas être bien aise que de rire [F.], Smeh nije uvek znak da je duši lako.

cellula [L.], mala soba, sobica, ćelija.

cenotaphium [L.], prazna grobnica; spomenik podignut u slavu pokopanog na nepoznatom mestu. (Cenotaph. u Westm. Abbey).

Cephalopoda [G.], Najviša klasa mekušaca (Mollusca). Rak, jastog. Nautilus i Argonaut su podvrste.

cerebellum [L.], deo mozga iza i ispod cerebrum-a. Kontroliše motorne radnje, pokretanje.

cerebrum [L.], gornji, glavni deo mozga kod kičmenjaka. Sastoji se iz dve hemisfere. Kontroliše svest.

Ceres [L., G. Demeter], 1. Boginja poljoprivrede (agrikulture), kćer Saturn-a i Ops-e. 2. Asteroid između Jupitera i Marsa.

cervix [L.], u anatomiji: zadnji deo vrata.

Chacun à son goût [F.], Svako prema svom ukusu.

Chacun tire de son coté [F.], Svako naginje na svoju stranu.

Che sarà, sarà [I.], Šta će biti, biće.

Chevalier d’industrie [F.], Prevarant, dovitljivac (onaj koji živi od dovitljivosti).

Chi tace confessa [I.], Ko ćuti, ispoveda se.

Cicindella campestris [L.], Coleoptera (videti pod). (Ime tog insekta u sistematici).

Ci git [F.], Ovde leži.

cirrus [L.], 1. Zavojak (kose). 2. Formacija opnastih, mutnih, vunastih oblaka.

cista [L.], kistë (videti pod).

Clarior e tenebris [L.], Sjajnije od tame.

Cloelia [L.], Rimljanka taoc. Spasila se preplivavši Tibar.

coccyx [L.], mala trougaona kost na donjem delu kičme.

cogito, ergo sum [L.], mislim, prema tome postojim.

Coleoptera [L.], Vrsta insekta tvrdokrilca. Od četvoro krila, dva tvrda nisu za letenje. (Primer: buba mara).

compagnon de voyage [L.], saputnik.

compluvium [L.], impluvium (videti pod).

con diligenza [L.], prilježno.

Con dolore [I.], Sa bolom.

conclave [L.], soba, sobe.

consilio et prudentia [L.], mudrošću i razboritošću.

constantia et virtute [L.], nepromenljivošću i hrabrošću.

consule Planco [L.], kada je Planko bio konzul. (Kada sam bio mlad. Žal za mladošću).

contradictio in adjecto [L.], nedoslednost (suprotnost, protivnost) u onome što se tvrdi.

Cooperative Aggregate Mission Management System (CAMMS), The [E.], Združen upravljački sistem.

copia verborum [L.], snabdevač(u) reči.

coram nobis [L.], ispred nas, pred nama.

coram populo [L.], u prisustvu naroda.

cordon bleu [F.], plavi pojas (obeležje kuvara najviše klase)

cornelian [L. carnelian], drago kamenje duboko crvene, jarko crvene ili crveno bele boje.

cornum [L.], kornelijanska (crvena) trešnja.

Corps d’ armée [L.], Glavnina vojske, korpus.

Corrigenda [L.], Stvari koje se trebaju popraviti; spisak greški.

Corruptio optimi pessima [L.], Najgora je korupcija onog što je najbolje.

cortex [L.], kora drveta. U anatomiji, spoljni sloj unutrašnjeg organa; siva moždana kora.

Corvus corax [L.], Vrsta gavrana.

Cos ingeniorum [L.], Tocilo dosetke.

crede quod habes, et habes [L.], veruj da imaš, i imaćeš.

Croix rouge [F.], Crveni krst.

Cronium mare [L.], Severno ili Saturnijansko more. Arktički okean.

culpam poena premit comes [L.], kazna prati zločin.

Custus morum? [L.], Čuvari morala?

d’ accord [F.], u saglasnosti (u slozi).

Dahomey [F.], Isečak/deo Zapadne Afrike.

Damon [L.], Pastir (kozar) u Virgilijevim "Eclouges" ("Izborima"); rustikalno momče. Pythias (videti pod).

Dark Star [E.], Tamna (crna) zvezda.

Das Beste ist gut genug [N.], Najbolje je dovoljno dobro.

Das Ewig-Weibliche zieht uns hinan [N.], Večito žensko izvlači nas gore.

De bonne grâce [F.], Raspoložen, spreman; s’ milošću.

de die in diem [L.], od dana do dana.

de haut en bas [F.], na besraman način.

de omnibus rebus et quibusdam aliis [L.], razmotrivši glavne i sporedne stvari.

de retour [F.], vrativši se (vratiti se); vraćen.

Deceptio visus [L.], Optička varka.

Decies repetita placebit [L.], I posle deset puta, prija.

Decipimur specie recti [L.], Vara nas prizor čestitosti.

Deep (Pacific) Blue [E.], Super kompjuter (sa mnoštvom paralelnih procesora).

dégagé [F.], oslobođenost, nesapetost.

dei gratia [L.], božijom milošću.

delta [G.], 1. Četvrto slovo Grčke azbuke. 2. Razuđeno rečno ušće.

denique [L.], zadnje, konačno.

Deo volente [L.], Uz Božiju volju (Božijom voljom).

dernier ressort [F.], zadnje sredstvo; zadnje utočište.

detractio [L.], uzmak.

deus [L.], veruj, božije.

Deus avertat! [L.], Bože sačuvaj!

deus ex machina [L.], bog iz mašine. (U Grčkim i Rimskim pozorištima: glumac koji glumi božanstvo, tumač drame).

Δευ ειναι τιπoτα σοβαρο [G.], nije ništa ozbiljno.

dexter [L.], vešt, sposoban.

di buona volontà sta pieno l’inferno [I.], pakao je pun dobrih namera.

Diana [L., G. Artemus], Boginja lova, veštine i Meseca.

Dicksonia Barometz [L.], Korenje vrste paprati. Prekriveno vunastom materijom, oblikom podsećajući na jagnje.

Didus Ineptus [L.], Doudo (videti pod).

Dien est toujours pour les plus gros bataillons [F.], Bog je uvek na strani najvećih bataljona (najveće vojske).

Dieu et mon droit [F.], Bog i moje pravo. (Bogu božije, meni moje).

dignus vindice nodus [L.], teškoća vredna snažnog odgovora (snažne intervencije).

dii majorum gentium [L.], bogovi više klase (većeg ranga, višeg reda).

diodon [L.], riba sa bodljama (riba jež). I jedna i druga vilica joj je kost/zub: tako ima dva zuba – jedan gore, drugi dole.

Dionysia [G.], Festival u čast Dionysus-a, boga vegetacije i vina.

Dios me libre de hombre de un libro [F.], Bog me je stvorio iz čoveka jedne knjige.

Dis [L.], Plouton (videti pod).

Disjecta membra [L.], Razbacani ostaci.

Distributed Engagement [E.], Raspodeljena dejstva.

domicilium domabilis [L.], ukrotivo obitavalište (kuća koja se može ukrotiti).

Donatus [L.], Osnivač istoimene verske sekte u Severnoj Africi u IV veku. Kao i druge, i ova sekta je sebe smatrala pravom.

Doorga [Hind.], Durga (videti pod).

dorer la pilule [F.], pozlata pilule.

dorsalis [L.], nešto što se odnosi na pozadi, leđno. Zadnji (leđni) deo tela (organa) kod životinja. Na primer, leđna peraja.

dorsum [L.], leđa, leđni; pozadi.

Doudo [L.], Ptica sa ostrva Mauricijus (sada istrebljena); iz vrste Didus Ineptus.

Doux yeux [F.], Nežni pogledi.

Draco volans [L.], Draco: sazvežđe Dragona, između Velikih i Malih Kola. Volans: sazvežđe Leteće Ribe.

Dulce est desipere in loco [L.], Ponekad je zadovoljstvo izigravati budalu.

durante vita [L.], za vreme života.

Durga [Hind.], Prva zaštitnica bogova. Ima deset ruku. Poznata i kao Doorga.

e re nata [L.], prema potrebi.

Ecclesiasticus [L.], Nešto što pripada crkvi. Knjiga apokrifnih izreka, kanona.

ecclesiastic [L. ecclesiastes], privrženik crkve; crkvenjak ili svešteno lice.

ecstatic [G. ekstatikos], stanje ekstremnog entuzijazma.

ectoderm [G. ectoderma], spoljni sloj ćelija embriona. Iz njega se razvijaju nervni sistem, koža i zubi.

     [G.], jeo sam.

Eheu! fugaces labuntur anni [L.], Alas (jao, kuku)! (prolazne) godine klize pored nas.

Eχασα τo σρoμo μoν [G.], Izgubio sam put.

Eχτεσ [G.], Juče.

Eiσoδoσ [G.], ulaz.

ειναι επικινδυνο? [G.], da nije opasno?

εκτοσ απο [G.], udaljenost; odvojenost.

elegia [L.], elegija (seta).

eleutheria [L.], sloboda.

Elysium [L.], Elusium-ska Polja: polja na koja idu zaslužni posle smrti; mesto blaženstva, raj.

elytra [G. množina od elytron], spoljna (anterior), tvrda krila tvrdokrilaca. Coleoptera (videti pod).

εμαγιε [G.], emajl, gleđ.

emendatio [L.], ispravka.

Empressement [F.], Hitrina, okretnost; žudnja.

en avant [F.], napred.

En cueros [S.], Golo, neobučeno.

en déshabillé [F.], svučenost.

endoderm [G. endoderma], unutrašnji sloj ćelija embriona. Iz njega se razvija sistem za varenje.

en passant [F.], u prolazu.

en plein jour [F.], ceo dan.

en rapport [F.], u skladu; u dogovoru.

En règle [F.], Po redu; prema pravilima.

en revanche [F.], uzvratnost.

En suite [F.], Zajedno; u garnituri.

en vérité [F.], uistinu.

Entremets [F.], Sporedni obroci, između glavnih.

Eo nomine [L.], Pod tim imenom.

Eos [G.], Jutro, zora. Prefiks upotrebljavan za pojmove iz paleontologije, geologije; označavanje ranog perioda vremena (Eocene).

epea pteroenta [G.], reči na krilima (okriljene reči).

Ephemera [G. ephēmeros], Insekt istoimene vrste. Sinonim za kratkovečnost (efemernost).

Epicuri de grege porcus [L.], Svinja iz Epikurovog krda; Epikurejac.

Epiphaneia [G.], Prikazanje.

epitome [G.], skraćenje, sažetost.

epulis accumbere divum [L.], prisustvovati božijim svečanostima.

erratio erratum [L.], lutajuća greška.

Eres' [R.], jeres, (religiozno/doktrinarno) neverstvo.

η βολτ [G.], Hod; šetnja.

Η σoδα [G.], Soda voda.

Η fραση! [G.], Fraza!

η Gιουγκοσλαβια [G.], Jugoslavija.

η ιστιοπλοια [G.], jedrenje.

ΗΛΕΚΤRΙΚΑ ΕΙΔΗ [G.], električni aparati.

ΗΜΕΡΟΗΝΙΑ ΛΗΞΕΩΣ [G.], datum isticanja, rok vraćanja (knjige).

Η οραοη [G.], Očni vid.

η ουλη [G.], ožiljak.

Η πολυθρονα [G.], Naslonjača.

η πυροσβεστικη νπηρεσια [G.], vatrogasna brigada.

ΗΕΥΧΙΑ [G.], Tišina.

η τραγωσια [G.], tragedija.

η υποχρεωση [G.], obaveza, dužnost.

et hoc genus omne [L.], i sve drugo te vrste.

et id genus omne [L.], i sve od toga.

Ethos [G.], 1. Objektivni elementi (umetnosti) za razliku od subjektivnih: suprotno od pathos. 2. Uobičajeno mesto stanovanja.

Eucharistia [L., G.], Zahvalnost, akt davanja zahvalnosti, misa zahvalnosti. 2. Sveta Večera, hleb i vino služeni na njoj.

Euterpe [L.], Muza muzike.

ex abundantia [L.], iz obilja.

ex animo [L.], iskreno, srdačno.

ex capite [L.], iz glave, iz sećanja.

ex cathedra [L.], od visokog znalca (od autoriteta).

ex delicto [L.], od zločina.

ex mera gratia [L.], kroz samu uslugu.

ex mero motu [L.], svojom voljom.

Ex more [L.], Prema običaju.

ex necessitate rei [L.], zbog neophodnosti stvari.

ex officio [L.], znak kancelarije.

ex opere operato [L.], spoljnim delovanjem.

Ex pede Herculem [L.], Herkules se poznaje po peti; celina se prosuđuje po sastavnom delu.

ex post facto [L.], u retrospektivi, nakon izvršenog dela.

ex professo [L.], proročanski; tobože.

ex propriis [L.], sopstvenim snagama.

ex usu [L.], upotrebom, kroz upotrebu.

ex vi termini [L.], silom (značenjem) reči.

ex voto [L.], prema nečijoj molitvi.

Exæquo et bono [L.], Slaganje s’ dobrim i pravičnim.

exceptio probat regulam [L.], izuzetak potvrđuje pravilo.

exceptis excipiendis [L.], praveći neophodne izuzetke.

excerpta [L.], delovi, isečci.

exempla sunt odiosa [L.], primeri su uvredljivi.

Expertus metuit [L.], Imajući iskustvo, plaši se.

exsisto [L.], biće, pojava, izgled.

extrait [F.], ekstrakt, izvod, parče.

fabella [L.], kratka priča.

fabula [L.], priča, pozorišni komad, basna.

Facies non omnibus una [L.], Nema sve isto lice (iste crte).

facilitas [L.], lakoća, spremnost.

facticius [L.], neprirodnost, nespontanost, prisiljenost.

faire bonne mine [F.], napraviti dobro (raspoloženo) lice u odnosu na (datu) stvar.

Fama semper vivat [L.], Slava mu, zanavek.

Fantazer [R.], sanjar.

fanum [L.], sveto utočište (hram kao sklonište).

Fara [R.], prednja svetla, far.

farfor [R.], porcelan.

Fas est et ab hoste doceri [L.], U redu je učiti (biti podučavan) od neprijatelja.

fason [R.], moda.

Fata [L.], Boginje ljudske sudbine: Clotho – prede konac života, Lachesis – određuje mu dužinu, Atropos – preseca ga.

Fata obstant [L.], Boginje sudbine protive se tome.

Fata viam invenient [L.], Boginje sudbine pronaći će put.

fatalis [L.], sudbinsko, smrtonosno.

Faux pas [F.], Pogrešan korak; propust.

Fax mentis incendium gloriæ [L.], Strast za slavom baklja je duše.

februum [L.], pročišćenje, očišćenje.

felis [L.], mačka, mačije.

felix [L.], povoljno, uspešno.

felluca [I.], mali Mediteranski brod, sa dva do tri jarbola. Pokretan veslima i jedrima.

femur [L.], butna kost.

ferocitas [L.], divalj, svirep.

Festina lente [L.], Požuriti sporo.

Feu de joie [F.], Logorska vatra.

fibula [L.], zadnja potkolenična kost.

fide et fiducia [L.], vernosti i poverenju.

fide et fortitudine [L.], verom i postojanošću.

fidei defensor [L.], branilac vere.

Fideli certa merces [L.], Vernima nagrada sledi.

Finem respice [L.], Pogled na kraj.

Finis coronat opus [L.], Kruna posla je u njegovom dovršenju.

flabellum [L.], velika lepeza, napravljena od slonovače, perja i metala. Nošena ispred pape i crkvenih velikodostojnika.

flavus [L.], žuto, zlatno.

Flosculi sententiarum [L.], Cveće finih misli.

Flux de bouche [F.], Blebetanje.

foi en tout [F.], vera u sve.

foi pour devoir [F.], vera u dužnost.

Fon [R.], pozadina, scena.

fons et origo [L.], izvor i poreklo.

fortissimo [I.], vrlo jako (u muzici).

Fosfor [R.], fosfor.

Fragment [R.], deo (fragment).

Frak [R.], kaput s’ repovima (frak).

frangas, non flectes [L.], možete nas polomiti, ali ne saviti.

Froides mains, chaud amour [F.], Hladnih ruku, toplog srca.

Front [R.], front.

Front à front [F.], Licem u lice.

frontal [L. frontale], čeona kost.

Fronti nulla fides [L.], Nema mesta verovanju na izgled.

fronton [R.], pediment (videti pod).

fugit irreparabile tempus [L.], vreme koje se ne može vratiti (koje nastavlja da leti).

Furor arma ministrat [L.], Bes snabdeva oružjem.

furor loquendi [L.], strast za (raz)govorom.

fuyez les dangers de loisir [F.], zaobišavši opasnost lenjosti.

Gaea - Gaia - Ge [G.], Zemlja, smatrana kao boginja.

Gam [R.], buka, graja, galama.

Gamak [R.], mreža za ležanje.

Garter’s Order [E.], Odlikovanje Reda Vitezova (suveren, Princ od Wales-a, 25 vitezova), osnovanog 1344 g. od Edward-a III.

gaudium certaminis [L.], uživanje pobune.

Gavan' [R.], Luka.

Γεια σας [G.], Zdravo.

Genera [L.], Množina od Genus.

genius loci [L.], na vrhu mesta.

gens de même famille [F.], ptice istog perja.

Genus [L.], 1. Vrsta. 2. U logici: klasa sličnih predmeta, ideja. 3. U biologiji: vrsta; unutar (manje od) familije, pre (veće od) reda.

genus irritabile vatum [L.], razdražljiva trka pesnika.

Giovine santo, diavolo vecchio [I.], Mlad svetac, stari đavo.

Gitano [S.], Ciganin.

Γκαρσον! [G.], Kelner!

gli assenti hanno torto [I.], odsutni (oni koji nisu prisutni) su u grešci.

Gloria Patri [L.], Slava ocu.

glückliche Reise! [N.], prijatan put!

gnothi seauton [G.], upoznaj sebe.

Gorgon [L. Gorgonis], Stheno, Euryale i Medusa, kao oličenja užasa, ružnoće i odbojnosti.

Gorn [R.], lovački rog.

Gorst' [R.], Punih ruku (šaka).

goutte à goutte [F.], kap po kap.

gradu diverso, via una [L.], isti put, drugim koracima.

Gradus ad Parnassum [L.], Korak ka Parnasu. (Ispomoć u dovršenju stiha).

Gramota [R.], Čitanje i pisanje.

grapha [Sanskr.], posezanje, dohvatanje.

γρατσουνιξω [G.], grebem.

Gratia placendi [L.], Radost udovoljenja.

Graviora quædam sunt remedia periculis [L.], Neki lekovi su gori od bolesti.

γρηγορα [G.], brzo.

Grosse tête et peu de sens [F.], Velika glava, mala pamet.

Grus [L.], Ime sazvežđa.

gryphon [E. griffin], mitsko čudovište, pozadi lav napred orao.

guerra al cuchillo [S.], rat do noža.

guerra cominciata, inferno scatenato [I.], rat je počeo, oslobodio se pakao.

guerre à mort [F.], rat do smrti.

guerre à outrance [F.], rat do kraja.

Gutta cavat lapidem non vi, sed sæpe cadendo [L.], Kap buši kamen čestim padanjem, ne jačinom.

Gyak [Sanskr.], Yama (videti pod).

habitué [F.], česta posećenost nekog mesta.

Hades [G.], Pakao. Takođe, drugo ime Plouton-a.

HAE [E.], Neidentifikovana skraćenica programa iz aktivnosti UAV.

Hæc olim meminisse juvabit [L.], Radovaće nas da se ovog jednom setimo.

Hannibal ad portas [L.], Hanibal pred vratima; neprijatelj je blizu.

harpyia [L.], tri krilata čudovišta, glave i trupa žene, repa i nogu ptice. Nose duše mrtvih.

Hata [R.], koliba.

Hebefrenija (Hebephrenia, dementia praecox) [L.], Psihoza karakterisana melanholijom i halucinacijama.

Heu pietas! Heu prisca fides! [L.], Kuku za svetošću! Jao za antičkom verom!

Hiatus [L.], Otvor, otvorena usta. Ambis.

hiatus valde defiendus [L.], nedostatak koji je za žaljenje.

hic et ubique [L.], ovde i svuda.

Hic et nunc [L.], Ovde i sada.

hinc illæ lacrimæ [L.], otuda suze.

Hodie mihi, cras tibi [L.], Danas moja, sutra tvoja.

hoi polloi [G.], svetina.

hombre de un libro [S.], čovek jedne knjige; jedinstven; neprevrtljiv.

hominis est errare [L.], grešiti je ljudski.

homo homini lupus [L.], čovek je čoveku vuk.

homo multarum litterarum [L.], čovek velike učenosti.

Homo sui juris [L.], Čovek koji je sam sebi gospodar.

homo sum; humani nihil a me alienum puto [L.], čovek sam; ni prema čemu ljudskom nisam ravnodušan.

homology [G. homologia, slaganje], stanje slaganja, podudarnosti.

homophylia [G.], istovetnost vrste, rase.

Honi soit qui mal y pense [F.], do đavola onaj (đavolstvo onome) ko đavolski misli.

Honos habet onus [L.], Čast donosi odgovornost.

Horae canonicae [L.], Časovi molitve; kanonski sati.

horas non numero nisi serenas [L.], brojim samo sunčane časove.

Horresco referens [L.], Stresem se kad (na to) pomislim.

hors d’ œuvre [F.], van puta.

hors de combat [F.], nesposobna za dalju borbu.

hors de concours [F.], izbačenost iz takmičenja.

hors de la loi [F.], na način odmetnika.

hors de saison [F.], van sezone.

Hôtel Dieu [F.], Bolnica.

hôtel gărni [F.], namešten stan; smeštaj.

Hromota [R.], sakatost, hromost.

humanum est errare [L.], ljudski je grešiti.

humus [L.], zemlja, humus.

Hunc tu Romane caveto! [L.], Rimljanine, pazi se tog čoveka!

Hvorost [R.], šiblje (čestar); hrapavost.

hydria [G.], vrč, testija; velika Grčka vaza sa tri ručice i širokim telom.

ich dien [N.], služim (serviram) ja.

iconoclastic [G. eikonoklan], akt razbijanja (tradicionalnih) vrednosti, ikona.

id genus omne [L.], tog opisa, te vrste.

idée fixe [F.], nepromenljivost misli.

Idiosynkrasia [G.], Temperament, mentalni stav ličnosti ili grupe. Osobenost, manirizam.

Ignoscito sæpe alteri, nunquam tibi [L.], Oprosti drugima, sebi nikad.

Ignoti nulla cupido [L.], Za nepoznatu stvar se ne oseća želja.

il a le diable au corps [F.], đavo je u njemu.

il conduit bien sa barque [F.], svoj čamac upravlja dobro.

Il est plus aise d’être sage pour les autres, que pour soi-même [F.], Lakše je biti mudar drugima nego sebi.

Il faut attendre le boiteux [F.], Neophodno je čekati istinu.

Il penseroso [I.], Zamišljen čovek.

Il sent le fagot [F.], Sumnjiv zbog neverstva (bezboštva).

Il vaut mieux tâcher d’oublier ses malheurs, que d’en parler [F.], Nečije nevolje bolje je zaboraviti, nego o njima pričati.

Ilias malorum [L.], Đavolsko stecište. (Ilijada bolesti).

Imitatores, servum pecus [L.], Imitatori, poslušno stado.

immedicabile vulnus [L.], neisceljiva rana.

imo pectore [L.], iz dubine grudi.

impari Marte [L.], neizjednačenom (nepodjednakom) vojnom snagom.

impius [L.], nelojalno, beskrupulozno, nemoralno.

impluvium [L.], bazen u tremu antičke građevine, pod otvorom u krovu (compluvium), za sakupljanje kišnice.

in actu [L.], u činu (trenutku) stvarnosti.

in æternum [L.], zauvek.

in ambiguo [L.], sumnjivost; u sumnji.

In bianco [I.], U belom.

in curia [L.], u sudu.

in foro conscientiæ [L.], pred sudom svesti.

in limine [L.], na pragu.

in loco parentis [L.], na mestu roditelja.

In medias res [L.], U sredini stvari.

In medio tutissimus ibis [L.], Najsigurnije ćeš hodati srednjim putem.

In necessariis unitas, in dubiis libertas, in omnibus caritas [L.], u suštinskim stvarima jedinstvo, u sumnjivim sloboda, u svim milosrđe.

in nubibus [L.], u oblacima.

In nuce [L.], U (orahovoj) ljusci.

In omnia paratus [L.], Pripremljenost za sve.

In ovo, ex tacito [L.], U jajetu, prećutno.

in pace [L.], u miru.

in partibus infidelium [L.], iz redova nevernih.

In rerum natura [L.], Po prirodi stvari.

in pleno [L.], u potpunosti.

in sæcula sæculorum [L.], vekovima.

In solo Deo salus [L.], Jedino u Bogu je sigurnost.

in totidem verbis [L.], u toliko reči.

in utramque fortunam paratus [L.], spreman i za dobru i za lošu vest.

in vacuo [L.], u praznom prostoru (vakumu).

incredulus odi [L.], podozriv; ne podnoseći ni sebe.

Inde iræ [L.], Otuda ogorčenost.

Index Prohibitorius [L.], Spisak knjiga koje Rimska katolička crkva osuđuje i zabranjuje.

ingressus [L.], ulaz, početak.

inopem copia fecit [L.], obilje ga je napravilo siromašnim.

insouciant [F.], ravnodušno, nezabrinuto.

Intense RF Battlefield Environment [E.], Ratno poprište karakterisano jakim radio zračenjem.

inter spem et metum [L.], između nade i straha.

Interoperability [E.], Unutrašnja operativnost.

intertextus [L.], isprepletanost, protkanost; tkanje iz više materijala.

intra muros [L.], među zidovima.

Intra parietes [L.], Između zidova.

introitus [L.], početak, ulaz.

Invita Minerva [L.], Protiv Minervine volje; u neskladu s’ nečijim (mentalnim) mogućnostima; bez genija.

Ipsissima verba [L.], Upravo reči.

Ir por lana y volver trasquilado [S.], Otići po vunu, vratiti se ostrižen.

Isis [G.], Egipatska boginja plodnosti. Predstavljena sa krunom od sunčevog diska i dva kravlja roga.

Ita lex scripta [L.], Tako kaže reč zakona.

Iüdicium [L.], Presuda.

Je vis en espoir [F.], Živim u nadi.

Jean Valjean [F.], Glavni junak "Jadnika", romana Viktora Igoa.

Jeu de théâtre [F.], Slaba predstava; jeftin trik.

Jove [L. Jovis], Vrhovni Rimski bog; poznat i kao Jupiter.

jure divino [L.], po svetom zakonu.

Jure humano [L.], Po zakonu ljudi.

jus gladii [L.], pravo mača.

Καλημερα [G.], Dobar dan (dobro jutro).

Καλο ταξιδι! [G.], Srećan put!

Kanat [R.], uže.

Kapkan [R.], Klopka.

Καταλληλοςηο [G.], Odgovarajuće, pogodno.

Katok [R.], Klizalište.

KAVA POTA [G.], vinski podrum.

Καυατε λαθος [G.], Napravili ste grešku.

Kein Kreuzer, kein Schweizer [N.], Nema para, nema Švajcarca.

kistë [G., L. cista], 1. Kutija, sanduk za polaganje svetih stvari, oruđa. 2. Plitka antička grobnica, u izdubljenom kamenu.

        (       ) [G.], (smrtna) opasnost.

Kometa [R.], kometa.

Κοπηκα [G.], Posekoh se!

Kora [R.], Kora.

Kratkost' [R.], skraćenost.

l’ étoile du nord [F.], zvezda severnjača.

l’affaire s’achemine [F.], napredujući poslovno.

l’argent [F.], novac.

l’avenir [F.], budućnost.

l’empire des lettres [F.], republika slova.

L’etat, c’est moi [F.], Država, to sam ja.

labellum [L.], 1. Usna. 2. Malo korito.

Labitur et labetur in omne volubilis ævum [L.], Jedri i jedriće zauvek.

la critique est aisée, et l’art est difficile [F.], lako je kritikovati, teško stvarati.

La patience est amère, mais son fruit est doux [F.], Ljut je ukus strpljivosti, sladak njenog voća.

La poverta è la madre di tutte le arti [I.], Siromaštvo je majka umetnosti.

La propriété c’est le vol [F.], Posed je pljačka.

lapsus calami [L.], greška pera.

lapsus linguæ [L.], jezička greška, lapsus.

lapsus memoriæ [L.], pogrešno sećanje.

lasciate ogni speranza, voi ch’entrate [I.], napustite nadu, vi koji ulazite ovde.

laudationes eorum qui sunt ab Homero laudati [L.], pohvale onih koje je pohvalio Homer.

Laudum immensa cupido [L.], Neutoljiva želja za pohvalom (veličinom).

laus [L.], hvalospev, odobravanje, slavljenje.

laus Deo [L.], slava Bogu.

Lavandula vera [L., I. lavanda], Vrsta sezonskog cveća.

le monde savant [F.], učen svet.

Le mot de l’enigme [F.], Ključ tajne.

le roi est mort, vive le roi! [F.], kralj je umro, živeo kralj!

Le roi et l’état [F.], Kralj i država.

le roi le veut [F.], kralj tako hoće.

le tout ensemble [F.], celina svega.

Le vrai n’est pas toujours vraisemblable [F.], Istina nije uvek verovatna; istinito je neverovatnije od izmišljenog.

Leitourgia [L.], Procesija, liturgija.

lèse majesté [F.], veleizdaja.

levamen probationis [L.], olakšanje dokaza.

leve fit quod bene fertur onus [L.], nevolja koja se dobro podnosi postaje laka.

levitas [L.], olakost, nestalnost, frivolnost.

lex loci [L.], zakon mesta.

lex non scripta [L.], nepisani zakon.

Lex talionis [L.], Zakon osvete (odmazde).

liberum arbitrium [L.], slobodna volja.

Limæ labor et mora [L.], Mukotrpno dovršavanje rukopisa.

Lis litem generat [L.], Borba borbu proizvodi.

litem lite resolvere [L.], sukob rešen sukobom.

Littera scripta manet [L.], Ostaju samo slova.

Loci communes [L.], Obična mesta.

locos y niños dicen la verdad [S.], budale i deca govore istinu.

Locum tenens [L.], Jedno na mestu drugog; zamena.

locus classicus [L.], klasična prohodnost.

locus sigilli [L.], mesto pečata na dokumentu.

longe aberrat scopo [L.], odlazi dalje nego što treba.

loyal devoir [L.], verna (odana, privržena) dužnost.

Loyauté n’a honte [F.], Lojalnost nema sramotu.

Lucidus ordo [L.], Bistro (jasno, lucidno) uređenje (dogovor, rešenje).

Lucus a non lucendo [L.], Tipičan primer apsurda: lucus (gaj, lug) pogrešno upotrebljen kao lucere (sjaj).

lumbus [L.], donji deo leđa.

Magna Cum Laude [L.], Fraza (pohvala) koja označava diplomiranje sa velikim uspehom.

Magnas inter opes inops [L.], Siromah u središtu velikog bogatstva.

magnus [L.], velik, prostran.

maître des hautes œuvres [F.], izvršilac, dželat.

malar [L. mala], jagodična kost.

Malentendu [F.], Neshvatanje; pogrešno smišljanje.

malgré soi [F.], uprkos samom sebi.

Mali principii malus finis [L.], Rđavi počeci rđavo se završe.

Manes [L.], duše (senke) mrtvih (predaka).

Manet alta mente repostrum [L.], Duboko učvršćeno ostaje u duši.

mare clausum [L.], zatvoreno more; zaliv.

mare interum [L.], Tirensko more.

mare nostrum [L.], Mediteransko more.

mare superum [L.], Jadransko more.

Mars gravior sub pace latet [L.], Žešći rat leži sakriven pod mirom.

mastoid [L.], jedna od donjih kostiju lobanje.

materiam superabit opus [L.], izrada bolja od materijala.

mauvais goût [F.], loš ukus.

mauvaise honte [F.], lažna skromnost.

maximus in minimis [L.], izvanrednost u sitnicama (tricama).

Me judice [L.], Ja, kao sudija.

mediocria firma [L.], najsigurnije su stvari u sredini.

medius fidius [L.], nebesnost, sa nebesa.

Mens sibi conscia recti [L.], Duh svestan poštenja.

Mesmerism [F.], Hipnotizam.

mesoderm [G.], srednji sloj ćelija embriona. Iz njega se razvija mišićno, plućno i vezivno tkivo.

Mestnost' [R.], mesto, lokalitet.

metatarsus [L.], kosti stopala.

meum et tuum [L.], mojom i tvojom.

Μετριοςαο [G.], Sredina.

Μενω εσω [G.], Živim (stanujem, boravim) ovde.

ΜΗ ΚΛΕΙΝΕΤΕ ΤΗΝ ΕΙΣΟΔΟ [G.], Ne zakrčavaj ulaz.

ΜΝΗ ΠΑΤΑΤΕ ΤΟ ΠΡΑΣΙΝΟ [G.], Ne gazi travu.

Microscopium [L.], Ime sazvežđa.

mihi cura futuri [L.], brinemo za budućnost.

Milvulus govinda [L.], opossum (videti pod).

mirabile dictu [L.], divno za ispričati.

mirabile visu [L.], divno za videti.

Mirabilia [L.], Čudo.

mirum in modum [L.], na izvanredan način.

Mission Critical Connectivity [E.], Kritička povezanost prilikom izvođenja zadatka (akcije).

modo et forma [L.], po načinu i formi.

modus operandi [L.], način rada.

mole ruit sua [L.], ruši se od težine.

molia tempora fandi [L.], vremena pogodna za govor.

mors janua vitæ [L.], smrt je kapija večitog života.

mors omnibus communis [L.], smrt je zajednička svemu.

mot du guet [F.], lozinka.

mots d’usage [F.], obične reči.

Motu proprio [L.], Po sopstvenoj želji (volji).

Mozg [R.], mozak.

                    ,         ? [G.], Molim Vas, možete li ovo da zamotate?

Mucho en el suelo, poco en el cielo [S.], Mnogo na zemlji, malo na nebu.

Multiple Connectivity for ISR UAVs [E.], Višestruka povezanost sa ISR UAV.

Multum in parvo [L.], Mnogo u malom.

Mundus vult decipi [L.], Svet želi da bude varan.

Mutuus consensus [L.], Uzajamni pristanak.

n’est–ce pas? [F.], nije li tako?

n’importe [F.], bez značaja.

Nagnetat' [R.], sabiti pod povećanim pritiskom, kompresovati.

Nagota [R.], nagost (svučenost).

Nahvatat' [R.], nahvatati, sakupiti.

Naotrez [R.], bez uvijanja.

Naperstok [R.], naprstak.

Napokaz [R.], pokazuje se.

Napor [R.], pritisak, napor.

Nasыpat' [R.], nasipanje.

Nacыp' [R.], nasip.

natale solum [L.], rodna gruda (zavičaj).

NATO [E.], Severnoatlantski vojni savez.

Nateret' [R.], politirano, naglašenog sjaja.

Natura lo fece, e poi ruppe la stampa [I.], Nakon što ga je napravila, Priroda je polomila kalup.

Naturam expellas furca tamen usque recurret [L.], Iako teraš Prirodu vilama, i te kako će se vratiti.

Nautilus [L.], Cephalopoda (videti pod).

NAVYK [R.], iskustvo, veština.

ne fronti crede [L.], ne verujući spoljašnosti.

ne Jupiter quidem omnibus placet [L.], ni Jupiter ne zadovoljava svakoga.

Ne puero gladium [L.], Ne veruj dečaku sa mačem.

Ne tentes, aut perfice [L.], Ili ne pokušavaj, ili uspi.

nec pluribus impar [L.], ništa nije nedostižno za brojeve.

négligé [F.], jutarnje haljine (ogrtač, negliže).

Nega [R.], blaženstvo.

nemo mortalium omnibus horis sapit [L.], niko nije stalno mudar.

nemo repente fuit turpissimus [L.], niko nije postao hulja u trenutku.

Nemo solus sapit [L.], Niko nije mudar sam za sebe (bez procene drugih).

Νερικοςηο [G.], Nedovršeno, parcijalno.

netteté [F.], spretnost, urednost, pristalost.

ni firmes carta que no leas, ni bebas agua que no veas [S.], Ne potpisuj sadržaj koji nisi pročitao, ne pij vodu koju nisi proverio.

ni l’un ni l’autre [F.], ni jedno ni drugo.

Niaserie [F.], Budalaština; uprošćenje.

Nicht wahr? [N.], Nije li tako? (Nisam li u pravu?).

nihil ad rem [L.], ništa za zaključak.

Nil conscire sibi nulla pallescere culpa [L.], Nemati grešku i pobledeti prilikom optužbe.

nil desperandum [L.], ne postoji razlog za očajanje.

Nыne [R.], Sada (danas).

Nimium ne crede colori [L.], Ne veruj mnogo spoljašnosti.

Nitor in adversum [L.], (Većina je uvek) protiv obrnutosti.

No es oro todo lo quo reluce [S.], Nije zlato sve što sija.

no hay cerradura si es de oro la ganzúa [S.], zlatan ključ svaka vrata otvara.

nobilitas sola est atque unica virtus [L.], vrlina je jedina plemenitost.

nocturnus [L.], noćni, noć.

Nolens volens [L.], Hteo, ne hteo.

noli irritare leones [L.], ne draži lava/lavove.

noli me tangere [L.], ne dodiruj me.

Nolo episcopari [L.], Ne želim da budem biskup.

non libet [L.], ne zadovoljavaju me.

Non multa, sed multum [L.], Ne broj stvari nego veličina.

Non nostrum est tantas componere lites [L.], Nije na nama da pomirimo tako teške razlike.

non quis, sed quid [L.], ne ko nego šta; ne osoba nego delo.

Non sibi, sed omnibus [L.], Ne za sebe nego za sve (ne sebi nego svima).

nonum prematur in annum [L.], objavljene svake devete godine.

Nora [R.], jama, rupa.

norma[L.], standard, normativ.

nosce te ipsum [L.], upoznaj sebe.

notio [L.], ideja (ideje).

Novost' [R.], novost; neobičnost.

Nrav [R.], narav.

nugæ canoræ [L.], melodične trice.

nulla dies sine linea [L.], ni dan bez retka (ni dan bez nečeg urađenog).

Nulla nuova, buona nuova [I.], Nikakve vesti su najbolje vesti.

Nunquam minus solus, quam cum solus [L.], Nikad manje sam, nego (kad je) sam.

Obprobrum [L. opprobrium], Stid, sramota, pogrda, grdnja.

O! si sic omnia [L.], O! kada bi stvari bile takve.

occipital [L. occiput], potiljak.

occultator [L.], onaj koji krije.

occultus [L.], tajnost.

occulto [L.], prikrivenost.

Oedipus [G.], Onaj koji je rešio zagonetku sfinge na ulazu u Tebu i time je naterao da se ubije.

o φακος[G.], plamen.

Ofrecer mucho especie es de negar [S.], Ponuditi previše prazna je ponuda.

Ogni bottega ha la sua malizia [I.], Svaki zanat (profesija) ima svoje trikove.

Ohapka [R.], pune ruke.

Ohe! jam satis [L.], Stani! dosta je.

Ohne Hast, aber ohne Rast [N.], Bez žurbe, ali i odmora.

o συνδεσμος [G.], ligament.

o χρονος [G.], vreme, godine.

O καινοριοσ χρονος [G.], Nova Godina.

o καθρεφτης [G.], ogledalo.

O κωδικας [G.], Šifra (kod).

olet lucernam [L.], (nešto što) miriše na (noćnu) lampu; proizvod marljivog rada.

Omen faustum [L.], Povoljan znak; dobro predskazanje.

Omne solum forti patria [L.], Hrabrom čoveku svako tlo je zemlja.

omnia ad Dei gloriam [L.], sve stvari u slavu Boga.

omnia bona bonis [L.], dobrom su sve stvari dobre.

omnia vincit labor [L.], rad prevazilazi stvari.

Opasnost' [R.], opasnost.

operarius [L.], radnik.

ophidion [G.], vrsta reptila.

Opыt [R.], opit, praktična provera.

opossum [L.], mala noćna životinja, dužine do 40 cm. Živi po drveću. Pretvara se da je mrtva kad je uhvaćena.

O πυευμοναζ [G.], Pluća.

oraculum ordinatim [L.], uredno proročanstvo.

oratio [L.], govor.

Orava [R.], Gomila, horda.

Orbicularis oculi [L.], Očni mišići.

Orcus [L.], Plouton (videti pod).

Ore rotundo [L.], Zaokrugljenim (punim) glasom.

Οριο ταχντηταζ [G.], Ograničenje brzine.

ΟΡΟΦΟΣ [G.], pod (patos).

Osa [R.], stršljen, osa.

Osnova [R.], Osnova (baza).

Osoka [R.], rogoz, trska.

os sacrum [L.], trougaona kost između donjeg dela kičme i karličnih kostiju.

Ostatok [R.], ostatak.

Ο τοιχοζ [G.], Zid.

OSTROTA [R.], snalažljivost, šala.

ο τενωνας [G.], tetiva; mišić.

otium [L.], nepokretnost, dokolica, utišanost, mir.

Otrыv [R.], otcepljenje, otuđenje, izdvajanje.

Ottenok [R.], senka, prelaz iz svetlijeg u tamnije, zatamnjenje.

Ottogo [R.], otuda, stoga.

Otvaga [R.], hrabrost.

Otvar [R.], Kuvanje; varenje; čorba od mesa.

Otvet [R.], Odgovor.

ouï-dire [F.], glasina.

o ναος [G.], hram.

ΟΥΔΕΝ ΠΡΟΣ ΔΗΛΩΣΗ [G.], nemamo šta da prijavimo; ništa za prijavljivanje.

ovatio [L.], mali (sporedni) trijumf.

Pakt [R.], savez (pakt).

Panathenaea [G.], Festival u čast Athena-e, Grčke boginje mudrosti, veštine i rata. (Odgovarajuća Rimska boginja je Minerva).

Pantera [R.], Panter.

par ci par là [F.], tu i tamo.

par complaisance [F.], po uslužnosti (uljudnosti).

par manière d’acquit [F.], u cilju forme.

par privilège [F.], dozvoljenost, privilegisanost.

parfaitement bien [F.], savršeno dobro.

parietal [L.], temena kost.

paritur pax bello [L.], mir je proizveden ratom.

pars pro toto [L.], deo celine.

pas à pas on va bien loin [F.], korak po korak odlazi daleko.

Pasha [R.], uskrsenje.

Παστα [G.], Kolač.

pastoricius [L.], pastirski.

patella [L.], zglobna kost kolena.

Pathos [G.], 1. Ethos (videti pod). 2. Patnja, bolest, tužan osećaj.

patience passe science [F.], strpljivost prevazilazi znanje.

pax vobiscum [L.], mir neka je sa vama.

pediment [L.], trougaoni ram, nadgradnja odaje.

Pehota [R.], pešadija; stopa.

per ambages [L.], alegorijski, figurativno, metaforički.

Pereskaz [R.], Iskaz.

Perespat' [R.], Prespavati.

Pereves [R.], pretežnost.

Perron [R.], peron.

Persten' [R.], prsten.

Pestrota [R.], višebojnost, raznolikost boja.

Petal [L.], Latica.

πεντεηιση [G.], pet i trideset.

phalanges [L.], kosti nožnih prstiju.

pius [L.], pobožno.

Placenta [L.], Košuljica.

planta [L.], 1. Stabljika, loza, žbun, pogodni za presađivanje. 2. Biljka (Plantae), karakterisana nepokretnošću i nedostatkom očiglednog nervnog/čulnog sistema.

Platysma [L.], Vratni mišići.

Pleonasmus [L.], Suvišnost. Upotreba više reči nego što je potrebno za izražavanje nekog pojma. (Pleonazam).

Plouton [G.], Bog donjeg sveta. Takođe poznat kao Hades [G.], Orcus, Tartarus, Dis [L.].

Poca barba, poca verguneza [S.], Mala brada, mala sramota.

Ποιανου, ποιοςαο, ποτε, πον? [G.], Čije, koje, kad, gde?

Pokaz [R.], prikaz, predstavljanje.

Pokrov [R.], pokrivač; pokrov.

Pomeha [R.], prepreka, smetnja.

Poperek [R.], preko, popreko.

Poperemenno [R.], naizmenice, redom.

Porы [R.], pore.

Porog [R.], prag.

possunt quia posse videntur [L.], mogu zato što misle da mogu.

Postanovka [R.], postavljanje.

post cibum [L.], posle obroka.

Post cineres gloria venit [L.], Slava dolazi posle smrti.

Post nubila jubila [L.], Posle tuge radost.

Post nubila Phœbus [L.], Posle oblaka sunce (Phœbus).

Poteha [R.], zabava, šala.

Ποτε εγινε? [G.], Kada se to desilo?

Potet' [R.], izmaglica, znoj.

Πον βγαζει αυτος o δρομοζ? [G.], Kuda vodi ovaj put?

Πον ειμαστε? [G.], Gde smo?

Pozыv [R.], nagib; sklonost.

Pozvonok [R.], pršljen.

praemolestia [L.], strah, bojazan.

praemonitus [L.], opomena.

Prah [R.], prah, prašina, ostaci.

pratum pratulum [L.], mala livada.

Pravota [R.], pravičnost; ispravnost, nevinost.

Predator (Thief, Bandit, Pilferer, Looter, Plunderer, Pillager, Poacher, Raider, Wrecker) [E.], Grabljivac (lopov, bandit, sitni lopov, pljačkaš, razbojnik, otimač, zverokradica, napasnik, razbijač).

Prenez garde [F.], Pazi se.

Prêt d’accomplir [F.], Spremnost za postignuće.

Prima facie Primianist [L.], Već na prvi pogled pripadnik sekte Donatusa, sledbenik Primianusa, biskupa Kartagine.

Primula Auricula [L.], Familija jagorčevine.

primus [L.], prvi, prednji.

primulus [L.], ispred svih; najeminentniji.

principium [L.], početak, prednja linija.

pristinus [L.], prethodni, prvobitni (od juče).

Prыt' [R.], energija.

pro confesso [L.], kao da je (i to) priznato.

pro Deo et ecclesia [L.], za Boga i crkvu.

pro forma [L.], zbog forme.

Pro rege, lege, et grege [L.], Za kralja, zakon, i narod.

procul, O procul este, profani! [L.], daleko, daleko stoga, o vi bezbožni!

profundus [L.], dubina, ambis.

Progress [R.], napredak, progres.

Prok [R.], Korist, upotreba.

Prokaza [R.], obesna.

Propriétaire [F.], vlasnik, gazda.

Prosit! [L.], Nazdravlje!

Prospekt [R.], široka ulica, avenija.

ΠΡΟΣΔΕΘΗΤΕ [G.], vežite sigurnosne pojaseve.

ΠΡΟΣΕΧΕΤΕ [G.], Pazi se!

ΠΡΟΣΟΧΗ ΧΡΩΜΑ [G.], sveža farba, sveže obojeno.

Protest [R.], Protest.

Prudens futuri [L.], Svestan budućnosti.

πρωι-πρωι [G.], u rano jutro.

Psyche [G.], Oličenje duše; lepa služavka koju je opisao Appuleins i koja je izazvala ljubomoru Venere zbog naklonosti Cupid-a.

pünctum [L.], tačka, trenutak.

punctum salines [L.], isturena tačka, isturenost, ispupčenost.

Pythias [L.], Jedan od dva Sirakužanina (drugi je Damon), simbola prijateljstva. Jedan drugom spasili živote.

qu’il soit comme il est desiré [F.], neka bude ono što se želi.

qualis ab incepto [L.], isto kao na početku.

quem di diligunt adolescens moritur [L.], koga bogovi vole umire mlad.

qui facit per alium facit per se [L.], glumeći drugo glumi sebe.

qui m’aime, aime mon chien [F.], voli me, voli mog psa.

qui non proficit, deficit [L.], ko ne napreduje, nazaduje.

qui transtulit sustinet [L.], ko prenosi, podržava.

quid rides? [L.], zašto se smejete?

quieta non movere [L.], ne remeteći stvari koje miruju.

quis custodiet ipsos custodes [L.], ko će čuvati čuvare?

raconteur [F.], pripovedač, onaj koji pripoveda priče.

raia [L.], familija riba (Raya – Raja) iz klase Elasmobranchii, reda Batoidei.

railleur [F.], lakrdijaš.

raison d’ étre [F.], razlog (postojanja) stvari.

Raison d’état [F.], Razlog (postojanja) države.

rappel [F.], opoziv; sećanje.

Rathaus [N.], Opštinska zgrada (opština).

rationalis [L.], racionalan (silogistički).

rationalitas [L.], trezvenost; racionalnost.

ratione soli [L.], što se tiče tla.

Rasskaz [R.], kazivanje.

Ravenstvo [R.], izjednačenost.

Raz [R.], vreme; jedan.

Razыgrat' [R.], razigran.

Razыt' [R.], iskopano.

Razrыv [R.], razrivenost.

Razvorot [R.], Zaokret unazad, povratak.

re infecta [L.], nedovršeni posao.

re vera [L.], uistinu, u stvarnosti.

Realschule [N.], Realna gimnazija (realka).

réchauffé [F.], zagrevenost; staro štivo, iznova obrađeno.

Recoje tu heno mientras que el sol luziere [S.], Skupljaj seno dok sija sunce.

Reconnaissance [F.], Nadgledanje, pregled.

recte et suaviter [L.], pravično i saglasno.

rectus in curia [L.], ispravan pred sudom, čistih ruku.

regent [E.], (Australijska) ptica regent, Sericulus chrysocephalus. Otkrivena za regentstva Georg-a IV, otuda joj ime.

relâche [F.], odmor.

relata refero [L.], ponavljam rečeno.

religio loci [L.], religiozni duh mesta.

rem acu tetegisti [L.], pogodili ste stvar.

remisso animo [L.], odsutnog duha.

Remont [R.], popravka, remont.

Remuda de pasturaje haze bizzeros gordos [S.], Promenom pašnjaka tovi se telad.

Renovato animos! [L.], Obnovite svoju hrabrost!

renovato nomine [L.], obnovljenog imena.

répertoire [F.], spisak, program, repertoar.

requies [L.], odmor, opuštenost.

res angusta domi [L.], skučenih okolnosti kod kuće.

resonus [L.], odjekivanje.

ΡΕΥΜΑ [G.], Elektricitet.

rez-de-chaussée [F.], prizemlje, parter.

Rhea (Cybele) [L.], Ćerka Uranus-a i Gaea-e; majka bogova (Zeus, Hestia, Demeter, Hera, Hades, Poseidon).

rhinoceros [L.], nosorog; biljojed iz familije Rhinocertidaæ.

Ride si sapis [L.], Smej se, ako si mudar.

Rideau d’entr’acte [F.], Spuštenost zavese između činova.

rigueur [F.], strogost, tačnost, rigoroznost.

Risum teneatis, amici? [L.], Možete li se uzdržati od smeha, prijatelji?

ritus [L.], ritual, ceremonija.

Rok [R.], sudbina, kob, neizbežnost.

Rosa [L.], Ruža.

rouge et noir [F.], crveno i crno.

Rozga [R.], breza, brezov prut.

Ruse contre ruse [F.], Doskočica protiv doskočice. (Dijamant seče dijamant).

Sa boule est demeuré [F.], Nije postigao što je nameravao.

Salus populi suprema lex est [L.], Dobrobit naroda je vrhovni zakon.

Samovar [R.], samovar (čajnik).

Samuel F. B. Morse [E.], Pronalazač telegrafske azbuke (koda).

sang-froid [F.], hladnoća, ravnodušnost.

sans cérémonie [F.], neformalnost.

sans façon [F.], bez ceremonije.

Sans tache [F.], Nerđajući. Bez mrlje.

Satyagraha [Hind. Sutyagruha], Posezanje za istinom. Pasivni otpor Britanskoj vlasti kao politička doktrina M. K. Gandija.

Saturnalis [L.], U znaku Saturna, Saturnalia: festival posvećen Saturnu, bučan, nekontrolisan.

satya [Sanskr.], istina.

Savoir faire [F.], Takt (znati kako se ponašati).

savoir vivre [F.], dobar odgoj; fini postupci.

Sciurus Sciuridæ [L.], Veverica (ime veverice u sistematici).

Se jeter dans l’eau de peur de la pluie [F.], Skočiti u vodu iz straha od kiše.

semel pro semper [L.], jednom za svagda.

Septuagint [L. septuaginta, sedamdeset], Grčki prevod St. Zaveta. 70-dnevni rad 72 Palestinska Jevreja u III v. pre N. E.

Ser'ga [R.], minđuša.

Serp [R.], srp.

serpens [L.], severno sazvežđe u obliku zmije.

servare modum [L.], zatvoreništvo.

Sest' [R.], sedeti.

Setka [R.], mreža.

Set' [R.], skup.

Sesquipedalia verba [L.], Reči duge stopu i po.

sextant [L.], 1. Šestina. 2. Šesti deo kruga. 3. Navigacioni instrument upotrebljavan u pomorstvu; meri preko 120⁰ .

sic [L.], obično se upotrebljava u zagradi, označavajući sumnjivost tvrdnje date rečenice.

Sic itur ad astra [L.], Takav je put do zvezda (besmrtnosti).

sic volo sic jubeo; stat pro ratione voluntas [L.], tako hoću, tako komandujem; neka mi volja bude razlog.

syllogism [L. syllogismus], Silogizam: (pogrešan) zaključak izveden iz dva naizgled uklapajuća tvrđenja.

simplex munditiis [L.], elegantan u jednostavnosti.

simulacrum [L.], sličnost, slika (portret, duh, statua, fantom, simbol, senka).

sinecure [L.], posao/služba/kancelarija koja obezbeđuje platu bez velikog rada.

sinister [L.], nastran.

Siste viator! [L.], Stani putniče!

Siva [Hind.], Treći bog iz trojstva Hindu religije. Predstavlja princip uništenja i stvaranja.

Skoro [R.], Skoro.

Skopom [R.], U masi, u gomili.

Skovannost' [R.], Ograničenje; nepromenljivost.

solitudinem faciunt, pacem appellant [L.], prave divljinu a zovu je pitomost (mir).

solum [L.], zemljište, tlo.

Son [R.], san.

Sonet [R.], sonet.

Sottise! [F.], Besmislica!

sotto voce [I.], tihog glasa.

Soubrette [F.], Služavka na ulazu (ona koja dočekuje, otklanja šešir i štap).

Sovok [R.], đubravnik.

Sovsem [R.], sasvim, potpuno.

Soznavat' [R.], saznavanje; primećivanje.

Soyez ferme! [F.], Budi čvrst (izdrži)!

Spazm [R.], grč.

spes sibi quisque [L.], svako se u sebe nada.

sphenoid [L.], slepoočna kost.

Sphinx [G.], Sfinga. Statua lavljeg tela, glave čoveka, ptice ili bika.

Spolia optima [L.], Najbolji izbor razmaženosti.

Spontannost' [R.], Spontanost.

Srыv [R.], slom, propadanje.

Spretæ injuria formæ [L.], Uvreda nanesena prezirom njene lepote.

Sta viator, heroem calcas [L.], Stani putniče, stojiš na prašini heroja.

Stakan [R.], staklo.

Stamen [L.], Prašnik.

Starost' [R.], Starost.

stat magni nominis umbra [L.], stoji u senci velikog imena.

Stigma [L.], Žig, znak.

Στην υγεια σας! [G.], Nazdravlje (živeli)!

Stop [R.], stoj.

stratum super stratum [L.], sloj iznad sloja.

Strekoza [R.], vilin konjic.

Stroka [R.], linija, red.

Strombus tricornis [L.], Spiralna školjka (ime iz sistematike mekušaca). (Hoda stopalom kao usnom).

Sturm und Drang [N.], Bura i napetost.

Style [L.], Sonda (drži stigmu).

Stymphalus [G.], Grad u Grčkoj, napadnut istoimenim pticama, krila, kandži i kljunova od gvožđa.

Suaviter in modo, fortier in re [L.], Pažljiv u ophođenju, odlučan u izvršenju.

sub rosa [L.], pod ružom.

suo Marte [L.], sopstvenim junaštvom.

superior/inferior maxillary [L.], gornja/donja vilica.

Suppressio veri, suggestio falsi [L.], Potiskivanje istine je predlaganje laži.

surgit amari aliquid [L.], nečemu ljutom (nešto ljuto) što se pomalja.

Suum cuique [L.], Svakom svoje.

Sverh [R.], Na vrhu, iznad.

ΣΥΝΕΧΗΕ ΠΑΡΑΣΤΑΣΗ [G.], stalna predstava.

tabagie [F.], soba za pušenje.

tabardus [L.], Ogrtač nošen preko oklopa u srednjem veku. Ukrašen grbovima vladajuće dinastije.

Talmud [E.], Zbirka spisa Jevrejskog građanskog i crkvenog prava. (Mishnah je tekst, Gemara je komentar Talmud-a).

Τα μεσανυχτα [G.], Ponoć.

Τα θαλασσινα [G.], Školjkaš (pola školjka, pola riba).

τα Θεοφαυεια [G.], Epiphaneia (videti pod).

tam Marte quam Minerva [L.], koliko po Marsu toliko po Minervi (koliko hrabrošću toliko veštinom).

tangram [L.], Kineska zagonetka/slagalica. Slaganje isečaka većeg kvadrata: pet trouglova, jednog romboida i manjeg kvadrata.

Tantæne animis cælestibus iræ? [L.], Zar u nebeskim dušama živi tolika ljutnja?

tanto buon she val niente [L.], dobrog ni za šta.

Tantum vidit Virgilium [L.], Vidi samo Virgilija (gleda samo u veliku ličnost).

tarsus [L.], zglobna kost pete.

Tartarus [L.], Plouton (videti pod).

tel est notre plaisir [F.], takvo nam je zadovoljstvo.

Telum imbelle, sine ictu [L.], Slabo oružje, upotrebljeno bez posledica.

Tellus [L.], Rimska boginja zemlje.

temporal [L.], u anatomiji, kost glave između slepoočne kosti i ušnog kanala.

Tempus edax rerum [L.], Vreme, gutač svih stvari.

teres atque rotundus [L.], gotovom i uglačanom.

Terra cotta [I.], Ispečena zemlja, glina (čvrsta tamnocrvena zemljana smeša u upotrebi u grnčariji).

tête de famille [F.], glava kuće.

Thanatos Mors [G., L.], Smrt smatrana bogom. (Thanatos [G.], Mors [L.]).

thorax [L.], grudni deo insekta kao što je Cicindella campestris.

Thwackum, Square [L.], Karakteri iz Fielding-ovog Tom Jones-a.

tirailleur [F.], kavgadžija.

το δοχειο [G.], sud (posuda).

Το ενθυμιο [G.], Suvenir.

το φιλμ [G.], film (kao na filmu).

toga virilis [L.], odelo odraslih.

Το κλειδι [G.], Ključ, kalauz, izvijač, natezač.

το κνμα [G.], talas mora.

Το καταγμα [G.], Prelom, pukotina, naprslina.

Tomava la por rosa mas devenia cardo [S.], Misleći da je ruža, a drač, korov.

tombé des nues [F.], ispala iz oblaka.

ton [F.], moda, ukus.

Tonna [R.], tona.

το πλευρο [G.], rebro.

το ψαλιδι [G.], makaze.

το ψαρι [G.], riba.

τωρα [G.], sada.

TORS [R.], torzo, trup.

Tot homines, quot sententiæ [L.], Koliko ljudi, toliko mišljenja.

totis viribus [L.], sa svom moći.

Totus, teres, atque rotundus [L.], Završen, izglačan, i zaokrugljen.

toujours prêt [F.], uvek spremno.

tout frais fait [F.], svi dugovi plaćeni.

Tout le monde est sage aprés le coup [F.], Svako je pametan naknadno.

το νημα [G.], konac.

Trahit sua quemque voluptas [L.], Svako se sebi dopada.

Travaux forcés [F.], Težak posao.

Tresk [R.], Tresak.

Trevoga [R.], Nestrpljivost.

tria juncta in uno [L.], tri u jednom.

Trimurti [Sanskr.], Hindusko trojstvo bogova: Brama, Višnu, Šiva.

triptychos [G.], slika iz tri dela. Triptih.

Trisagion [G.], Antička himna sa trostrukim ponavljanjem reči ‘svetost’.

Tristesse [F.], Utučenost duša.

Triton [G.], Sin Poseidon-a i Amphitrite-e koji je živeo u zlatnoj palati na dnu mora.

uberrima fides [L.], preobilna vera (preveliko verovanje).

ubique patriam reminisci [L.], sećajući se naše zemlje svuda (pamteći našu zemlju svuda).

Übung macht den Meister [N.], Praksa pravi majstora.

Ulmus [L.], Brest.

Ultra licitum [L.], Prekoračenje dozvoljivog.

ultra vires [L.], nadvišavanje autoriteta.

Un bien fait n’est jamais perdu [F.], Čin ljubaznosti nikada ne bledi.

un fait accompli [F.], činjenica koja se ostvarila.

Un je servirai [F.], Ona koju ću poslužiti ja.

Una volta furfante e sempre furfante [I.], Jednom nitkov, uvek nitkov.

Un cabello hace sombra [S.], I jedna dlaka pravi senku.

Un sot trouve toujours un plus sot qui l’admire [F.], Budala uvek nađe veću budalu da joj se divi.

und so weiter [N.], i tako dalje.

unter vier Augen [N.], ispod četvoro očiju.

Ursa Major [L.], Sazvežđe Velikog Medveda.

Ursus Ornatus [L.], Medved sa šarama oko očiju koje liče na naočare.

usque ad aras [L.], do krajnjih granica; do oltara.

Usque ad nauseam [L.], Uzrok za odvratnost.

Ut infra [L.], Kao dole.

ut pignus amicitæ [L.], izjava prijateljstva.

Ut supra [L.], Kako je rečeno gore.

utcunque placuerit Deo [L.], zadovoljenje Boga.

valet de place [F.], turistička mapa, uputstva o mestu.

Valete et plaudite [L.], Doviđenja, pljeskajte nam. (Reči Rimskih glumaca na kraju predstave).

Varium et mutabile semper femina [L.], Žena je stalna promena i kapricioznost.

vastitas [L.], izdvojenost, pustinja; srušenost, uništenost.

vastus [L.], nekultivisanost, grubost.

vaudeville [F.], balada, smešna (komična) opera, vodvilj.

Vedi Napoli e poi muori [I.], Vidi Napulj i umri.

vehimur in altum [L.], mi smo odnošeni u dubinu.

velis et remis [L.], jedrima i veslima; svim sredstvima.

veluti in speculum [L.], jednaki kao u ogledalu.

Venalis populus, venalis curia patrum [L.], Otrovni ljudi, otrovan senat.

Venenum in auro bibitur [L.], Otrov se pije iz zlatnih sudova.

venia necessitati datur [L.], za neophodnost ne postoji zakon.

ventre à terre [F.], u punoj brzini. (Sa stomakom do zemlje).

vera pro gratiis [L.], istina pre usluge.

Vera prosperità è non necessità [I.], Pravo blagostanje je nemati prohtev.

Verh [R.], vrh.

vérité sans peur [F.], istina bez straha.

vernacularism [E.], reč, fraza iz lokalnog govora, specifičnog zanata ili delatnosti; dijalekt.

Veronica chamaedrys [L.], Vrsta trave/žbunja plave, bele i crvene boje. Koristi se za čaj.

vertebra [L.], pršljenovi.

vertigo [L.], nesvestica, vrtoglavica.

Vernost' [R.], vernost.

Veterok [R.], vetrić, povetarac.

victrix Victoriola [L.], (omanja) statua Pobede.

videtur [L.], čini se.

Vincit qui patitur [L.], Pobeđuje onaj koji izdržava.

Vincit qui se vincit [L.], Pobeđuje onaj koji pobedi sebe.

vino dentro, senno fuori [I.], sa vinom unutra, razum je napolju.

vir sapit qui pauca loquitor [L.], mudar je onaj koji ne govori mnogo.

Virtus in actione consistit [L.], Vrlina je u poduhvatu.

Virtus sola nobilitat [L.], Vrlina sama oplemenjuje.

virtute officii [L.], posredstvom kancelarije.

Virtutis amore [L.], Ljubavlju vrline.

vis inertiæ [L.], snaga inercije.

Vis vitæ [L.], Snaga života.

Vive la bagatelle! [F.], Živela glupost!

Vive ut vivas [L.], Živeti da bi se živelo.

Vivere est cogitare [L.], Živeti je misliti.

Vыveska [R.], Znak; izgovor.

vivida vis animi [L.], žive sile duše.

Vivit post funera virtus [L.], Vrlina nadživljava grob.

Vixere fortes ante Agamemnona [L.], Hrabri ljudi su živeli pre Agamemnona (veliki ljudi su živeli u ranijim vremenima).

VLSI [E. Very Large Scale Integration]: integrisana elektronska kola velike gustine (kompleksnosti). Čipovi.

Vmazыvat' [R.], cement.

voir le dessous des cartes [F.], da vide karte sa druge strane (otpozadi).

Volo, non valeo [L.], Hoću, ali ne mogu.

volventibus annis [L.], kako se godine valjaju.

Vosk [R.], vosak.

Vostorg [R.], obesnost.

vox et præterea nihil [L.], znak i ništa više (zvuk, ali ne i smisao).

Vox Dei, vox populi [L.], Glas Boga je glas ljudi.

Vox populi, vox Dei [L.], Glas ljudi je glas Boga.

vraisemblance [F.], verovatnoća; naizgled istina.

Vskore [R.], uskoro, skoro.

Vstat'! [R.], ustani (stani)!

ντοπιοςαο [G.], uskost, mali značaj.

ντυνομαι [G.], oblačim se, spremam se.

Vulgate [L.], Latinski primerak biblije, službeno prihvaćen od Rimokatoličke crkve.

Vulgo [L.], Običnost, uprošćenost.

vultur [L.], kraguj; ptica grabljivica.

vultus vulticulus [L.], pojava vida.

νυσταζω [G.], spava mi se.

νωρις [G.], rano.

Wahrheit gegen Freund und Feind [N.], Istina, uprkos prijatelju i neprijatelju.

Xe [E.], Ksenon, hemijski element.

xenium [L.], poklon (gostu, strancu).

Yama [Sanskr.], Četvororuki Hindu bog, kralj podzemnog sveta, crvene odeće, plavičasto zelene kože. Poznat i kao Gyak.

Zagar [R.], Izgoreti od sunca (preplanuti).

Zamok [R.], Zamak.

Zapas [R.], Ivica, porub.

Zaprosto [R.], Bez ceremonije.

Zavesa [R.], zavesa.

Zavet [R.], zavet.

Zavoz [R.], prevoz.

Znat' [R.], Znati.

Zona [R.], pojas, područje, zona.

zum Beispiel [N.], na primer.

Sch’dy (Sk'di) >>

// Projekat Rastko / Književnost / Umetnička književnost / Proza //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ]