NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat RastkoPromena pismaEnglish
Projekat RastkoKnjizevnost
TIA Janus

Март Горски

Sch’dy (Ск'ди)

2001

Радици,

Бојану,

Селми,

Мири

1995

Интенет издање

ИЗВРШНИ ПРОДУЦЕНТ И ПОКРОВИТЕЉ Технологије, издаваштво и агенција
Јанус
Београд, октобар 2001

ПРОДУЦЕНТ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
Зоран Стефановић
ЛИКОВНО ОБЛИКОВАЊЕ
Маринко Лугоња
ВЕБМАСТЕРИНГ И ТЕХНИЧКО УРЕЂИВАЊЕ
Милан Стојић
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ТЕКСТУАЛНОГ И ЛИКОВНОГ МАТЕРИЈАЛА
Ненад Петровић
КОРЕКТУРА
Саша Шекарић и Драгана Вигњевић

Садржај

Прва свеска

  • Посед и Ништавило
  • Елементи
  • Привид и Суштина
  • * * *
  • * * *
  • Поводом Емила Сиорана
  • Дијагноза
  • * * *
  • * * *
  • * * *
  • По (Небројеном) Повратку
  • Стварност и Слутња
  • * * *
  • Између
  • * * *
  • Домет Избављења
  • Човек са Усном Хармоником
  • Симболизам и Значење
  • * * *
  • Сарадници
  • Усхићеност
  • Пробдевене Ноћи
  • * * *
  • Продавница
  • Сан - 1
  • St. Ellis Hospital (Болница Свете Елис)
  • Приче са Пољане
  • * * *

1996

  • * *
  • Патуљак
  • * *
  • Сложеност и Једноставност
  • * *
  • * *
  • * *
  • * *
  • Разбијени Прозор
  • Обрачун са Изгнанством
  • * *
  • Тренутне Слуге и Овештали Господари
  • * *
  • * *
  • Држање Породичних Фотографија на Послу
  • У Библиотеци
  • * *
  • Сан - 2
  • * *
  • Жика
  • Знак на Вратима
  • Ђаци
  • Бубе, Прах
  • План Кретања
  • * *
  • * *
  • Одлучујући Сусрет
  • Одлазак на Планину и Море
  • * *
  • Б.
  • Пуж
  • * *
  • * *
  • * *
  • * *
  • * *
  • * *
  • Шта Још Треба Урадити
  • * *
  • Парагвај
  • * *
  • Отворена и Скривена Страна Ових Записа
  • Космос
  • * *
  • Летошње Песме Записане Зимус
  • Мера и Мишљење
  • Када Дође Време
  • Циркус/Завеса
  • Вереница
  • Шкода
  • Солитери
  • Смедеревски пут
  • * *
  • Отац
  • Писма
  • На Крају Још Једног Века
  • C-14
  • Угао Падања
  • * *
  • * *
  • * *
  • Две Врсте Речи
  • * *
  • Минимална Расправа о Моралу
  • Руси
  • * *
  • Сличност и Разлика Између Два Неприкосновена Места
  • Сан - 3
  • Нулта Секција
  • * *
  • Употреба Речи и Последице
  • Предлог за Друкчији Пут
  • Лесковац
  • Нагомилавање Страница
  • * *
  • Сваки Пут с' Мишљу на Јутрење
  • * *
  • Стан - 1
  • Стање Ствари и Прскање
  • Космос - 2
  • Матирање Непознатог
  • Поштанска Карта или
  • Подстицајан Текст за Поштанску Карту или
  • Позив на Револуцију Путем Поштанске Карте
  • Значај Ћутње и Празнина Јеке
  • Последице Разбијања СФРЈ и СССР Посредством Домаћих Издајника и Спољних Непријатеља
  • Добродошли у Чаробњаково Пребивалиште
  • Намештај
  • Сан - 4
  • Research Circle (Истраживачки Круг)
  • * *
  • * *
  • Чај
  • * *
  • Деда
  • Душа
  • Где Ли Си, Шта Радиш?
  • Мај
  • * *
  • Два Мала Ратника
  • Непоткупљиво Догађање
  • * *
  • Основаност Прашине
  • * *
  • Порука(n)
  • Порука(n+1)
  • * *
  • Пут
  • Фигуре
  • Оснажена Труба
  • (Апстракција, Реалност)
  • Фина Ограда Света [2-9]
  • Дневник
  • * *
  • Државни Удар
  • Напад
  • Стан - 1 Као Штапски Стан
  • * *
  • Дволик
  • * *
  • * *
  • * *
  • Стварање Уназад
  • Питања и Одговори
  • * *
  • * *
  • Лонац
  • * *
  • Hydrogen (Водоник)
  • * *
  • * *
  • Цвеће
  • Што Постоји и Што Не Постоји - I
  • Крај Прве Свеске

Друга свеска

  • Свеска II: Жетва
  • * *
  • Концертна Сала
  • * *
  • * *
  • * *
  • * *
  • Двојац
  • * *
  • Опседнути Законом и Редом
  • Америка (Или Уздржано Поређење с' Кафком)
  • Годишњи Одмор
  • Плажа
  • Дуд
  • * *
  • Нејасно Важно
  • * *
  • * *
  • Други Стан
  • Став
  • Први Стан
  • * *
  • Олимпијске Игре - 2
  • * *
  • Анђео и Мајстор
  • Форма и Садржај
  • Извесност
  • Фарса
  • Трећи Стан
  • Родослов
  • * *
  • Неописивост Магнолије
  • Врхунски Износ Јула
  • Слабост Тренутка
  • Херметичност
  • Потребност и Довољност или Јапанска Трешња
  • * *
  • Ствар и Реч
  • Јод
  • Писари и Писци
  • Радови на Души
  • Пред Кишу
  • Крај Сезоне
  • Клатно
  • Устајање
  • Магла
  • Гроцка
  • * *
  • * *
  • * *
  • Случај
  • * *
  • * *
  • Разговор са Зидовима
  • Између Две Станице
  • Глина
  • Аларм
  • Грешка
  • * *
  • Језа
  • * *
  • * *
  • Систем
  • * *
  • Умереност Дна
  • * *
  • * *
  • Апстракција и Страст
  • Дубоко Црвено и Превртљивост
  • Слика и Оквир
  • Истрага
  • * *
  • * *
  • Сан - 5
  • Од Новембра До Новембра
  • * *
  • Неописиво
  • Хир и Чуђење
  • Духови
  • У Очекивању Торнада
  • Taco Bell
  • Годишњица
  • Међувреме
  • Ствари и Време
  • * *
  • * *
  • * *
  • * *
  • Споља и Изнутра
  • * *
  • * *
  • Човек Који Преврће По Ђубрету
  • Крајња Плоча
  • Снег
  • Човек
  • * *
  • Посматрајући Веверице са Прозора
  • Одсуство и Мноштво
  • Циклус
  • Анализа
  • Грешка и Безгрешност
  • Оплемењеност
  • * *
  • Што Постоји и Што Не Постоји - II
  • Безбедност
  • Гозба

1997

  • Нова Година
  • Између Пола Један и Један
  • Гаража
  • Што Се Види и Што Се Не Види
  • Равнодушност и Суревњивост
  • Трпљење и Постигнуће
  • Волшебност
  • Пажљиво Читање Десанке Максимовић
  • Оскрнављеност Јутра
  • Неуредан Живот
  • Верност и Истрајност
  • Ходник
  • Прави Посао
  • Sch'dy (Ск'ди)
  • Подморница
  • Провера
  • Краљица
  • Исељеници
  • Побеђени и Победници:
  • Пролегомена за Контраалт и Хор

1998-99

  • Образложење Аутора (Разлог употребе заграда, догађаја и личности из Митологије, и страних израза и речи)
  • Поговор
  • РЕЧНИК

Прва свеска

1995

Посед и Ништавило

11/11/95

Од намештаја имам гвоздену плаву столицу, лампу и кауч на расклапање које сам купио од претходне газдарице приликом одласка од ње, велику и малу кашику, чашу, шољу и џезву, телефон који се поставља вертикално али сад лежи хоризонтално, нож (убод спорне пчеле из кошнице смисла), црно-бели телевизор купљен у Т. 1978. (унешен, хвата само један канал - ПБС; изнешен, ћути у плакару међу непокретним стварима од памука), транзисторски радио пријемник купљен у Т. 1973. и подешен на 90.3 MHz (на осталим станицама крчи а и на тој јединој на којој ради данима искључен преноси неопозивост), послужавник од лима (дар Р., Б., С. и М.), машину за куцање Smith Corona XL1900 по којој кад куцам - механички јој се удварам, чинију, теглу, двоножан (значи колегијалан) однос са свим тим, али и некакве кутије (празне), нешто књига, поглед кроз прозор и (неопростиво нечујно) размишљање.

(Временом, и оно што не спада у намештај на њега почиње да личи: на исти, тврдокорни начин се представља).

Кроз радијатор полако иде вода, пресипа се у круг - чује се само то. Нема никакве друге силе да се умеша у овај ток ствари. Као да је он, кружни обим ствари, најзад победио: тријумф му се у облости клати.

(Пошто је оној тројици протагониста номиналне анегдоте о вођама, дакле овде њених срчаних епизодиста, прошли викенд био први сусрет са празнином овдашње провинције - Dayton, ОH - онда је, да прекрати себи дан (својски га осмисли), склапач послова, примарни банкар С. М. у секундарном потезу отишао у J.C.Penney (ланац робних кућа) и купио пар добрих (солидних) ципела!; писар једних (и то декларацијских!) глупости, А. И., подигнуте крагне (у мантилу дакле), појавио се на локалној утакмици америчког фудбала и, помпезно зинувши у непознат спорт и неинтересантан предео, провео мизерно поподне, а писар других (и то беспућних!) глупости, Ф. Т. свој недвосмислено гусанов траг урезао је у трећу трећину тог дана, пуног ничега а највише срамне послушности све тројице ђака. Јер дан је био толико ништаван, у сред капитализма, да су и ови "реформатори" комунизма остали без речи, а веште обрве сувопарности подигли још мало на горе).

Свет у бунилу сручава се у неки други предео - овај предео овде само је мој, нити посед нити завољеност прете да га униште.

Ко зна докле ова ситуација има да траје?

Уствари зна се, види се то из сваког ћошка ове стерилне собе: све ће ово овако неиздрживо гипко да траје док се не јави својим знаком (црвеним?) и, као клин у точак, не ускочи у овакав поредак света и не поломи га Нова Револуција - лирски двопев редукционистичког насртаја из прозних наслага холизма.

Ствар је у томе, под претпоставком да се и то деси, што се наша потрага за смислом тиме тек зачиње. А цео смисао неће нам допасти руку никад.

Сам, човек ће своје време да докусури или ће оно њега. За сада победник се не зна иако се врло добро зна.

* * *

11/12-15/95

Елементи: У соби је постављен, пре мањи него већи, "класичан" радијатор са у бело офарбаним ребрима од лива, недвосмислено јаким. Грејање му се контролише помоћу вентила. Ноћу га, тако, искључим, дању подесим. Пошто кроз њега кружи топла вода, чује јој се ток, како цури и капље. Значи, иако се у соби још најбоље не сналазим, три су елемента већ у везу доведена: (кроз гвожђе) земља, вода и (кроз њену топлоту) ватра. Четвртим елементом по Хераклиту (540-475 г. пре Нове Ере), ваздухом, соба је испуњена по дефиницији тако да, живећи у њој (соби) са сва четири елемента у дослуху, то јест саучеснички њима обложен, у мени се ковитла неспокојство само петог - душе. (Од Старе Грчке до данас променио се једино начин грејања стана). Како, међутим, душа није класификован елемент нити се уклапа у она четири, не преостаје јој друго него да се обавије око овог радијатора (од кога је све и почело), угреје се (ватра), очеличи (земља), уђе му у крвоток (вода), пресели у ваздух (ваздух). Пошто је, са друге стране, ово запажање потекло из, какве такве, утопљености собе, оно пада на испиту оних који се смрзавају или су се смрзли и, тако, сами постали елементи достигавши њихов, крајњи степен резолуције. За њих су земља, вода, ватра и ваздух тек некадашња разбибрига њиховог, од тада, залеђеног духа. Устанем, вентилом искључим грејање, гвожђе се охлађено врати земљи кроз руду, непомична као насушни ваздух у неиспуњеним плућима самца вода зимогрижљиво стане без ватре у себи, време је за пусти сан.

* * *

Привид и Суштина: Ако је (све ово) задато за размишљање - мисли се, нагомилане, претачу ван света и века: ни једно ни друго размислити се неће. Ако је, пак, смишљено да завара - ни ту већу вајду неће имати: заварано је, тада, и оно што је, то тако, смислило. Јер, када сам дошао овде задњег дана тадашњег Априла Пролеће је, од тада, сваким даном напредовало, прегрејало се одједном (преко ноћи) у Лето које се затим дуго топило да би се (и оно) нагло ублажило у Јесен и ова се сада, половином Новембра, огољеног и поцрнелог дрвећа ишибаног хладном кишом и упорним ветром, предаје влажном снегу, кратком и суморном дану, апогејско-перигејској (врхунски заокруженој) ноћи кроз коју пуст Месец (у борби са и самим напуштеним па ипак коректним облацима осенчености свиле, ублажености никла) пропорционално хладно сија, довршавајући опис тако прописаних догађаја и предела.

Толико упорне промене доба смишљене су да заварају, да ми мисао о њима скреће пажњу са значајније и нерешивије константности мог присуства овде, да не бих о њему (том присуству) мислио. Обазриво, зато, склупчан, кроз такозване промене годишњих доба падам пажљиво као кроз временску осу вечито смањене пчеле, препознавши пре ја њено прашно легло тамо него она моје медно становање овде, макар колико да се са одговарајућим маниром она прерушила у моју суштину а ја у њен привид.

* * *

11/16-17/95

Ново јутро али му звуци [неко пали ауто, некаква птица (мора бити гавран или врана - ово је њихово доба, Новембар) далеко кричи, још даље авион из чујног прелази у бешчујно стање (као вода из провизорности котла у неумољивост радијатора), периферна светлост све блеђе лампе која све више шушти јер се све више губи, откуцаји сата скинутог са руке као да је и даље на њој (сипи време из њега непрестано и у сваком случају)] разголићавају исту суштину као и претходног јутра, и оног пре њега.

Погледати кроз прозор или не?

И у једном и у другом случају стални призор света, погон који га одржава да се пред нама представља док лебди у ваздуху, духови умрлих и још нерођених и душе живих, стена на мору као силиконска истуреност овешталости, тутањ животиња кроз обећавајућу јару на Јужним Континентима и прагматичност леда на Северним, исијавање свега и свачега а највише глупости преко новина, телевизије, филмова и радија, очај и нада, опсена и стварност, твар и прах, говор и ћутња, покрет и мировање, одлазак и повратак, космичка провалија у коју је, најзад, све то заједно са овим јутром смештено, кроз овај прозор већ имају мене унутра пре него што ја погледам њих напољу.

* * *

Усамљеност учвршћује став о грађанској и политичкој бесмислици - тишином становања као резиденцијалном потврдом прегнућа разлажући главу, сабирајући у њој и најмањи знак и покрет поремећаја и затим га дробећи у основну/почетну прашину, држи се непреломљена: васионска кичма заправо је она.

Тако се, у самој кичми света, самоћа налази без поговора.

Никакав наш трзај ни скок, поклич ил' прелом у души, векове уредно наслагане тишине неће моћи да напусти.

Брижљиво се обавијајући око свачег што верује да је ремети, усамљеност се, као једина космичка судбина, на крају увек испостави као коначни рачун.

Ова моја усамљеност, утапајући се тако у космичку општу, ничим се из ње не издваја, једино што, за разлику од васионске, нема меру.

Зато што се самоћа васионе поремећује гуштером, птицом, травом и историјом а моја, између ових зидова, ни тиме.

11/18-19/95

Поводом Емила Сиорана

У среду, 22-ог Фебруара 1995, негде око 9:30 ујутру, прво ко' видра прошавши (по чему је био препознатљив), затим нагло се вративши (вероватно видевши ме унутра), хитро уђе у мој оградак од канцеларије (пар плоча), шеф одсека F.D. (Desjardins). Отприлике рече (приметих: усплахирено): "У два по подне треба да се видимо". Рекох "у реду" слутећи да, уствари, нешто није у реду али, са друге стране, желећи да верујем, и како су сати одмицали све више верујући да се, ипак, ради о каквом новом пројекту. (Претходни сам управо био завршио и тих дана отишао је у производњу. Њиме сам постигао и некакву значајну уштеду).

Тих неколико сати од преподнева до послеподнева провео сам, дакле, у тој врсти размишљања, уз пут нешто и радећи.

У 2:00 по подне ево га, рече: "Хајд'мо".

Одосмо у једну собу, радије собицу, у коју ме је одвео и пар година пре тога да ми саопшти како ће да отпусте с' посла једног од мојих, и то најбољег из групе, инжењера, и сетивши се тога у свакој следећој секунди нагло сам се пребацивао у тај прошли тренутак, осећајући да ми је спремљено исто.

У тој просторији већ је седео шеф кадровског одељења, W.R. (Roy). Како уђох и потражих где да седнем, прођох поред њега и некаквих папира на столу пред њим и на једном од њих у магновењу видех некакав Фебруарски или Мартовски датум, тако нешто и, учини ми се, моје име. Тог момента било ми је јасно да ће да ме отпусте (у току дотадашњих 25 година рада без посла сам остајао још пар пута и сам сам одлазио с' једног на други посао више пута (или због даљине, или повратка у школу, или професионалног интереса), тако да сам радио у одговарајућем броју предузећа).

Тако се и десило. W.R. је почео, увежбано загробним гласом, да паламуди, F.D. се, додуше у пропорцији с' природом догађаја уозбиљен, јарећи узврпољио, мада више у смислу као кад човека снађе нужда, ја их гледам, час једног час другог, право у очи, сам себи не верујући да су они ти који ми то саопштавају, толико је њихова претходна и садашња имбецилност управо тријумфовала.

Све у свему, отпустише ме, при том рекоше да покупим ствари и одем са посла до 24-ог Фебруара, петка, 16:00. За 50 сати. (Њихово званично објашњење је било да се, на дужи рок (дотле сам за њих радио 3 године), моје амбиције, стремљења и квалификације не подударају са њиховим (од предузећа) потребама).

Да не дужим причу, имао сам пуно књига и материјала које сам требао да иселим, падала је некаква ледена киша, одем до пословође у погону и од њега позајмим колица (као санке али на точковима), из доста пута пренесем ствари до кола и, из исто толико пута, превезем их кући.

Узело је од јутра до вечери, следећег дана. (Жена заузета, деца по школама).

Завршивши то и пре него ћу, коначно, отићи, седнем и свим запосленим (пар стотина људи, почетно име/адреса: AGOETZ, задње име/адреса: TSCOTT) пошаљем преко електронске поште (02/24/95, 10:21 А. М.) дух Emila Siorana који сам, раније, био пустио из боце куцајући, на истом компјутеру, "Писмо Поводом Горког" које су они, заједно с' материјалом који је, у генералном смислу, позивао на побуну против система, пронашли тако што су кроз мрежу упали у компјутер. Напишем и пошаљем, дакле, следеће:

"I, N.,took a liberty, ladies and gentlemen, to choose from "The New Gods/Strangled Thoughts" by Emil M. Cioran, The New York Times Book Co., 1974, for this occasion, in descending order - Ја, Н., даме и господо, узео сам слободу да изаберем из "Нових Богова/Удављених Мисли" од Emila Siorana, за ову прилику, од краја ка почетку":

From page 120 (са стране 120): "We are all deep in a hell, each moment of which is a miracle - Сви смо ми у паклу дубоко, сваки момент од чега чудо је".

From page 107 (са стране 107): "Alone, even doing nothing, you do not waste your time - Сами, чак ништа ни не радећи, ви ваше време не бацате узалуд. You do, almost always, in company - То чините, скоро увек, у друштву. No encounter with yourself can altogether be sterile: something necessarily emerges, even if only the hope of some day meeting yourself again - Ниједан ваш сусрет са вама самима не може бити потпуно стерилан: нешто неопходно проистекне, чак ако је то само и нада на поновни сусрет са самим собом, једнога дана".

From page 92 (са стране 92):"Confronted with this bug the size of a comma running across my desk, my first reaction was charitable: to squash it - Суочен са овом бубом величине запете што је трчкарала преко писаћег стола, моја прва реакција била је доброчинска: смрвити је. Then I decided to abandon the creature to its panic: what was the use of liberating it? - Али затим одлучих да створење препустим његовој паници: каква би била корист ње га ослободити? Only, I should so much have liked to know where it was going!- Једино, толико сам волео да знам где је ишло!".

На крају напишем, овог пута на Српском, из "Писма Пуковнику" (накнадног дела рукописа "Waterloo Manifesto") - с' претходним уводом:

"And...for those of you who understand at least one more language, and in the same order - А... за оне од вас који разумеју бар још један језик, и опет од краја према почетку":

"Ми се огледамо у оном што нам се чини", ст. 96.

"Национализам је очајање обезглављеног пролетаријата", ст. 71.

"Космос, све што је више луд, све је мање", ст. 53.

Пошавши, након тога и још пар обављених послова, кући, сретох секретарицу, неколико инжењера, још неко особље; секретарица рече: "Ја оно ништа нисам разумела, ко је тај Cioran, шта си хтео да кажеш?".

Остали су ћутали и брзо се разишли.

* * *

(Дијагноза). Недеља у јутро. Prosit!

Нити шта предстоји нити се ишта завршило. (Oeil de boeuf - око бика).

(Напољу, некаква птица крешти као да је деру. Мора да је од оних невеликих, црних као ова јесен, птичурина ваздан незадовољних. Као да не зна: di buona volontà sta pieno l'inferno).

Дуго се питам на какву ме собу ова подсећа.

Сетих се да, највероватније, личи на болничку собу. Hôtel Dieu.

Из неколико разлога.

Пре свега врло је бела, толико да се граничи са стерилношћу: не само што су јој зидови, таваница и прозорски оквири бели - и ролетне на прозорима су јој беле (као Ескимски пси, Сибирски пси, псећи трк у Zeitgeist - дух доба, лавеж скривености).

Затим - у њој царују мук и тишина својствени безнадежној ситуацији у каквој болничкој соби. (Iüdicium форме, њена неизбежност).

Коначно - можда сам ја са својим уверењима, питањима и неслагањима због којих сам, уосталом, и доспео у ову ситуацију, уствари болестан и послат, зато, овде, једног празничног то јест јефтиног дана као што је овај, који сам сањао у хроматски-белом и затим га одбацио због замора од бљештавости те сложене боје. In bianco. Ut supra. Ut infra.

* * *

11/20-21/95

Раније ми је било теже нерадним данима. Прошло је, тако, неколико месеци док претпрошле суботе и недеље нисам узео оловку и папир и описао их. (Описујући дане, не изневеравамо ноћи: што забљешти - поцрни, што се забеласа - одмах се и круни). Надам се да ће ме тај посао држати. (Грозничав прескок недоумице - еванђелистичка опаска анахроничног комесара смисла).

Када се, радним даном, вратим у собу (сад, у касну јесен, тада је већ мрак), седнем на ону (плаву) столицу, нешто читам, или просто зурим у (не)извесну (спасоносну?) тачку - записивање оставим за рано јутро. Ионако се раније будим (слабо спавам), па седнем и записујем, као ово сад. Обично не знам шта ћу да запишем ни у тренутку када започињем записивање. Ставим датум и гледам га с’ неверицом (и њега!). (Наравно, мислим се. Стављам се у борбу). Док то радим видим како се ништавило повлачи. Излази кроз прозор али улази на врата. (Церека се, моли да остане). Устанем и затворим врата: кроз прозор видим како, бежећи, још мало се плази док издише под пером на путу ка хартији пуној вештих речи неког пустог претка или, уопште, старијег човека који је кроз све ово тако давно прошао судећи по причи која је само његова од сијасет варијанти од којих је моја ова која се знатно разликује од пристанка на конвенцију или прерушене помирљивости.

* * *

За дан, два, овде ће бити празник - такозвани “Дан Захвалности” (“Thanksgiving”). Људи су се ужурбали, нарочито око набавке традиционалног јела за тај свечан дан, ћурке, и осталих потрепштина. (Протеклог викенда, послом се обревши на овдашњем, локалном аеродрому, тешко сам нашао место на паркиралишту. Навала путника пред долазећи празник била је приметна: једни су одлазили, други долазили, као што се то, уосталом, у таквим приликама дешава).

И ја ћу, сутрадан, колима на пут, до Р., С. и М. Гледаћу, ако могу, да раније изађем са посла јер пут је дуг (око 700 км) и ноћ брзо пада, па да бар делом возим по дану. (Доћи ће и Б., први пут овог семестра). Сви се радујемо.

У нашој ситуацији долазећи празник има већи значај него у уобичајеним околностима, сконцентрисаним на припрему вечере од ћурке. (Чак сумњам да ће је Р., С. и М. и купити. Није нам толико до тога). Можда ћемо отићи у шуму код Laurel Creek-а (није далеко) - тамо смо некад често шетали, ходали сатима. (Имамо прилику опет). Пошто нас је (трећи пут за задњих пет година) живот развукао на разне стране (у борби да га одржимо изнад пада у непоколебљиву сумњу), гледаћемо да га, за време овог празника, саставимо на тој (попут песка у зеници циља) растреситој путањи кроз (квазиструктуралну?) шуму као кроз грчевиту успомену пуну неописиве намере о коначном уједињењу по дубоком плану неизбрушене маховине између празничне самоће и дечијег смеха испод жила пресеченог предела на пола.

* * *

11/30-12/04/95

Има десет дана како нисам био у прилици да ишта запишем: са једног пута на други, трећи - идем и сутра; овог јутра грабим прилику за записивање.

Упоређујући константност собе с’ променама пута увиђа се несталност одласка након сигурности повратка.

(Да ли је требало да се остане? Где и зашто?).

Јер, промена пејзажа, одједном видљив положај дотле непознатог предела, другачији појмови и схватања локалног становништва (благо препуштање постојаности утврђеног места становања), околна, лепо смишљена брда и бескомпромисност гранита, геолошке константе непокретних година кроз које (као кроз перле примордијалног стања) племенитим резом просеца аутопут (за Northfield, VT), зимљива кап главне улице по којој лута (и сам се цедећи) невелик број возила и још мање људи (Saratoga Sp., NY), нешто преосталих, мокрих птица које у овим, задњим данима актуелне године покушавају да одреде где је оно, некада сложно али већ дуго издајничко јато, сва та, дакле, исконструисана набораност заправо исте сцене потврђује да се, ипак, ради о Масци: Бело Лице Неминовне Суштине вири под њом на сваком од ових случајно виђених места (кревељи се из невиђених) док се са Белим Зидовима Неизоставне Собе победоносно шминка припремајући се да је пред спавање скине и мирно сања своју малу али кобну мудрост да од пута нема ништа док се овај не сазна.

* * *

По (Небројеном) Повратку: Вративши се ноћас (изнова доспевши овде), и тако и овог јутра сручен у онај механизам ствари који је претходно установљен, не преостаје ми друго сем сагласности, макар и баналног - мачјег уклопљења.

(Помислих како је то, сасвим сигурно, случај општији од мог).

Када бисмо знали шта нас овог дана тако тихо чека, нити би путовали нити се враћали. Довољно би било само једно (иреверзибилност као избор пре сећања).

Али, у неизвесности исхода, у илузији поправке и, највише, у присиљености опстанком (ћелијска уљудност запремине хрта), лежи покрет: пристанак на спас. Колико је неминован, толико нас ставља у исту, почетну, ситуацију.

Ни већег покретања, ни јачег кавеза. (Једно другим као да се храни).

Зато, нешто већ једном треба урадити и победити, уручити оружје у руке непоткупљивих побуњеника чим се све ово лажно олакша.

* * *

12/05-06/95

Стварност и Слутња: Објективна реалност (стварност) је то у толикој мери у коликој се представља.

Густином (концентрисаношћу) представљања она се прва, и заправо једина, види.

Све остало може само да се слути. (Испод коре - језгро).

Како је, међутим, слутња најчешће магловита, искидана, кратког даха или чак тренутна, њен утицај и важност са правом се занемарују у поређењу са свакодневним притиском објективне реалности из близине (дрво, камен, вода, планина, звер, анђео) и даљине (дим, брод, сећање, небеска тела, потонула нада).

Тако да слутњи (привиду, искључености из света) ни не преостаје друго сем другоразредне улоге докле год дрво шушти, камен ћути, вода се прелива, планина се испречава, звер бдије, анђео спава, дим прекрива, брод се удаљава, сећање све је нејасније - и небеска тела безнадежно лебде.

* * *

Нашавши се у конкретном времену и ситуацији, какви год они да су, и суочавајући се с’ њима у већој или мањој мери, ми се, заправо, понашамо локализовано, слабо или никако размишљајући да се све ово, или горе, већ догађало другима, и појединцима и скупинама, у претходном времену - Историји. (Дешавало се, можда, и боље али по правилу не већини).

Наш тренутни положај и то што нас овог часа мучи чини се да имају одлучујући утицај на нас.

У том смислу ми смо тренутна бића: перманентно смећемо са ума целокупни, већи проток времена. Као да, како узречица каже, све почиње и завршава се с’ нама. Осећање припадности неком дужем току (дуговечнијем организму?) практично не постоји. (Једино су историчари нешто свеснији тога али и они, вероватно, због професионалног бављења тиме (хронологијом), не и у суштини).

Тако, наша тренутност, макар трајала цели људски век (што и јесте случај), своди нас на дневне фигуре. Једна фигура ово, друга оно: свака своје. Збир фигура, њихових доживљаја и деловања данас ће да чини овај дан. (Као да јучерашњи ни постојао није).

Као да у кратковечном метежу, дневној пометњи, свеколико време налази потврду да (и даље) ћути.

Не хајући за припадност нечему општијем (дужем), наш се тренутак некако јалово, за кратко, издвојио из калцијумске тишине временског зуба, без неког већег оправдања.

* * *

12/07-09/95

Између: На савршеној смо средини света - удаљени подједнако и од микро и од макро простора. Ни ближе једном ни даље од другог. Колико је једно мало толико је друго велико. Зурећи у једно или у друго, не видећи ни једно до краја, наш се положај учвршћује у средини. Ту боравећи, више и не мислимо о крајностима света. Бавимо се средњим стварима. Никако да некуд продремо. Као да нас је нешто намерно ставило у ову кутију средње величине и пустило нас да (само) по њој тумарамо. А оно се, за то време, протеже са једне стране и скупља са друге.

* * *

Прво их чекамо да дођу, после да прођу, такав је наш однос према данима. (Неверност је наш уговор са вечношћу). Ухваћени у њих првим јутром, решавамо их се опрезније - у поноћ. Ваљда ће сутрашњи дан нешто променити, мислимо. Али, ништа од тога - време установљености обазриво траје, не трпи различите дане. (Необазриво - и сказаљке би прокоцкало). Слаже их, једног на други, исте. И, у очекивању следећег дана, када би нешто друкчије требало да се деси, овај нам пролази. Боримо се с њим или му се склањамо са пута - у оба случаја, својим равнодушним протицањем, он као да се нечег другог и важнијег сећа, додирује нас овлаш. На заласку овог дана јучерашњи су већ сви заборавили, а од сутрашњег очекују чудо. Како се оно неће догодити (а шта ако се догоди?), људи гасе лампе и лежу на крају и овог дана, који их је издао као и претходни, свако у свој љупки пораз. (Овај дан је за нашу породицу значајнији: М.-и је данас дванаест година, мада се наше поимање времена не може сматрати непристрасним. Правилније би било рећи да је 12 пута прошла кроз њен Децембар Сунца, избељујући све пеге те звезде, трчећи за искусним псом).

* * *

(Домет Избављења). Субота је. Четврта од оне, сите од Поседа, гладне од Ништавила. (Док се једно оштри, друго отупљује). Завејао је, и још пада, велики снег. (Као управо пристигао из провинције, очаран гост. Не престаје да хвали варку, прави од ње залихе). Кроз прозор собе, предео се представља лепшим, бељим него што јесте. (Ништа није онако како изгледа). Падајући, снег прекрива ружноћу, утишава звуке, црно, мрко и сиво за чудо прелазе у бело. (Значи да су чуда могућа). На тај начин снег побољшава изглед и звук иначе депресивне околине. Мења јој боју у бељу, оставља је све више без даха. (Да је не дави можда?). Најзад, потпуно тиха, доспела до крајње белине, клати се пред прозором једна друга васиона. (Зар је и та ухваћена тако простом зверком?). Ни трага прљавштини, шкрипи, суморном сивилу зимских дана. (Где ли су се били сакрили ти лажни делови поларне лисице?). Све гушћи, све бељи, све тиши, снег је овог тренутка победио. За кратко, док се не отопи. И сигурно је у томе, у тренутку лепшег (ружно траје, лепо бљесне), мудро прорачунат домет избављења. Када би трајао дуже, ни сам се не би избавио на време.

Човек са Усном Хармоником

12/09/95-II

И не слутећи да ћу се (и) овде преселити мада сам већ становао, додуше тек неколико месеци, у малтене истом крају, негде у Августу враћајући се с' посла видех човека који је силазио (заправо јурио) пешице низ пут уз који се ја пењах аутомобилом.

Био је топао, можда и претопао, тај дан, сећам се сада подсетивши се да је на себи имао панталоне али не и кошуљу. Личио је на Швабу, Норвежанина, таквог некаквог типа - коса му је била плава и оштра. Његова старост могла се проценити на између 25 и 35 година.

Како смо се мимоилазили, он дакле трчећи низ улицу, ја возећи уз њу, поче да маше и гестикулира и, пошто ми је прозор на ауту био отворен, чух како, у тренутку мимоилажења, узвикну да су предња светла на колима упаљена (а био је дуг летњи дан, далеко од мрака). При том, некако је тресао рукама, понашао се грозничаво те помислих да је то, можда, неки лудак.

(На овом аутомобилу светла се упале чим се укључи мотор, без обзира на доба дана, али он то, наравно, није морао да зна. Нити сам ја, због тога, реаговао на ту његову, у сваком случају добронамерну опомену).

У међувремену, заборавих на њега.

Пар месеци после тога, стицајем околности преселих се управо у крај у коме је, испоставило се, живео и он.

Крај се тај састоји из стамбених павиљона (ни више, ни мање, уредност станарске учености, стална ларва недовршене помпе).

Од онда га виђах ту и тамо.

Има неки полуспортски црвени ауто (Dodge, Daytona), прекривен спреда црном кожном маском, али слабо га вози, тек понекад. (Знам то јер му је аутомобил паркиран на истом паркиралишту где и мој, то јест видех га, неколико пута, како га ту довози или га одатле одвози).

Такође га пар пута видех како и даље иде, боље рећи трчи, вероватно доле до самопослуге, затим се исто тако убрзано враћа, са кесом у руци.

Значи, док хода, он уствари трчи, трчкара, тако некако, управо онако како га и први пут, у Августу, спазих.

Млати рукама журећи, забацује главу, чуди се.

У међувремену, опет, изгледа да се и он мене присетио (значи да није тако луд како изгледа): кад ме види махне ми, задњи пут сам и ја њему одмахнуо, било ми жао.

Све у свему, мислио сам да је, ипак, луд. (Зашто би неко нормалан, на овој страни света, неком махао, или га упозоравао, или било какву интеракцију направио са особом коју не зна?).

Али, пре неки дан, заправо било је јутро, пошавши на посао сиђем на паркинг и, док сам чистио прозоре од првог леда и задњег иња, видех њега и чух га поред његовог аутомобила.

Био је узео усну хармонику и у њу свирао, стојећи са стране аутомобила који се упаљен, претпостављам, грејао.

Јутро је, по обичају, било смрзнуто - није указивао ни на шта топлије ни хоризонт тог дана. (Тек се раздањује а већ се хвата у крајњој грешци).

А он је нешто свирао, при том је поцупкивао то јест ударао, додуше благо (увиђавност наводне жустрине), петом у асфалт. Затим нагло седе у свој црвени аутомобил и одјезди, махнувши опет.

Помислих како он уопште није луд него је то цели остали свет, свакако и ја, подлегавши, бар у неким тренуцима, предрасудама и фобијама тог света, овако заслужено здробљеним једном обичном величанственом хармоником, у расипно празном седлу увек истог, практично непомичног јутра.

Симболизам и Значење

12/10-11/95

Данас је недеља и истовремено двадесет и две године како сам овде, на овај континент, дошао из, тадашње, СФРЈ.

Размишљајући о томе (пребирајући по протеклом времену), један ми се исход чини вероватнијим од других: нити је тај потез по било чему јединствен нити се јединственост треба приписати другим догађајима који су се, за то време, збили. (Ствари су константне, бар на људској скали - исти део понављања стеже нас за руку а у глави, безразложна, штрчи помна честитка).

У јутро 10-ог Децембра, 1973 године, испраћен од мајке, девојке, сестре, пријатеља и рођака, отишао сам с' Београдског аеродрома. Увече, око осам часова, стигао сам у Т. (У Б. је већ био стигао други део ноћи: искрсавао је из првог као врат из фламинга већ читава два сата). Таксиста ме одвезао у (вероватно његов омиљени) хотел "Warwick" (касније срушен због убистава и проституције у њему), на углу улица Dundas E. и Jarvis. Распаковао сам један од два кофера који су, заједно са $600, били све што сам донео (посао нисам имао нити сам икога знао), узео сапун и калодонт, опрао руке и зубе, умио се и сишао на улицу да видим како изгледа. Ваздух је у то доба године, у том граду, оштро хладан (значајно оштрији него у Б.) али чист (хладноћа као прва апроксимација чистоће) и, запазивши ту прву разлику, запазих прву сличност: трамвај који је прошао био је налик онима што смо их у Б., некада давно, звали "Белгијанцима". (Све друго било је различито - та једина сличност била ми је значајна толико да сам је, значи, упамтио).

Наравно, за даљу хронологију тог времена у овом запису нити има места нити интереса (а ни оправдања).

Али, ако би човек морао да изведе круну и есенцију овог боравка овде, укључујући и изналажење некаквог објашњења у дешавању свега другог за сво то време (повезаност појмова и ствари: грозничавост перли око врата опасне лепотице), онда би се та, врховна значења најрадије дала свести на: освешћивање, повећање свести и губљење свести.

Освешћивање у смислу да ови људи овде и они људи тамо два су антипода једне исте, универзалне ефемерности (док се нешто лепше не деси са болом у души).

Повећање свести у смислу да овдашњи систем власти, то јест његови прави корисници неће презати да униште свет, иако вероватно тиме невољно и себе, у случају да буду доведени у опасност да буду раскринкани и дотучени пре времена у коме би могли да реагују на уобичајено препреденији (њима својственији) начин. (За то уништење они већ имају али и даље производе средства о чијим параметрима и карактеристикама лаици, осим какве популарне уопштености, готово ништа не знају).

Губљење свести у смислу да већина људи, и у крајевима из којих сам отишао и из већег дела света (нарочито на тој страни) ове плаве кугле, није, бар делимично, кроз све ове године, постала свега овога свесна него се, у овом времену, недорасла, актуелизује кроз религије, лажне то јест неаутентичне у односу на њене интересе политичке партије (од непотистичко-кастинских до директно издајничких), трабуњања и теорије (произведене од овдашњих, осорно утегнутих, и тамошњих, папагајско снисходљивих, квази-интелектуалаца и псеудоелите) које са правим стањем ствари немају везе.

Толико, и сувише, о значењу данашњег датума при свођењу његове суме.

Његовог симболизма што се тиче: од данас, ове недеље, има 109 дана до мог 50-ог рођендана што, само по себи, не би имало симболички значај да мој отац, А. Л., пре много година, док сам још био у оној првој земљи, није умро у ту недељу, 109 дана пре свог 50-ог рођендана. (Превршеност ивице у тачки). Тако да ће, пошто ћу сваким следећим даном, настави ли се овако, бити старији од његове утврђене сенке у значајној шетњи, моје освешћивање, повећање и, коначно, губљење свести њему тамо (где се тако хитро шета, макар се не знало кроз шта) да се приказује као све искуснија и дораслија активност једног самца у коју је и сам одједном необјашњиво запао док се трудио да ме у овом дану замисли како га се сећам упорно.

* * *

Поточји, протекао је и овај викенд (понедељак је ујутро: већ ушће а извор тек што је почео) - сам са собом опет сам причао.

Јесте да ме спасава ово записивање али питање је докле ће и то да траје.

Најочигледније у свему што нам се дешава јесте космичка непристрасност, чак равнодушност.

Као да васиону море веће бриге или као да у њој, што се ње тиче, ни нисмо.

И вероватно нисмо, због грешке коју сво време правимо: очекујемо да је објаснимо (и да она, за узврат, да знака од себе) гледајући у њу (сваког овог дугоноћног бљеска) - гледамо у небо уместо у себе где објашњење и њена, евентуално добра воља, сво време леже.

Није ни чудо што са тако неуким посматрачима (васиона) неће да има ништа.

Да знају шта раде, сетили би се да су то са њом разговарали мислећи да говоре са собом преко пустог викенда у космичкој соби.

* * *

12/12-13/95

(Сарадници). Приметио сам да их нема, али некако нејасно, држао сам ту информацију у подсвести. А онда, пре неки дан, не знам како баш о њима тог тренутка да помислим (вероватно гледајући у зидове по којима су обично плели своју мрежу), увидех да их стварно нема - тих паукова. Била су два, невелика, један се пео по свом, други силазио низ свој зид, мени су била довољна два остала зида (ни са њима нисам знао шта да радим): нисам их терао. Шта су хтели, где су путовали горе доле свако по свом зиду, да ли су можда нешто сакупљали и то онда нечујно слагали, нисам знао. Мислим да су се први пут појавили пре два месеца, некако око времена када је стан почео да се греје па их је, претпостављам, привукла топлота радијатора. (Дотле су, вероватно, живели од успомена). Зеленкастог, дводелног тела (као у човека), ногу као у муве само свиленијих, понекад жустрих покрета али углавном мирних (као да спору, и зато темељиту мисао преду), често непомични - њихов се задатак знатно разликовао од мог. Ја сам излазио и улазио, био на послу, у самопослузи, ишао на бензинску пумпу када би се бензин примакао крају, носио се мишљу, слушао како пролази воз, шетао по патосу (зурио у даске - уместо да их олакшава време их, видим, шкрипом притиска), очистио ципеле, нагао се над провалију кад одатле они (тамо су, значи, у обредној јазбини нестали), који од свега тога ништа нису радили, засијаше малим али уверљивим очицама оставивши ме да нађем ослонац стојећи на њиховој мрежи: нису ме терали.

* * *

(Усхићеност). Неком ко само цвркуће и пева (а није дете ни птица) ови записи мора да су с' ону страну ума. Не знам тачно колики, али добар део овдашњег становништва приближно се тако нечему (цвркутању, певушењу, бујицама смеха, раздраганим конверзацијама углавном ни о чему) без одговарајућег повода понаша. (Постоји таква врста људи и другде на свету али се чини да их овде има више). Наравно да сви они не требају да очајавају и плачу, нарочито ако немају разлога за то, то јест ако им се живот колико толико одвија потаман. Међутим, и то њихово, сувише олакшано и безбрижно разумевање и схватање света далеко је од његове суштине и историјског искуства. Лебдећи и кикоћући се у свему овоме (док се лажни мир руши као кула од карата, а побуњеници се гађају осиромашеним уранијумом (depleted U-238)), слабо утонувши у нечију муку осим понекад, површно и, уствари, рекламерски, без већег обзира за нешто општије од личних интереса и перипетија, сва таква бића трчкарају около као лажна звонца. (Б. Л.: "surface dwellers - становници површине"). У таквом њиховом понашању доста утицаја имају религија и њене институције: већина их одлази у цркве, лакоћа обреда дарива их самоуверењем - тако растерећенима дође им да запевају још више. Гледајући их и слушајући кроз све ове године (у почетку сам, изненађен таквим понашањем, помислио како је то неки нов, невин, свет), у мени су се осећања ковитлала од једног до другог краја спектра: од сажаљења према таквој овчијој представи света до огорчености. Али, све више, и оно прво осећање којим им се даривала нека врста опроштаја (помози им Боже, не знају шта раде), и оно друго (огорчење), замењивана бивају оценом о непоправљивој недозрелости провинцијске/малограђанске усхићености самим собом и својим баршунастим спасом.

* * *

12/14-15/95

(Пробдевене Ноћи). "У одлучујућим тренуцима цигарета нам може помоћи више од Јеванђеља... У бесаној ноћи човек више научи него у годинама сна", E. C., "Историја и Утопија". Да ли услед самог себе, или услед свега около, тек углавном слабо спавам, скоро никако. Пробудим се око поноћи, један, два, након тога често више не могу да заспим. Мерим мисао у мраку.(Мери она мене). Помислим како ни од ове ноћи космос не преза, напротив, прождирући једно друго, међусобно се хране. (Осигуравају оброк, космос ноћи, ноћ њему). Још само покривач што задржава мисао да ме се и она не отресе. (Куда год пошла врати се најежена, да се под њим згреје). Оде, тако, до нестварног и стварног (до живих и мртвих, заробљених и ослобођених, целих и преполовљених), до свега оде што се види и што се не види - али се у истом тренутку врати, извештава о налазу, подноси реферат. (Преврће се са једне стране на другу, покушава да се скраси, бучи као да пада низ улицу).

Не пробудим се (јер нисам ни заспао) - а већ праскозорје. Свака зграда и даље је на свом месту, из сваке излазе станари, подстакнути навиком.

А ја сам, ноћас, створио одлуку о којој они, испавани, не слуте. Да заспим у невреме и пробудим се у време пуно ископнеле али и подстицајне вере у чудо.

* * *

Увече, око шест, са спрата испод мене (та два су и једина у згради) чује се разговор. (У то време седим на столици у кухињи, мислим о спасоносном решењу). Доле, у два суседна стана, живе две старије жене, старице: претпостављам да једна дође код друге да разговарају.

У почетку ми је то одвраћало пажњу (реметило тишину). Касније сам се навикао. Уз разговор, који је нормалне јачине, чује се и удар кашике у шољу - сигурно, помислим, док разговарају пију чај. Речи им се, при том, не могу разабрати, не може се разазнати о чему разговарају, прича им се претвара у једнообразне звучне импулсе који равномерно, у континуитету, све блеђи допиру до кухиње у којој, не доспевши даље од почетка, и сам бледим.

Након пола сата, сат, разговор се изгуби. (Вероватно се она што је била у посети врати у свој стан).

То ме прене. (Повратим и боју).

Све неразговетне речи које су разговор чиниле (равнодушно, још тада, апсорбоване у зидове), на растанку леђима окренуте једне другима (акцент протоплазме и неизвесност значења), остављене саме себи озваничавају повратак кухињске тишине - смисао им се расуо и, ако је и постојао, више не постоји. А у поново успостављеној тишини, будност ми више не да да задремам.

Продавница

12/16/95

У крају у коме живим, да би набавили прехрамбену робу, људи иду у продавницу "Price Chopper" ("Секач Цена"), унутар малог тржног центра "Sheridan Mall", на углу улица Rosa и Gerling.

И сам одем тамо, отприлике једном недељно - врло је мало потребно самцу.

Та је продавница, као и већина њих овде, тек једна од сијасет истих у, такозваном, ланцу (истог имена).

Али, и продавнице истог ланца разликују се по уређености, квалитету робе и чистоћи паркинга. Како је овај крај у друштвеном смислу на граници између пропалог слоја (људи на социјалној помоћи) и доњег нивоа такозване средње класе (кога чине углавном неписмени али вредни радници (сада у пензији) који су успели да стекну и одрже, какву такву, кућу и окућницу) тако и ентеријер и екстеријер продавнице о којој је реч, сем што својом суморношћу, кичом, нечистоћом и дроњавошћу у човеку једино ствара жељу да, ако је икако могуће, одавде што пре побегне, својим поразним резултатом балсамује и кроти: ретко сам где видео толико људи помирених са судбином, лошег изгледа (и физичког и менталног), отупелих на неке веће подстицаје сем задовољења основних.

У продавници има доста црнаца али је више белаца. Дође, ту и тамо, и понеки примерак (очигледно залутао, у пролазу) средњег или, чак, вишег средњег слоја, који своје куповине иначе врше по чистијим, снабдевенијим и помпезнијим местима.

Како изглед једног одређује меру другог и продавци у продавници о којој је реч мусави су, недотупави и неотесани, отаљавају посао како приличи слици и прилици локације. (Симптом општији од ове приче).

Својом, дакле, непроходношћу ка циљу, ова продавница не разликује се од краја у коме се налази. (Ко је на кога узео да личи неважно је).

Само по себи, све је то навика једног предела, и његов усуд наравно - таквих, и много горих сцена препун је пут по коме сви ми, мање више навикнуто, искусно тумарамо. ("Travelers destroy what they seek - Оно за чим трагају, путници уништавају", са Б. - ове карте).

Ужасност се, у овом случају, налази у томе што се постојање и једног и другог (и овог краја и његове продавнице) одвија потпуно независно и равнодушно у односу на моје или било чије присуство овде или одсуство одавде. Као да постоји један већи механизам ствари у коме су сви објекти на својим местима тако чврсто уграђени да би том, необоривом непроменљивошћу заштитили предворје повлашћених, макар колико да је и оно илузорно. Јер једном, кад све ово пукне, илузија ће се распасти највише а ова продавница само ће се слећи.

Сан - 1

12/16/95-II

Као, изашавши из јасно наручених кочија, нађем се у овећој просторији на чија се два руба, у сумњивом огледалу рефлектованог Грчког слова гама ( ), природно (непогрешиво) настављала друга просторија, отприлике исте величине, међутим издигнута за пар степеника преко којих се у другу просторију улази из прве. Између просторија није било зида - налазила се само мала, не више од метра висока, кроз касну руковет изрезбарена нада: дрвена ограда. (Тајни делови истог амбијента, сумњива двострукост влакнасте једнине).

У том доњем делу, где се нађох, тихо су вечеравали људи и жене - као да се радило о бољем ресторану. Мени припаде место за једним од столова: без чуђења што никога од људи за столом нисам познавао, геометријски правилно, уклопљено седео сам с' њима.

Али на оном, уздигнутијем делу заједничке просторије налазило се још стотинак људи, жена, деце. Мушкарци су били обучени у фракове (имали су и лептир машне), жене су биле у дугим свечаним хаљинама (испред белог летњиковца пијан трем, у трему црна ружа касног отрежњења), деца су била у истој таквој, само смањеној одећи, и она умивена и чиста.

Горња група није вечеравала, певала је. Додуше, није певала за ове доле што су вечерали (те две групе људи постојале су независно - свака се само својим послом бавила) него им се, у горњој просторији, певање одвијало само од себе - у доњој сам га чуо само ја, остали су незаинтересовано жаморили; вечеравали су не хајући за овај, наоко углађен а уствари судбоносан концерт.

Сви људи, и горе и доле, били су са ове, англосаксонске стране света: певало се, горе, и тихо причало, доле, на енглеском језику.

Међутим, обративши већу пажњу на мелодију и речи песме увидех, на моје изненађење (са отаџбинском језом), да су заправо певали, и то лепо, снажно, понесено, као врхунски хор (ти, наизглед обични, мада нападно обучени људи, жене и деца), стару градску песму с' другог краја света: "Што се боре мисли моје". Пошто су мелодија и речи те песме поуздан знак разложног финала (тек ћелија смисла а пун удар сребрних чинела), ишчекивање катарзе пре бљеска повећавало се пре као шуштање него као законит, молекуларни удар циља.

Нарочито ми је било драго то што су описану песму, они из горњег дела, већ певали на нашем језику, природно и без напора.(Дворечје безболног пролаза ствари, саосећање са тишином, брза и зато нејака смрт). Али, уместо крешенда (катарзичне здробљености испод праска песме), а у неко доба (песма је и даље трајала горе, људи за мојим столом, препуштени одсутности у форми благог ћаскања, и даље су вечерали доле), појави се, дотле скривен, диригент хора, приђе мени и рече на енглеском језику: "Ти што волиш ову песму и једини је чујеш, пођи за мном".

Осетивши да ту нису чиста посла, невољно устадох од стола за којим сам дотле, разборито слушавши ту лакомислену песму, ћутке седео и пођох за овим човеком ка, дотле празном, столу за који, на његов знак, седосмо.

И тада, док сам се на наређење овога нерадо премештао, приметих како даде (пун жутила овса) знак онима горе те они, још увек певајући тако лепо замишљену песму, почеше наједном да се издајнички тресу, да играју неку игру све бржег ритма, млатарајући рукама и скачући ногама: неким мушкарцима међу њима откопчане кошуље показиваху на ознојеним грудима претеране маље, жене подврискиваху, деца се кикотаху - цела та скупина људи, жена и деце на горњем делу одједном је, дакле, почела да се убрзава скачући и млатећи по ваздуху насупрот мирноћи песме коју, додуше, више нису певали, пре су је шкргутали. Двострукост таласа/честица простире се преда мном, сетио сам се после да сам помислио. (L.V.P.R. Princ de Broglie (1892-?), видех, обешењачки се смеши испод електрона: елегична ускогрудост пресутог сигнала њему не личи на смртну заразу).

Тај што ме је издвојио и сео самном за сто, представи се као Принчев Оркестратор Примамљивости (другим речима Замке): рече да је онај хор Замка и да ћу њихову песму морати да сањам док ме не докрајчи. Грозничаво, у паници, свестан да ово сањам (зар и он, Оркестратор није саопштио то исто?), почнем да отварам уста не бих ли викнуо и привукао пажњу оних за суседним столовима (они су и даље мирно вечерали, као да и сами нису били део исте сцене мада, не знајући језик и мелодију наведене песме, нису били као ја упали у Замку), или да се, бар, пробудим. Међутим, глас никако да изађе из уста. Најзад, крикнем двосложно: "Ма-ма" (она је, додуше, била одавно умрла али се тога, тада, нисам сетио, то јест то, тада, није било важно) - нико се не одазва.

У очајању већ, покушам да се сетим механизма буђења. Не вреди, заборавио сам како се буди, видим и при том осећам како ме све откривенија прерушеност оних на горњем нивоу и све потпунија незаинтересованост ових на доњем дробе у све пунију кашику, сад већ огољене, Клопке.

Не могу чак ни да се пробудим, панично установим. Кад бих само могао да се сетим како се буди, шта ми је, па то сам знао, и раније сам свашта сањао али сам знао и како се буди. А сад не могу да се сетим.

У том сну то ми је било најтеже - што нисам знао како да се пробудим. Јер, опасност се све дрскије приближавала (кашика Клопке је све немелодичније шкљоцала), а ја сам био заборавио шта треба да се ради да се пробуди.

Ни сада нисам сигуран да ли сам се тога сетио из простог разлога што нам је, обојици, Оркестратор на моје очи наручио кочије за некакав концерт.

St. Ellis Hospital
(Болница Свете Ellis)

12/17/95

У иначе неузбудљивом погледу кроз прозор са моје леве стране, штавише одавно препарираном и неопозиво урамљеном као коначно смирење и предаја света (не види се ту ништа осим пусте раскрснице на неких стотинак метара, стамбених павиљона с' десне стране улице и од зиме ошамућеног дрвећа са леве), једини приметљивији објекат, што се уздиже на, отприлике, једну миљу даљине, јесте димњак и за њим читава конструкција, од тамно црвене цигле, болнице St. Ellis. (Обилност прегнућа, његов прави вис). Што се висине тиче, тај димњак у ње је као у фабрике: иде чак тридесет метара у небо (како је мало потребно до горе); претпоставити се да како је (баш он) у вези с' болничким централним грејањем, перионицом и припремом болничке хране. Сама болница састоји се из централне громаде од неколико згуснутих зграда од (поменуте) тамне цигле (ретке су беле болнице, ваљда зато особље у њима носи бело, да поправи утисак) али у задњем делу те скупине да се наслутити (више него видети) једно сивомаслинасто, (ко' одбегли голуб) грао, дограђено одељење. (Колико је у традицији толико је у моди, у свим болницама, да се каже да је то крило, можда због оног голуба).

Пошто ретко кад погледам кроз тај прозор (кроз који се све то види), ретко о свему томе и мислим. И не бих ни сада покушавао да овако елементарно описујем ову болницу да ме на то не подстиче да њој, колико толико, забележим стаменост а мени олакост и несмотреност.

Пре свега, по патини њеног старијег и превасходног дела види се да је та установа подигнута много пре него што сам ја за ово место знао. (Феномен постојања нечега без нашег знања, и одједном (изненадног) присуства томе, запањујући је сам по себи и довољно говори о нашој немоћи да на ишта што нисмо видели (да се и не помене: искусили) полажемо право сазнања).

Затим, иако је за ових стотинак година колики је, отприлике, ове болнице век, у њој написано, тако што је болећиво доживљено (и одмах затим строго усмрћено), хиљаде романа о бесмислу и смислу, можда она тајно рачуна на то да јој се допише овај поговор.

Коначно, и каквог ли случаја, био сам ја, иако другим поводима, у овом месту и пре неких петнаест година, одсевши тада у некаквом хотелу који је, испоставља се сада, близу болнице St.Ellis, и већ ме нагло извађена слика тог боравка безобзирно подсећа да сам је, тада, пролазивши колима поред ње, сваког дана видео, али сам је затим заборавио.

Ствари преко којих смо својевремено тако гордо прешли, враћају нам се када смо помислили да смо их се лако решили или их отписали, опомињући нас на траљавост и неопрезност.

Приче са Пољане

12/18/95

Сетивши се пољане између улица А. и К. раних педесетих година, сетих се и прича које смо, лежећи на њој после значајне игре и грицкајући свако своју травку, једни другима у сред Јулске ноћи уз заклетост на тајну уверљиво и заверенички саопштавали.

По тим причама, један је био змај, други оштрио мачеве, онај се верао по небу али је огрубео код прве звезде, тај тамо се, опет, качио о летњи трамвај, овом је од оца из Јужне Америке стигло писмо са жутозеленим маркама и печатима влажним од Амазонске кише, онај је на селу ухватио алигатора за гушу (додуше, неман се била опустила), овај препливао Дунавац, тај одиграо утакмицу живота а тек је у првом подмлатку, онај (изврнут на бок) истерао вампире па се одмара, овај каже да су и код њих на делу били духови али да је ујак рекао да треба причекати, онај дебели свечано и без да трепне изјавио је како је јутрос док су сви спавали он лично имао посла са Свевишњим кога је, то он мисли, призвала његова баба док га је (њиме) ноћас псовала, тај тамо рекао је да му је отац мајор пустио да опали из топа (и стварно, ту, на З., биле су касарне и испред њих гломазни противавионски топови мада се више не зна чему су служили када се десило све што се десило али то се тада решавало другачије - пуцањ у празно, као што је овај био, био је изузетак), један се вратио од тетке из Севастопоља где се ствар најдубље види из подморничке базе, онај се спрема за посету рођацима у Њујорку иако су му писали да, како кажу, пуно раде и пуно имају једино немају ништа друго, један рече како је видео у новинама за Циркус, онај је казао како је код њега у улазу налепљено обавештење да више, ко неће, не мора да умре јер је пронађен лек - стручак Зодијака под Сунчевом Пегом, тај други казао је како може да се лети тако што се задњи пут затрчи, овај се провукао кроз ватру без емотивних последица, један је ушао код лава а лав ништа, деда од онога има тајно оружје ако нас нападне нека сила, ономад је онај на овој истој пољани у поноћ видео двојицу како нешто закопавају (очај или наду), један је погодио сумњиву мисао из ваздушне пушке (са јачим калибром могао је и чисту идеју да сруши), други каже да већ пола године кришом вози тешки камион од стрица, овај овде има прави фудбал али ће га изнети тек у недељу, онај каже како ровци воле смолу јер је пуна сете, овај каже да се сећа пре него што се родио, ономе сестра попила камену соду али су је спасили у болници, овај зна колико је у васиони остало места, онај је био целог дана на базену а није платио јер је прескочио, један на тавану има све спремно у случају да се укаже потреба да се умртви.

Свако је своју причу измислио и сви су то знали али се нико није удаљио од истине. Свака је прича била истинита због тога што је у њу веровао и онај што је измислио и они што су га слушали а и зато што је то тада било нормално и могуће.

Разлика између тог доба и овога сада је што, одрасли, нити верујемо ономе што прича, нити он верује у оно што говори, нити је ишта од онога пре више могуће.

* * *

12/19/95

Свањива али тешко: ноћ са даном се бори па ко победи.

Умотано у маглу и мрак (служећи се вештим праскозорјем), бледо лице васионе побеђује, и данас.

Сваког јутра узме неко ново али, већ у подне, види јој се старо.

Хтела би (васиона) да превари у старту, али већ на пола вара саму себе.

Прави се да одваја дан од дана, као да се нису договорили да ће да буду исти.

Или су дани, ипак, различити.

Онолико колико је потребно за стрпљење (за издржљивост), за прамен (за прегршт), за рат (за удар), за несвест (за мук), за јачину - за слабост и над овим даном да би се дошло до следећег.

Иако је данас неком слава а некоме припрема за двобој, и једно и друго овај дан узео је од јучерашњег да их преда у руке сутрашњем.

Да ли ће они, и поред тога, међу собом да се разликују, видеће се када им се окопају, док и оне не ископне, преостале стазе.

Ако израсту у помирљив став - значи да су се истој војсци предали, ако им се по ободу зацрвени ружа - значи да побуна у некима још траје.

1996

* * *

01/02/96

Тек јој је друго јутро а и ова година се учвршћује.

(Толика самоувереност многима се осветила али она, очигледно, не хаје).

Не да се, потврђује се израна.

(Уграђујући дане у пирамиду претходних, већ у бази пада у тетрагонску навику фараона).

Враћајући се јуче (првог дана ове године), возећи сатима по магли и сипљивом времену (бифуркација умножених капи: унутрашња неслога водене једнине), возио сам заправо, сад се лепо види, према овом, њеном другом дану.

Тада се он само слутио али је, као врховна пресуда неизбежности, дошао по своје, пред поротом смисла уредно пописане ствари.

(Неминовност следећег као налог истог).

Од њега се (обреда циља) нема где. Раширен као ваздух (у сва плућа увучен), сваку мисао снађе.

Да сам возио и у другом правцу, од овог дана не бих побегао. (У лажи су кратке ноге).

Ако се дан по јутру познаје и овај ће нас само до сутрашњег довести, а и то ако не направимо неку глупост.

Ништа провокативније од трезвеног јутра, већ читав сат, сат и по, не нуди.

Мада, одатле, напредоваће час на једну, час на другу страну.

Неком ће бити бољи, неком гори. Неком ће бити први, неком задњи.

Неком ће се урезати у памћење, други ће га заборавити.

Али свако ко га буде, дрско, преживео, за њега ће тек бити близи сутрашњем дану и даљи од јучерашњег.

То је све што ће му се (пуном разложности пулса, синхронизације оправдања) десити, без обзира на илузије оних који ће мислити да су у њему постигли одлучујућу победу, доживели неопростив пораз, или донели значајну одлуку.

Патуљак

01/03/96

На стопедесет, двеста метара од ових зграда, у крају у коме се налазе породичне куће (углавном скромне или врло скромне), има и једна, мало одвојена неким празним и доста неуредним плацом, пред чијим главним вратима, окренутим улици, седи патуљак.

Гледа пролазнике (мисли се, наравно, на оне у аутомобилима, јер тако се овде једино пролази), право у очи, углавном замишљено мада, предвече, и шеретски.

Заправо, то је мала пластична фигура, која представља патуљка.

Обојена је избледелим (некад вероватно дречавим), у сваком случају елементарним бојама, изгледа жалосно и јадно па човеку не иде у главу да неко, осим каквог детета можда, може тако нешто да држи испред своје куће.

Али, зачуђеност и негодовање случајног пролазника (хитри лом малопређашње истине, брза појава следеће грешке) мање су изазвани очигледним, малтене бесконачним кичом, недостатком минимума какве естетике и склада, а више безизгледношћу укупне ситуације коју је патуљак, својим постављањем испред те, ништа складније куће, тек мало више нагласио.

(Та се безизгледност, ништавност куће са патуљком и патуљка с' кућом, не да избрисати: утемељена је њиховом истовременошћу и обостраношћу и нарочито је изражена када се дан, изгубивши још једну битку са смрзнутом кишом, мрзовољно преда леденим капима којима (удружен као веран пас) ветар довршава јучерашње новине, удављене их разбацујући по улици, испред сцене са патуљком).

Али, пред овај Божић, доби патуљак друштво. (Тако се и он за тренутак понадао да ће деликатност његове ситуације, ако се већ не побољша, бар на више глава да се расподели, да не дуби само његову).

Власник куће придодао му је (на позорници пред главним вратима) колекцију која дочарава, приказује некакву Библијску сцену.

(То је овде, као уосталом и свуда на Западу, наравно далеком од некакве светости Свете Ноћи, мање више обичај: таква колекција се зове nativity set и може се купити у самопослузи или робној кући).

Сада се патуљак налази мало са стране велелепних кочија које возе блиставо офарбани анђели и свеци - у сваком случају у домену је непогрешивог, али и заводљивог Богородичиног погледа.

Једино што одскаче је његов мали раст и избледеле боје. Све друго се уклопило сем тога и његове ироније, ћутљиве скепсе.

* * *

01/07-10/96

До сад су ту били а сада их нема. Комешање, жагор, разговор и галаму заменили су вешта непокретност и неуморна тишина. (Не чује се ни рад фрижидера: угасио се постигавши савршену температуру, презбитеријански еквивалент чуварне справе). Корачајући од једног зида до другог, једино што се сакупља јесте њихово одсуство. (Присуство им се растворило до те мере да га нема ни у раствору). Напољу исти, прљави снег од јуче, унутра такође исти (на срећу, довољно мали) број ствари које, међутим, тврдоглаво ћуте. Куд год да се погледа (ослушне) по соби - ничег умиљатог за следећи потез. (Сада би најбоље било заспати али тек је подне). Замичући за ивицу зида и при том се осврћући (да зна како да се врати), клибери се недостатак. Ставља до знања да је он тај који, осим фрижидера, преостаје. (Подједнако хладним, ниједном се пре времена не отопљава). Добивши шансу изненадним повлачењем неизбежног пратиоца савршености - недостатка (на преподневни курс о наглој љубазности, иза угла зида), у стан утрче разни мали догађаји из сећања о овој изненадној посети. Њихов, до мало пре звонак прасак (звекет перли породичне огрлице), али и његово све наглашеније одсуство, на крају одшкринуто за зев једнине. Као кад се има посета у затвору, и зевну толике године из једне ћелије уста.

* * *

(Сложеност и Једноставност). На први поглед (по првим утисцима, за које се каже да су најверодостојнији - остали служе навици), све ово са нама и око нас кристално је јасно, одражава се оштро, без сенки. Али, како време отиче (низ жилу лета, у умртвљен спас) и почетни удар живота прелази у биоскопску успомену, то што је било јасно постаје нејасно. (Анатомија згужваног атласа, гранични амфитеатар родног места). Док је деци препознатљиво, једноставно и логично, до те мере да су од тога направила игру, све одраслијима и старијима све се више мути, искрсавају све сложенији закони о принципима свега тога, коначно је мало шта остало објашњиво. (Понекад нимало). Да ли се повећавајућа сложеност, како време протиче, производи споља или изнутра - не зна се. Ако се производи споља, онда су комади из којих се предео састоји истинити само у првом, оригиналном тренутку - у следећем више нису оно што су били, као да су се самих себе одрекли. А ако се (све то) производи изнутра, онда је предео константан али се у нама све више руши.

* * *

Јучерашње касно поподне, у опрезном оклевању пред предвечерјем, по први пут је наговестило, додуше толико слабо да коме та мисао у том тренутку није пала на памет пренебрегао ју је, скромни продужетак дневне светлости. Усамљено црвена (шта је још, данас, црвено?), Сунчева појава (претпоставља се да је реална) лебдела је над проведреним хоризонтом неколико тренутака дуже него претходних дана, затим је (и она) нагло потонула (на велику се дубину намерила).

Отприлике три недеље након најкраћег дана, јучерашњи се први протегао не би ли потрајао нешто дуже.

(Искривио врат, нањушио разлог).

Истичући то преимућство над претходним данима, овај, нешто продужени, као да се, стресајући уз мраз и непристрасност са себе, одлучио за промену.

Иако ће зима још дуго да траје, продужење дана установљено тако неприметно али и наједном јуче, осветљавајући је све више, све више ће да је угрожава. На крају, немајући куд, избећи ће на договорено, периодично место где ће је, склонивши се заједно са њом, све краћи дани и све дуже ноћи поново одобровољавати.

(Сваки пут са њом је то тако).

А јучерашњи, нешто дужи дан остаће јој у сећању тек толико колико ју је пренуо из сезонског сна (на прочељу леда креветска фигура, у фигури око истрајног стрпљења) и присилио је на дуготрајне и опсежне припреме за нову селидбу, по старом путу.

* * *

Тешко је описивати дан за даном ако су они исти. По површини, дани то и јесу. (Изотропија целодневне коре, истинољубивост облоге света). Једино што тада преостаје је да се по њима дуби. Као пољопривредне машине, микроорганизми и небеске појаве што прокопавају земљу, буше дрво, хране људе и надлајавају животиње.

Улазећи у састав нечега види му се бесконачна слика.

(Нити се зна где јој је почетак ни где ће се стрести од крајњег објашњења).

По том принципу може да се описује све што подлеже сумњи. Ту увек нешто искрсне, нешто се помери, оно за које се мислило да се скаменило одједном као гуштер живне, нуди се велика материја за мале записе о сваком од њених (зараћених) делова. И незнатне ствари, дотле ућутане и наизглед безвредне за опис, постижу значење. Тако се, заправо, може писати о било чему (несношљивост као педигре уопштеног раја), повлађујући предлогу да се, после Утопије и Аркадије, пређе у Еден иако предлагач (Evan Eisenberg, у "Екологији Едена") живе врсте ни одатле не вади из конфликта.

(И хрт се у стрелу даје, а да неће мисао у очајању).

Једино што се, док се ствар дуби и бруси да би се описала, онај који то ради растаче и сам. Улазећи у предмет пажње, описивач улази у опис. Описујући предмет онолико колико предмет описује њега, он битку не губи али је ни не добија. Одлаже, заправо, и тако мали опис света, од Светог Бенедикта до Хенрија Форда.

* * *

01/11-12/96

Иако се ономад могло наслутити да се дневна светлост продужила, до лета је далеко - зима истрајава као заборављени војник на слеђеном фронту. (Слутња је, због тога, непоуздан знак). Колико је далеко до лета толико је заробљеност зимом најочигледнија препрека за било какав поремећај ствари и, у исто време, најлогичнији изговор да се ништа не промени. (Заробљеност мишљу је, за разлику, стална - ту и лето кад дође, сија се исти, ледени, мук). Не можемо се ишчупати из ове хладноће (као ни снег из цивилизацијског финала, под тонама индустријске соли) а камоли да, тако укочени (видети Фројдов опис Протетичког Бога у "Цивилизацији и њеним незадовољствима - Civilization And Its Discontents"), пореметимо нешто значајније (срушимо државну власт), оправдавамо се сами пред собом. Извршавамо дужности, нигде никакве побуне (ако је и постојала, у овој зими убијена је до краја). Овакав аутоматизам прети да нас и теоријски уништи; да смо практично уништени види се из сваког угла ове (лажно-катедралске) псеудо-манастирске собе. Нити смо то више ми који смо некад били, нити ми који смо некад били ово требамо да будемо. Боље је и лакше себи рећи да се ово не дешава нама него неком непознатом у кога смо се привремено претворили и, ове зиме, на несрећу, заледили. (Утеха малих ствари, компромис скрштених руку). Као да смо у нечем већем, извесном тера организму, сво време чекајући да се спакујемо и вратимо у себе од пре, носећи онај исти кофер.

* * *

Због чега неко целог живота живи у месту као што је ово? Из навике, страха пред мењањем или незнања о другим, могуће бољим, местима? Навиком се да умити цео живот; пред страхом од мењања, укључујући добровољну промену запослења, многи устукну - у незнању је најбоље бити: ништа не тера на поређење и запитаност, не зна се оно са чиме треба да се пореди. (На свету постоје и мизернија места, у смислу беде и очаја, али без становника - уместо у њима, они живе свако у свом, као булка разметљивом паклу). Становници места као што је ово, на један од описаних начина смирени, дане проводе пристојно, без узлета и падова, стоички равномерно, скоро меланхолично, без претераног жара али и са понеким ситнијим задовољством: прагматични корисници израчунатог стања, јутром поравнати према подневној лојалности, заснивају се на начелу целодневности. Да су ти дани (неподношљиво) неприметни и тупи, њима се не приказује. Да су ове улице и куће олако рационализован скуп набацаних и сложених ствари, тако и толико да може да се уђе, изађе, врши, учлањује (у такозване демократе и републиканце) и да сви они на тај начин сваки дан проводе, њима није чудно. (Слично или исто, ако се изузме горе, применљиво је и на друга места, у другим деловима света, али се тамо не говори о супериорности таквог начина живота, што се овде истиче; штавише, тамо се сопствено стање критикује, често са претераном иронијом и жалбом). Док по местима као што је ово сврсисходност бљешти испод абажура порубљеног сврхом, њихови становници, лакоћом теста развученог преко осталих могућности и ситуација, живе дуго, све до невољног испуњења услова за ону, неизбежну и задњу промену. Придигавши се (њу наслутивши), они се (у виду ископнеле, могуће и зарумењене особе) замисле, али се опет врате у столицу за љуљање под окошталим тремом у бело окречене, из прошлог века куће.

Разбијени Прозор

01/13/96

То је била староградско-периферијска кућа на узвишици насипа у односу на ниво улице А. и зграда преко пута ње, на доњој страни тог насипа.

Тада, раних педесетих година, у вези грађевина и становања на периферији, Б. је био двострук: у случају о коме је реч, на једној страни тек прокопаних улица (ти насипи су тако и настали - избацивањем земље у прозаичну страну, за време прокопавања централне идеје) налазили су се низови павиљона саграђених (говорило се - ударнички, што не одудара од истине) за непуних шест месеци; са друге стране у павиљоне су (са невешто прикривеним ниподаштавањем, тојест са јаловим презиром, свукуд својственим староседелачком осећају примитивне супериорности) гледале предратне куће, тачније њихови укућани.

Ова о којој је реч била је жућкасте боје. (Да ли се некадашња, и вероватнија, бела, временом одронила и најзад ишчезла под влагама јесени и зима јер се, од тадашњег рата па дотле, власник скупио и ћутао тојест није је поново кречио, или је то ипак била њена првобитна (зар тако несташна?) боја, нисмо знали иако смо се испред те куће, ми из павиљона, јурили кад год би нас игра ту довела).

Не могу јасно да се сетим власника куће (вероватно усахлог човека и незграпне жене), али сећам се да су имали сина и кћерку: кћер им је била нашег доба али дебела и због тога је имала свој свет; син је, са друге стране, био вижљаст (мршав) и доста старији од нас, тојест већ тада је био студент и није се, због тога, (ни он) дружио са нама. Са некаквом акт ташном од црне коже (доста разбуцаном или, у најмању руку, таквом као да је и она, ко' и његови родитељи претпостављам, цвилела да је боље дане видела), он би се давао видети само на кратко, обично када би, карактеристично одскакујући, улазио или излазио из куће. (Ходао је скачући: можда је још тада видео куда све то води па га се зечије, у скоковима, решавао а можда је, опет, и он имао неки свој свет у коме се тако, одсечно, скакало). Причало се да је у тој торби носио књиге и свеске из замршених наука које је студирао што је нама, забављеним важнијим стварима, било нејасно али о чему нисмо лупали главу.

(Лакоћа апроксимације, лажна мера комплексног решења).

Ипак, најупечатљивија одлика те куће, осим њене пропале фасаде и релативно чудних, у сваком случају недовољно познатих станара (мада је, само по себи, упечатљиво било постојање свих њих уопште, у блиставом, новодошлом добу, када се крајња једноставност и другарска непосредност очишћене и свима, осим њима, јасне суштине затезала до пуцања), била је у томе да је она, између зиданих стубова, имала црну ковану ограду и у њој иста таква врата која су се отварала и затварала уз обавезну шкрипу, и да се, ваљда за утеху од толиког шкрипања (згуснутог времена, ларве чврсте правде), преко свог тог гвожђа, несавршености механизма и ћутљивих цигала у огради, преваљивало много цвећа и воћки, као да је решило да баш ту, на браварски изведеној чистини метала, сву ту узаврелост распрсне у врење.

Читав ружичњак, јоргован и багрем, а од воћки трешња, кајсија и вишња.

(Изобиље непотребних успомена, дрзак доказ о типичном расту).

Све је то било посађено (било предвиђено да расте) унутар кућног дворишта али је, тих година, плод био обилат, зрење незаустављиво, пчеле и бумбари вредни по цело лето (воштан спокој из читанке свеца), па тако та (иако кована) ограда није могла да заустави преваљивање толиког значаја преко себе.

И заборавио бих ја и ту кућу и њене житеље [иако сам их ономад сањао, у некаквом звонком страху, крај трешње тојест уз шкрипу прегрејане капије (док се затварала пред лажно улепшаном успоменом) - што ме је и навело на ово несигурно сведочење] да се нисам сетио да сам једног Августовског дана, одговарајући на напад каменицама противничке војске из улице К. (за разлику од претходног и каснијег рата, тада се тукло камењем иако је режим тог доба одавно проглашен, за дивно чудо тојест са пуно несавршености, горим од претходног и потоњих режима чији су ратови, тако, испали прихватљивији и савршенији), каменом промашио онога кога сам гађао и опалио по сред главног прозора те куће који се, тако, разбио у парампарчад.

Наравно, побегао сам и сакрио се у подрум свог павиљона.

Никад се није сазнало ко је поломио прозор, али то ме је још дуго мучило.

Прошло је више од 40 година од тада и ја бих и сада дао да се тај прозор оправи о мом трошку не бих ли се откупио из ове тајне и при том још једном пројурио кроз онај, преко ограде преваљен, ружичњак и воће, али да се не бојим, у хербаријумски умртвљеном сну.

* * *

01/14-15/96

(Обрачун са Изгнанством). За време изгнанства (као што је ово), једино што преостаје је да се описује.

Треба му, описивањем, поставити исту ону кост у грло коју је нама поставило оно. Разоткрити га, испитати му структуру, пронаћи у његовом саставу (мора и оно из нечега да се састоји) знак којим је оно нас на (како се то каже) волшебан начин откинуло оданде и сместило овде. Утврдити записом треба да се заменом маски оно (изгнанство) слабо маскирало. Мора се тако описати да му и самом припадне мука. Опроштај с' првобитним зарад преосталог сумњичења, пресађивање накнадног у центар оригиналног смисла: историја се из тога и састоји, наш се усуд из тог не издваја. Кад је већ тако, изгнанству треба ући у чељусти (вилице му размаћи), поломити зубе, изаћи кроз главу. Престати с' повлачењем, повести борбу. У тој борби, дотући га треба пре него што оно дотуче нас. Дотученог, истрести га треба у велику реку као што је Амазон, сести у чун и спустити се до оне наше обале у џунгли.

* * *

"Све што је било, А није више, Збило се само, До прве кише". По први пут ове зиме, ноћас је дувао јужни ветар: одао се (а чиме би другим) сумњивом топлотом.

(У ово доба године, дува са севера или северозапада, опомиње ко је газда).

Да је овај ветар јужни, могло је да се осети више кроз зид него кроз предосећање. Имао је сјајног коња који га је у галопу развозио (на ноздрве га при том и сам њушио), јурио (са њим на сапима) око ове пусте зграде, преко крова се пропињао до занемелих (резигнираних) крошњи - мало их при том загрејао да, заборављене и од Бога и од људи, ову зиму издрже без лома. И мени је дао наду, на нешто топлије, кад тад. (Квантна пена Коперниковог крста, феноменолошки раст ракијског врења).

Јужним мирисом и класичним пореклом (ред јода, кришка лавандуле) подсетио ме на аморфну недозрелост што је, под тестијском руком, зрила јужно (а сада се, дозрела, цеди као празан рукав савременог тренутка). Извадио сво то воће, отворио га (пресекао на пола) да би (у таквом стању је то једино могуће) подршка из њега опет полетела на Југ. Ал' не овај сад, поражен и поломљен, већ онај, заборављен, али овим ветром с' Југа (као ископаним вином) драгоцено оживљен. Оживљен, додуше, не дуже од трајања самог овог, јужног ветра који, ево, са првом неопрезношћу доноси кишу која га, незахвална (што на њу личи), преурањеног све више мада не до краја гаси, као мали жар великим машицама када се спушта у још могућ бег.

Тренутне Слуге и Овештали Господари

01/16/96

Сва њихова претенциозност заснована је ни на чему. Тешко је схватљиво (а једино претераним светским умором објашњиво) да их је, и поред тога, свет (тојест његов "цивилизацијски" део) пун. ("Нецивилизовани" део дотле није стигао, тамо се не продају умотана зјала већ се у њему, већ дуго, кува оно што ће и једни и други, кад тад, да покусају с' тим што ови, што се рачунају у "дивљаке", на гору чорбу неће спасти).

Претенциозни, па још и кочоперни, врве саветници, мудрују зналци (пресипају из шупљег у празно по усрдним институтима и позлаћеним храмовима), пљескају се по леђима државни новинари и кабловски водитељи, умножавају се паметни - сви скупа држећи коло онима на власти, и на "ослобођеном" Истоку и на "слободном" Западу. ("Sharks Have No Bones - Ајкуле немају кости", Trefil, James). (Данас још једино нису слободне домаће животиње - изврсно схваћене, у некој су врсти (ветеринарске) стеге; већ оне антропоморфолошке /антропоидне/ хуманоидне/ човеколике речју, све оне животињице из басне), због толике сличности и "слободне" на људе, по тој претпоставци и даље лете, рију, њуше романтизовани зов а, уствари, попут својих "виших" примера, комадају једна другу ћутке: неизвесност свемира циљ је слободних ловаца).

А они горе, плаше паклом, избављају рајем, пакујући оба производа у послушност. (То да, сви на гомилу, причају обрнуте ствари, за сада измиче уморној пажњи али ни то неће моћи дуго).

Утегнути у строге кошуље и још круће крагне, моралишу без скрупула о оправданом бомбардовању и неоправданом отпору. (Без да трепну, загађују Историју као и њихови двојници, клонови пре њих). С' подобрим су рачуном у банци - слабо ће ко од њих да умре од глади. Имају они и решења, па богами и савете, за непретенциозне као и за сиротињу. Кобајаги су десно, или су тобоже лево, а зацементирани у сопственом центру сијају се сами од себе. Дрве и паламуде а при том се понашају озбиљно, да човек не верује сам себи. Говоре о познавању већег и сложенијег а не знају о мањем и простијем. Могу они и смисао и бесмисао да објасне, упуштају се у велике ствари, а не знају како ради телевизор из кога толико тртљају. (Дрчни су и преки, хоће да те смакну ако ниси послушан).

А њихови господари воде земље и религије од кад је света и века. (На државним и црквеним су, дакле, местима - није ваљда да се кроз сво време тиме не потпомажу). Опаљују ратове, после тога (као да се ништа није десило) заказују мирове. У међувремену, са тренутним слугама овештало се досађују. Сви они раде од свих нас шта хоће док се од толиког брбљања и злочина не буду угушили када руку дигну да их право питање питају они што су их дотле са неверицом и гнушањем слушали. А у руци им, изоштрен од јеке, осветљен до буне, онај Губчев срп.

* * *

01/17-19/96

Сажаљевамо нешто што је у кавезу ко' да смо ми другде. Као да се чврсто исклесаним, предвидљивим путем не крећемо и сами. Брижљивост уређености: пут у строгост кроз болећивост детаља, реалност заставе на имагинарном циљу, уходаност трасе. Разумно понашање: безпоговорност гласачког механизма, прокламованост конгресне истине, официјелна исправност. Повинованост: од јутра до вечери, из дана у дан, годинама - није лако одржати се на списку следбеника оданости. У јутро, пуна превозна средства у једном смеру, увече - у другом. (У њима се не превозе једино они који су без посла - уплашено слуте ови који се превозе, мањи од маковог зрна. Додуше, возовима, аутобусима и трамвајима не превозе се ни они који ће, и овог дана, да узму профит тојест да нареде бомбардовање - њих вози шофер. Али то је друга прича, иако из ње проистиче ова). Дан се искривио, колико од хладноће толико од напора да све ово сам у себе прими. То исто што ће, у гомили, у данашњи дан да стане (у његов пренатрпан вагон), изашло је из јучерашњег и ући ће у сутрашњи. (Садашњост ту више служи као фигура превезености). Да ту дан (овај, јучерашњи, сутрашњи) служи као згодан кавез, не треба ником доказивати, довољно је држати га унутра, у стакластој догми равнодушја вештих наручиоца наших драгоцених послова и одговарајућих живота - све до тачке лома и ове слетске вежбе.

* * *

Јуче је био први дан који је мирисао на Пролеће.

(Мирис тренутка у коме се, пре него ће бити покошена, детелина досети свог четвртог листа па се, раскалашна, увуче у ноздрве косца).

Колико је тај дан рано дошао толико је био нестваран - није му се могло веровати више од (тог) трена. (А чему може?). Нагло нестадоше брда дотадашњег снега: кроз јучерашњи дан истопиле су се (и у потоцима истекле) малтене све недеље досадашње хладноће, заједно са неупотребљивим деловима наших живота, тада замрзнутим у њима. Чак се и једна Карбонска птица (летећи комад нултог угља), гракћући попела на кров зграде преко пута и са крила ужурбано стресла свој део зиме. Благ ваздух заменио је, на кратко (знамо), оштар, али и та краткотрајност била је довољна потврда о мењању. Иако све то код годишњих доба и није мењање у правом смислу речи - пре се ради о периодичности. Несталност као предлог за сталност. Каприц одласка и хир повратка. Оном од њих, у датом тренутку превише раширеном, прилазак (прво неприметан, затим све израженији) оног другог, збацивање до следеће смене.

И годишња доба се боре, као и у нама - и у њима влада рат.

Вребајући се, чекају да оном другом опрезност попусти као што се то овој зими десило јуче (знала је да ће догодине опет доћи па се опустила) - проглашавајући победу славиће је месец, два, док не падну у исти, немарни зев круга.

Држање Породичних Фотографија на Послу

01/17-19/96-II

Овде је обичај да се на послу држе фотографије чланова породице. (То чине и највиши службеници државе, све до Председника, вероватно да би дали пример и подршку том обичају, све више и традицији). Чак се, на мом садашњем послу, то индиректно али јасно подржава тако што су запосленима бесплатно на располагању мањи или већи рамови у које те фотографије требају да ставе. То, малтене, сви поштују: тако их, са њихових радних столова, гледају ликови жена и деце. (Запослене жене стављају слике својих, одговарајућих породица мада, примети се, не толико приљежно, у толиком броју као мушкарци).

Тако, док запосленик ради, куца по компјутеру, чита меморандум или преврће папире (у лабораторији тих слика нема, свему се зна мера), телефонира или пак одговара на нечији позив, пред њим су ликови у боји (нисам видео да ико држи црно-беле фотографије) из његове породице.

На први поглед, ту нема ничег што није у реду, чак се исправном чини и прва, рефлексна, помисао како је то, уствари, здрав и моралан чин. Интегритет породице, као основне институције друштва, титра пред очима као први и најважнији циљ, пажња и мисао о члановима породице не посустају ни у једном тренутку: породична повезаност се истиче кроз хармоничност колор фотографије са златним одблеском студија - та хармонија, претпоставља се и тиме сугерише, и у кући влада. Узимајући у обзир неоспорно (традиционално) наслеђе протестантско-католичког система вредности и начина мишљења претежног дела овдашњег становништва, којим се, зацело, позитивно вреднује и овај обичај тојест по коме је цела ова представа с' фотографијама у реду иако све то може да личи (и јесте) наметнуто (префорсирано) у смислу да се (интимнији) делови запослениковог живота урамљују на јавном (непогодном) месту (нешто као слика нагле љубазности у пренатрпаној подземној железници у пет и тридесет поподне), не може се отети утиску да се, у свему томе, ради о другој, важнијој ствари.

Чини се, наиме, да је главни смисао и циљ овог држања породичних фотографија на послу не толико излагање чланова породице погледима осталих на радном месту (како би се, евентуално, повећала озбиљност и заслужност запосленика у сфери важној као и само предузеће), колико да се, у сваком тренутку, запосленом предочава да за одржавање, просперитет и срећне часове породичног живота, чији га протагонисти (константно се смешећи) са ових вашарских фотографија управо гледају (са оправданом сетом - првом секундом на искап здружене брижности), има на послу да, за узврат, више ћути и ради, поднесе и истрпи, него да ремети. Можда се зато, у неким другим деловима света, породичне фотографије држе на зиду кухиње или собе мада, често, и у кутијама за ципеле. И можда су зато, тамо, већа комешања.

У Библиотеци

01/20-21/96

Ко год се да у (велики) напор да објасни нешто мало, промиче му, за то време, све велико. А ако се не позабави мањим, и добро га не сазна, неће знати ни о већем, јер се оно састоји из мањег. Једино, и уз значајан напор, може нешто мало или мање да се устврди и да се, тако сазнато, стави у још једну кутију, чешће кутијицу, знања. То раде научници и тај њихов, мукотрпни, посао чини науку. [Истина је да су, при том, они ти који су пронашли нуклеарну бомбу и, заједно са, такозваном, техничком интелигенцијом, усавршили друга оружја, све до садашњих, употребљаваних у такозваним "хируршким ударима" (surgical strikes) по остацима побуњеничке части али то је тема за посебан, планетаран опис мада, и овако слабо начета, обезвређује корист и употребу свега оног другог - доброг]. Научници се, дакле, баве ситнијим и мањим, што је и једини пут према бављењу с' крупнијим и већим, мада они на то ни приближно не претендују, ако то уопште и чине, у поређењу са лажовима, квазизналцима, поповима и шарлатанима. [Политичари, са намером, нису увршћени у горњи списак: ни све побројано (крајња смеша њиховог састава) није им довољно да у њима изазове срамоту. Док се поштена незналица, као да је губава, свог незнања стиди или га бар крије, они и од фундаменталнијих категорија (него што је незнање), бруке и срамоте, праве част и врлину - при том издигавши цео нос у вис]. Насупрот циркузантској представи наведених "тумача" крупног, чак и сићушна појединост било чега ситног толико је сложена да лаици тога просто нису свесни, а суочени са описом и такве појединости опет је не би разумели. (У лаике, овом приликом, спадају и они који су специјалисти, али за друге, ситне, делове).

Ствари су, просто напросто, (за нас) филигрански сложене, иако је могуће, али више невероватно него вероватно, да је свему, скупу свега, исход једноставан.

Нашавши се у каквој значајној библиотеци, као што је ова, названа "P. Whitney" (у храму Центра за Истраживање и Развој Корпорације G. E., у Sch'dy, N. Y., неформалног суседа предузећа у коме радим) у којој су савршено сложене десетине хиљада књига, часописа, публикација и, уопште, дела из теоријске и примењене физике, хемије, медицине, астрономије, биологије, машинске и електротехнике (из ове и других земаља света при чему, види се макар их овлаш погледавши, политичко мерило не игра никакву улогу пред мерилом науке), човек једино може да се осећа мањим од маковог зрна и, у исто време, да ода пошту човеку у принципу (ретки су, наравно, такви тренуци).

Толики томови (величанственог) знања (о малим деловима), такво задирање у материјални (једини са ове стране) састав света, такви описи космичких делића, тако жустра (упорно аналитичка) тишина исписане хартије на скамењеним полицама понуђеног смисла (мада су, у тој библиотеци, све више у употреби оптички дискови - Compact Disc Read Only Memory, CD ROM), из кога се (смисла), скоро непријатно, истог трена гипко цери поткрепљеност сумње - све то налаже бар малу ћутњу и почаст том делу човека. Избачен у Ништа, не предаје се; у Ничему гради ослонац, конструише се. Ни веће храбрости, ни јачег створења. А све оно друго (профано, политичко, религијско, циркузантско, тривијално (тривијализовано), пропагандно, глупо, превртљиво, недостојно, лумперашко, лукаво, кичерајско, среброљубачко, ниско и себично) у човеку у оваквој библиотеци једино може да се постиди и да нестане да га нигде нема.

Бар док не изађе из ње. Јер, то друго, напољу, и постоји да би се необјашњени део Космоса, смањујући се, ругао објашњеном који се, на ужас првога, изгледа повећава.

* * *

Недеља је. Не морам ништа и не морам нигде. (Чак се, у Светим Књигама, сем одласка у цркву, то и препоручује). Зграда је (комисијски) примљена као погодна за становање, нема потребе за некаквим лутањем (ионако је свуда све исто). Једино што данас трошим је ова сијалица. (Троши се, додуше, и разлог али, у исто време, и обнавља са пуно талента). Извежбаним чулима могу да откријем када је у собу ушао а када изашао дух. Ушао је када се, од њега, сијалица више није видела (мртав, довољно се материјализовао); изашао када се, од сијалице, он више није видео (жив, довољно се расуо). Нема никакве химне или свечаног хора да се у задњи час, пред помпезном празнином, с' празничног торња нације (већ ће и недељни ручак), колико толико чује: само живахан мук (чедност ране тишине, незавршеност гоблена) свој тихи вез везе између снене легуре касно схваћеног звона (инерционе масе недељног узнесења) и кошуљице реверберације (подврсте звучног драгона).

А шта ако се нешто (изненада) деси? Ако се поремети (нешто), изостане равнотежа, изгуби се оријентација или се у чуду остане без главе. (У оним, сакралним књигама о томе не пише ништа, није издато ни административно упутство - рачуна се са спокојем уверења као са клаузулом спаса). Ако мора да се скочи, да се изненадни противник савлада на почетку напада. (Глупост је у нападу стално, због ње не мора да се скаче, довољно је окренути се на другу страну).

Ако се усуди да се појави (све то што ме мучи). (Можда му је, данас, рођендан или га је, можда, завела још једна, повољна прилика). Ако почне да довлачи оружје и размешта га иза брда од спокоја. Нападне, најзад. (Уместо DOD (Department Of Defense - Министарство Одбране), постане DOA (Department Of Aggression - Министарство Агресије): рендгенски снимак овдашњег Министарства. Додуше, конвертитством изнад конверзије (нападом као најбољом одбраном), DOD се не ограђује од DOA, само му дотерује бомбардерску униформу, пред ново сликање на старом вашару света).

Ни тада, не морам ништа и не морам нигде. Довољно ће бити да га (све то што ме мучи) поново истерам из главе (као пре пола сата) или да га, ако опет неће да иде, пријавим безобзирној комисији која је потписала пријем ове зграде.

Сан - 2

01/22-23/96

Као, лежим главом на доле у засвођеном (архивски лучном) подруму (спавам на каучу у централној просторији) кад, у неко доба, погледам и видим да тамо где треба да стоји пећ - ње нема. Устанем, погледам боље, нема пећи, загледам около, ни друге ствари нису на свом месту: измењена, дрско режи подрумска токсичност док се поздравља намерно љубазно. Одем до (подрумског) купатила, кад тамо неки људи, жене, деца, ужурбано се крећу, нешто намештају, у неком су послу, чак перу веш. Ни у пар других (подрумских) просторија "није оно што је некад било" (и по таквом завештању популизма (народа у збегу) било препознатљиво): у свакој се налази неко сам са собом а у неким мноштво усамљених. Презнојен (вуном простора, пукотином дуње) помислим како све ово (опет) сањам, кажем себи да је ово ружан сан (чиме се, прагматично, подразумева да је стварност лепша), натерам се, што могу више (добро се сећам тог напора), да се пробудим. И тако се пробудим. Брзо, погледам уоколо, скочим до просторије где је пећ, кад пећи (опет) нема. Појурим у купатило, кад у њему Р., С., и М., чешљају се (вртоглавицом), стављају прст на уста (висине), показују да ћутим (да не правим ларму). Потрчим уз степенице, кад на њима седи неко дете од кога не могу да прођем (у вијадуктни спас). Помислим како ово није могуће, будан сам али се резултат не разликује од оног из сна: нема пећи (изгорелост у брошу згаришта - кроз инстинкт старог зева нови амбијент), у основи света полиномски састав људи и ствари: наука + уметност = религија укопане базе куће. ("Wer Wissenschaft und Kunst besitzt, hat auch Religion; Wer jene beide nicht besitzt, der habe Religion - He who possesses science and art also has religion; but he who possesses neither of those two, let him have religion - Онај, науком и уметношћу подарен, подарен је и религијом; оном пак, ускраћеном за та два, дозвољена је религија", Göethe). Сетим се, тако, да се нисам (довољно) пробудио (из тачке првог реда, колинеарности почетка) и, покушавајући да се (довољно) пробудим, увиђам: то ми, као и приликом претходног сна, и упркос поновних великих напора, (опет) не иде од руке. (Из успомене одласка ископан повратак; из затечености бића: мноштво као препрека за бег - од толиких варијанти не може да се одлучи на коју ће страну). Као и у претходном (Сан - 1), и у овом сну то ми је било најтеже: у коцки кревета, јастуку на уво (запрепашћен неспособношћу да се, опет, пробудим - самом себи да се додворим) почех да сричем оне исте, двосложне речи (из Сна - 1). Тако напипам, дотле прокоцкане, кључеве (у критичној ситуацији, срицањем природног почетка, нервозно су зазвечали: од двосложја до прштећег значења пут су прешли и напуштени идеали а да неће они). Помоћу њих успем, пробудим се (откључам се), овога пута заиста. Пробуђен, видим да нисам спавао у оном већ овом месту, на овом а не оном каучу. (У толикој сам забуни, примећујем, да више не знам где сам: час на једном, час на другом месту, потврђујући истину о рушевинама осталих места у односу на моја очекивања).

Размишљајући (неопозиво пробуђен) и о овом и о претходном, пре месец дана једва изведеном буђењу, закључих да је, без сувишног маниризма, било предвиђено да се ни у једном од тих снова не пробудим, али да ми је (правовременим убацивањем на сцену лика кључара, тојест бравара буђења који је прорачунао да, још једном, браву треба откључати тојест да требам да се пробудим) допуштено да се, и поред свега што ме је снашло, расаним и, макар у ову осаму, (на велика звона) вратим.

Помислих да би боље било да, пошто не могу да рачунам са добром вољом тојест накнадним прорачуном тог, на крају крајева, непоузданог сведока (неизвесног лика) претераних снова (који је за буђење одговоран само номинално, еснафски, а практично делује по индискрецији), улазна врата у стан остављам незакључана тако да ако останем тамо (у самачком сну о пренасељеном подруму света), могу овде (у правилну позорност његове пусте зграде) да се вратим, легнем и поново заспим, без бриге око иначе неопходних кључева, вечито негде прокоцканих.

* * *

Иза свачијег стана - пустиња.

Иако ни конвенционално шаренило намештаја (или спасоносних идеја) човеку не одвлачи пажњу са, слути грозничаво, пешчане неге алотропије (постојања у два облика: споља и изнутра, пресвучених истом праскавошћу - прашком глицерина), он на њој, ипак, не инсистира.

Ушавши у њега (стан), закључавши се, човек о њој (пустињи) више не мисли (мисли он).

Гледа по стану (намешта столицу), припаљује кобну цигарету. Оде од једног прозора до другог - кљуца у њему, макар собно, бекство. Међутим, управо се вратио, нема где. (Осим у часно изгубљен рат, макар га убио бешчасни мир, али, сем обиља другог, никако да нађе оно прво).

Погледа се у душу, види да га је и она, презревши га приликом узнесења, напустила, припали још једну цигарету.

(Урок не преза од граница, теши се).

Наслони се на зид, хлади чело, а уствари их мери: колико (једно и друго) штите од оног споља, колико објашњавају ово изнутра. Одмакне се шест до седам корака (не више), затрчи се - пролети кроз зид али и кроз главу. Незаштићен (и даље) споља, неартикулисан (и даље) изнутра, помисли како (опет) није добро измерио.

Бар се успротивио, закључује, истина без неопходне увиђавности према сложености света - његовом увређеном шаренилу, надмености беложутог цвећа у неупадљивој вази на хиперболичном столу космичке удружености са којом, мисли, његова ситуација нема ништа.

Жика

01/24/96

Умро је онај, из Швајцарске, Жика. (Како, зар се и тамо умире?).

Жика је био нешто старији од нас, исте школе је учио у Б., дипломирао, радио годину, две, и онда отишао из Б. у Ш.

Има томе једно 30 година.

Али, ономад је тамо умро. (Ионако нам је остао у магловитој успомени, а сад ова сетна помрчина).

Спаса нема, колико догодине биће заборављен. (Мислим да се никад није женио, тојест оснивао породицу).

Али га се сетих, у овом тренутку, потпуно случајно, размишљајући о свему и свачему. (Тако, пребирајући по остацима оног тада живота).

Док није отишао тамо (где је дакле умро), живео је на том брду (З.), на, њиме издигнутој, периферији града. Мора да се, свакодневно, пењао оном стрмом улицом, од задње станице шестице и седмице (и силазио низ њу), док је ту, на том брду живео, са упорношћу која га је, касније, и одвела одатле (али, испаде, и оданде, мада за то друго одвођење упорност не представља значајнијег противника, чак му се уклапа у план).

Онако смањен и погурен (кичме поломљене у детињству), своју грбу супротстављајући фундаменталном космичком нагибу у виду те, још тада метафоричне, периферијске улице (прикривен значај узнесења и његов пчелињи пад), он се носио ко зна с' чим.

Једног од тих дана поквари нам се, нама из друштва, грамофон. (Тад је била реткост ту справу и имати). Куд ћемо шта ћемо, запуцамо горе на брдо код Жике. (Он таман био дипломирао, почео да ради, рачунамо зна).

Уђе се на враташца у расклиманом (од непоузданог сећања) плоту, обраслом ћутљивим шибљем као врхунском дотераношћу истине, иде се крај тврдокорних стабала поднева (кестен, јаблан (шум света) и бор) до малог стана (соба, кујна, нешто тако непревазиђено, царско) приземне и од времена беличасте, некад у бело окречене куће.

(Ваљда смо тада први пут и видели где живи - увек је он долазио у друштво).

Узме он тај грамофон и поправи га. (Врати механизму значај кроз исправност, улепша нам, вероватно пун навике, дан).

То је био наш највећи догађај са Жиком, ако се изузме овај који следи.

Неколико година после поправке грамофона [Жика је већ био отишао у Ш. да "живи и ради" (пошто проналазачима овог еуфемизма његова каузалност (логичка условљеност), чак ни тако изврнута (треба се рећи: "да ради и живи" - додворити се временској оси делатности самоће), није редундантна, они би се, по свој прилици, упутили у неко лагодније место (или би трућање заменили нечим знаменитијим), само да устану из кафанске баште): радио је, као врло добар инжењер, у некој великој фирми као што је "Б. Б." или тако нешто наднационално и пропорционално важно], кад ево њега крајем једног лета, дошао на оних неколико јединих дана годишњег одмора (у односу на ове који су с' дебатом о смислу засели у кафани).

Случај је хтео, ми сви горе на брду код Љ. и Г., кад ето га на старо место и Жика.

Ди' си, како си!

Сипа Г. ракију, Љ. вињак, гледамо ми (зацакљени) Жику, Жика зацаклио у нас.

Ми (још увек) бунтовни (већина већ радила али неки, дабоме, и даље студенти), вребамо прву прилику да опалимо по Систему и у Жики, светском човеку, нађемо подршку за наш огорчен и љутит став.

Тако, након прве изоколне приче, опалисмо.

Те не ваља ово, те не ваља оно, те имао си право што си отишао (од кад си ти отишао постало је још горе!), и све у том смислу.

Гледа Жика, трепће, (жмирка радије), пусти нас да се издувамо (свашта је он то тамо научио - видимо одмах, сигурни у повољно решење наше забринутости једним јединим његовим потезом). Јесте да нас гледа некако као кева клинце (види да клинци срљају и праве јој неприлике ал' кева ко' кева, мора да се стара, благост у њој преовлађује), међутим увиђамо и сами оправданост његове озбиљности у прилазу таквој врсти ствари (није шала то решити, па око тога се свет заправо врти).

Богами, запенушали ми (уз вињак), зацаклио Жика од жуте ракије још више.

Иде ово према свом климаксу, осећамо.

Сад ће ствар да пукне.

Има Жика сад своју да рекне.

И рече: "Не серите!".

Додаде: "Доспи ми још једну, мораћу да кренем назад".

Како је назад кренуо више се није вратио. Нити ће.

Знак на Вратима

01/25/96

Сабијен у овај (као и увек, спреман за савршен разлог) оквир (за сада немајући куд), опет се види (по који пут?) да може о свему, о сваком труну, да се пише: и најмањи објашњени (раскринкани) делић лажне перфекције доприноси бекству из (горње) сабијености.

Тако и овај знак на вратима, одједном се појавивши за опис, дограђује потез избављења.

(Да ли? Можда би и допринео пробоју да је неки други, а не ова ужаснута глава).

Тачно на тим вратима, те прозаичне просторије (плакара), где се држе кошуље, џемпери и, у сутон нејасне, кутије, налази се тај знак.

Врата су, као и увек у таквим случајевима, интензивно браон (у белом зиду контраст им је разумљив али она су таква и кад су прелиминарна): одговарајуће се, значи, сјаје од стандардног лака за ту врсту дрвета.

При том се налазе на три и по метра даљине насупрот посматрачу ослоњеном о супротни зид собе (где, учвршћен попут успешно баченог инсекта, чека да зазуји решење).

А како су сачињена од нагло пресечених, вишегодишњих стабала, тако се на површини врата (на пресеку два света, од којих је један опхрван а други разгранат истом мишљу) виде функције вишег реда, углавном параболичне линије али и мноштво детерминистичко-стохастичких знакова и слика, променљиве густине, треба их само дешифровати, тојест угледати.

(Како је онима које не угледа нико - питање је које мучи невидљиви део космоса, обрадован овако лаким препознавањем иако су, испало је, пред њим подлегла само ова врата).

Зурећи у њихов леви горњи квадрант, човеку се чини невероватним да је овај знак тек сада открио. (Да га је открио раније, имао би какво такво друштво, чак у истој муци).

Запечаћен без поговора (тренутно отиснут резом циркуларне бештије) - једног вероватно безизражајног и зато статистичког јутра нагло откривен снажним пресецањем моторне тестере, прелакиран након тога и коначно овим вратима у овом зиду инсталиран, тај квадрант се (пун фреске вриска, изопштене пене), у немогућности да се помери или промени облик, скаменио у томе што (пун патоса?) представља.

А то је као једна глава: из профила, поред грла, браде и почетка носа (до мозга се није стигло), виде се пре свега та ужаснута уста отворена толико колико тражи крик настао обрадом дрвета ларвом из сече модре шуме практично расуте у мору знакова из којих се овај тако издвојио и запечатио своју истину.

Ђаци

01/26-31/96

Још док сам, с' почетка лета, кроз њега целог и у прву јесен, становао у оном доле кварту, крећући изјутра на посао виђао сам неке ђаке. (Радила је, вероватно, нека летња школа а после је, почетком јесени, прорадила редовна). Приметио сам да су била три ђака: један основац и два, која су заједно ишла у школу, средњошколца. Основац је стајао на ћошку и чекао аутобус (не школски већ редовни, градски) а она двојица су ходала (ваљда им је било близу). Ти, што су ходали, таман би или пролазили или тек што су прошли у тренутку када бих истеривао аутомобил, с' којим бих затим, након стотинак метара, прошао (сад ја) крај оног основца, што чека аутобус. И средњошколци и основац били су чисти и очешљани; међутим, пре су били из сиромашнијих него боље стојећих породица. Видело се то по њиховим окраћалим панталонама и искрзаној (изгубљеног сјаја) одећи и обући, као и по одавно испраним (од некадашњих, живљих, боја) торбама за књиге. Нису се познавали: она два старија, што су ходала, и ово дете што је, само, чекало аутобус. (Када би који пут, ови што ходају, прошли крај основца, не би се поздравили, реч не би разменили). А били су истог порекла, чак исте расе: негде из Азије. Да ли су били из Кореје, или су, можда, Тајланд, Бурма, Лаос или Индокина биле земље одакле им се порекло дало наслутити, нисам утврдио. У сваком случају, пре су били из неке од тих мањих, и за толико тајанственијих земаља (магловитог појма, у њима се и вук издавао за шаку пиринча), него из неке од оних већих о којима се више говори када се ради о земљама са тог континента (и на које се више полаже, чак и у Савету Безбедности, иако се оне, и на врхунцу бомбардовања, мудро уздржавају, на шафран и свилу). Испочетка, ту децу (ђаке) нисам примећивао толико да бих о њима размишљао (и, као ово сад, записивао) али се, као код сваке ствари те врсте, понављање исте сцене (њиховог одласка у школу у време мог поласка на посао), полако али сигурно наметало, и затим истицало, у рутини јутра. Тако их приметивши дакле (и потом обративши на њих већу пажњу), видех да су они пореклом негде оданде; такође запазих њихову скромност и ненаметљивост (у поређењу с' размаженијом децом, и овде и другде, из породица средњег и вишег социјалног статуса, како то већ иде). Наиме, они су, по свему судећи и у најбољем случају, имали тек тако и толико да мирно и тихо обављају своје ђачке послове (мада, наравно, на свету има превише ситуација где ни то не може, и поред све тишине, да се уради), а они већи су, вероватно, уз школу и радили (тако то овде иде, тојест, подразумева се). Прошли су, тако, ти месеци: њима у школи, мени на послу. (Сува смоква бора, коштичавост суштине: "For reevaluation of all values!!! - Изнова вредновати све вредности!!!", Friedrich Nietzsche). Онда сам се преселио овде па их више не виђам. ("Some are born posthumously", F.N.,"Antichrist" - "Неки су рођени посмртно (postmortem, post-obit, post-obituary)", сетих се, слеђен једноставним исходом селидбе, инверзном могућношћу њеног резултата). Али, и тада ме је копкала, као што ме сада снађе, мисао о смислу који су они (наравно, и ја) дошли да траже овде (мада су, претпостављам, то били њихови родитељи који су ту одлуку донели), у овој, уствари једноликој, тојест једнолично обавезујућој средини, која не подразумева искакање ван задатог и одређеног (Лутеранским спасом, Конгресном салом овалне горње усне и Галеријом доње), с' јасно утврђеним путем и, мање више, непроменљивим садржајем. (Низ слепу улицу јутра спушта се граница бола на исток баченог диска: једини небески пешак и овог Јануарског сванућа; сва опсена и пропаганда, наравно, са оваквим аргументом немају шта да загрну, сем сопствена уста). А могли су (ти ђаци, тако једноставно) да се увуку у влагу, инсекте, шуштање, згрченост, крик, звериње, праисторију (и прашуму) оних тамо, тајанствених земаља. Па чак и да их ода смех (спокојност мизерије, грч вратних жила надахнућа) испод зањиханих колиба од прућа, шта? (Изношеност ветра, његов суров крај: одомаћеност повратка бесконачној нули поветарца). Јер, ови ђаци, у току ових месеци, ниједном се нису насмејали. Напротив. Онај млађи је, свако јутро, невесело чекао аутобус; они старији су, више ћутећи него разговарајући, (пасивно) савлађивали пут до школе, сва тројица озбиљнија него што то, у њиховом добу, треба да буде. (Дигнутих руку од концертног отварања (националистичке) сврхе - "Finlandia" (1899), Оп. 27, Sibelius, Jean (1865-1957), њима је (овим ђацима) уместо овација остало да је сакупљају ћутњом). Наравно, слабо се и од мене могао чути смех. (Шаховско затварање круга, завршница 64-тог, истог). У томе, разлике међу нама и није било. Дошавши, они оданде, ја отуда, десило нам се исто. С' тим што они иду у школу (да науче о већем); ја седим опхрван наученим (о свему овом мањем).

* * *

Бубе, Прах: Два, три дана нисам ту, а већ се сакупило нешто праха, понека мала, празна љуштура од какве неугледне бубе. (А у мени ни зрно, на празан пласт шушти). Као да се време, у одсуству непоузданог посматрача, без поговора круни у извесну задњу могућност, (за околности) пристојно стишано: још само реско "р", заборављеног Септембра, што рије под Јануарским "р": толики снег а оно копа пропалу славу једног те истог метастања. (Јануар, а ја о Септембру: смерни дани Септембра, колико летос изгорели, ноћас остали без урне). То је, значи, све што се у нашем одсуству нуди: бубе, прах. (Чим нисмо присутни, они су ти чија се кора таложи, исипава се по патосу). Потребно је стално присуство (на првој линији фронта) да се постигне равнотежа: варка прилагодљивости и добре намере. (Ни незнање нас не ослобађа обавезе присуства на судару два света - нашег и противничког; незнање не оправдава: у најбољем случају ускромњава/посрамљује, у горем изводи на одговорност). Равнотежа: установљеност присуства драматичном чину апокалипсе, послератно труње без превелике пустоши. (И ход нам, ево, одјекује по соби, још кад би се и какав глас чуо). Примиреност: вреба када ћемо да одемо у рат. (У рат! Да, јер рат речима и није прави рат: разликује се од њега по команди из мртвих, а не живих уста). Наизглед императорско време а гледа да се извуче из љубоморних увојака завесе, да се кришом размести по очврслој празнини, стидљивим воланима урамљености мишљу, да пресече довод (овако схваћеног) света у темељу, дозволивши једино кухињски тријумф када се, непобегли, опет у њу (кухињу) вратимо. Крунећи се у презрелу брижност (славина одврнута до задње капи), време нас, као и ове бубе (њихову прашину), умотава у огртач без поруба краја, ободом виђеног почетка. Да ли те мале празне љуштуре од тих пар буба (заостатак претходне смене - брижљиво сређен арсенал подухвата малих размера) треба очистити с' пода или их, можда, у таквом стању, треба скупити у шаку и оставити у њој као једине сведоке нашег боравка овде, мислим се док се не чујем.

* * *

(План Кретања). Свуда, око већег, обилази мање тело: у васиони, атому, споља, изнутра, у пуном, празном, где год се и овлаш погледа (а и слути се, лако), нешто се око нечега обрће (њуши га истрајно, никада помно), у сталном је, ни бржем ни споријем, кретању. ("Do not hurry; do not rest - Не брзај; не мируј": Gцethe-ови остаци, кроз уши неизбежности, гле како мамалски њуше, приматски крт, вир костију перпетуалне (сталне) жиле света - подземља). Врти се, да не би пало. (Кружењем се одржава на путањи). Тиме се потиру неповољне силе, држи се растојање од пада - неопходна (минимална) даљина од (нагле) нуле доприноси обазривости сваког тела и честице: обазриви, не престају да круже. Али се, у току кружења, растојање од онога око чега се кружи, не повећава: да се побегне - не може се, остаје се на истом (док се и то не истопи). (Одметништво тренутка, дрхтавост првог пса - у крајњи домет клатна, смештен је пас број два). А пошто увек има веће од већег и мање од мањег, кружи се око следећег по величини али, због објашњеног ограничења, ништа од ничега, и поред толиког бежања, не бежи. (Један, сам себи довољан, у себе заљубљен свет - и да му се дају, не би знао шта да ради са осталим, тако нејасним, иако изазовним могућностима). Тако све постоји, иначе би пало. (Али је заробљено, иначе би одлетело). Нити је ослобођено (сем у хиперболи), нити ухваћено (осим у елипси): на тако неизвесном путу а екстатички (занесено) гази по (циљном) трону! Као да не зна да док путује (на бесциљном путу док је) - постоји, кад престане с' путем (када је на циљу) - неће га бити. (Моралне калкулације: дебилност чедне сврхе, "Moral Calculations", Mero, Laszlo). Уколико се, дакле, свет представља да је створен, све што је, дотле, са свим другим било стопљено (у Нар упало, у Нарском мору се купало), отргло се и отишло на своје (мравље скромно, али и упорно) путовање. Придружујући се свему што путује, ходајући по, у такозвани спокој зазиданом (псеудо-динамичком), одразу света, у космичкој представи хоминоидно се појављујемо (у правом тренутку) и ми. А уколико се свет представља да није створен, не значи да се (и даље) све не врти него да му се, томе што се врти, више не придружујемо (на подсвесно упечатљивом, свесно баналном путу) - искусно ућутани (пуцањ у звезду а у чело погођен, у подне рањен, пада тек зев азота) од свега дигосмо (некад бунтовне) руке. Тако да питање да ли је свет створен или није, ствар је стања и процене посматрача: уколико закључује да је свет створен - живи од успомена са тог (птичји увребаног, орловски освојеног) пута; уколико ни у успомени нема више ватре (хладна, леде му се одликовања), за њега се свет представља да није створен. (Ембриологија - конструисаност сметеног организма). Ни једно ни друго са светом нема ништа него са кретањем посматрача: удаљава ли се по ембриолошком путу или у назад скаче према свом ембриону.

* * *

02/01-02/96

Фебруар као избор Јануара. (Колико се онај био отегао, толико ће сад овај да прича о себи). Погнуте главе и зимљивих покрета, из Јануара се Јуни, па и Мај, чинио недостижно далеко, из Фебруара већ личе на реалнију могућност. Али, не треба се заваравати. Пут кроз зиму тек је на средини. Позади су остали сви невешто описани дани, преостаје још толико истих. (Савременост: свако време за прегршт ожиљака беље од претходног). Конвертитска периодичност: притајити се 11 од 12 пута, тек дванаестог, када се већ све заборавило, искочити из шипражја слабости, смоле клека, лавине сећања. (Од Теорије Игара, преко Логике, до Физичке Слабости: ломност рачунаљке савршеног организма). И макар колико година да живимо, памћење нам је кратко, изненађујемо се старим, придајемо важност понављаној ситуацији. (Келвинова нула: ход на прстима монументалне балерине пуне ватре). Секунде, минути, сати, дани, месеци и године локална су конвенција: у космосу они не значе ништа, немају смисла. (Ове јединице за време изведене су и важе у домену у коме планета око звезде обилази 12 пута спорије него њен сателит око ње, остало су извођења и дељења). Џентлменски договор, конвенционална сеанса опуштања са непоткупљивом сталношћу, методистичко оправдање за разложност, John von Neumann-ско подне на зидном сату у дневној соби алтруизма, такмичарског духа и дневне политике. (Хир Поранелости: класичне трешње извесног Капетана - чак је дотле, до тог Пруског чина, иако чувар цивилних схватања, тај батлија, бркат и полупијан од растегљивости схватања, био догурао - воће које смо крали као и све оне дане да би их, сада, разменили за ове).

* * *

Други, други. Тако је данас испало, таквих дана има једном месечно, данас је такав. Чим је мало необичнији склоп бројева (сингуларна двојност, њен истанчан рад) склони смо да му придамо веће значење: учвршћујемо ирационалност. (Инсистирати на рационалности: удварати се ушћу бежећи од извора). Све тешке знаке (око нас), појаву макар малог чуда, неизвесност исхода - колико не знамо, толико мислимо да слутимо. Тајно устројство света - ни кршна мисао га не разбија а прецизност епрувете алхемијски се обрушава: док пада једна, гле, друга парадигма (систем вредности) пење се на штаке говорништва! ["We're justified because we're correct - Имамо оправдање јер смо у праву"; "Everything that is apparent now, is actually true - Све сада уочљиво, истинито је", Б. Л. (његова неформалност форме), упркос тако вулгарног, таутолошког еха, пуном снагом пада у цивилизацијски жад. Јер, "How do you convince a vulgar man that he is vulgar? - Како убедити вулгарног човека да он то јесте?", Ф. Н., из Б.-овог наставка (овог) поподнева. Сведено на коначну вулгарност: као да било која власт, самим својим постојањем, није терор за власт заинтересоване, активне мањине, над незаинтересованом већином и за отпор заинтересованом, али неактивном мањином]. Слутимо, кажемо, да у нечему нешто има - а шта ако нема? У нејасним знацима тражимо потпору, из јасних је одавно (и оправдано) исцурела. Смањујемо важност непоузданом - истичемо поуздан део (као да се не ради о односу полипа са пипком). Сложимо ли се да је поуздан део већи, преспаваћемо и ову ноћ. Превагне ли непоуздан, нећемо знати да ли смо се у јутро у другом свету пробудили иако, ужаснути, видимо да у овом нисмо.

Одлучујући Сусрет

02/03-06/96

Док сам са Сенком, у својству ескорта/пратиоца, те вечери силазио низ Булевар О. Р. левом страном, тачније уском стазом са те, леве стране, од које почиње и шири се тамошња шума, било је тихо. (Ваљда случајно) догодило се да је, за време тог силаска, тек неколико возила прошло поред нас - тако смо се, заправо, спуштали низ пут у тишини, не реметећи је ни превеликом причом. Зато смо и могли да чујемо, дотле ослушкујући (с' леве стране) поменуту шуму, нечије лако трчање иза нас, више провидно него чујно. Тако нам се, трчећи, придружила она (скоро антилопа). Имала је пепељаст, дуг капут с' црним оковратницима - дошла је задихана у њему. (Када смо, после, дошли на место на које смо, испоставило се, сви ишли, и када је скинула капут, појавила се у црној сукњи и белој блузи и, оставши у тамно браон, припијеним уз њене ноге, зимским чизмама, изгледала је као да је изашла на бину испред ђачког хора, спремног за сезонску свечаност у, сада је испало, некој врсти неповољног режима). Придруживши нам се на том брду, по том путу, сред те тишине, у тој шуми (њеном блажем делу), нечујно иако звонко чујно, другим простирањем овог истог света представила се она. Звала се Р., након првих речи. (Сенку је знала преко њене сестре с' којом је ишла у исти, четврти разред гимназије горе, на брду, и на чији смо рођендан, десило се, вечерас ишли доле, низбрдо, до заједничког друга). За њу сам, у друштву, био чуо, али под именом (показало се надимком) Ц., међутим како чуо тако заборавио, нисам знао о коме се ради. И ево је сад Ц., тојест Р., хода поред мене, говори весело (таман је отац пустио а дотле није хтео да је пусти, може само до десет, и тако даље), Сенка јој, с' оне своје стране, говори да се слично десило и њој, ја сам се чудио што овај пут нисам раније пронашао. Он је иначе кратак - спуштајући се низ брдо не треба више од 15 до 20 минута до места где смо ишли, до заједничког друга, Г. Ухвативши шум њеног трчања прво, придруживање уз звонку радост необраног алта, искричав дух али и припитомљеност чим нас је пронашла, почео сам да јој мерим косу, очи, тело и чистоћу гласа. Коса јој је била дуга, на плављој страни смеђе (у слаповима са њом, падао јој је немир), очи дрско зелене (несагласност мачке), тело јој се испод пепељастог капута (с црним оковратницима) држало витко као у причи о таквом. А глас јој је био просут низ друм као прскалица. (Пошто је, дотле, јурила да нас стигне по упутству Сенкиног оца, дах те журбе ју је представио као млад дар тој ноћи оног тамо града. Ни тај град ни ноћ, наравно, више не постоје - још тада су прешли у овакву или сличну причу). И све то њено, ево, корачало је уз мене, а ја за њега дотле нисам знао. (Знати о нечему, да ли постоји или не - попити га на искап док капље, или га пустити да исцури). Белог лица, прћастих усана жедних вина, она је указивала како се оно испија. Једино у смеху, њен став се сводио на подсмех свету. (У тим годинама били смо мудрији него данас када смо убијани оним чему се не смејемо). При том је, лепа, мала, избељена, звонка, миришљава, лака, одударала и од Историје и од Искуства. Тојест, газила је по њима (испало је - с' правом). Колико је она сишла низ ту улицу са мном и са Сенком, толико се била упила у мене. Тојест, ја у њу која ме је (холографска сенка) и послала низ тај друм да може да каже да је, тражећи парни одсјај, на њему нашла мене. (Одлучујући сусрет: колико је њена појава била нагла, толико сам ја био пошао по њу. Толико је све зависило од дрског усклика њене наклоности мом суочењу с' тако наглим бићем - као кад се, изненада, јави добра вест). На овај дан је двадесет и седам година од тада и ја са Р. имам троје одрасле деце. Низ које ће се путеве они спустити, питамо се, јер ћемо их и ми (као очеви у овој причи) оставити да низ њих сиђу сами. Али, то ће већ бити њихови романи.

* * *

(Одлазак на Планину и Море) Кад на хоризонту видимо ивицу удаљених брда, још увек не знамо да то није пучина каквог мора. И једно и друго на толикој даљини изгледају исто (плаво), иако се једно пропело у вис а друго испунило дно. Брда (планине) и мора две су половине једне жудње: да на свет гледамо са литице, да га при том слушамо док шуми. (Шкољкама са дна - у врхунац света). Како то не постижемо (ништа нас осим зидова ове собе тако пажљиво и зналачки не окружује), појачавамо корак по патосу стана - гиздавост угибања испод жустрог марша. (Не прекорачујући ништа, са сваком шаром патоса водећи разуман двобој, чекамо знак за јуриш на нешто веће). Структура реалног света, митолошки преврат - од олакшаних планина до отежалог мора као од Олимпије до Посејдона: ни бесомучни ход по собном generatio aequivoca (спонтаном стварању), ни рез по кори апотеозе смисла од морепловца неће направити планинара - од простоте анимизма до сложености космогоније обоје ће, руку под руку, доћи тек до Хада, Бога Подземља, основе једног и другог. Час смо на литици, час у дубини воде. Греје нас на обали сунце, залеђује осматрачки вис. Пословично ишибани ветром на стандардној кули (одакле прекорно посматрамо свет као да и сами у њему не учествујемо) не прекорачујемо ништа, ни са чим се не заносимо преко мере. (Да бисмо према нечему закорачили требамо да појачамо страсти). Далеко су све наше планине и мора, али нам је близу да их замишљамо (да бежимо из равнице собе, хидраулично је бушећи мислима, као бегунац затвор). У том рату освајамо једну планину и једно море. Од сада ћемо пола живота да будемо на једном а пола на другом месту. Ово што смо до сада били овде неће да се рачуна, кренућемо од новог почетка, док се не успнемо или не потонемо, само да нисмо у средини.

* * *

Одмакнут од већег, ухватим се како ходам по кујни. (Од зида до зида, два до три корака, не више). Застанем на месту где су фрижидер и шпорет, нагнем се, погледам у процеп од справе до зида: једино он што није издао ниједну страну - пун класичне верности у раном поподневу, и даље зева. Загледајући још (потврђујући догму), као да сам чуо тешку борбу. Истражујем сваки детаљ да бих знао на чему сам. На чему сам? Завирујући, видех: ни мањег поља ни бесомучнијег рата! Боре се ништавило и разлог. (Ко ће да настани суштину). Развлаче ме од зида до зида да би ми се, свако на свом крају, додворили - и данас ја судим.

Једно од њих ћу (и данас) прогласити за победника, друго истерати из стана. (Пре него се дигну руке, отклони се плетиво). Мерим ко се од два (што се боре) чини јачим, пресуђујем да победи други.(Такав је обичај и витешки ред). Да сам пресудио другачије, ништавило се не би (на победи) зауставило. Иако је и данас изгубило, избацим га још једном (за сваки случај) кроз врата, низ степенице, до ђавола.

* * *

Б.: Данас је Б.-у 19 година. (Време производи све старију децу, затим исто такве људе - само по себи доба постаје неадекватно за толику старост). (Када се родио није знао за себе а сад учи нелинеарне диференцијалне једначине, ужурбано их решава нумеричком методом/апроксимацијом Runge-Kutta (побољшана Euler-ова метода)). И како ће и од овог дана све старији да буде, научиће још више. Док се не запита о стварима као оне о њему. Мада се већ, речено је, пита о њима више него што сам то чинио ја у његовим годинама. Другим речима, чини ми се да сам ја, тада, био млађи. Али, то је одраз и времена у коме се те године дешавају а оно је, по свему судећи, тада било сређеније, дефинисаније, уравнотеженије. Јер, ових година, његово клатно из некадашње равнотеже прети да прсне у тачки екстрема. Зато је овој деци (младим људима) теже. Наше је доба било безбрижније. (Једини проблем у таквом тврђењу је да је оно мање више вечито - то исто се тврди (записано је) још у првом писму, додуше без овакве једне, колико толико пристојне, реминисценције).

Ако ствари наставе овако да се развијају, какво ли ће доба њихову децу да посети? Какво год да буде, а засигурно ће и оно бити другачије, било би добро да, у времену што ће да дође, сви они који тада буду ослушкивали помирљивост са самим собом, оставе у резерви давно изгубљену прилику или тренутак, да тиња, да се не угаси, да у правом тренутку плане у првобитну игру, на обећавајућем трапезу.

... Из (накнадног) писма, од Авг. 04/96, Д. А.-у, помињући Б.-а (тада у Mineapp.): "...Нама син долази за две недеље (нашао је тамо, овог лета, и девојку, Е., и први пут се, ето, заљубио а био је, чинило ми се, тако чврст, пун опоре ватре Стрељникова, и спрам промашеног и неадекватног Др. Живага и спрам, по мери сваке неутољивости, неверне Ларе (онолико колико је то и песма о њој), малтене подругљив према таквој једној слабости, бесконачно убеђен у рацио Револуције)..."

...У међувремену, револуције су канда и заиста пропале, неки чак позивају да се свет "спаси кроз лепоту" (као, на пример, напречац (од 1987.-е) продуховљени Парижанин, иначе Рус, А. М.; зналац, значи, прогресије Стаљин-Брежњев-Горбачов, који, попут овог задњег, о том "прогресу" певуши разгаљенији и од самих Гала), слабо ко за преврат да хаје, као да се обистињује златна (лековита) тишина промућурног говеда у спасоносном хладу добровољне понизности пред (и густе подударности са) агресором.

* * *

02/07/96

(Пуж). Устајем рано (слабо спавам), покушавам ове месеце да ухватим на препад, записујем их док су и сами буновни. Али, често, седим дуго а ниједна реч да потекне. (Зурим у празан ход правилног изговарања почетка). У таквој ситуацији, нити се шта види нити чује. Затворено и непомично као увучени пуж. (Значи, зна шта ради). Али, чим почне да се креће, изгуби разум и некуд се запути, тај пуж (или тако нешто, у принципу споро) прву, најчешће малу, реч извуче. (Додуше тешко, као да на себи њу тегли уместо онолике куће). После капљу једна за другом, све док се (то што представља пужа) поново не умртви у подневној празнини, на воштаном крају искапаног пута. Тако се његова љуска - кућа (пуна ових речи) или стопи с' околином или кроз њу хода према ишчауреном смислу, мислим се док га пратим кроз лажну разборитост сванућа. [Исту ону која је, летос, владала на Princeton-ском пријему, пуном формалних и стварних величина, на ком се нашао и један, стваран истраживач са 1000 радова/патената, у сваком случају брдом од резултата, и мада се његова настраност, осим из тога, није слутила ни из чега другог (што је уз одело назуо патике, овде је пре знак урачунљивости журбе него предмет Европског подсмеха и сумње), он је и тај наговештај (евентуалне настраности) намах укидао блиставим осмехом (пуним белих зуба), рукујући се са сваким ко би му пришао и, у тенору, са неуништивим акцентом из некадашње земље (Индије), малтене дерући се продирао је у саговорникове уши: "Hi, my name is Rakit - Здраво, ја се зовем Ракит" (наравно, не помињући Dr., Mr., Phil., Ecc., и све то што, у оној истој Европи, без патика али са дигнутим носом, уз представљање иде), као да око њега нема ничега сем љиљана и белих рада, тојест као да већина учесника пријема, укључујући и њега, није у директној вези са lasnex-ом, компјутерским MHD-кодом, класификованим у врхунску тајну (top secret classified) и развијеним у области "физике циља" (target physics), подобласти магнетне хидро-динамике (Magneto-Hydrodynamics - MHD), у којој се циљни медијум сматра флуидом у магнетном пољу и где се тај код користи за усавршавање термонуклеарног оружја тако што се, са њим, израчунава "униформност /подједнакост експлозије" ("how even the blast is")].

Вративши се у љуштуру након описане правилности распукнућа (ушавши, са мером, у предмет пажње пужа) видим: како он све своје преноси по путу - тако ни од мене не остаје ништа. И кад (овога пута кроз lasnex-ов код непомичне пролазности у овнујском оку), код прве препреке стане, ни код мене ћутња не зна за негдашњу меру. Али, рачунам, зна тај куда иде, та упорност одржаће и слабије створење (док у тишини чека да изнова крене). Тако пребродимо јутро - његов надасве спори ход рашчлани нам дан на, овде кажу блиставом, почетку. (А да сам се запутио за нечим брзим (хртом, кондором, вуком) - стигавши од јутра до вечери у једном тренутку, не бих знао које од њих на брзину да опишем). У ствар је једино могуће ући (описати је) кад мирује: када се цела (пред нашим очима) састоји само из себе. Док се ту, кроз њено дашчано дно (кроз прозор њене куће), споро (уз напор описивања) ушавши, не сместимо и сами, оданде нескромно нестали (у ово скромно пали), покривени бар тим кровом крај свих оних других, тако темељно порушених.

* * *

02/08-09/96

Имамо, наравно, тренутке слабости, па јачине.

Час помислимо како овако даље не иде, другог часа очеличимо се за толико да наставимо.

Чудећи се што о свему овоме имамо идеју (јер, када је не би имали - то би и даље било на свом месту), боримо се од дана до дана; ноћу, за време оних тренутака када нисмо будни, свашта сањамо.

(Сањамо како не можемо да се пробудимо из тешке ситуације: стандардна клопка за лаичке професионалце).

Али, иако нешто у свакој ноћи одлучи да се, за сада, ипак пробудимо, спремни за нови дан изоштравамо га старим сечивом.

Прешавши пар корака по себи, оцењујемо сопствену јачину (као терету када се подметне вага): ако се и овај пут издржимо - тераћемо до сутра, ако се збацимо - време је за темпорални одмор.

* * *

Шта то ради тај воз у даљини (осим што се упечатљиво чује)?

Локомотива: агрегатом наелектрисана животиња, вагони: чланковитост расутог терета, композиција: резултат минералног искуства.

Ослобођеност размишљања о циљу: иако споро, ипак се све то помера према решењу, сматра се у Управи Железница.

Пошто од собе из које воз слушам, до пруге којом одлази (али никако да оде) има бар три миље, звук који се чује довољно је удаљен за улепшано подсећање о оним возовима, али недовољно за тадашње, лажно спокојство.

Тежина влажног (још мрачног) јутра: све даљи од овог, све ближи оном циљу, овај воз доминира као хипотетичко брдо у доказаној равници.

Допирање као несталност сврхе: све друго одавно је престало да се чује, тек ту и тамо понешто краљевски капне.

(Целу ноћ падала је киша и још помало цури - мора и она своје да откапље).

Идући шинама према могућој срећи, овај воз као да се узбрдо мучи - на исти, синоптички начин нестаје.

Као што су нестали возови пре њега, у којима смо се будили на другим пругама, у другим јутрима, пред другим градовима, и као што ће возови који долазе своју пругу да прелазе без нас.

* * *

02/12-13/96

Отишавши на 36 сати (стигавши у десет увече и оставши до десет ујутру након друге ноћи), бар два од тих сати ходали смо по оној шуми. (Повели смо и пса и пустили га, у њој, са каиша). Снег је нападао толико да је прекрио и сопствени, у тишини, прекид - чула се само врхунска, мајсторски моделирана стрепња побелелог дрвећа. Чак је и ваздух био блажи него што се може очекивати у ово доба године - није било ветра, главног разлога његове оштрине зими. У тој шуми се налази мноштво стаза и тачака које смо, по свему судећи (јер смо тамо често ишли), довољно прецизно унели у топографију и овог повратка (том, малтене дирљиво поузданом месту): нашли смо их онако како смо их оставили. Сигурни у постојаност ове шуме, у њеној зими ућутани као у својој, ни једну путању не померивши са мапе прошлих година - ту су нас и сачекали сви ти, бивши, дани. Да ли? Брзоплето изашавши из њих тада (гледам, сво троје деце одраслији али и даље хртовски орни, једино пас и ја старији - врста нормалног дослуха лавежа и сонате), уствари смо дошли у преосталу константу: не толико у шуму колико у сатирску успомену снега, одшкринутост поливаленце, замагљеност идеолошке јасноће - скочивши за врат сваком оном кораку од пре. Као и пас, све нас је то прво њушило, затим се, такође на њега, занело бригом о упорности и поверењу: док смо мислили да смо се по њој шетали, шума му је служила само као изговор.

* * *

У какву год ситуацију да смо доведени, имамо два излаза: да све преспавамо или да се свему одупремо.

Уколико преспавамо, бићемо учесници још дуго, без ожиљака али и без ватре.

Уколико се одупремо, изгорећемо или преузети пламен.

И у једном и у другом случају, споља (глобално) неће се променити ништа, једино ће изнутра (у такозваној души) да нам се угаси звоно у првом случају, тојест да настави да звони у другом.

Али и то (што и даље звони) има свој крај: он се садржи у прелому самог звона кобном рђом солипсизма (једино јаство/само/појединачно постоји, тојест може се сазнати).

Ипак, испречавањем пред ломиоца, то што се одупире не даје мира ономе што спава (сан му није лак).

Определити се за једно или за друго (отићи на коју страну?), стећи бронзани одјек али се затим солипсистички растопити (од јаствене рђе пропасти), не састоји ли се све, кроз цело време, једино из тога? Да би се оно прво (почетна поза хидре, њен задњи крак и њена прва мана), на сваком од та два краја, наставило на исте делове да дели, док нешто у васиони грдно спава, а нешто друго хучи и бучи.

* * *

02/14-15/96

Поновно буђење, у огледалу претходног. Јутро се ни наслутило није, а буђење је већ дошло по своје. (Срећан је онај који може да спава, или да успорено реагује). Разгледајући и овом дану базу, форму и апологетику (тако је рано а извињење му нуди закаснеле услуге) види му се механички садржај: заклаћен масом смисла капље низ инерциону бесмисао, убрзава експеримент пада (часом полета зебе) не померајући се из гнома - мале сабласти која живи на Земљи. (Устанем, скувам чај, док се хлади направим неколико корака унутар видокруга тако чедног, одобреног седатива. Почетна тачка као резултат крајње). Преврнут са леђа на плећа, дан се назире све јасније, врлина буђења и самог га буди. (Без ослонца, без пада, на попришту аутоматског мрава - еклектички се протеже, слободно бира из перспективе вође или попа). У бази Скадра зазидан, у форми Бојане разидан, апологетски пун Скадра на Бојани, све наглијом појавом (све дрскијом вољом) упушта се у ризик: од незнатног садржаја прави знатан. Стрмоглављен у такмичарски алтруизам, из опортунистичког прелази у офанзиван став, засипа улицу и прозор, креће у интуитивну акцију, неком срећу неком бомбу неком част неком срамоту донеће или неће, и када са свим тим заврши (као што је јуче и као што ће сутра), са попришта извлачи идеалну (теоретску) славу, растеже форму у праву главу, уз извињење износи разлоге за мир - бивши садржај продаје за нови (исти?). Пење се горе - пола се притаји преко ноћи, пола њуши сутра.

* * *

Тек је осмина године прошла а као да је пре једног века почела. Толико се у њој згуснуло свега и свачега (а највише озонске прашине) да јој се мера чини многоструко већом него што то једној осмини приличи. (Или је неподношљиво постало наше нестрпљење. Испосници и монаси мере другачије, у дужини времена исправши очи). И није у питању само згуснутост тих, практично празних делова из којих се време састоји - ради се о неопипљивом стању свега што је сваки дан те осмине чинило и са сваким од њих оправдано нестало кроз Hans C. von Baeyer -ово објашњење/пасаж у Maxwell-овом Демону: "Why Warmth Disperses and Time Passes - Зашто се топлота расипа и време пролази". Као једна мала, средња, већа и ужасна колекција за сваки такав, орангутански избалансиран дан. ("Oft expectation fails and most oft there / Where most it promises - Често од очекивања ништа а најчешће тамо / Где највише обећава", William Shakespeare). Толико инсомније (са мало меланхолије) права је размера овога што је протекло до сада. Треба да протекне још седам пута па да (глукозна) сума ове година попусти пред лилихипом следеће. Дотле, свој (малограђански) шећер има и она да истера. (Као на слици Alexis-а Smith-а из 1982 године са инсертом, фотографијом фрижидера Адмирал, производње Rockwell International-а, нагло отворених врата: "It ripped the bolt out of the wood and flew open - завртња избаченог из дрвета, полетео је отворен"). Парламентарне Историје, Анархистичке Наде, место нам је од пећинског догурало до ова четири, равнија зида. Ни дивљак који је зинуо у небо, ни ми који зевамо у себе, свако за време своје осмине године, нисмо истерали ствари на чистину. На њој смо (чистини) и даље сами, ми. (Сиркадијански ритам мелодраматичности, без оркестарске пратње). Додуше, он са каменом, ми са атомском бомбом, али то је све што се десило и од чега ни ова осмина године није одударила.

* * *

02/16-20/96

Шта Још Треба Урадити: Бележити сваки овај тренутак, описивати га кад бљесне и када затаји, окружити се њим (до следећег тренутка), испоставити му мишљење као кафански рачун, запарати по њему као да се не зна исход (јер, можда се не зна). Не изневерити се, отшкринути се кад свиће, прорећи боље дане на основу сумње у ове, сопственим падом бодрити пале, ударити по сред противника - победити (на неко време). Разложити препоруку и упутство, посумњати у школу и разум, на обали реке сакупљати омање камење. Испети се дивокозом на глечер, врхунским погледом прећи по залеђеним прецима, однети јабуку на дар. Повећати неверицу, склонити се од светине, појурити у свој народ (онај што је био). Имати на уму непролазно, добијено растезањем пролазног, повећати птицу из Јулског жита (фокусирати се испред сунцокрета). Бити револуционаран у смислу не мирити се са стањем (конкавност авангарде извити конвексно). Извагати супротну страну, остати на својој, сачекати повољан тренутак, поставити главу као у филму, ослушнути космос још једном, повући обарач од бесмисла до смисла.

* * *

Колико је ствари (одбачених и набацаних, или још увек корисних), кућа (уз понеку нову, углавном оронулих и неугледних, чак сиротињских) и концепцијског Фебруарског доба прохујало поред мене на том (истом) путу док сам, без мапе, возио у супротном смеру? ("The map is not the territory - мапа није територија", c/o P. G. Brown). То јест, иако су остајали нигде нису остали, и даље су се стварали (због нечега се множили, свеједно) ти одбачени делови од свега и свачега, грађевинарско-фармерског порекла: уџерице или старе, некад достојанствене, сада пропале куће, или оне покретне, додуше и солидније па и нове - све то што и даље јури за овим аутомобилом, што се као и овај Фебруарски дан окачило о њега, не испушта га. (Кад је лепша сезона уме и овај пут да буде лепши, али овог пута било је овако). Које ми је већ ово путовање поред свега стврднутог и, затим, растопљеног у окер железаром Х., опкољеном бродовима са смрзнутом рудом Алгонкинских имена, крај чега свега и други путници пролазе, балсамовани у својим возилима попут мене у мом (наизглед странци - уствари повратници), крај знакова о местима у којима се све то сво време само на овај начин одвија, шкиљи кроз нарасло тесто у кухињским прозорима енциклопедијског сумрака (хлебне засићености) а да нико у томе не налази ништа необично, да не говоримо апсурдно, јер нико нигде ништа није вриснуо - непомично свако на свом месту све то издржава. Возећи, тако, цео дан, нити сам где дошао нити ми је то било необично. ("A man-made organism / will be man's unmaking - Организам састављен од човека / човека ће раставити", W. McCarthy). Овде где сам дошао она је соба од пре, и кухиња и тај зид ту и прозор (делови носеће структуре такозване неуништивости циља): гледају пажљиво у мене, очекују вести с' пута (статичким маниром стресавши глеђ са себе кад сам отворио врата - знају и они за ред). У задњу кору (емајл света) дакле дошавши, седнем на креветску ивицу (можда се мало закашљем), легнем, покријем се, гледам да заспим, мислим још мало, после ни то - доведен у одомаћеност вероватно се препустим самоћи.

Парагвај

02/21-22/96

Ни ретка на папиру а над њим сам већ пола сата. Одсуство прве линије - пуцањ у празном складишту. Како и да се дозове када јој је потребан лењир који се ни скривен не наслућује ових тридесет минута. Па ипак, претендујући на праволинијско решење, могло би се писати о ономе што (ево већ) даје директан пристанак: о оној тамо земљи - Парагвају. Како ли је тамо (кад је овде овако)? Да ли је сунчаније (ако ништа друго)? И, да ли људи у тој земљи (на југу) више певају од ових овде (на северу)?

[Одговоривши на три питања, стаје се, као и увек, пред четвртим: "There's always a prime between N and 2N - Између N и 2N увек је недељив број (изузев собом)", Chebychev].

Да у Парагвају постоје немаштина, беда и очајање, довољно се, баш са овог севера, тврди и представља - таква слика о свакој од тих земаља и званично је учвршћена поставши условни рефлекс кад год их ко помене са некаквом (углавном нереалном) надом о преласку са овдашње санте у тамошњу отопљеност (проврелост?). Не усађује ли се таква реакција не би ли се истог тренутка када се појави, дотична нада здробила и остало се овде? (Мада, стварно, нико никог не спречава да се пресели, ни у Парагвај).

На пар MHS плоча (нису CD него су плоче) имам тамо, у W., музику из тог Парагваја, песме тих Индиоса. По њима судећи, по томе, дакле, како ти људи певају и свирају, мој боравак у овој соби, и овог јутра у коме јењава али никако да престане најновија киша, њише се али никако да се откине зуб зиме, жустри се гавран (и он своје да одтули, макар праскаво), пуши се индустрија (шта ли се сад корисно прави?), воде се преговори (опрашта се грех), ослушкује се ужас, узима се профит, удева се кроз конац лепоте (и одмах пропада, кроз иглене уши), истиче се припадност (транспарентом гануте помирљивости према нападачу), влада се светом (иако неко мора да влада, сви не морају да слушају), одмара се из ноћашње смене (ко је у њој, невин, опет бдео?), целива се несумњивошћу предикаоница Хришћанства (бројаницама страха попови се пребрајају као подразумевајућим свезнањем), диже се војни транспортер Ц-130 националне гарде са оближњег аеродрома да превезе демократију у виду касетних бомби, баца се анђео пред зверску сажаљивост, таложи се живот на данашња плећа - моје присуство, дакле, свему томе овде толико је остало без мелодије прихватљивог финала колико је та музика том чувеном Парагвају и његовим (статистичким) становницима њихову песму на крају повећала, све до ових нота.

И шта је то онда ако не пораз и немоћ што у овом тренутку у џепу немамо карту за Asunción. (Колико се та чињеница правда разложним понашањем, толико се опрашта са врлином скока).

Док ствари, једном, не прсну до краја и јужна музика не зајаши северни ветар. Али, тада ће карти нестати: одлука се доноси у овом тренутку.

* * *

Сврха тешких периода (као што је овај) је да се ствари више схвате - свако учење је мучно. (Шта ли су схватили они који се, сво време, кикоћу? Наравно да се треба и смејати, али ретко безразложно, по могућству у гневу).

Сразмерна процесу схватања јесте тежина ситуације, обрнуто му је сразмерна њена лакоћа.

Сам у ноћи, по дану, сам на реци, човек отиче са њом кроз унезверени слив.

(Да бар која животиња истрчи на чистину, мисли се). Запретен у себи, корача кроз то само. Ослушне напољу, погледа унутра, преврне се са једне стране на другу (звера по души, као вук по јами).

Просеца један пут (онај кроз мисли).

Не сећа се ничег јасно: веома бледа боја оног што је (испоставило се: беспотребно) било - још је блеђа. Не зна ни сутра како ће бити (иако осећа да ће дотле и ово презрети)

Живи у тешком периоду, светска представа му се љуља пред очима, као да му је до ње.

Одмиче улицом као да чита псалм: празан одзвања му ход. Куд год овог дана да се запути - чекаће га нова лекција.

На крају тешког периода знаће за толико више, за колико ће се мање смејати.

... "April is the cruellest, breeding / Lilacs out of the dead land, mixing / Memory and desire, stirring / Dull roots with spring rain - Април је најсуровији, укрштајући / Љиљане из мртве земље, мешајући / Сећање и жељу, мутећи / тупо корење са пролећним пљуском.

Winter kept us warm, covering / Earth in forgetful snow, feeding / A little life with dried tubers - Зима нас утопљаваше, покривајући / Земљу опраштајућим снегом, хранећи / Мали живот осушеном кртолом.

Summer surprised us, coming over the Starnbergersee / With a shower of rain; we stopped in the colonnade / And went on in sunlight, into the Hofgarten, and drank coffee, and talked for an hour: Bin gar keine Russin, stamm' aus Litauen, echt deutsch - Лето нас изненади, из правца Starnbergersee-а / Летњим пљуском; стадосмо под низ стубова / Затим у правцу Сунца настависмо, у Hofgarten, писмо кафу и причасмо читав сат: Спреман сам иако нисам Рус, произашао из литературе, Немац сам". T.S.Eliot, "The Waste Land - Неплодна Земља", 1922.

Отворена и Скривена Страна Ових Записа

02/23-25/96

Причајући сам са собом: то је сваки овај запис (због тога толико заграда: чувају сенку - оригинал се просуо, или корача по соби, или по солисти говорнику). У сваком запису - брдо очаја, трунка наде и, мада се он не замера ни једном ни другом, нади се чини да је занемарена (синдром размаженијег детета истих родитеља). Заправо је сама устукнула, сакривши се пред скривеном страном ових записа. Јер, углавном општи (безвремени) тон овог записивања, који чини његову отворену страну, ослања се и потврђује на конкретним чињеницама, којих је мало у јавном домену а које су, стицајем околности, део моје свакодневице. Пред тим чињеницама (пред таквом стварношћу) глупо звуче (испадају глупи) сви ти (политички) умекшани протагонисти и правци, а највише они који претендују на некакав интелектуализам, либерализам, тојест трућају о некаквој демократији, грађанској (мирној) опцији (осим гробљанске, историја за другу не зна) или делују по срцепарателним експозитурама Западних верских секти петпарачких имена попут "Хлеба Живота". Шта би рекли сви ти типови (уколико се нису са ђаволом договорили), када би само један дан видели оно што ја гледам сваког дана? Мада је вероватније да, ни тада, из њих не би излетела мања глупост. Па ипак, и удовољавајући њиховом "интелектуализму", ево речи историчара науке, StephenToulmin-а, којима тај врли интелектуалац, у књизи WimKayzer-а "A Glorious Accident - Величанствена Случајност", карактерише (на свој, рационализован /прагматизован/ефемеран начин) распад СССР-а, здушно хвалећи "the emancipatory effect of technological development (ослобађајућу/еманципаторску последицу технолошког развоја) ...due to which (због чега)... few things did more to bring about the disintegration of the Soviet Union than the computer and electronic mail (тешко да је која друга ствар учинила више на разбијању Совјетског Савеза од компјутера и електронске поште)"!!! Пренебрегавајући и тако бедан (упоредљив са анатомијом жабе) аналитички подухват дичног научника (шта је то, онда, еманциповао "Спутњик", да није садашњу беспосленост, ругло и кич?), боде очи неизбрушеност такве једне метаструктуре шизме: "И од злата да је, невредно је". Не стајући, S. T. котрља песму "слободних и врлих": "I have friends who've worked for... 'International Physicians for the Prevention of Nuclear War' and other such organizations, and...they've been having e- mail contact with...colleagues in Moscow and Tajikistan, and...organized peace demonstrations in the S. Union..." - Имам пријатеље у организацији 'Међународни лекари за спречавање нуклеарног рата' и другим таквим организацијама, ... одржавали су електронску везу са колегама у Москви и Таџикистану, организујући, у С. Савезу, демонстрације за мир ..."!!! Да ли S. T. стварно не зна, или се прави луд, ко је те бомбе бацао по другим народима (укључујући компаративно бенигно бацање осиромашеног У-238 по брдовитом Балкану), те би ваљда тај, код себе, требао да демонстрира. Што се тиче "колега у М. и Т." - оном ко ради на своју штету не може се помоћи. Али, не баве се ови списи ни тиме. Баве се, тек и само, избављањем есенције речи, и у отвореној и у скривеној страни ових записа, и у дрзнутој смелости, циљу финалне катарзе.

* * *

Космос: Од једног до другог наковња (доктринарно се кујући), у осцилаторној догми (беспризорно се клатећи): од лепе речи до бомбе - од деликатности провалије до хаоса пукотине, (температуру мерећи): од нуле до милион - од флукса мисли до клинике чела, (имплозију гладећи): од аутоматског ничега до капљичастог свачега - од црне рупе до белог испуњења, (прскање судова стежући): од неоспорног до несносног - од изотропије пчеле до функционалности меда; одзвањајући - неодзвањајући, гледан - недогледан, измерен - неизмерен (ухваћен за косу - отежан за маглу), поливалентно откотрљан - протонски неоткотрљан; пред нама - иза нас - у нама; мачје предући - пасје лајући, нежно мислећи - кости ломећи; опхрван погодном сврхом протоколарне правде, источен из херменеутике објашњења, шестоглав на хексаподу (шестоногог инсекта), скелом однешен - водом донешен; експлодирао (од хеуристичког подешења), дрхтав на ужас, бачен на стрепњу, попнут на бика; планински превој Асифонате (од брега одваљене шкољке), узвикнут скоро крикнут, крикнут, кокс високе пећи; добио битке (добио болести, коагулирао), пресит пленом (несит извештајем), са звоном на челу (са хором на длану), са Декстрозном звездом у Диленијској постељи (са фиброзно кратерским спасом): пруженог репа глатко се обнавља чекањем Хебе еманципације Зевса и Хере из врча Херкулеса и Ганимеде у знаку Хебефреније (dementia praecox) пред очима испловелим у ноћ бачену под ноге једноставности као под језик Miltonovskog fatuma* од једног до другог наковња.

*"Necessity or chance

Approach not me

And what I will is fate

Неопходности, случајности

Мени се не приближавај

А шта ћу ја, предодређено је"

* * *

(Опет је недеља, ко зна која по реду и ко зна докле). Целу ноћ урлао је ветар, разбацивао поломљене гране по овдашњем (локалном) дну света да би их на крају одувао и одатле (где?); на крају је нешто значајно поломио и сад цело место нема струју. Практични детаљ много веће слике. (Њен медвеђи рам). То што ће нестанак струје да проузрокује невоље ове или оне врсте упамтиће се више од помаме и беснила (есенције) ветра, од његовог искакања поданичком лакоћом и владања ваздухом у коме, изгледа, проналази нешто теже. И увек је тако, непосредно је важније од фундаменталног, користљиво од академског, очигледно од скривеног, тупост поподнева од урлика осуђеног да из њега маше, извијени језик варалица од дводелне искрености Dagona - Бога Филистинаца и Феничана, човечијег дела горе, рибљег доле. Прогоњена звер, дакле, Андски Ursus Ornatus очију пуних ветра, ноћас раширених (крила у наде), јутрос скупљених (час отрежњења), у подне отежалих (караван испуњења) пред зидом између рике и стања, он се (тај удар Carnivora-нске крошње света), окачен граном о вече пропето до идеализованог виса сарадње, на крају сместио у исту пећину из које је, надајући се бољем исходу, нестрпљиво (недовољно мудро) ноћас кренуо на посао у коме се, ишибан буром идеја, ни виром гравитације није решио бестежинског стања.

Летошње Песме Записане Зимус

02/25/96-II

Енергија па Прах: све састављено је из тога
(На пример ова бића: савремен део Бога)
Немогућ потез да л' слуте или се бизарно
Моле: привид да л' им се бистри ил' им се привиђа стварно?
Живети сада, ил' јуче (или чак можда сутра)
Каквог ли избора мноштво: ко' да ће да се мења
Препрека или погодност у белом челу јутра
Ухваћеног у стрмој беланчевини врења.
Седим на ноћној тераси (у непознатој околини)
Ал' обасјаној јер, ето, кроз запањену наду
Гледам: на крају света - он први бледи у тмини
И оставља нас да хватамо се један за другог у паду.

07/10/95

Пред хромим очима пролази нам лето
Љуља нам се Сунце све ниже и ниже
Некуда далеко све што беше свето
Премешта се споро ка пепелу ближе.
Иза овог стила (као иза ветра)
Што се појачава (топао још увек)
Остајемо сами (далеко од центра)
Истопљена светлост - од сад па заувек.
И док смо мислили како ће да траје
Свих стотину година само ово доба
Фрижидерски шумно на ивицу стаје
Фреон: лед из ока - позоришна проба.
Ко се на том месту размекша ил' очврсне
(На прелазу Месмеризма у озбиљност Буде)
Правилно ће да му при одласку прсне
Сноп од мисли прут од снопа - Magna Cum Laude.
Ово лето задње нам је (при оваквом светлу)
То што једном замишљасмо (да је само плаво)
Такво није било: крило се пред клетву
С' којом одлазимо и ја и ти главо.

08/22/95

Ни на чему се не може извршити преправка
Све се одиграло тако како се одиграло
Онај који је хтео нешто да промени
Требао је да делује раније.

07/26/95

Кроз нас време тече (обара се сат)
(Сагињу се жиле) уздиже се врат
Ко' да ће (с' висине) да досегне спрат
Пред ужасом полего': разлог непознат.

07/26/95

Да ли вас је, ипак, ништавило спопало
Или вам се разум тупо разбукт'о у камен
Нити ћу да сазнам земно нити ваше пало
биће изнад мене подземно откриће тај знамен.
Знајући унапред редослед муклих ствари
Ничим сем собом заваран, штавише јако мотрећи
Како се То клати из потиљка из ствари
Изговарањем Ничега падам у нулу речи.

05/24/95

Убивши се одлучно из обадва пиштоља
Пуцајући, дакле, у обе слепоочнице
Смрт бих обезбедио и са оних поља
Са којих тек што су полетеле птице.
Знајући за варку такве опасности
(Као да до сада ништа није усмрћено)
Цеви тих оружја окрећем у прости
Циљ: читав пораз ослобођен лебди усхићено.
Ужаснут са крајњим резултатом избивања
Ал' сталожен праведном употребом оружја
Моје се неслагање спрам оваквог стања
Само смртно урезало сред локалног окружја.

06/05/95

Васиона је инерциона (увек-заувек), лонгитудинална (лево-десно), и латитудна (горе-доле). А човек (humanus), животиња (anima) и биљка (planta: фото-синтеза олако прокоцканог поподнева), дезоријентисани су (горе су или доле, десно или лево). А у космосу: Plouton или Hades или Orcus или Tartarus или Dis са змијом прободеном на двозубу виљушку, Бог Доњег (Podkornog) Света, старији један човек, велечасног и одлучног става, син Chronos-а и Rhea-е, брат Jupiter-а и Neptune-а, муж Persephone (Proserpine), кћери Zeus-а и Demeter-а (Ceres-а), и, у њему, истоимена девета планета, откривена 1930-е године, пречника 7600 миља, године као Земаљских 248 година, и, на овој задњој, власт и контрола богатих, плутократија (ploutos - богатство, kratein - владати), и, у њој, плутократи, чланови богате, владајуће класе, и, у њима, плутологија, наука о богатству, и, у њој, плутологисти, студенти плутологије, и, у њима, плутоманија (ploutos - богатство, mania - полуделост), полуделост за богатством, и, под њима, Plutonis (под кором свега тога), сложен у покров самим тим чином.

06/20/95

Мера и Мишљење

06/26-28/96

Знајући, заправо, незнатан број људи у поређењу са целокупним (светским) бројем, углавном из земље одакле се потиче (и оне где се живи, ако су различите), и, такође, знајући тек занемарљив број ствари у поређењу са бројем ствари у природи, ми не презамо од тога да стварамо закључке далеко општије у односу на количину, тојест суму тога што знамо. (Мада, за некакав статистички пресек, како се то институтски/сувопарно/књишки каже, исечак је често типичан за целину, али слабо ко је и исечку сагледао крај, утврдио састав). Један живи цео живот овде, други је можда и макнуо негде, трећи се богами запутио на сам крај света, сваком од њих у памети је пропорционалан број слика, сусрета, лица и предмета који, и кад је велик, и даље је мали и - ниједан не хаје: своју представу (cerebrum /cerebellum кортекса јаства) свако казује и нуди је као коначни суд и сазнање о свету. (Сумњива лакоћа Sasina, Индијске црне антилопе - Antilope cervicapra у саркофагу без завршног сатена). Већ ту, у таквом ставу, лежи почетна грешка. Или грешке можда ни нема? Можда је довољно то што је сваки од њих сазнао. (Због оне статистике, попут Satjagre, Гандијеве доктрине истине, пасивно пребачене преко Санскритске истине (satya), њеног доктринарног дохвата (grapha), са примесама Saturnalija, оргијастичких закључака о животу под окупацијом). Можда се разноликост чини већом него што јесте због тога што се, уствари, периодично обнавља, баратајући са релативно малим бројем различитости, благо их варирајући. Али, шта ћемо са оним што слутимо (а нисмо га видели): шта ћемо са наглим трком према жртви гаргантуанског, Rabelais-овог гуштера, летњом непогодом у појмовно несносној шуми, падом кондора из калцификације кружења на обод Светог Грала (у пехар Wagner-овог Persifal-а), улетањем крстарећих пројектила са Јадранског (пардон, Натовског) Мора у грађански рат Балканске крчме и променом "архитектуре мира" у корист смерних, квислиншких патрона разношењем преосталих идеала верних абонената крчмара, шта ћемо са магнетном буром између Великог (Ursa Major) и Малог Медведа (Ursa Minor) (карниворским бљеском Fam. Ursidae), шта са Народном Револуцијом, са смирајем атома на нула Келвина - прелазом у махагонијску језу, минерални дрхтај Магнезије, Тесалијске речи лажног охрабрења.

Мера, по којој ми о некоме или нечему можемо да пишемо, размишљамо и изводимо веће и трајније закључке, обавезује нас на скромност и неверицу. Али нас не ослобађа доношења јасних закључака у јасним ситуацијама у којима се живот, горопадно или притајено, указује у бљеску а не у чаури од расплинутих недоречености. Наша мера и наше мишљење требају да буду у складу са нашом маленкошћу, али не и са неразговетним дејством било каквих облика свакакве могућности.

* * *

Писати о конкретном или о општем? Ови записи баве се потоњим не би ли избегли неумољиво стање (неиздрживо присуство) претходног, релативизујући чињенице правог поретка ствари. (Лишавајући делтоидни лист треће стране, угледном мистријом наносећи цемент преко цигли духа, ширећи крила триптиха у triptychos собне коцке самца). Када би о конкретном почело да се записује на уштрб општег, запретила би опасност да, пре него што дође време, записивач заврши у двобоју са свим и свачим, толико се реалног ђубрета налази свуда около. [Ту ни прождирач грехова (sin eater), особа која, за мале паре, поједе/попије из јеловника/винске карте покојника, чиме га ослобађа грехова, не би знао шта би са толиком платом]. Мада и то (конкретно) долази на ред, иако не често. Долази под оловку, цури на папир попут инсекта који се, зујећи, цери из легла - белосветског мрака. Ту - врије у њему помама за коришћу, контролом и влашћу. Одатле - сеје демократију: прапотопску догму. (Вечити синекур, еклесиастички beneficium, без излечења душе). Жари, пали и убија. (Гађа са Ураном). Иде, при том, у цркву. (Клања се Уранији: она га (Ourania, муза астрономије, епитет Aphrodite, ћерка Zeus-а и Mnemosyne - Богиње Меморије и мајке, са Zeus-ом, свих муза) узима у исту, леву руку у којој држи глобус под ауторитетом његовог, еклесиастичког зла). Производи од оружја и што се зна и што се не зна. Неда, при том, другима да производе исто. (Поражени пристају, пар још непоражених не). Блокира мора и путеве (не дозвољава пролаз непослушнима). Полип један, хидра са сто лица - намести увек најлажније. Друго мишљење не прихвата - само га нема, осим профитерског и власничког. Бичује (кажњава), непокорне изгладњује читаве државе. (Није инквизиција ништа спрам њега - игра се народима, док су се они попови играли појединцима). Влада светом све више, све више! (Одржава status quo јер тиме одржава власт над послушном магмом: ублажавајућа/улепшавајућа нега ропца - palliative care of death rattle). Ипак, пошто свет има тачку ломљења у случају части (или топљења, у случају да је вулканског порекла), и ово што њиме влада отићи ће са њим на дно када се, заједно, обезнане (обезнањен је он сво време али су времена иста). Иако може да се деси да то (што светом влада) буде побеђено и пре тога - када дође време да и нама буде пуна душа. (Као што је њему његова - час пуна ђавола, час празна).

* * *

(Циркус/Завеса). Био је то стваран циркус иако је био нестваран јер се није олакшао у номиналном гегу. Тамо, на оној пољани између зграда за становање радничке и службеничке класе, у оном граду, заправо његовом предграђу, Б. Б., у оној земљи које више (ни патетично) нема, оних година (којих исто нема - више од четврт века прошло је од тада), једног лењог поподнева, мора бити недељног и летњег (вероватно је тако и било), набасавши случајно у тако описану apotheosis слутње (преко те пољане прелазивши као преко раног акварела apostates-а), видели смо да довршавају шатру, лепе проглас о Представи, лармају без стида (дрско вичу пред буновним народом, пробуђеним из спавања у бизонски отегнутом часу поподневне равни - масивности стања), лупају чекићем и буше, затежу конопац при том, воде једног коња и два пса а као да су на већој добити, пробају костим тако што завезују мараму преко чела (женске атлете истерују хелиографски сјај потамнелим, библиографским шљокицама, мушке тесноћу црним мајицама), пуше јефтин дуван и пију млако пиво док у гомили с' пристиглим посматрачима оцењују да ли је шатра готова или још нешто треба, намамљују унутра, цепају карте, вешају трапез, међутим траже Глупог Августа (налазе га у пијачној кафани, таман је био постао нешто од Шекспира, Хамлет или Отело, у сваком случају нешто тако судбоносно иако ни за једног није никад чуо, одвлаче га енергично назад), и до те тачке одлажући предвече и, са њим, почетак представе, најзад је (ти циркузанти) отпочеше. Уђосмо и ми. Али, видело се од самог почетка, не беше то циркус од оних баш правих, да се и не говори о неком врхунском циркусу што се, уосталом, за изненадност ситуације, није ни могло очекивати: пре је то био, да не кажемо конвенционалну реч за овакве прилике - провинцијски, неки циркус при крају својих представа. И, углавном буновно и сакупљена, протежући се од досаде, публика поче, како је представа одмицала, да се осипа. [Неки пођоше до оне пијаце да купе лубеницу, други одоше у шетњу, трећи су без журбе (у принципу, тада се није журило, то јест тако се представљало) одлазили пут својих станова у поменутим зградама, палили у њима сијалице (већ се смркавало) и са балкона погледавали на шатру одозго, споља, зевајући. Још једна потврда да за Перманентну Револуцију никад није касно]. Све у свему, у шатору остаде тек нешто публике, углавном неки Роми (Цигани, иначе) у првом реду [ти су се, уствари, и даље искрено радовали сваком успелијем потезу (њих слабо шта помућује или су, вероватније, мање размажени), без околишења истичући беле зубе у тренутну радост и искрен смех, у победу двоглавости стања: bicephalous изнуђеног смисла] - укључујући и нас остало је, дакле, тек још нешто гледалаца, разбацаних по клупама, задржаних пре свега сетом, нелагодношћу коју би одласком повећали. (Богослужење дрхтавој слабости канона, bibliolatreia 14 књига Septuagint-а). А пред нама, и сами свесни свега, артист, јахач и артисткиња, извлаче преостало из себе - он, зајапурен, изводи вежбу која, међутим, личи на ону на школској приредби, онај други јаше коња али, и он, невешто (умало опет да падне), дама са олупаним обручима кришом увлачи стомак и гледа да неосетно поправи некада нов, сада изношен трико, Глупи Август брише зној са чела уместо да удари на шалу (додуше, у оку му је бљеснула описана драма) а онај са трапеза једва доскочи доле, затетуравши се и нагло се поклонивши (да прикрије траљав доскок) већ потпуно разређеној публици, на шта им свима она два пса побегоше напоље а неко из трећег реда у свему томе пресамити се од смеха (он је то тако схватио). Ипак, наградили смо циркузанте завршним пљеском и док су они, и сами свесни да им је ове вечери време дефинитивно прошло, задувани и тим сазнањем уозбиљени почели са својим реквизитима ћутке да се повлаче, ми смо се (ноћ је већ била добро пала) запутили преко тог и још једног брда, према нашем крају (он је и тада био иза неких брда - иза каквих ли је сад, паде ми на памет, кад више није наш?). О слабој циркуској представи, о меланхолији остарелих извођача, о игри кад јој није време, успут смо ћутали. Можда зато што смо осећали да су и успелије представе, неких бољих дружина и трупа, па и великих, светских циркуса, на крају и активности нас самих, тек и само померене у времену, и да оно и за њих има спремну завесу.

Вереница

02/29-03/01/96

На крају радног дана, у 4 поподне 18. Октобра пре 22 године, нисам знао шта бих друго, изабрах да одем у тржни центар Bramalea - иако таква места не волим то ми је било најближе, негде морам да чекам а овде је у то доба године увелико позно за веће подухвате. Седећи у вештачкој башти вештачког ресторана са вештачком ("брзом") храном, проведох уз имитацију Primula Auricula, у нормалним условима Алпског порекла, следећих пар сати, око 6 кренух на аеродром.

Авион је долазио између 7 и 8. (Сада је, значи, изнад копна, над морем више није).

(Прелет auerochs-а, дивљег вола Европе, изумрлог а тако снажне воље, авионског отеловљења циља: Eos-ов дочек јутра).

Силазећи колима низ Dixie Rd., сећам се да ми се то вртело у глави - координате авиона, иако нејасне. Претпостављао сам да се авион приближава (и сам сам ишао према њему), али ми није било замислив његов угао и правац (тренутни вектор) а још мање сам могао да замислим њу, у тој справи, након ових годину дана. (Десеторука Doorga, само су писма стизала од ње).

Почео сам зато да разматрам практичне (видљиве), непосредне и разумљиве детаље поред пута - шуму (по ободу равнице), из ње нагло излетело јато дотле смирених птица, тачкасту фарму у даљини (у цеви мрака, из шкиљавог светла кроз њен главни, кухињски прозор, титра живот целе једне породице која је кроз све ово тако давно прошла, непристрасно сам мислио).

Такође мислим да је било благо у ваздуху. (Anas obscura, утишан лет вечери света).

Паркирам ауто на аеродромском паркингу, изађем у пристанишну зграду. Буљук људи, мноштво раса. Нисам само ја у ишчекивању, видим, мислим како су ишчекивања осталих мени непозната онолико колико су њима моја, држим своје чекање за себе идући кроз гомилу према непроменљивом обавештењу о авиону, електро-механичком сведочанству све скоријег и стварнијег доласка.

Тако је, тим авионом, стигла она. После 20 минута, први путници почеше да излазе. (За мене безначајни, другима значајни). У чему ће бити (како ће изгледати?). Хоће ли се понашати охоло (прикривено уплашено) спрам непознате околине и света - у таквим ситуацијама она то невољно ради без обзира што јој лепо стоји. Ко ће кога први да угледа? (Зараслог у браду да ли ће ме препознати?). Вероватно ћу ја њу први видети: онај који чека има бољи преглед, ма колико неприбран ипак је сталоженији - онај који је допутовао још мало се заноси обећањима, испитује тло након што је омирисао ваздух. Мала је и крхка, мораће неко да јој помогне око ствари. (Мада може и сама, ко чигра је она). И шта ће рећи, сад кад може да прича, кад више не треба, Siva-ина Durga једна, да пише писма.

Видим је, она мене још не. Каваљерски се шепури око ње, помаже јој да намести руксак, фудбалска легенда Д. Ш. (Купио јој је и пиво у авиону, стара је то, из тог дела света школа, причала је после). Видевши и она мене, правила се да јој је нормално; издала ју је коса: заталасала се од трзаја главом у поверење. У дугачкој плаво-црној сукњи са закрпама (Циганској, вагабундској, то је тада било у моди), нестална као обећање, стална к'о селидба, корачајући наизглед сигурно а уствари долазећи у моју (несигурну) чергу, у тамно плавој свиленој блузи (у очима исти онај ал' још више позелењен песак), оплемењена протеклом годином као подразумевајућом појавом - нераздатом страшћу, смиреног покрета до свечане тишине комплементарности, она се радознало, уздрхталих ноздрва (њушећи већи пут), повиновала као мало сјаја заувек, верно (као вереница) верена са путем од тада до сада без околишења (аксиоматски), заслужена драгоценост усред све пометње.

"Шкода"

Од оца ми је била остала "Шкода". 1000-MB, црвена, BG-98500.

Прве зиме, кад ју је купио, држао је на Стадиону, под трибинама, неке мале паре је за то плаћао, чекао је пролеће да, у лакшим условима, обнови вештину и возачко знање које је стекао давно пре тога као трупни официр, на војним камионима. (Сам ауто купио је на кредит, коштао је два милиона динара те јесени, 1968-е).

Тако би једном недељно отишли на Стадион да стартујемо мотор, да ради. Сећам се да смо ишли по снегу (шкрипао је под ногама свеж и чист), имајући пред собом конкретан циљ: обићи тај аутомобил, укључити мотор и пустити га да ради (да сам себи одреди радну тачку), проверити нивое течности и уља, оценити изглед каросерије и машине (ослонити се лактом на услужни сјај боје) - били би са свим тим корисно заузети пола сата, сат.

Када је, пар година касније, отац умро, остала је "Шкода" мајци и мени (сестра се пре тога удала), тако сам та кола возио ја. "Шкодом" сам мајку возио до гробља, ту и тамо превезао бих је до пријатеља и рођака (једном одосмо и до Ђердапа).

Са девојком и друштвом возио сам се "Шкодом" у Нови Сад, Пожаревац, Ваљево, Шабац, Панчево, Обреновац, на Авалу, у Гроцку, Смедерево и, следећег лета, преко Т. Ужица, Златибора и Црне Горе, на море: од Котора до Дубровника и назад.

Све је то тај ауто прешао док сам га ја возио, трајало је то отприлике годину и по дана, он сам био је ушао у пету годину. Возио сам га доста пута и код разних мајстора (и мој ујак га је оправљао), требало је свашта поправити, увек је нешто фалило. Видео је и механичара, и електричара, и лимара, и вулканизера, и код лакирера је био, и кад год се оправка заврши изађемо ја и "Шкода" спремни за нов пут. (На шта ли смо савршено тада мислили?).

У "Шкоди" смо пуно пута седели (нарочито зими, а нисмо имали где), причали, љубили се Р. и ја.

Били на Ади, гледали реку (тада је то било довољно), силазили мислима низ њу (тада је то било дозвољено), гажењем по шљунку сведочили о једноставном решењу, убирали дивљи цвет када је најжући, сели на терасу тамошњег ресторана, не сећам се о чему смо причали.

(Изазовност flabellum-а пред блоком мотора, вентилатор од перја, слоноваче и метала испред Папе и Свите Механизма Духа (papal flabellum или liturgical flabellum), распрострањеност кретње као хомолошке одреднице циља - један надасве поштен пут кроз двоструки простор и сумњиво време).

А онда сам "Шкоду" продао да бих купио авионску карту за овај део света.

Затим смо, у том делу света, кроз све ове године променили неколико аутомобила: пространијих, бржих и поузданијих.

Али ниједан нас није одвезао на путеве којима је она "Шкода" прошла. Са њима смо углавном испуњавали дужности, укључујући свакодневне одласке и повратке са послова, додуше ишли смо и на излете па и на веће путеве али и то је било онда када допусте главнији послови и није оставило јаке успомене - већине тих путева више се не сећамо.

(Alto-rilievo закаснеле равни, скулпторско ослобођење поранелих речи, и aphasia њихова).

У свему томе вероватно би најближе било истини да је "Шкода" била тек синоним за једно доба.

(Таква се доба, наравно, не ограничавају на тај аутомобил, у тој земљи, и том времену: њихова је универзалност нешто као немерљивост много веће, зашто не оправдане, сете - homophylia повратка, истоветност расе с' племенским пореклом, болећивост клице пута у пећини одласка).

Тада се претпостављало (колико неукости толико незнања) да је такав један синоним такво једно доба уназађивао (спрам, на пример, бољих аутомобила с' ове стране света), али и таква предпоставка само је још један доказ наше нескромности и пропорционалне ништавности, hydria пуна савршене вожње у уредни гест.

Солитери

03/02/96

То име сам први пут чуо једног лета касних педесетих година: низ тих зграда све више се дизао у вис из претходно избетонираних огромних темеља (мада је у детињству све огромно, и празан простор Corvus corax-а, артикулације гавранске истине: "Quoth the raven, Nevermore! - То певао је гавран, Не више!", Edgar Allan Poe). Истовремено, пронела се вест да су ти темељи грађени тако да буду и атомско склониште, што је нама, основцима, импоновало онолико колико нам је било нејасно, то јест колико је слутило на физику или хемију (предмете чија смо имена, сама по себи импресивна, чули од старијих ђака), у сваком случају нешто што је позивало на респект/поштовање.

То је било на брду З. Затим смо се са тог преселили на Т. брдо, и то, испало је, мада у неке друге - баш у солитере. (Нити ту шта може да се сади, нити бере, наравно ни да се обрађује - чиста градска, зашто не пролетерска, у сваком случају таква једна прича, без обзира на друге. Pleonasmus гласина, сувишна тежина лажи).

Има их пет, трокраких из перспективе птице. (Тројеручице HermesTrismegistos-а, ученика Thoth-а, сем науком забављеног још елоквенцијом и вештином, спровођењем душа у уредни лифт).

(Идентичан скуп таквих зграда изграђен је својевремено у Мостару: видео сам их, пре пуно година, на некој слици - колико су те зграде, заједно с' другима, у овом рату остале читаве, а колико прошле као тамошњи мост, не знам).

У овим солитерима, на Т. брду, живели смо десетак година (одавно је то било, већ дуже од двоструког тог времена нисмо тамо - лежимо у impluvium-у еруптивне константе, под compluvium-ом њене мале кише).

И тако смо се, у добу живота у коме се то ради, ми млађи уствари формирали, испаде - у солитерима. У гомили вршњака, или нешто млађих или старијих, мушки део омладине јурио је за фудбалом по таман завршеном али практично празном паркингу, између трећег и четвртог солитера (слабо је ко тада имао кола, а и онај ко их је имао склањао их је да не сметају, или да их заштити од лопте). За лоптом смо трчали од јутра до сутра (како се то каже), тојест до изнемоглости, добро смо и играли фудбал, на моменте изванредно. (Читава лета пролазила су нам у фудбалском мајсторству: мегаломанија директне среће, трк убрзан у шут).

Наравно, примећивали смо и девојчице, касније девојке. Они од нас који су били класификовани као "придрживачи самопослуге", добар део времена проводили су наслоњени на излог те радње, у приземљу централног солитера, не пропуштајући прилику (зато су ту и стајали) да, пљуцкајући и кибицујући, прокоментаришу улазак или излазак гимназијалки (касније студенткиња), добацујући им комплименте.

(У међувремену су играли карте).

Све се то одигравало, као и у увек у таквом времену и простору, равномерно: живот у солитерима могао се солидно предвидети, укључујући летње одласке на море, са феријалцима или извиђачима. (Лирски пасажи бесмртности, регулација ћелија пре терапије смислом, Ben Bova и његов rationalis rationalitas).

И смене годишњих доба учвршћене су биле у Medial-ине рамове између централног грејања у Децембру и отворених прозора у Јуну, трешења тепиха у Септембру и одласка у град (с' кишобраном у мислима, у Новембру).

Сваки се празник обележио, знало се да неизвесности нема.

То јест, тако се мислило - док она (неизвесност) није почела. (Вероватно је да у животима већине људи постоје такви периоди - оазе; још је вероватније да се "предвидљивост" и "одредљивост" такве једне ситуације фонетски лучи (као нестрпљив сир или кајмак - из стрпљивог млека) као још једно неискуство младости. Уосталом, она зато и постоји, иначе не би било ни кајмака ни сира).

Старији, наши родитељи, почели су да умиру, ми млађи, да одлазимо.

Солитери су почели да се усамљују.

Други ветар сада хучи преко њихових кровова, иако и даље долази из правца Земуна, тојест са Ушћа, тојест одатле одакле се још једна иста прича, суд дневног напора, излије преко Trisagion-ске равнице у Triton-ске реке.

Солитери сад највише подсећају, сваки од њих, на старинску (огромну) вилу, од толиких успомена (и толиких страсти) давно оронулу, не и депресивну, пре неозвучену.

Као кад се запутимо у стари, познат врт, и из сваког његовог кипа (крај исушеног рибњака), и из сваке врбе (крај црвоточне клупе), речју из трошности фасаде било које од тих зграда (зараслих у врту браонкастог, белог и матичног хермелина) - гледа нас само одсјај и ехо, онај из темеља првих солитера (где се, из детињства знамо, све свело на ове атоме), тих некад значајних, сада непотребних зграда, некад потресених сада равнодушних због ког већ по реду нестанка тојест бега.

Смедеревски Пут

03/03/96

Покупили смо те аутостопере из New York City-ја на Душановцу.

Момак и девојка, у аутомобилу сам био ја са својом девојком.

Био је Јануар, или је био Фебруар, не сећам се тачно, зима је увелико премрежавала (порозним индигом serpens-a/ophidion-a) смрачене и мокре Душановачке улице: падала је ледена киша - једино у шта је касније могла да се претвори био је снег. (Сарадња природе до статичке силе дна: геометријска универзалност варијанти чвора, квази-кристалност фрагментарне суштине).

Има томе отприлике 25 година.

Он се звао Jeff или Joe или Jerry или тако нешто универзално, она се звала Jenny или Jane или Joyce, опет универзално. Ј&Ј - као на реклами за нешто прозаично. Свако је од њих двоје свој пртљаг носио с' пажњом на леђима, он у неизбежним фармеркама (вероватно брадат и косат), она у дугој хаљини на цветове (иако је далеко до пролећа било), и она дуге косе.

Тада је био модеран састав "Jefferson Airplane" или "Pacific Gas & Electric" или "Van Der Graff Generator" или "Vanilla Fudge"или тако нешто доста бучно али релативно сиромашног звука у поређењу са, на пример, виртуознијим "Ten Years After" или енергичнијим "Iron Butterfly"или замагљенијим "Toothy Spook" или мелодичнијим "Deep Purple" (о евентуалној поруци те врсте изражајности и сада постоје дилеме), био је пре тога Woodstock, N. Y., и десиле се све оне ствари касних шездесетих година - али су се и даље одржавале у тренду тако да је њихова, одатле негде искочила појава, подигнутих руку, молећи за вожњу, при изласку из једне од стропоштано брдских Душановачких улица на Аутопут за Југ, у том влажном (ни кроз увеличавајуће капи разумљивом), фенотипском мраку, била колико ван простора и времена толико и обавезујућа да се стане и понуди помоћ.

Уђе, заједно с' њима, на задње седиште аутомобила лед, мраз и кијамет, овлажише се аутомобилска окна док су раскопчавали јакне, смештали торбе крај ногу. Седоше позади, моја девојка до мене напред, она је боље знала њихов језик од мене, успостави се разговор, више смо се мучили да нешто изразимо него што смо схватали једни друге, ипак дало се закључити да иду у Атину преко Ниша и Скопља, и да воз може да им пође из Смедерева ако ми већ идемо према Смедеревском путу. Према том путу баш нисмо ишли али сад одлучисмо да одемо до њега, треба учинити и добро дело и постићи још бољи глас о нашој земљи и њеном гостопримству. А били су нам и интересантни ти млади људи, наши вршњаци отприлике - намерисмо да, и због тога, потрошимо вече на њих. Није ни Смедерево тако далеко, ако ништа друго бар ћемо у друштву имати о чему да причамо дан, два, након што одвеземо њих на воз.

За време вожње се испоставило (дотле су све већи делови прозора почели да се суше јер сам био појачао грејање, они се утопљено раскомотили, радио у ауту нисам имао, уместо њега жицом сам прикључио неки транзисторски пријемник на напајање упаљача за цигарете што се њима нарочито свидело, тај "транзистор" је понешто и хватао и у наш разговор са мером уносио) дакле испоставило се ко су они и одакле су и, како је већ речено, где иду.

Не могу да се сетим због чега су тамо ишли али испало је да им је Београд био на путу (како су се створили на Душановцу и зашто нису отишли на Београдску железничку станицу, одакле су такође могли да отпутују тамо где су ишли, ни тога не могу да се сетим).

Све у свему, већ добро угрејани и тако с' повећаним расположењем, наши сапутници (вршњаци) говорили су о себи и земљи из које потичу и конвенционалне и неконвенционалне ствари, а пошто смо ми њих испитивали више него они нас, ми о нама нисмо много рекли.

Приближи се и Смедерево, уђосмо у њега, они су имали однекуд напабирчен ред вожње за тај њихов (сећам се да је био моторни) воз, требало је бар још три сата до његовог поласка, било нам је непријатно да их тек тако оставимо на станици и то баш сад кад смо се запричали (на њој воз још није био ни постављен). Управих зато ауто према Смедеревском центру (сећам се да се састојао из пијаце, главне улице и трга - а из чега би другог), паркирам, изађемо сви четворо из кола и уђемо у праву правцату, тамошњу кафану. (Филозофија Биологије: земаљски црв Cerion између тачкасте равнотеже и филетичке постепености чаше).

У кафани к'о у кафани - дим, пиће, углавном мушкарци (у овој углавном у гуњевима), галама, Балкански спокој (од данас до сутра). (Видим: наши сапутници, жмиркајући, њуше други свет).

Седнемо са стране, погледа нас сто сумњичавих погледа, мало и грају смањише, али је одмах потом наставише. (Physica Phyllodes-е, папратног листа гомиле у коцки).

Дође келнер - шта ће они, шта ћемо ми. Неће они ништа, можда само чај и лимун - лимун нестао, нестао и чај, замолим келнера да нам да још времена, да се смислимо.

Питамо их да ли су гладни, нису. Окрећу се, притом, мешкоље, гледају у гомилу кроз дим и испарења нагомилана у кафанској сали, са чијег зида трешти локална музика из одавно расходованог радија - узалуд пореде са басом Brooklyn-а и тенором Bronx-а.

Затим рекоше како би по једно пиће. Ево га келнер одмах, рекох му по пиће. Али гледа нас, пиљи малтене, група иза нашег стола према центру сале, ослушкује, покушава да разабере. Превлаче рукаве масивних зимских одежди преко ознојених чела (наши сељаци ни у кафани не одлажу тешка утопљавања: капуте, вуну и, углавном овчије, крзно - последица вечитог неповерења, чак и према очигледној топлоти), дошаптавају сумњу у погледу језика који не разумеју, док не устаде један и не упита: "Одакле су ови". Рекосмо му. Није прошло минут, два, ево га келнер, носи послужење, пиће. Нисмо наручили све то, кажемо. Нисте ви али јесу ови, рече и показа на људе иза нас. Утом, дигоше они своје чаше: наздравље, наздравље - куд ћемо шта ћемо, отпоздрависмо. Рекосмо стеченим сапутницима о чему се ради, о пореклу хране и овог уз њу. Окренуше главе према људима у сали, климнуше, рекоше на Енглеском хвала. Узвратно, приђоше један или двојица из кафане, куцнуше се са нама, потапшаше ове младе људе с' другог дела света и пожелеше им лепо пропутовање.

И док су од њих наручени и плаћени храна и пиће за нашим столом нестајали, ови што су то наручили и платили изгледали су јако задовољни.

Дође време за воз, поздрависмо се са кафаном, захвалили смо им се још једном. Сместили смо путнике на воз, јавили су се телефоном из Атине. Више се нисмо чули, од онда. (Занемела набораност палме, Бразилска Copernicia cerifera- и на даљину се лучи попут повећане свеће).

Сетивши их се сада, када се десило све што се десило, мислимо како су Jeff или Joe или Jerry и његова Jenny или Jane или Joyce на нашој страни, тојест како са гнушањем одбијају ону подржавану из земље из које су ишли у Атину преко Смедерева.

А можда о томе и не мисле, можда о бомбардовању, крстарећим ракетама и уранијумским пројектилима (забрањеним некаквим конвенцијама, додуше - али ко је икада ком силнику стао на пут Женевском конвенцијом уместо контра силом) које је њихова земља сручила на народ (за сада његов западни део) који им је, некад давно, у одлучујућем тренутку, (без патоса) отворио срце - немају чак ни мишљење. То не би било изненађење, мада би било (које по реду) разочарење. Јер, Смедеревски пут - био је пут њихових живота. Не због хране и пића, нити због превоза у (универзално) хладној ноћи, него због наде коју су, бежећи, на њему нашли. (Четвороруки Yama и Gyak, сучељени на уласку у дух, у Schrödinger-ску Машину - пуну физике голфа као протокола Gaea-Gaia-Ge путање, Tellus-не завршнице Земље).

Уколико би желели да у њих (Ј&Ј) поверујемо (да им дамо шансу), допустићемо да зато нису ишли на Београдску станицу, оценивши тај град још тада (предвиђајући његово понашање за 25 година), опредељени за горштачки сокак света - искрсли далеко од његове главне улице. Нажалост, много је вероватније да ти људи (Ј&Ј је, наравно, само она прозаична реклама) ни овај пут свој глас неће дићи против безочности, злочинства и варваризма нанесених оружјем њихове земље једној од три стране у грађанском рату (чиме је, ефективно, то постало оружје друге две стране) у земљи кроз коју су онда ван еклипсе прошли - за њих зато више нема места у кафани у центру Смедерева.

* * *

03/04-06/96

Идемо испочетка - понедељак. (Prima facie Primianist, следбеник Donatus-а шеснаест векова, на први поглед шизматик/расколник, а вођа целе недеље од тада).

(И то је боље од занемелог недељног поподнева из кога се јуче само вирус тишине спустио низ грлени конац).

Овај је (понедељак) освануо (опет) под снегом. (Сад ће, још мало, људи почети да га чисте, са аутомобила или улице, свеједно, увек им је на путу).

Мада, издужено лице јутра (све беље и беље), нуди и друге могућности.

Да се прелије преко epitome-је (да ишчупа из сна оног који сања), да пропусти два јата запућена у боље крајеве (по обичају, у супротним правцима), и да се, отресавши иње са услужне Erato-е, лирске музе amatorius-не, превали у солидан радни дан.

Уловљен и сам тако општим моментом, све ми је то (шта то?) пролетело кроз мисли у почетном тренутку али, опет, нисам могао потпуно, без резерве (с' одобравањем) да му се (тако намах) прикључим у овом Марту, јер сам био сањао да сам умро у оном Мају.

Као, дођем на пијацу (да купим шта треба), а продавац, руку (у рукавицама) завучених у брдо нагло уловљене и дрско бачене рибе (и саме отписане тако) рече ми: "Па Ви сте ономад умрли, зар Вам је до ове куповине". (Leitourgia рибљег краја, драмска завојитост серпентине радње).

Са скепсом и неповерењем, дакле, устао сам, ставио шећер у чај, правио се да га тобож' пијем: гледао сам се како послујем по кујни као да сам то стварно ја а не неко други.

Отац

Данас је 24 године како је умро отац - шта још тако драстично треба да се деси па још толико времена тако мирно да прође? Све што се десило (од тада до сада), управо је свим тим (дивљим миром оверене бербе: првим јагодама Bergman-а под седмим печатом von Sydov-а) те године препунило - толико да су се (отежале од плотунске јеке) као празна бурад откотрљале низ стрму улицу родољубиве прозе (низ химничну несаницу протеинске мембране requies-ног слуха домовинског борца: Gloria Patri introitus-на строфа задњег псалма модерне Patria-е и даље му је, зато, на немим устима). Кад би знао шта се то све збило. (Електрична raia како се пробола струјом). Али, друго је знање, тамо. До овога овде није му стало. Кад би знао да нема више ничега од онога што је било, и да има толико тога (чега?) што није било.

И, да ли би му то знање унеколико поправило или додатно покварило утисак о свету? Могуће је да би му потомци (унуци и унуке), по природи ствари, тај утисак побољшали, али би зато већина другог била неповољна. Жао ми је што њих није видео, али ми није жао што не гледа остало.

И овог јутра, све што се ухвати у његову мрежу - оронуле су године, што се не ухвати - прошло је у првих пар месеци ове. Као кад смо оних, наизглед другачијих јутара, у Мају или Јуну, пешачили по ивици Т. шуме, он до Генералштаба (на посао), ја до школе (по знање), а све у њој прерушено представљало се за стварно. (Чак нам је у разговор, са мером, уносило seistron-ско предосећање лепе Isis: фото-еластичну плодоносност цивилизације жиже). Као да се нешто унапред обавештавало о садашњем стању (његовом и мом): зато га сада ништа не изненађује - ни необављен посао ни застарело знање.

* * *

(Писма). Враћајући се поподне (зими увече), у почетку из тражења посла, касније са посла, ишчекивао сам да угледам писмо - газдарица би га ставила поред телефона, у подножју степеништа за горњи спрат, на ком је била моја соба.

Исто вече, писао сам своје писмо. (Викендом бих га писао ујутру и носио у сандуче - како сам да изађем на пусту улицу?). Добијем њено - пошаљем јој моје писмо. Њен дах, тојест, добијем на папиру (у критичном тренутку и косу, очи, руке, тело). Тренутно пошаљем толико и њој.

Писма су (осим једино преостала те године) била и најпогоднија за такав превоз.

Пошаљем јој тону carnalis-а, она другу мени. (Питао сам се како један авион може толико да пренесе). Пошаљем јој рељеф баријума, од ње стигне сребрна чистина, ставим (у писмо, ћутке) испражњен дан, из њеног извадим цео садржај, побољшам писање бојама из лета (удварам се), од ње стигне да пристаје (иако, инати се), дође јесен (у њеним писмима или у мојим) - ставим је под кишобран, ни Јануарски снег ни Argos (стооки див Hera-ин, чувар Io-ов, лепеза Hermes-ова у стооки паунов реп преобраћена) у нашим се писмима нису провели боље, а кад је дошао Април (неодговорно звоно Ariadne, Theseus-ове избавитељке из Минотаур - овог лавиринта) писах јој о јутарњем зеленом, она мени о кратком поподневу, из кога се вратила у жуту собу, ону исту у којој сам је, Хармонију, љубио и она, Harmonia, кћер Aphrodite и Ares-а, жена мене, Cadmus-а, лишавала се жутог у зеленом часу ствари.

И пошто су нам животи те године били испоручени тако, кроз писма, садржај им се природно наставио у овом, значајно дужем времену, есенцијалном у смислу школовања деце: новог обезбеђивања старих слова, спаса којим смо се заразили записујући значење у двоје.

На Крају Још Једног Века

03/07-18/96

Усамљени дани, усамљен век, усамљена Историја сата. ("If you have but an hour, will you improve / That hour instead of idling it away - Немаш ли више од сата, да ли чеш побољшати / Тај час или ћеш га издангубити ", Chesterfield).

(Idiosynkrasia скраћене стварности у огледалу издуженог пада).

Шта још може да се деси дану што се није десило веку а историја их (и једно и друго) у Лабрадорском чају (Ledum palustre) као кашику лека болесно попила?

Све троје (свако јединица своје мере), дуже се или краће надају преокрету.

Али, он се ни за овог дана не дешава, и за овог века милиони побијених (зар само толико?) завршавају у уредној самоћи (обесправљени се не рачунају, они још увек имају шансу), а историја се и даље снебива - заокупљена значајним датумима.

Нико да нас примети (због чега би?), да нам нешто шапне (шта то?).

Ништа да нас одведе на други (бољи?) пут (поред овог, тако ненаметљивог, брижљивог на јечам и врес).

Ишчекивање Idrialite (непровидне, тамно браон, затим зеленкасте живе, Idria, Yugoslavia): прелаз из предосећања у чињеницу.

На крају и овог века, на његовом слоновском вису (мада је слон у односу на век племенита животиња, драгоцена ваза), њише се алгоритам његових дана: пажљиво развучена, затим уредно сложена хармоника harpyia-нске тројке (Aello, Ocupete, Celeno)- главе и тела жене, ногу и репа птице, с' душама мртвих (храном њиховом) - чека да се стави у футролу ћутње.

Непристрасни дани равнодушја, копају положај за финалну наслагу hippocamp-а, пола човека пола делфина, вертикално извученог на забрањену плажу целине, са пободеним знаком: тражи се тачка ослонца за бунтовништво огољеном супстанцом.

* * *

(C-14). (Пристајањем на њега) ево нас и у овом, паперјастом дану. Сви претходни - и првословност: arabeska, и четврто слово: delta - остали су за нама, а овај се представља као да ништа није било.

(Припремити се за скок: Оставити каквог трага у људским пословима? Преврнути се на бок: Испити гутљај самоће под поднасловима).

Устанем (као регент, sericulus chrysocephalus) рано, погледам кроз прозор (надобудност се управо окачила са спољне стране смисла), помислим: како је затвореницима, кад овде, на слободи, и невину мисао у корак прати час државна час сопствена сумња.

Време, у сваком случају, истиче (помислим, тако стрмо) - вуче за собом Угљеник, C-14 (Carbo: органско везиво, дијамантски графит каћиперства; револуција Carbonaro: битка из 1811-е године за републику Италију), смањује га у ономе из кога се цеди, оставља га пепељастог, изгореле равнотеже.

C-14 се производи у горњим слојевима атмосфере (док доње хвата поподневни дремеж) бомбардовањем азота (N-14) гама зрачењем {[( )+(N-14)]=(C-14)}.

Емитујући позитивно бета зрачење, C-14 је, међутим, нестабилан тако да је, у ономе који је престао да дише, угљеника све мање.

Његова количина ипак се не мења: колико се распадне и колико се, преко угљендиоксида, удахне, изнова се створи.

Али, кад не дишемо (под водом времена кад смо - Cephalopoda, Nautilus i Argonauta) оно што се (задњим удисањем) у свакоме затекло - копни, догорева као насукалост у морнару, напушта као сидриште лађу.

Колико нам преостане од угља, толику ће нам измерити старост. И то је све по чему ће нас измерити, кад по њему почну да копају малодушни откровитељи наших, угљенисаних врлина, Thanatos и S.F.B.Morse, Mors и Samuel-ови знаци за /с/м/р/т/: /.../--/.-./-/ .

* * *

(Угао Падања). Поново сам са собом: то је увек тако када се ствари у соби (мада их у овој нема) пресвуку на стари, познат, начин. (Као пантер пегавим скоком).

Резултат собе: збир малих дана и огромних ноћи.

Сво време безочно исти, минути се разликују по углу падања - једни се (разочарани неуспехом) убрзавају у откуцај окомитости, други се (подстакнути надом) Dahomey-ски држе окачени о facticius апостолског ваздуха, док их нагло улетели ветар (кроз отворен прозор) не разбаца по, углавном тупим, угловима.

Тако је онај што их је (ове минуте) мерио [у планктонској резонанци canorus-не (певљиве) таванице испод conopeum-ског (прекривачког) поклопца] ferocitas али противфазан у односу на дивљаштво барбарско империјалне врсте, како би бар у геометрији ствари кренуле на боље, али и задржале неопходну апстракцију ломљења противничке линије.

* * *

03/19-21/96

Шта се може пронађи у свему овоме што ће се (од њега) разликовати? (Obprobrum статуса, исписан лист - закованост потиљком у корист). Листови полемичког текста (супротстављени листови исте биљке - Veronica chamaedrys-е), на космички сто уредно постављени, понуђени још уз аперитив? ("It seems very senseless for a union to oppose piecework - чини се врло непромућурном заједница која се супротставља раду на деловима", John Graham Brooks). Велика свечана вечера (ситост упарађена Библијском сценом), након сиротињског ручка на доњем спрату (и лупе посуђа преливене у Млечни Пут), чај од нане у јутро у пет (непрестаност која се пуши на стрихнинској трпези пред сваким од нас), забављеност биљним алкалоидима без боје и мириса, intertextus стања и орбите, стешњеност у водоник-угљеник-азот-кисеоник. Хранећи се елементима, пијемо праскозорје - провизорну наду. Сине кроз њу, рано у јутро и ту и тамо, могућност искока - затим се, опет, успостави поредак (званичан став Владе). Разлике између бивших времена и ових испољавају се као све мање (како дан одмиче - постају неприметне: уочљивије су док у њему и врабац не почне да кљуца на стари начин). Преврнувши се у ваздуху, тај oratio бљесне сечивом испод elegeia- е - прави место за данашње слегање (истерује звериње за следеће зверство): "The time was not yet come when eloquence was to be gagged and reason to be hoodwinked - Још време не беше дошло када је елоквенцију требало задавити и разлог прекрити", Macaulay.

Подсетити на брз продор краткотрајне победе?

Истакнути беле зубе на нејасан начин?

Или, издробити секунду у милимикропико - колико је потребно да се кора наде развуче и данас, за сутрашњи колач који смо појели јуче.

* * *

6:05 - закаснело гракћу све јутрошње птице. (Толико велике, а тако нескромно мрке). Суши се ноћашња киша. (Јесте падала, значи, из четворострукости идеје, casteria-нски попут уходаног четверца, низ нижи део мозга (дрхтавог крова кичме: Medulla Oblongata-е), низ олук ове зграде, док четвороструко није истекла). Бљесак најновијег реда, фасцинирање тек пробуђених људи и њихово усијавање по ивицама altaria-нских кревета да би их, једног по једног, нешто извадило из граничног дела постеље као из крајње ситуације живота и сложило у ama-у, велики суд за захвалност, eucharistia-у симболичког хлеба и метафоричног вина. Како дан одмиче, ред му се не да заварати (и кошмарна ноћ морала је да се повуче), у избледелом јутру (ишчезлој ларви траве): (кобни) поредак кубног стања, спремност као canephora за Dionysia и Panathenaea-у - и поклоне доноси у корпи на глави. Нешто што уређује небо (зато је све плавље), једино болесне у кревете враћа (оздравеле рођачки тапше по поклоњеном дану), записује за данас (на табли у школи, у ђачкој свесци) иста она правила од јуче, врши демократски маневар - levitas милитаристичког олакшања (фриволним тенком гази непослушност), затечене у љубави гледа равнодушно, искоса ("Ah, Casca, tell us what hath chanced today - О, Каска, пој нам шта се то данас здеси", W. Shak.), одзвања између занемелости и запрепашћења, милује слаткоречивошћу док наставља власт, подешава контролу (иако сигуран у стање ствари, и даље мотри испод ока), диже руке од сумњивих места (испоруку оружја одлаже за пола сата до сат), затим хитро бомбардује (зујећи на пчелу у пропагандне сврхе), одлучно стиже у само саће смисла (наишавши на лукративни мед, лиже га не заборавивши му предности), и тебе и мене ставља у положај у коме смо били јуче, неприкосновен ред и његове бубе: Ephemera, Genera и Genus подневног пуцња у глави.

* * *

У исто (одређено) време, чује се исти звук (шум). Нешто се укључи сваких шест до седам минута (и траје, отприлике, пет секунди), вероватно пумпа за избацивање воде: из подрума звук се, правилно, пренесе кроз mesoderm (хидрауличност ротора), endoderm (цев неизоставности) и ectoderm (зид зграде); међутим, стално је присутан и слаб (пиштав) тон, произведен од стране механичке птице, и он одоздоле (мора бити звук славине/вентила за аутоматску регулацију нечег сталног: тока мисли?); затим се чује (како добује) ова иста киша (још не проливши сву осећајност Kalliope, музе херојске поезије, застарелости тојест срамоте света) по крову затегнутом између St.Georgius-а и Але (са актуелним ознакама Garter-овог Реда); чује се, најзад, и шум упокојених буба, свикнуте прашине и валентних електрона - заокружује ствар.

Шум света.

И у највећој тишини: лупа нешто или нешто звечи. (Котрља се мисао ка циљу, бучи тако што се свети). И кад се ништа не чује: гле, брз лет тешке птице у напуштен крај (зашто ли је, тако тешка, лако одлазила?).

Опис прве слике задњом снагом.

Чује се (и лево и десно и горе и доле) како нешто скупља се у себи, јечи, на то личи.

Исцепано као eleutheria - слобода нара, зрна расутих по строфи оног што се (дотле) тихо распевало и због чега се, као Gemara, други део Талмуд-а, зрно по зрно одваја од првог, Mishna-е.

Нешто што се може сврстати у велики (заједнички) звук јаловог очекивања правде обесправљене масе и што, након удара Bacchus-овим маљем у Bacchante-ин гонг, прска у космичкој просторији по њеним неиспуњеним обећањима али се, у реверберацији, преправља у дозвољив шум.

* * *

02/22-23/96

(Две Врсте Речи). Завршавајући корачање по неуредности несанице, на ивици кревета поправљам покривач - одакле, иначе, да извучем речи за уредни опис бдења? (Brachiopoda шкољки, њихова дворучност кроз молуска уста, њихова уста кроз dorsalis-ску дворечност: у свакој руци по реч, једна је права, друга лажна). Пошто се не разлажу, једино праве речи преостају - свака је основни минимум: док ћути бљешти, кад проговори ћути. (Нема шта да каже што није речено, проба се у себи сто пута, отежа од тога). Али, осим тих тешких (правих) речи, постоје оне што се стално разлажу (у свакодневном говору - изобиљу света), сведене, скоро, у добронамерну навику лакоће - нити се са правим у коло хватају, нити их заустављају препреке са оба краја пута (напред и назад), пред којима праве ускачу у себе, јер једино тако, слажући се, пењу се у вис. Свакодневне речи - пљусак aqua vitae, лако легање и устајање - њихова aqua tofan; не говорећи са свакодневним речима праве речи им не ремете мир, попут два строја супротстављених војника на киши хладе се њом не зборећи о несносној влази. А под правим речима (aqua pura), ваља се темељ (множина) света, не питајући за цену описа. Док су оне, праве речи, описале што постоји и што не постоји, за оне друге, свакодневне, не постоји ништа што нису описале јер оно што нису описале за њих не постоји.

* * *

"Успомене: звезда жута
Од живота снага већа
Цео живот - једна мутна
Животиња што се сећа"

Алек Вукадиновић

Већ сат, два, обамрло вече не слути ни на шта хазардерскије: једино омот кише - њена, све непрозирнија, намера - повећава предност (истиче штит) над осталим, себи препуштеним, стварима и догађајима из олако истеклог дана, утом се чу лавеж пса. Прво једног, па још два. (Као и људи, и пси се удружују, док се не раскомадају, или се не одлуче на заједнички лов). Дотле дремљив тренутак, збринут под покривачем навике, пресече, дакле, лајање - грожђана декстроза на прелазу у непце. (Ни пас не зна како да се смири, а камоли ово мокро вече). Као у вечерима зимским и летњим некада давно на оном месту колико неважном толико cornum-ском под белом трешњом корнелијанском од онда магнетном као лајање које смо слушали а људски разговор као утеха у шпорету гаснуо у центру кухиње у лави Јануара као у Јуну већ пожутелом с' топлотом дана палом у гвожђару у лавеж пса хиљаду ноћи хиљадупрве превелик за његово звездано чело како је рекао Миљковић Бранко дробећи јаук испод базилике домаћег крова посутог сликом класичног раја једног те истог услужног неба пређеног улицом пуном дворишта из којих свака од тако давних надасве гипких машина стања одједном значи сећа се себе оне од пре лајући брзо из уста напоље побуну хира спокојност легла солидност извесне соли успомене caninus annus: Canus Minor Canus Major и у Малом Псу Gemini и Procyon и у Великом Orion и Sirius - зинута уста било ког пса лајањем неба из псећег дна.

Минимална Расправа о Моралу

03/24/96

Разлика између "a purposive universe and a universe of sound and fury, signifying nothing - космоса с' циљем и космоса треска и беса, без циља икаквог", како је Magbeta цитирао F. Hoyle у прологу рада "Is the Universe Fundamentally Biological? - Да ли је космос фундаментално биолошки?", саопштеног на конференцији одржаној у Венецији од 5 до 7 Маја, 1987, у част 60-ог рођендана H.C.Arp-а (стране 5-7 у зборнику радова са конференције), разлика је између доносиоца и примаоца учења о моралу, при чему се први има оглашавати из првог, а други избављати из другог од та два космоса. Како ствари, међутим, стоје, пре ће бити да се доносиоц и примаоц моралног учења налазе у обрнутим просторима.

То, додуше, не мења чињеницу да никакав морал (нападно улепшавање криптона) не постоји, већ се ради о етеру Elysium-ских поља којим се прекрива сенка његовог одсуства, али још мање оправдава моралистичке професоре, чак им, шта више, стрже маску са лица, улази у траг еластичном тумачењу злочина, раскринкава им интерпретацију света. Њихов пад, предвиђен обећавајућом мада непостојећом правдом у коју, у таквом (барском, уздужном к'о трска, усправном к'о рода) облику, верује још само diodon са муљевитог дна и побуњеници са одговарајуће висине, увек и само је одложен (по овим верницима, исто). У белој соби црног мишљења више је наде него у шуми приграбљеног новца - опустошених предела купопродаје - мисле они (побуњеници и сиротиња), као да им Stephen Jay Gould није рекао да "in the nature: nonmoral...you cannot lay moral blame on the wasp - у природи: која је без морала...не можете моралну кривицу бацити на зољу".

Жеђ за влашћу и владање само, суперпозиција је малих, бедних, осорних и недостојних знања о задовољству: "He took the hugest pains to adorn his big person - Напео се до крајњих граница да одликује своју велику личност", Thackeray, у одговору John Stuart Mill-у, на тврдњу овог да "it is better to be Socrates dissatisfied than a pig satisfied - боље је бити незадовољан Сократ, него задовољна свиња".

Преко неба навлачи се мастиљави облак, из облака се, мастилом, довршава ратни пут, по путу се враћају крсташи из Источног рата. Доносе на копљу oraculum ordinatim, благосиљају га у племенском храму, морал им блиста док капље из зеница окренутим штапском попу - једино им крајеви очију сузе од толике победе над неморалом.

Цела историја - опис је првог дана. ("Fear attends her not - Страх не занима њу", W. Shak.).

Нити смо на нешто боље указали ми, нити је нешто боље указало на нас.

Ни сарказам ни фарса не разобличавају боље од лажне лепоте.

Из случајних новина од јуче (тачније: од увек - све су те новине од тада), "The Daily Gazette, Independent Voice of the Capital Region - Дневне Новине, Независан Глас (Овог Места)"?! - оба знака се (узалуд) чуде непомућено израженом веровању/ставу о некаквој независности, преко горње половине насловне стране пише: "Car chase ends with shooting, officer kills Albany man - Аутомобилска јурњава завршена пуцњавом, полицајац убио човека из Albany-ја". Ту су и слике у боји (квалитет графике је висок), и мапа, да би се читаоц оријентисао.

А на доњој половине исте, насловне, стране пише: "Schenectady drug dealer slain in Mont Pleasant - Препродавац дроге из Schenectady-ја убијен у Mt. Pleasan-у".

Оба извештаја се настављају на унутрашњим странама.

У првом случају радило се о томе да им је тип збрисао - није хтео да стане приликом рутинске контроле саобраћаја, довезао се до мајчине куће, отворио гаражу даљинским отварачем, улетео у њу а они за њим. Стешњен, убацио је мењач у обрнут смер, пошао назад и прикљештио једног од излетелих полицајаца, између задњег дела својих и предњег дела полицајчевих кола - тако га, прикљештеног, изневши десетак метара, до улице. Тада се други полицајац раскорачио на даљини од пет стопа (заузевши положај Neptunus-а, сина Saturn-а и Rhea-е, брата Jupiter-а и Pluto-а, бога дотле исушеног, сведеног на дно гараже, мора) и усмртио типа са три поготка, у груди, врат, и главу, из пиштоља калибра 0.45" (о дистрибуцији - који је метак ударио где - не пише ништа). Прикљештени колега је извучен са повређеним али непреломљеним ногама. Из компјутера, полицајци су извукли историју убијеног - из ње су, одобровољени, утврдили његову проблематичну прошлост; међутим, први комшија, затекавши се на сцени, изјавио је (за наведене новине) да је убијени био "a quiet man who kept to himself - миран човек, повучен". Са своје стране, опет, адвокати (није ваљда да нису били државни) изјавили су да је убијање било у реду: "Deadly force within law, experts say - Смртоносна примена оружја законска је, кажу експерти".

У другом, пак, случају, досељеник са Јамајке (зашто ли је то острво тај напуштао могу да га питам исто онолико колико он мене за моје које, додуше, више не постоји) убијен је у ситне сате (1 по поноћи), у апартману изнајмљеном почетком те недеље у кући на адреси 641 Crane St. (Кућа је на слици: личи на кућу, мада су и оне, као и описане новине, све исте, у којој сам летос тражио стан на четвртини горњег спрата. Наравно да тамо више нисам отишао). Радило се о обрачуну трговаца дрогом, међутим карактеристично је да је убијеном стављено у недостатак и то што је нађено да му је апартман био "flop, the only furnishings were a bed and pilow - ћумез, од намештаја имао је само кревет и јастук". То је изјавио помоћник шефа локалне полиције, P.T.Smith. Наравно, такав критеријум је ништаван јер је, заправо, супротстављен нечијем могућем греху, али се од дотичног помоћника, изданка оваквог накарадног мишљења (мада је то радије стање него мишљење), ништа боље није ни могло очекивати. Велика и Мала Кола на једној страни неба, наша замисао о путовању у Мали и Велики Медвед - на другој. ("There is no favorable wind for a rudderless ship- не постоји повољан ветар за брод без крме", c/o H. Yeaton). Истичемо у правцу из ког ветар дотиче - отпор нас, попут барутане, окреће на топове прво Истока, сад Запада. ("Foreign states have endeavored to heighten our confusion - Стране земље су покушале да повећају нашу збуњеност", Addison).

Која је реакција у хемији/физици смртоноснија од појаве раздируће мисли - оне с' којом један једини корак по овој улици и Супер Нову доводи у стару сумњу.

Некакав морал, испада, сручује се са овако објашњеног неба на бедне људе ухваћене у грешкама очајника, али га нигде нема када се ради о неупоредиво већим гресима његових тумача.

Када на много већој скали (у већој размери) влада безакоње и злочин: бомбардовање читавих народа, због њихове непокорности, од стране једне државе или групе држава, да се ради о аморалности - апсурдно је доказивати.

Таква (бомбардерска) група, наравно, увек је "цивилизована", и увек је некакав савез/алијанса/alliance, нека врста завршног колача из Brookings Institution, London School of Economics, Institute for Strategic Studies, The Gorbachev Foundation и осталих таквих, monosodium-ских, института, побољшавача укуса брзе хране бирачког тела белим прашком C5H8O4NaN, док су бомбардовани, по тој памети, "нецивилизовани", отпадници/олош/париах, нека врста оријенталног змаја opossum-а: Milvulus govinda.

Пошто су они који одлучују у име тако Свете (у сваком случају хиљадугодишње) Алијансе, тако што наређују бомбардовање Тамилског paraiyan-а из клинички (болесно) фетишизираног оружја, већи зликовци од било ког индивидуалног криминалца (зато јер раде са већим бројевима и зато што једно причају а друго раде), по ком моралу се спроводи закон држава, које они предводе и представљају, над појединцима?

Наравно да треба судити и једнима и другима.

Али, како да се суди овим другим, што раде више и са већим бројевима, кад су они судије?

Тако што треба дићи Револуцију, победити и основати сопствени суд.

А приче о неморалности таквог преображаја, по којима, тобоже, такав победник није ништа бољи од дотадашњег, бацити у воду заједно са осталим причама о моралу.

Руси

03/25/96

Овде су дошли неки Руси. Читаве две, три породице - како отопли а њих ево испред зграде.

(Мисле да је то она њихова у Калињинграду или под Ирвасом када се тамо, у такво време, пред зграду излазило. Уствари не мисле, сећају се).

Први пут сам их чуо пре неких месец дана: detractio је завејавао свој траг кроз дремљивом спиралом порубљено вече док сам се враћао са посла, некакво брдо снега нарастало је све више, једно дете се верало по њему да би се, са врха, по снегу спустило та три метра доле, постајало је све нејасније због (како то новинари кажу) ишчезавања дневне светлости (њеног постиђеног повлачења пред надолазећим тестом ноћи, затим похлепом мрака) и да би га, ваљда, држала на оку, једна млада жена у бунди, са друге стране улице, одједном том детету рече нешто на Руском, на том полумеком и, заправо, пре у мелодији него у строју речи језику, рече му да се не удаљава, да приђе ближе. Рекла му је, значи: "Сашењка".

Навикавши, кроз све ове године, да овде чује један (Енглески) језик и, ту и тамо, поред Шпанског, понеки језик са Блиског или Далеког Истока, човек се и нехотице смете у чуду да је и овај језик чуо (мада се и он протеже до оног, даљег, Истока).

Како је, од онда, време нешто повољније (понеким сунчанијим поподневом или смиренијом вечери Сунце се већ неколико пута опростило са данима), још неколико пута видео сам или сам чуо, кроз отворен прозор, те Русе.

Има их двоје, троје млађих људи (у својим су тридесетим годинама), са женама и децом, али и један или два старија пара, ваљда бабе и деде.

Пошто овде постоје значајне истраживачке институције и високо технолошка индустрија, можда су ови млади људи дошли на годину, две, у вези некакве сарадње, па повели и породице, а можда су и потпуно напустили земљу из које су дошли па се, за почетак, уселили у ове зграде. Не знам, а није ни важно.

Две су друге ствари интересантне, ако не баш важне.

О првој је већ било речи, о изненадној појави једног језика који је већ одавно био смештен у, како то већ иде, различито тумачен прошли живот, школу, лектиру, неку тада свакако уредну, скоро хармоничну, представу о свету.

(Могла се, чак, та представа свести на неутралност резултата ако већ не на равнодушност неутралних учесника, тада свакако више презрених него сада, ако их је уопште и било).

("Damn'd neuters in their middle way of steering, / Are neither fish, nor flesh, nor good red herring - Проклети неутралци за управљачем у средини пута, / Нити су риба, нит месо од нечег другог, ни добра црвена харинга", Dryden).

Друга је ствар исто поменута: њихов излазак пред зграду и разговор испред ње.

Изађу сви, деца се јуре, баба и деда седну на клупу (има ту једна клупа), ови млађи стоје око њих, обучени су више на (некадашњи) европски начин - (још увек) не носе виндјакне и патике него капуте и бунде, чизме и ципеле; кад дува ветар ставе крзнене капе.

Види се, тојест осећа се, да нису без порекла - тачније, некаквог обележја у смислу школованости, тојест читања.

Док дан прелази у вече њима је, чини се, тесно у становима, потреба за чистим ваздухом и разговором тера их да изађу напоље.

Тера их, вероватно, и мисао о разлици коју доживљавају, дошавши у овај опскурни крај из неког њиховог, некада можда ширег и лепшег а сада тужнијег краја, да о њој расправљају и тако је колико толико неутрализују, "зналачки" је анализирајући а уствари делећи је и тако је ситнећи у навику.

(Дави их, дакле, Cronium mare, Saturnian-ско Море њихово, Cressida неверна у Троји звана Русија у Troilus-у центар Criseyde, завештана бол Nereis-е, педесете ћерке Nereus-а, Бога Moрa, и Doris, мајке свих њих и Amphitrite, жене Нептунове, и Thetis, мајке Ahilove, и Galateia-е и Doto - тако их дави што их пење у талас посрнућа).

За сада једино они стоје испред зграде, и једино они се чују. (Додуше, смирено и благо, имају меру).

(Традиционални станари овог дела света углавном седе по својим становима, а кад негде изађу онда је то према аутомобилу. Али и међу њима има разлике: ови што живе у зградама чини се да су дружељубивији од оних по приватним кућама. Преко лета и они седну на клупу).

А овима пред зградом разговор се тањи, за данас зашло сунце више не греје ни оно мало, сакупљају децу, помажу баби и деди да устану са клупе, улазе у ходник непомичне, пристојно одржаване зграде, поздрављају се још једном пред у бело окреченим становима, лежу а устежу се, сањају тријумф и пад, то мало сјаја сакупљеног током разговора пред зградом очи им убрзано губе али им, гле, кроз следећи сан у помоћ прискаче коњица из Донске а не бивше земље, у једном потезу прима их на победоносне сапи: 'равницом пршти удар копита - одбацује очај стот, враћајући се кући пролазе у сну кроз прастари плот, расушен описом само на кратко посрнулог предела'.

* * *

03/26-28/96

Неко, у први мрак (глас се чини као у зрелије жене), запева некакву арију. (Синоптички госпели Матије, Марка и Луке, помислио би човек да не чује наративност и конверзацију Јована, његово виђење denique). Пошто је то, кад год се чује, иста арија, и увек траје два, три минута пре него што, галвански као fabella, ишчезне, и пошто је неодредљиво да ли се ишта у тону гласа разликује од једног до другог пута, могуће је помислити како се та мелодија чује са грамофонске плоче: можда, у то доба вечери, онај из чијег стана глас допире само ту једну плочу слуша (можда му је једина) - углавном, само се та песма чује. Није то често, отприлике једном недељно или једном у две недеље, обично ако је вече блаже (или је вероватније да се тада, због шире отворених прозора, пре чује). И синоћ се чуо, два, три минута (како је речено), тај глас из опере или тако нечег, нејако а опет довољно јако. Ослушкујући га с' повећаном пажњом, чини се вероватним да неко жив овог момента пева: можда, обучен у tabardus, вежба за стални део себе, а можда се спрема за локални наступ у овом изненадном месту. Шта год да је, то изнуђено певање само од себе (одбијајући се о зидове ове пусте зграде и затим улазећи кроз отворене прозоре у њену старомодну али адекватну унутрашњост), не задржава се у ономе кроз шта као цев пролази ни дуго ни кратко - провлачећи се кроз невелике ходнике и још мање собе тражи слушаоце који патуљасто, сами са собом, свако под својим (непристрасним) стропом ћуте као одавно завршен разговор и, остављени на милост и немилост (згњечени небеским телима) и ове Moors-ке ноћи (пресуте као Saracenic-на Alhambra преко куполасте Гранаде), ослушкују с' лучном (потковичастом) пажњом ту познату песму препознајући у њој domicilium domabilis - припитомљен урлик становања из мирнодопске лекције уметничког певања у брижљивом студију усред рата мисли.

* * *

(Сличност и Разлика Између Два Неприкосновена Места). Никако да прође зима: спретним алатом februum-а пречишћено се одржава на нули - и ово јутро освануло је као смрзнут ланац, не толико од хладноће колико од понављања ситуације, карика између загонетке Sfinge и Oedipus-овог решења. Додуше, после неколико Gorgon-ских дана (под чијим је погледом, као под електромагнетизмом Meduze, и сув ваздух плућа прешао у бару), јутрос је нешто мало снега прекрило улице и кровове аутомобила али се, у овом месту без изненађења, Sch'dy, ни тиме нико није изненадио. На данашњи дан пре 55 година, у оном другом месту, Б., изашли су, међутим, у овакво јутро људи на улице, била је побуна. Али, и тамо је данас друго време, чак се слаже са овим овде, зимским само у фигури. Пре их онај, против кога су дигли буну, дотле још није бомбардовао, а сад овог, што је наредио да се део њиховог народа урански избомбардује, и његову породицу мирно региструју како им вршљају пред (најновијим) кућним прагом, након солидно обављеног посла. На један или други начин, нестају разлике између Б. i Sch'dy. Једино им се неприкосновеност ћутње, након уздаха досаде, сија испод уличних светала. Смештени на толикој даљини, пре свега од самих себе, ни у једном ни у другом месту људи се не питају ништа, да не би имали посла са узнемиравајућим одговорима. Ови овде - зашто су бомбардовали, они тамо - зашто су ћутали. (Сличност и разлика између два неприкосновена места зависе од тога колико у њима свако испитује себе). Главе завучене у erratio erratum, њима оправдање за неузнемиреност подједнако нуди и место као што је ово и оно место тамо. Правилно сложени и у овај дан опробане лепоте, ћутке и савршено удишући границу за данас, знају: неће је прекорачити. Анаграмски tangram исечене решивости: од толиког талента спавања сија се једно место другом користећи љуску телевизијске подударности - из већег квадрата ево га мањи, плус пет троуглова, плус ромбоид, још само да се сложе у оправдање ћутње. Иако наизглед неупоредиво са оним другим (ваљда због географије), свако од ова два места идентично је, због (не)реаговања, оном другом. Непомућена задатост стања додирује их, оба, хладним челом уверавања о несрећи и срећи - при том, једно од њих паланачки пресипа кућни ред другом, друго се по њему велеградски равна. (Зна се које коме, и које по коме). Док му се, овом другом, памет не врати у главу а побуна у срце - да би опет могло да се разликује од оног првог.

Сан - 3

Ето видите ту ми све садимо затим једемо то што порасте говорила је жена из дела куће из прошлог века као из угла Cassiope док јој се кћерка Andromeda кроз ужад биљки и потез руку пењала тојест кружно расла у правцу Dicte Критске планине на врх овако смишљеног стања што се од капи свело на плућа. У мноштву људи и око куће и у њој самој лица су била незнана знана почевши скромно од два ујака и једне ујне до оних којима се није могло прићи док су се шетали горе доле уздуж и попреко дижући гомиле летећих буба замахом крила у широк појам толико је дан био топао. Таман сам хтео да заустим да питам да ли долази до поплаве мисли с' обзиром да смо од реке смисла на пет до десет било чега кад јавише да је авион спреман и да се стави појас сврхе. Сама по себи бешчујност лета (известан црни aureolus) на дну почетка на врху краја сишла је одмах без веће сумње низ степенице као низ парчад која су била делови зграде која је прсла иза кабине из које је једно још мало дете (из catonium-ске cellula-е) гледало путницима документа (куцало argumentum adfirmatio по тастатури Корејске службенице која је делила посао с' нашом) на аеродрому тамнијег стакла вишег партера променаде за лепо обучене и васпитане људе у сусрету са собом пријатељима и рођацима тим редом пуним доласка и одласка сензационалистичких појмова и речи у боемском раду Tao Yang-a et al 'linguistic flow in fuzzy discrete time cellular neural networks and its stability језички ток у мутно дискретизованим ћелијско нервним мрежама и његова стабилност' пропуштајући ритуално кроз шаке главе порцију ткива catillus lupus Niobe ћерке Tantalus-а жене Amphion-а краља Thebes-ког ђака Соње Рускиње Ковалескаје математичарке из прошлог века особе што попут жуне птице ibis-ке из дела куће као из угла Cassiope излази рекавши ето видите ту ми све садимо затим једемо то што порасте.

* * *

03/29-04/01/96

(Нулта Секција). Или смо ми све ово измислили или је оно измислило нас - толико смо зависни у дружењу. Или ми не би знали шта би са собом да нам време није ограничено, или би оно, као киша у пустињи, пролетело без задржавања: ни њему се самом са собом не прича. Тек у заједници - оно са нама, ми са њим - имамо оправдање: оно за распростирање преко мере, ми за мање, али фер комаде. (Hiatus Jupiter-овске смеше: и кад се раздвајају делови се држе, ни у паузи не пуштају руке). Нема оно ком другом да се обрати да му навије сат, као што ни ми немамо бољи ивичњак за ограничавање једне бахатости другом. (Aeneas и Hector - херојски почетак али и крај хероја, хироархија - превазиђеност кукавичјих поданика). Његова је регистрација мањкавости ствари, наша - двосмисленост поруке (црвен шапат белих зрна). (Пулсирање недовршеног пута - Hippopotamus amphibius исушене баре).

Укрштање сказаљки пред нултом секцијом: укрсте ли се ван нуле - толика секција нам је на располагању, укрсте ли се на нули - и са њом је готово.

* * *

Дођосмо и до Априла. (Ни бацач диска, discobolus, Myron-ски саливен у скулптуру 450-те године пре Нове Ере, не би добацио даље, а тише).

У имену овог месеца нешто тихо звони, нешто се подиже из траве да додатно кликће - да се избавља без пада. (Одмрзава се, док погледом прелази преко обећања). Јутро не оклева као пре. И поред тешке, непроспаване ноћи, пробило се, није устукнуло. (Довољно за појаву нових мисли, скоро старе речитости стања).

Када дође време, као данас - идемо из доба у доба, дотле - по сатима, данима, највише месецима.

Можда је цео свет измишљен (мада ни то није ништа ново - сигурно да је измишљен, није ваљда неизмишљен) и ми због тога не успевамо да се пробудимо у нечему другом.

Сада ће, у Априлу, наступање биљака и птица да се убрзава док не пређе у трк. ("And the ostrich layeth her eggs under sand, where the heat of the sun discloseth them - И женка ноја леже јаја под песком, где ће их топлота сунца већ отворити", Bacon).

Усплахиреност на све спремне бубе (а тек је бубамара), избељавање у зелено у припреми за нову представу. (До сада се изводила стара, зимска - избељавало се у бело).

На њој, указаће се и светли путеви, треба их само препознати на време. Попут Antelucanus-ног кошмара протекле ноћи, раскринканог првим Априлским јутром, ево и antemeridianus-не смене појмова, константности присуства и попришта ове скромне битке, како добијају нежне црте незахвалности.

* * *

04/02-03/96

(Употреба Речи и Последице). Никако још реч да напишем, а ње и даље нема. (Та прва је најнеухватљивија. Њу записавши, друга се потајно нуди). Још колико до пред зору (у маневру), све те речи представљају крило војске отежале од елегијског укопавања, кад сване распрше се, разлете, овде их нема. (Морају изнова да се прикупљају, мукотрпно и стрпљиво). Једна по једна, најзад почну да се спуштају. Јутрос су се спустиле по управо престалој киши. Опране, умивене за цео дан. Али, на његовом крају, испрљане употребом (labellum-ском овешталошћу уснатих агитатора), куд год око да погледа и ухо да чује, потражиће нову кишу, да не легну прљаве у мук. Толико употребљаване од свега и свачега (за све и свашта), њима не преостаје друго него да се скрију. Већини сакривеност успе, свакодневни (лакореки) употребљивачи речи имају на избору само преостали (мали) број. То су увек исте речи, оне што не могу да побегну: слобода, демократија, слободно тржиште, људска права и, по потреби, Astraea-ино бомбардовање - cirrus-но свлачење Богиње Правде. Али како се са речима (тако сумњивим) ништа не зна, гледају их из огледала, свака свог пара у очи: модерно ропство, отпуштање с' посла, животарење, компјутерско-истражна картотека и револуција, као одговор. Навалиле се, преко огледалског стакла, супротстављене речи свака на свог противника. (Катапултна тетива cenotaphium-а између празнине укопа и частољубља незнанца: напетост гробнице идеалности у Westminster Abbey). Од толиког притиска, приликом распрснућа огледала, зна се које ће утећи да их нигде нема, а које бити истеривачи, узрок укуса ћутљивог стакла у устима њихових употребљивача, немуштости као неумитне последице сиромаштва изражавања.

* * *

(Предлог за Друкчији Пут). Да ли се мисли саме од себе роје (да ли се стварају добровољно), или их нешто на силу тера напоље из главе? (У оба случаја, где иду да се сместе?). Докле се простиру када се угасе? (Ако се не угасе - докле се, исто, простиру?). Ко је са њима планину прешао, ливаду косио, морем пловио а да није помислио како је, заправо, пред њима бежао? (Да побегне, наравно, није могао). Докле ће оне да нас даве а после да ћуте као да ништа није било? (Cerberian-ski, као Cerberus, пасји резултат дива Typhaon-а и ophidion-ске Echidna-е, чувар капије у Pluto-у (Dis-у), понекад са три, понекад педесет, сто глава и змијским репом о сопственом врату). И зашто су тако категоричне - и оно што је остало у Ceres је бачено, у путању између Јупитера и Марса, у руке првог астероида (G. Piazzi-евог чеда из 1801-е године) из Сицилијанског Палерма као провидљивости тог тренутка (као да се из свега рађа сувише мало накнадности и нимало поистовећења). Неће се, ипак, ни моје мисли ни твоје докопати наших глава докле год их држимо усправно. (Тако се каже а тако и јесте). Ни Charon их неће (син Erebus-а и Nox-е, скелеџија мртвих душа преко реке Styx у њено подземље) жедне превести преко воде. Има на овом путу и једна светла, победоносна мисао, она о одласку на прави пут. Пут сламних шешира, шећерне трске и босих ногу по плантажи primus-ног пљуска Карипског ритма кад сија више него што се очекује и према чему се иде одоздо - из пчелиње плавог баштенског лонца praemolestia-е преко praemonitus-а савременог кристала на замишљеном лустеру сред занемелог плафона.

* * *

04/04-05/96

(Лесковац). Немам замисао о томе како изгледа то место - да ли је равнодушно, хировито или се подаје благој киши (с' Pallas-а, астероида). А сећам се да смо ишли код тих људи, тамо - у Лесковац. Нисам могао бити старији од каквог детета, мутно се сећам чињенице о одласку тамо, пред очима ми се клати пар још нерасплинутих слика, сметених с' ума али, чудом неким, не сасвим изумрлих. [Вероватно је да се слике свега дешеног (шта је са недешеним?) тако довијају - хватајући се осмеха фараона, порталски титрајући у свећи базилике, пагоди мандарина, хранећи се Pallasite-ом, гвозденим метеором 1772 г. палим у Сибир, до сада претвореним у одговарајући витамин]. Зашто смо ми код тих људи ишли, шта су они нама (ми њима) били, да ли су циљ и оправдање тог пута (неважног као вода испарена тог стрпљивог лета под наборе Августовске тоге) били у томе да му се важност не треба тражити ни наћи - са ове раздаљине не може се знати. Као сваки такав пут, одавно заборављен, смештен између неизвесног разлога и пожељног циља, и овај се, ошамућен од прошлости (пионирске славе), качи још само о свест о њој. (Чак смо, чини ми се, и преспавали тамо, код њих у Л., седевши претходно у дуго (класично) вече на веранди од потпорних белих греда, дасака кроз које се увлачило зујање вењака и агрегат капи са заливених ружа све више растварао сада заборављени разговор поседалих људи - затим је, охлађена у бунару, исечена лубеница ћутке поједена). (Као ни тротелни, из три тела, Geryon, и поред тог преимућства убијен од Hercules-а, ни тај догађај није преживео значење три честитости: сусрета, јела, спавања). Важност свега тога је у томе што се и то сместило у укупну причу, у тобогански низ ноћи и дана сваког од тако схваћених учесника и ствари у састанку карактерисаном ишчезавањем свега тога, по истом, логичном реду.

* * *

(Нагомилавање Страница). Само упорним, стрпљивим записивањем на свакој страници ове свеске слаже се већи комад (чега?). (Преданошћу сваког њеног дела ослањаће се и ова зграда на поетске темеље, мисли песник, пословично марљив у рушењу песмом: "Nay, answer me; stand and unfold yourself - Не, одговори ми; стани и откри се", W. Shak.). Страница по страница (несносне белине) саставни су делови и овог дневника света: све што је у њима записано у њему не живи, све што није кроз ouraios вири. (Готова слика гледа из саставних делова док ми мислимо да је гледамо целу: "When Greeks joined Greeks, then was the tug of war - Када су Грци дошли Грцима, била је највећа битка рата", Lee). Усковитлана, смирена мисао о свему овоме: зар је то све? (Нескромна по природи, вазда незадовољна, ето је, вере се уз неразумност). Очекујући ушће као нешто на дохвату руке, мисао се, спремна за скок, одлаже, оштри: ни Trimurti-јево тројство - у средини Brahma, десно Vishnu, лево Сива, принципи стварања, очувања и уништења - неће јој помоћи у Cloelia-нином препливавању Тибра. А опет, смиривши се (толика хрпа прописних живота), може да догура до сто година (ретко више). (Олако прокоцкан очај ту не успева, озбиљно схваћена угнездила се нада). Очај и нада срећу се непријатно по оба на свакој од ових страница што се повећавају држећи се једна за другу као да их Varuna (Санскритски Бог Космички и Ведски, химнично четворорук јашући животињу из мора) прогони из повлашћености protivpius-них знакова (impius-них слова) deus-ним потезом оловке и овог јутра.

* * *

04/06-07/96

Спокојство ничега и немир свега другог. Јутра су све лепша али их раздире брз прелаз распеване птице на противничку страну. (Толико пева а само прхне при томе, без осећаја издајства). (Напољу, дуго и предано неко загрева мотор аутомобила, као да полази из Априла по ствари заборављене у Јануару). Седнем, ставим наочари, међутим скинем их пошто гледам без циља, али их у сваком случају ставим када га угледам да га боље разгледам. (Исцедим лимун у чај, намажем и руке: тако миришу на топлу, а не хладну пустињу). Шта је ситно, а шта крупно? Бомбардовање у Априлу (још од јутрос) када је Вера (моја мајка), са родитељима, сестром и двојицом браће јурила у Градску Болницу, у којој је лежао најмлађи, седми, да покупе и њега и беже ван града - шта је? И шта нам то стално бубња у глави - са којим ће нам тоном, од укупне песме, сусрет бити пресудан? Сем најпресуднијег (са самим собом, личном тишином conclave), можда са равнодушношћу pastoricius-но сложених ствари, по земљи и небу. А можда с' оним другим, примамљивијим и јачим (лажно оптуженим за бруталност) - са fortissimo-ом наглог и сјајног преокрета, изведеног од стране остављених на милост и немилост праведном решењу Agnus Dei-а: јагњеће, талисманске интерпретације овоземаљских чари. Као када се свет састојао из побољшане представе о њему (из Скитске Овце, Agnus Scythicus-е, прерушене Dicksonia Barometz-е Татарског порекла) и када, дошавши до ове тачке, муњевито се стреса (одбацује молитвену вуну), газећи чврстим кораком од тада.

* * *

(Сваки Пут с' Мишљу на Јутрење). Једно по једно јутро - бисери испали из прастарости луте, ферментација јастука, felluca испод Средоземља. (Радознало нанизана на почетак дневне огрлице, јутра остављају перлама дана и ноћи места на њеном зеву). Ово је недељно јутро - звони са цркве, обавештава док балсамује. (Primus primulus досадашње грешке, фибула за њен доскок, sextant пловидбе у лаку смрт). Шта је за данас предвиђено по свету? (Шта у васиони?). Фудбалске утакмице по Европи, овде безбол и голф - и исто, хистерично, лајање на оно мало непослушних, епилептичких (сиц), земаља. (Што се васионе тиче, питање је закаснело: данас се тамо десило раније - није чекало на Godot-а; Beckett-ова претпоставка о чекању нема смисла у негативној резолуцији времена којом је данас одвучено уназад - а унапред се понавља, као Vivaldi кроз виолончело). И овог јутра, ко ће коме да каже лепу реч а ко на кога да нишани? У свим тим црквама - ко ће кога да решава греха? ("The leech will hardly fasten on a fish - Тешко је пијавици прилепити се на рибу", Brown). Arcadia-нско стање звоника automatus-а: сваки пут с' мишљу на јутрење кренувши, као barbatus чекамо ново звоно, куполе од цинка са Lyraid-а [метеора убрзаваног из небеса где се успорава Lyra (северна констелација беле звезде величине Alpha) у анатомски лук мозга - фиброзну харфу хоминоидног милозвучја риса], масе циклоидалне кашике, помирљивости кастањета (интензивности тимпана), без разметања, и тада, прекомерним самопоуздањем револуционарног учења о коначном удару у овешталост света: радије - певајући своју, пуну органског бљеска неорганске зоре, ауру као песму.

* * *

04/08-09/96

Изоштрен као мрав кад копа (напрегнут као јагуар док леже), спољни утисак о свету замиче под унутрашњи - и поред тога што се споља све устаљује, а изнутра руши. (Нова присутност никако да напусти стару - и сталност је привремени спас). Пробудим се, кад оне већ будне: те мале животиње и птице у суседству - увек су на опрезу. Гледамо се ћутке, док се не залете у нанос дна (алувијалност исушене делте), или на орах што се подаје за ветар.(Код нас се то зове посла с' непознатим - код њих инстинкт, alarius као сакатост орла, у смислу крила подигнутих надоле). Обрну се док нестају кроз украс на зиду (хералдички мелем помпе као етимолошко миљеништво), док се дају у замах - скок у амфору Eris, богиње такмичења и дисонанце, керамику на ноћном столу немирног духа Астрономије. А нити су где одскочиле нити одлетеле (те мале животиње и птице) - рвемо се с' истим из истог суседства, разумемо се док се на истој струњачи упокојавамо истим, дворишним етаном.

* * *

(Стан - 1). Овај стан, Стан - 1, постојао је док за њега нисам знао. А сад сам у њему - већ само то спушта завесу пред већим објашњењем. (Нејасан узрок поплаве и строга последица дављеника).

Мала соба, кухиња, купатило и - велика тишина barathrum-а: то се, сачекавши моје усељење, извукло из нацрта споменика Атлас-у, диву што држи непомично небо, и у алеји подозривости првом шетачу (мени) прионуло уз ногу.

За мој долазак се, у сваком случају, знало (зато је све ово пре толико година саграђено и зато, умирене мојим присуством, све те одаје вире у следећег станара), једино ја о томе ништа нисам знао. (Chimaera monstrosa, пола риба пола змија, и оно у чему станује - северно море, и оно кроз шта плива - галерија југа: колико је провиднија од Axenus-а, Црног Мора, толико је мутнија од Avernus-а, језера близу Cumae, улаза у доњи свет). Претходном станару овог стана индискретно је стављено до знања да се исели - да бих се уселио ја.

(Овај стан је сво време био предвиђен за мене, радило се једино о правом моменту).

Уредно плаћајући станарину, струју и воду, речју: гледајући кроз прозор у згодно дотерану самоћу, учини ми се како ми из оног ћошка, ништа празнијег од осталих, један важан (конструкцијски неизбежан) део ове (правилне) коморе за обављање боравка - намигну.

Као да каже да седим ту где сам, да не одлазим, да је то, што међу овим пажљиво окреченим равнима видим, највише што могу да очекујем, да се, на крају крајева (на основу пристанка датог у канцеларији за изнајмљивање станова), моје усељење у овај стан званично очекивало - да је то, коначно, један амбијент за који симпатија може само да се повећава кроз растућу непомичност његових зидова, катамаран у вис.

* * *

04/10-12/96

(Стање Ствари и Прскање). Све што нам се деси - нити је мало нити превише велико. (При том, сваком своје изгледа велико). Дешавање није, с' друге стране, ни подједнако. Свакоме се деси нешто друго - једном се, могуће је, деси више бољих ствари, другом горих. (Ни природни закони нису сваком исти, а камоли закони случаја). Док се сиротињи гравитација, или какав други принцип класичне физике (превише хладно, превише топло), урачунава у принцип беде (нити из ње може да се ишчупа, нити да јој подеси подношљивост), профит се бескрупулозно фетишизира, сливајући се у увек исте џепове: гравитација се ту урачунава у принцип (додуше овоземаљског) богатства. Коначни збир дешеног (и сазнатог) одређује нам став према свету. Један је горак и циничан, други лахораст. Трећи варира између. (Као alba, бело нервно ткиво што се двоуми: да ли да сиђе из мозга, или се попне уз кичму). Док заробљени пословима у страху ћуте (још неотпуштени), отпуштени се лаћају резигнације, дижу руке од побуне. (Многи од њих и сами мисле да је отпуштање с' посла нормално). Понашају се управо онако како им преко "независних" канала и новина саветују пропагатори конвенције о одржању стања и неизводљивости преокрета, преносиоци мисли својих гуруа, запослених по некаквим "think tank - мислећим" центрима, савременим музејима медиокритета хиерархијски подређених (и једних и других) плутократији на врху. ("Power: being the natural appetite of princes - Moћ: будући природна жеља принчева", Swift). Један птичји, ађутантски низ: ни Ciconia argala, птица ађутант, не би кљун отворила у бољем моменту. ("A fine violin must be the best adjutant to a fine voice - Добром гласу добра виолина мора да буде најбољи помагач", W. Mason). Да ли ће се и када узбуђени гласови и пригушен тутањ отрежњеног света разабрати кроз felix-ну тишину ове царске собе, зависи од подешења њене клавирске пратње: од свакодневне етиде facilitas-а, као прописане (пуке) клавирске лекције (вежбе), до Револуционарне етиде fatalis-а, стање ствари и прскање питање је о укидању или удару Шопеновог крешенда - његовом аболицијом задовољава се стање, његовим појачањем распрскавање клавира.

* * *

(Космос - 2). Шта сакупља док се шири, космос? (Силу превртљивости, превртљивост камелеона, варку потасијум-манганата: у даљини се и безбојност плави). Претоварен, истоварен, забрављен, одбрављен, чељусти склопио, вилицу пропио - шта размишља, чему ли се нада? ("The relations are so uncertain as they require a great deal of examination - Односи су тако неизвесни као да захтевају доста испитивања", Bacon). Избачен, убачен, зањихан (пук'о) - смештен у хан (с' пута устук'о). (Из заборављене куће за заборављене госте у заборављеној башти под заборављеним дрветом крај заборављеног бунара бежећи - купа се, бунарском водом снежећи). Где је? У сред од главе. Шта је? Потиљак чела. Шта ради? Мисао мисли од које вене тражећи утеху пред нову фазу. У сред од главе потиљак чела мисао мисли од које вене тражећи утеху пред нову фазу над којом окачен виси над собом. У сред од главе потиљак чела мисао мисли од које вене тражећи утеху пред нову фазу над којом окачен виси над собом над којим окачен виси над тобом. У сред од главе потиљак чела мисао мисли од које вене тражећи утеху пред нову фазу над којом окачен виси над собом над којим окачен виси над тобом над којим окачен виси нада мном. У сред од главе потиљак чела мисао мисли од које вене тражећи утеху пред нову фазу над којом окачен виси над собом над којим окачен виси над тобом над којим окачен виси нада мном над којим окачен виси над свим. У сред од главе потиљак чела мисао мисли од које вене тражећи утеху пред нову фазу над којом окачен виси над собом над којим окачен виси над тобом над којим окачен виси нада мном над којим окачен виси над свим у сред од главе потиљак чела мисао мисли од које вене тражећи утеху пред нову фазу над којом окачен виси над собом над којим окачен виси над тобом над којим окачен виси нада мном над којим окачен виси ни над чим. Ни Anubis му (пола човек, пола шакал) не може ништа, ни Hermes (од исте двојице направљен), ни Anthemion (цветни орнамент): ни цео човек ни животиња ни биљка не буде га из колосалности али му не остају ни дужни - преврнувши се на леђа вечерас га гледају како излази у шетњу на путу према трну (детињатости симбиотичке психе), бодежу израслом из крунских сведока јаука, рике и позе, спектаклу убода у exsisto посејане жртве.

* * *

(Матирање Непознатог). Нити је ко непознато видео (још мање га сазнао), нити се са њим даље од нуле одмерио - а већу битку неће имати. ("An empty, 5-dimensional universe induces matter in 4-dimensional universe - Празна, 5-димензионална васиона индукује материју у 4-димензионалну", Kaluza cylinder condition, c/o B.L. - Калузин услов цилиндра). Борба с' невидљивим. (Свуда где и ми - а нигде га нема). У земљи кртица (мотиком рије наводно), у води стонога (стотом лелуја подводно), и у ваздуху кондор (крилом по жртви праведно) - док га ми очекујемо будни, седећи на столици у модерној кухињи у поплави застарелих мисли. ("Local properties of matter are geometrically derived from global - Посебне особине материје геометријски су изведене из општих", Ernst Mach's principle, c/o B.L. - Ernst Mach-ов принцип. Из њега следи да цвеће у башти AncusMarcius-а, четвртог краља Рима, свој изглед дугује утицају дванаест констелација Зодијака на небулу Ориона).

Пошто се не мења: једном када се не види - никад се не види (непознато).

О непознатом колају разне приче, углавном далеко од истине о њему. Олако се очекује његова изненадна појава и речи објашњења, као да се не ради о уговору по коме је његов задатак да се не појављује.

Мада са њим једино и имамо посла, али прерушеним у познато. Тиме се непознато, као познато, на laus-ном пријему у част Amphion-а, музичара и градитеља Тебе (Thebes), споља понаша адекватно и љубазно али изнутра мења огртач, правац и план о наглом удару по саговорнику, како би потврдило приче које га представљају познатим, па и по цену тако провидне игре у којој га чека мат у кујни поспаног, али вешто пробуђеног играча у главу околне тајне.

Поштанска Карта
или
Подстицајан Текст за Поштанску Карту
или
Позив на Револуцију Путем Поштанске Карте

04/13/96

Не само у карти - у писму не може много да се каже, а да се не оштети мањи садржај живота.

Размењујући (кроз шаку дописнице, руку писма) више значаја од безначаја целулозе - и неисписаним папиром упућујемо саговорнику ревност и пажњу празних редова баналног очишћења.

("The indiscriminate defense of right and wrong - Побркана одбрана погрешног и доброг", Junius).

Управо за толико за колико мук који портретише - сликару боде очи, наше се суочавање са аутопортретом самоће разликује од предаје - слаже са побуном.

Живело непристајање на све ово - лажно проглашено за једино могуће!

Напред ружичастости снега, бледило јагорчевине, неизводљивости спаса!

Доле задригла овешталости конзервативизма, малограђанска теоријо поднева обреда - зенита кућног реда!

Горе Indra - четвороруки јахачу слона кроз Ведски период Pantheon-а, доле Eucharistia - хлеб, вино и вечера испод умртвљујућег звона!

Певај Euterpe, не заборави ноте короне расутих епопеја, светлосних година Almagest-а Klaudijusa Ptolomeja, пешчани часовник Че Геваре у ноћи каква је ова - протозоична паралакса транспорта квантних слова!

* * *

04/13/96-II

Значај Ћутње и Празнина Јеке: У својој суштини, ово је (Cassiopeia-нско устројство, Cepheus-ни поредак света, астролошка суревњивост спрам отпадника) толико неприкосновено да човеку дође да га се управо због тога реши али, при том, изгори још један товар самилости у себи, поправи простирку (мајчину шустиклу) на намештају од алге, осврне се за мувом, не зна шта ради.

(Да ли је знала Anna Perenna, Богиња светине Рима, пита се док пере руке од света).

Носећи извежбаност, запути се из једне просторије у другу, широм отвори прозор, хладан предео га ојача за altus-ни степен легуре.

(За сваки дан до сада проналазио је одговарајућу градацију, тако је те дане и претурио преко главе).

Помисли како тренутке слабости себи више не сме да допусти.

Очеличен (прездрављен), сам себи се смеје. (Мало је потребно за преображење, не више него за напрасну допадљивост, мисли осећајући се као Amulius, краљ покрајине Alba Longa, деда Romulus-а).

Седне на под, наслони се на зид, кад (не лежи враже) - опет почне мисао да га копка и мучи.

Устане, прошета по соби, потруди се да не мисли ни о чему или, ако већ мора, сети се мушице од малопре и њене (драматичне) реакције на преокрет ситуације: док је брујала споља, није слутила да постоји изнутра, у које је, захваћена изненадним (кратким) појачањем ваздушне струје слетела, материјализовавши малу али пропорционалну панику.

("Detroit, the place where weak are killed and eaten - Детроит, место у коме су слаби убијени и поједени", on "Bif Naked" lead guitarist's T-shirt, c/o S.L. - на мајици соло гитаристе из састава "Гола Говедина" (говедина написана као говеђина)).

И поред труда, мисли ко' мисли - што их у себи бесомучније кроти, све се више роје.

На крају му изађу кроз главу на очи на уши на уста и не види не чује не говори ништа што није видео чуо казао у часу шаре спаса у соби празног стана Грчког астронома Conon-а, Атинског команданта немих ствари, горопадности вечитог тренутка.

Последице Разбијања СФРЈ и СССР
Посредством Домаћих Издајника
и Спољних Непријатеља

04/14/96

Рефрен:

Враћајући се кући кроз прастари плот
Пропета описом крхког сећања лепа се
Platysma пред вратом лобање докопа предела
Пред њом СФРЈ пред краљем Athur-ом Camelot
Пред Стрељниковим СССР пуца цепа се
Orbicularis oculi универзалног цела.

Патетичност:

Нестали су дани на некаквом Мору
Није нам се предало онолико Сунце
Замишљали намерно смо хитрост као спору
Док јој его није вратио врхунце.

Патос (Pathos):

А сада се претпоставком о победи (чeга?)
И пред нама указује цела стара новост
Нуди нам се воће Hydra и похотна Vega
Златан пир и раскош цитре кроз Cygnus-ну кост.

Последица 1:

Ми наше назоре, стремљења и вољу
Не размењујемо ни са самим нама
Да спасимо не можемо ни гору ни бољу
Улепшаност света од поплаве срама.

Последица 2 (Ethos):

Нацртавши земљу из срушеног плота
У раму од речи голгота голгота
У Генералштабу апатичног стања
Предлажемо напад тојест да се крајња
Потврда о муницији оружано изда
Нама и Стрељникову док се Arthur гизда.

Добро дошли у Чаробњаково Пребивалиште

04/14/96-II

Лије киша, како падају капи се повећавају док се, превелике, не распрсну о циљ. (У великом послу падања оне то једине чине дискретно, одаје их само звонак смех у разблаженом успону).

Купивши најзад мале црвене столице и сто и поставивши их у средишњу тачку собе, не усуђујем се да заузмем место у тој гарнитури сам.

Гледам ту поставку, дакле, из прикрајка, планирајући додавање белог или светлоплавог цвећа, да јој прави друштво док сам ја на послу.

Такође би било добро, мислим се, истакнути малу, свечану таблицу у том (пола мртвом, пола живом) друштву, са натписом: "Добродошли у Чаробњаково Пребивалиште" - толико дугујем лепшој могућности сваке ове приче, да она друга, medius fidius, не помисли, протежући се на врху гомиле кратко/оштро описаних дана, да је на некаквом трону.

Можда би требало, тада, комплет утоплити детаљима Црвенкапе, Ивице и Марице, Кекеца и три прасета, у оном тамо ћошку, а незгодну тишину, одатле, избацити у заборав. (Као у каквом бољем ресторану, који очекује важне госте, када се решавају пијанца).

Допустити, затим, да се све то врти у flavus-ној пустоловини - бити, бар на кратко, неодговоран.

Да штекће и звони, лаје, баца каменчиће из великог обећања у мали вис ове собе, да се дочекује еластично као гума (задњи стадијум каучука) док се преко главе преврће у причу за децу, Аркадијанску заштиту.

На једној, јужној страни собе, оловни војници Председника Centaur-а, пола човека пола коња са запетим луком у пози стрелца, да се построје за параду на Дан Демократске Републике Sagittarius (DRS), деветог знака Zodiac-а, у који Сунце улази тог, пуног хроматске аберације Ruthenium-а (Ru), дана, а прасци на другој, северној страни собе, да утону у Магеланов Облак при помисли на инерциону кишу, укључујући данашњу.

Да се заузме став о цврчку, вилином коњицу, нечем што се, са пуно реалности, периодично оглашава (изјашњава) кроз отворен прозор у несигурно сећање о скромним играма.

Да се све обоји у шарено, да преовлађује јарко.

И да се, онда, сва добра деца свечано позову у тако сређен стан и поиграју се још једном пре него што преко ноћи одрасту (како се каже и како јесте) и падне им на памет да све ово овако описују, са извесном дозом сете, неверице и неиспуњених очекивања на преосталој страни једног те истог света што се састоји из дијалектичке двострукости и низа слатких и малих (ноторних) играчака бајковитог циља, њиховог компликованог звекета између простог успона и једноставног пада.

Намештај

04/15/96

Купио сам намештај од пластике за малу децу, у самопослузи "Grand Union", приликом куповине хлеба и млека. Рачунам, човек стари, постаје скромнији, на крају ће опет моћи да користи дечији намештај, као на почетку. Ако не може, негде је између, то стање је најмање трајно, озбиљнија куповина ни тада не би била оправдана.

Сем тога, у ovatio урушени (у otium откруњени), сви они велики комади намештаја отпловили су у ондашњу представу о вечности - тада се, наиме, мислило да се од тако добре грађе и солидне израде вечност заправо састоји.

Неизједени непотребним (сувишним) искуством, заузимали смо места за недељним столом (четвртастим као Procrustes-ова постеља; наведена сличност се, међутим, том геометријском шаром завршавала - за овим квадратом се јело) - у време ручка, пре одласка на Стадион, у већ попуњен живот додавали смо само тањире, шоље и чаше из креденца жућкасте, голубије боје (као рани лимун); зими смо, додатно, вадили топле ствари из тамног, браон шифоњера (монументалност столарске одсечности, оивиченост разлога последичним длетом) - капуте, рукавице, подсећање на две поморанџе и три бомбоне из Нове Године што се, незахвална, одмах иза приредбе топила у стару, а са чивилука (пресвученог у окер скај, крај улазних врата), капа, шал и кишобран били су при руци од јесени до пролећа, приликом изласка у дневне послове и обавезе, тада вероватно важне, сада академске.

Родитељски брачни кревет (pratum pratulum изумрле основице света), два кауча на расклапање, порцелан у витрини и у остави полице за одлагање воћа, поврћа и pristinus-не тишине - principium-а садашње анализе, нестали су заједно са њиховим корисницима, заваљеним у колут нуле.

Некадашње сакупљање свега тога (куповином на кредит, углавном) и распоређивање по животу и функционалној употреби блиставе фикције, са ове раздаљине чини се неоправдано страственим, пропорционално јаловим. ("Proceed, Solinus, to procure my fall - Настави, Solinus-е, прибави мој пад", W. Shak.).

Делови намештаја сада: њихово лебдење изнад адресе ritus-а, расејаност у финалну неупотребљивост даски, незнатност склапања, дозвољивост нејасне ограде између сећања и заборава?

Размишљање о њима научило нас је, ако ништа друго, да стварима те врсте прилазимо опрезније, на прстима, малтене их заобилазећи, бежећи и од излога (специфичне тежине отесаности проласка), не реметећи им спонтан мук.

Само један мали, практично неупотребљив, дечији намештај од пластике постављамо свечано у стан, да не би био баш потпуно празан.

* * *

04/16-17/96

Сан - 4: Од толике кише ноћ се превезла по води као старински брод по успомени - бледи фењер на крми (и чекрк времена на прамцу, угравиран ленгер на ланцу) губи се у бледом заливу ваздуха (довољно опраног азота, у маслини иза буре у твом шатору). Свет се заноси оштрим миљеом не остављајући сумњи никакав посао - коцкице из којих ће и данашњи мозаик да се састоји реалне су, неизбрушене. ("In youth I had twelve fellows like myself - У младости имао сам дванаест себе", Ascham). Те сањам (подсећам се док се заостале капи мирољубиво сливају низ прозорско окно у felis склупчаног сећања о сну запакованом у occipital): негде се ишло, куцало се на врата, неко их је отворио, нешто је рекао (у смислу да ће човек који се тражио тојест о коме се радило да стрчи низ степенице), подсетивши да се у тој посети (од које се много очекивало) све види јасније него што то опис сна може да дочара, завршен као литургија. ("If you can't do the math, you don't understand it - Не знате ли математику, не знате ни ово", Niels Bohr). (Чак се и твој рођендан обележио тек могућим а већ смиреним даном fatalis у Априлу у оном месту, кажеш Нишу). (Фаталност споја, избаченост у сусрет:"These things are fatal and necessary - Ове су ствари фаталне и неопходне ", Tillotson; "Our acts our angels are, or good or ill / Our fatal shadows that walk by us still - Наша су дела анђели наши, добра су или зла / Фаталне сенке што поред нас ходају свака непомична", Fletcher). А човек отприлике мог доба (о коме се ради) ту је: лепо обучен журно силази низ завијене степенице правилно се држећи за сјајну ограду (змију приковану правилним размацима на дрвене стубове Германске учтивости) која га (лакованог археологијом) доноси у предворје глумачке позе одакле рече главу подигавши мало нагоре према за сада непознатој особи у горњој соби да се пут мора одложити и карта резервисати на име N.L. alias M.G. погледавши у мене са саучесништвом фоке која је стајала при дну степеница на месту на коме је уместо мене био он који је био ја који сам био та звер.

Research Circle (Истраживачки Круг)

Прилазећи му са било које од три стране у тај круг се стиже узбрдо - са тог виса, својим недвосмисленим именом "Research Circle" (ова земља је рекордер у броју таквих, директних имена улица, зграда па чак и насељених места (Mechanicsville - Механичко Насеље, лежи на десетак миља одавде), не либећи се потпуног одсуства запитаности или бар брижне осенчености над толиком (апсолутном) функционалношћу тако створених појмова), дакле својим именом "Истраживачки Круг", ова, уствари, саобраћајна окретница - круг (у који кад се уђе једним од три приточна друма вози се на десно, да би се другим, одточним, изашло) ваљда симболизује активности две истраживачке институције, које се налазе у непосредној близини, на два од та три друма. Саме по себи, те институције су релативно значајне, у њима се одвија рад и посао великих размера, ван пропорција саме ове, иначе простране земље. И тако - директном трансценденцијом поменутих активности ових предузећа, доби ово саобраћајно кружилиште своје име.

Ни веће узрочно-последичне везе, ни мање сумње у поредак и чврстоћу ствари.

Ни непосредније мотивације, ни удаљеније рефлексије.

Огољен космички принцип, несакривен ни у шта. (Ко зна, можда ће у будућности, ако се до ње догура, појмови тако да се називају и зову: што на уму то на друму - осим наелектрисаним чињеницама profundus-а, чиме блажим баратати на јонском броду за превоз руде из амбиса Capricornus-а на флотацију у Eridanus?).

Шта је да је, тек надевање имена као што је ово, одраз је практицизма и журбе надевача.

То практичније поимање живота, колико је отргнуто од разглабања ни о чему и дављења у псеудо-интелектуализму (тако својственом оном старијем континенту), толико је самим собом ограничено.

У коначном збиру, и у истој мери као и оно, претендентско на квази доградњу, и ово се расуло у нестрпљиви силогизам: и партикуларно афирмативно и партикуларно негативно као да су прерасли своје универзалне парове - ни ово ни оно поимање (схватање) нису ушли у ствар са оне стране, са које се улази трећим друмом.

Тај трећи друм, који долази до (одлази од) Истраживачког Круга, пролази поред нешто кућа и некакве мале апотеке/бакалнице, смештеним у извесној шуми непрестаности (ведрих ласица калцијумског крзна, творевина лаке сете Ingeborg) из које се, сваког овог и надаље хладног јутра, иња, појављује старији господин у громби капуту мрке боје, с' тамно браон крзненом капом на глави, беспрекорно чистим, изгланцаним црним ципелама одлучно газећи трећим друмом према окретници, савијајући по њеној ивици (пешачка стаза не постоји) насупрот долазећим аутомобилима (идући значи у лево), сводећи тако обим круга на једну трећину спрам преостале две којима би, да је у аутомобилу, морао да се вози да би изашао на друм који је лево од његовог - мало се затим спушта низбрдо том, левом, притоком у односу на ону којом је на круг дошао, чврсто носећи акт ташну од квалитетне коже и ревносно поправљајући шал (задњи омотач плућа), затурајући га дубље под капут и обавијајући чвршће око врата тако да му се претежно црвена кравата више не види (наслућује се, само, у застарелом васпитању), коначно нагло пресеца и ту улицу (којом се дотле тако кратко спустио) и улази кроз помоћну капију у један од два института за развој оружја од игле до локомотиве меланхолично, без већег интереса, не гледајући онако усредсређено, као што је до малочас гледао у холографске крошње ветром пројектованог дрвећа, са пажњом извесног јаког разумевања, док се из свега тога појављивао на путу према кругу који је, ко зна од када и зашто, на овај начин исекао, макар овако краткотрајно, својим колико побуњеничким толико победничким ходом, у смеру супротном од задатог, за једну трећину, на самом вису.

* * *

04/18/96

Мисао (о свему овоме): распреде се па се скупи, понесе се али се поравна, узјогуни се па смири (опоравља се) - само њој нико ништа не може, закључује, концентрише се на трајање.

(Ако траје довољно - нешто ће да истера, ако се прекине - неће ни то).

Једина мисао муњевито пристаје на сарадњу.

Пославши је одавде тамо, или оданде овамо (од једне недоумице до друге), пут превали у моменту њихове смене, као да се ради о простору само са њом у себи, трансфером без димензија различитих од нуле.

Цело размишљање у кугли од тачке.

Створи се у центру, раствори по зидовима, смири се, задрема: љуштура брижног раствора mare nostrum-а у раствору mare interum-а у раствору mare superum-а.

Изјутра реши се лажних, стане на праве ноге, успуже се на аркаду Ianus-а, Бога лучне капије и почетка; предвече, добивши на обазривости и самопрегору, слегне се у Hybla-у, планину чувену по пчелама, прозуји кроз обим Apis-а (нектар, полен, восак - тим путем, у рано јутро ватрометног саћа).

....(" 'Salvation of the soul' - in plain words: 'The world revolves around me'.....- 'Спас душе' - простим речима: 'Свет се окреће око мене'..... The poison of the doctrine 'equal rights for all' - this has been more thoroughly sowed by Christianity than by anything else; from the most secret recesses of base insticts, Christianity has waged a war..... - Отров доктрине 'једнака права за све' - потпуније засејан Хришћанством него било чим другим; из најтајнијих увала основних инстинкта, Хришћанство је водило рат.....against every feeling of reverence and distance between man and man, against, that is, the precondition of every elevation, every increase in culture - против било ког осећања поштовања али и раздаљине између људи, против, тојест, предуслова сваког издизања, сваког раста у култури - it has forged out of the ressentiment of the masses its chief weapon against us, against everything noble, joyful, high-spirited on earth.....- - исковало је из људске перцепције доброг своје главно оружје против нас, против било чега узвишеног, радосног, понесеног на земљи..." F. Nietzsche, The Anti-Christ).

* * *

04/19-22/96

Свако сећање - кришка на тањиру целине.

Подсећање као начин да би дошли себи, да оно што се предало не би превладало над оним што се заборавило и тиме се потврдила устукнулост capitulum-а, креатуре мале главе, великих прохтева.

Не предвиђамо, сећамо се, прелазимо у наставак - Castor из Pollux-а (електрични пожар из St. Elmo-а), Gemini-јеве очи за ноћ из близанаца Леде и Зевса, заштитника меморије несталих морнара.

Подсећање: идеализовање некадашњег решења или мучно откривање?

Опис нечега што се сакрило и ћути - обученог, треба га се само сетити, затим га свући и опрати у капи мастила на текућој страни свеске.

Сести или лећи (или ходати у круг), или се дати (из ове собе) у потрагу за ригорозним детаљима произвољности, прескакати методолошку препреку (лексички се не предавати) - откривати почетак у задњи час.

Ловити молекул света у диму касног лета (зурити у тиху песму око прстију непомичности).

Спустити се (чамцем испловљеним у нејасну могућност) кроз баштенски сумрак Hyphaene thebaica-е.

(Капи ћутње скотрљане низ образ ужасне тишине).

Све ово није ништа ново - треба га само шчепати у тренутку у коме траје вечно, изложити га опису да се научи памети. Сетити се, отворити, и затворити врата за свим тим треба, у малој победи над још једним часом.

* * *

(Чај). Узме се шоља, припреми се. Стави се да прокључа вода. (Погледа се кроз прозор у све неиспрано). Кад прокључа, сипа се из навике, дода се шећер малом кашиком, лимун - сутрашњим жутилом. (Ни граматичко време неће га вратити у назад). Остави се да се хлади (да се испарава из шоље у општост, уграђује у механизам пресутог). Увиди се да и у овако малом процесу учествује безброј честица - шта је са стварима и догађајима од веће важности? (Шта са њиховим тумачима?). Отпије се гутљај (свечане празнине). (Нечег наизглед нехајног, другог, иако му се, у прозору, сјаји исти узрок и исто порекло). Не направи се ниједан претеран, сувишан закључак. Како се пред очима још мало пуши, тако се прекрива магнус-ним велом Maia-е, мајке Mercury-ја, првог извода јаре. (Неизвесност топлоте у искуству раја, отежалост попијеношћу у зрну чаја).

Узме се шоља - испере се, погледа се кроз прозор у све друго - припремљено па спрано.

* * *

04/23/96

Сваки дан - прича за себе (стогодишњом нарацијом отегнут век), causa prima очараног приповедача.

("His spirit is always finding reasons for being contended and even grateful; and now and then he verges on the cheerful transcendence of that worthy gentleman who, returning from an amorous rendezvous ..., said gratefully: 'Ut desint vires, tamen est laudanda voluptas' - Дух му увек налази разлог за подршку и захвалност; као онда, граничи се са веселом неприродношћу врлог господина који је, враћајући се са љубавног састанка... изјавио: 'Мада му недостаје моћ, сладострашће је хвале вредно' ", F. N., o Emerson-u, A-C).

На послу без приче, у стану без приче, дан по дан клеше се врхунским миротворством као одобреним штрајком.

Дани пуни самих себе - наше учествовање примећује се тек по одлазном (изјутра) и долазном (с' вечери) кораку у правилне тачке ingressus-а: практичне препреке за већи скок.

Буђења веома слична једна другима: као и бдења - кратко се памте.

Изгурати сезону, изгорети је на пепелу претходних, одржати стање ударне игле механизмом годишњих доба.

("The general aspect of life is not hunger and distress, but rather wealth, luxury....absurd prodigality: where there is struggle it is a struggle for power - Општи облик живота није глад и бол, пре је богатство, обиље.... апсурдна расипност: тамо где је борба, борба је за моћ", F.N., Anti-Darwin, iz A-C).

Превазићи поделе (мислити у хору са собом), напредовати цивилизовано и мирно.

Сем тих (рутинских) очекивања, очекује се приврженост глупости и покорности. (Очекују је политичари и попови).

Тачније, не очекује се ништа, нуди се, на нама је да одлучимо.

("Yo me sucedo a mi mismo - Самог себе наслеђујем", Lope de Vega).

Још овај дан да савладамо па смо на коњу, мислимо седећи на столици у кујни.

(Рачунамо како ни ово не може вечито да траје, притом се хватамо за обрнуту вечност - перманентни прекид са трајношћу).

Пожељно понашање у непожељном веку овековечавамо његовим скорим крајем, описом одликовања из сто ратова мисли, двеста самоће.

Деда

04/26/96

Одједном - отишао је Деда, тојест вратио се тамо одакле је пре ових година отишао. (То смо му написали, али му нисмо послали, док се не утврди где - између sphenoid-а, mastoid-а и frontal-а).

(Делови већег стања, између occcipital-не и temporal-не кости, одлазе па му се врате, у parietal. "The parts are not discrete or dissentany - Делови нису посебни или неслагајући", Милтон).

Одемо Деда и ја на утакмицу - пршти audacia. Одгледамо, попијемо пиво из картонских чаша, док се враћамо описујемо акцију. (Једино ја нисам умео да опишем ону коју је Деда уградио у мајсторски потез, кроз све те године, ћутке).

(Тек кад смо га натерали, обукао се у тегет, одстранио револвер, замислио Мајске Пољане са терасе на осмом и по спрату пре него што је речи сврстао у војнички (онај прави, а не овај сада) строј, сваку са запетим оружјем у руци, капислом у шаци, рапортом о лажном затишју).

(Није Деда ни ратном противнику узимао за зло - он лично био га је довољно победио. А кад победи "Партизан", викне са терасе, махне victrix Victoriola).

Одемо Деда и ја, седнемо на клупу, слушамо дан (парчад узјогуњеног обиља у трави елемента Xe, тромост вечитог поподнева Augeas-а, краља Elis-а, чије је коње тимарио Hercules); он рекне да су све те ствари поређане по реду по каквом се одобрава летња прерушеност - док се не преместе у дубљи хлад.

Изађе Деда из зграде, ни журно ни споро - тек колико је неопходно да се уради што је за тај дан предвиђено. Врати се обављеног посла - под космичку сказаљку нанизавши још једну секунду. (И сада се чује: задња шездесетина минута).

Тражили смо Деда и ја праву реч за лажни спас, али никако да је нађемо. Еј Деда, Деда, мора да си у толикој потрази за правом речи (по оном путу, кроз ону шуму, у правцу Гимназијског fanum-а) на њу наишао, и сада се са њом договараш како да је кажеш а да је не издаш.

Пред нама, она се, Латинска Тишина, Silentium-ска Латиница, у Ћирилици крије, а ти је на Немом записа у цедуљу, сложи у кутију, стави у шифоњер. Ту се, сигурна у чуварност коцке (структурализам ромба, дериват пада), сјаји поред Косовске ракије Косовке - добродошлице са астала, крај распремљеног гутљаја завршеног пута.

На њему си (видим?), operarius, одлазиш кроз шуму, крај школе, преко пруге, према брду свечаног гранита - традиционалној врсти ултимативног опхођења са уредним пасажима устукнулог смисла.

* * *

04/29-30/96

Душа: Скотрљала се, нагло прошумела, кроз леву страну главе некако, као када се пукне прстима или пиштољем са пригушивачем, и видевши да се одала - пребира се пред следећим потезом док паметно ћути. Лепо сам је осетио када је звекнула на јастук, али више нисам сигуран да није био спољни шум или унутрашњи прелом костију, можда је неко каменчићем погодио прозор, обешењачки. То не мења ствар - материјалност је била (то је бар сигурно) тренутно поремећена, а она се (душа), свесна неопрезности примирила. Негде се питомо склупчала, док је још дивља. ("Fancy, like the finger of a clock / Runs the great circuit, and is still at home - Замишљен, показивач сата / на великом кругу, опет на почетку", Cowper). Можда се сетила старе песме довољног минимума па је, сметнувши с' ума малопређашњу несмотреност, сада тихо певуши (скида са себе непотребну почаст, круну Memnononius-а, краља Етиопије, погинулог у Троји). Или се, canicula, вере по зиду, залази у пукотину, брижно чачка прах. Па се затим вертикално спушта: застарела химна - притиска на дно. Једном ногом обавија сапи коња, другом руком стеже причи врат. Како се прочује - тако тамо није (стара је то скривалица). У мутно око усели се дубље него у бистро, рони кроз хрид (истиче кроз вид). ("Mordecai was an eyesore to Haman - Haman-у је Mordecai вређао око", L'Estrange). У сламу тела уваљана кроз леву страну главе malar-но прошуми, пукне прстима (пукне пригушеним оружјем) мислећи да ме је расплакала, док је мени око засузило од прашине.

* * *

(Где Ли Си, Шта Радиш?). Ономад први, данас задњи дан Априла. Закономерно, без журбе (и у задњем дану), овај се месец не да нимало мање од других. (Као и они, сведочи о борби лажним повлачењем - као и они, доћи ће догодине).

Где ли си, шта радиш?

Докле ти је трава тамо? (А докле су страсти?). Кад се попнеш на брдо, пуца ли ти поглед пред мојим очима? ("The places of fastness are laid open- Места јачине постављена су отворена", Davies).

Шта пребираш по сећању (шта по знању?).

Мењаш ли Алуминијум из Дипломског о Alcinous-у, Odyssey-ском краљу Феничана - за тежину нагло испражњеног дана? (Овде је он освануо мокар и albidus, albesco albidus то јест, претоварен упорним гранама бреста, Ulmus-ним буђењем у театрално, ненадокнадиво праскозорје умерено-северне зоне).

Где ли си, шта радиш (рефрен)?

Пред рампом преко Пионирске улице чекаш да прође зеленожути воз, и северна констелација Draco у ваздушном притиску композиције, и Draco volans у пршљеновима вагона, и човек у вагону са разлозима због којих се исплати поново ратовати - губитак да га се окане, подне на поноћ да му кане.

1. Мај

05/01/96

"Between the capitalist and communist systems of society lies the period of the revolutionary transformation of the one into the other. This corresponds to a political transition period, whose state can be nothing else but the revolutionary dictatorship of the proletariat- Између капиталистичког и комунистичког друштвеног система лежи период револуционарне трансформације једног у други. Он одговара прелазном периоду, његово стање може бити само револуционарна диктатура пролетаријата", 'The Gotha Program', Karl Marx, 1875.

1996, 1. Мај: Браво радници, још сте увек живи!

Живи јесте али како је на послу, у кући, у друштву? Сада све то имате и све функционише онако како вам је одскора објашњено, тојест боље него до сада. ("Реформатори" и "транзиција" - спроводници и прелаз у хохштаплерску срећу).

Или вас је ипак капитал самлео? А ако није, несамлевени дакле, шта се ви то питате док послушно преко дана на послу ћутите а увече исте новине читате, исту телевизију гледате, исти радио слушате и истим газдама верујете више него ико икада пре вас? Чак и бирате, једанпут из једне други пут из "друге" партије. (То је за вас избор). И у цркву сте се поново уписали. (Из очајања човек свашта ради). Имате и план о деоницама - и вама ће нешто да припадне. (Шта то?). Припало је вама некад славље, али вам ни то више не припада - од толиког страха немате ни параду. Каква парада какви бакрачи - имате ви и овај дан да укњижите по пропису. (Уместо да прописивачу сломите врат).

Дивно сте се ви провели у овом веку, чак сте и веровали: не као ово сад - у власникову ("реформаторову"), него у сопствену идеју. Додуше, успут сте се у два светска рата међусобно довели на таман толики број који сада штрика док шљака. Ни у мањим ратовима нисте подбацили - види се то по томе што ваши прописивачи, газде и попови, сво време, а то је већ век богаму, задовољно трљају руке: ствари се и даље ломе преко ваших леђа а они вас брижно саветују како да их мирно подносите. (Потежу и Међународни Монетарни Фонд да вам "помогне"). И тако, сада више не верујете у оно у шта сте целог века веровали - извињење налазите у томе да се и он сам примиче свом крају. Па како онда, без вере, живите? Није ваљда да се тако мора (иако вам тако кажу). Не мора се ништа, осим да се умре. И ето, то се и десило: умрли сте ви више и од мртвих, какви живи, какве приче.

Док, по оној причи о два краја исте ствари, apokryphos-ној пословици Ecclesiasticus-а сумњиво каноничног Solomon-а у четрнаест књига Septuagint-а и три тома Das Kapital-а, не ускрснете ви, а не Iesus, неће вам душа на видело изаћи. Стара сте ви и непредвидљива космичка резерва, чекате својих пет минута да из ковачког меха Hercules-ових плућа победоносно искујете Пролетери Свих Земаља Уједините Се, преко капија Stymphalus-а, Arcadia-нског дистрикта жртвених птица суновраћене вере, због чега вам све и опраштам, на овај дан, шаљући вам мој једини наклон.

* * *

05/02-08/96

Зашто неко живи овде, шта је то што га закива? (А шта је са мном?). Са друге стране, ван центра не треба да се иде, свака тачка за себе је центар, она тамо за ову овде није, треба остати у центру. Не ићи ни у велико ни у мало, ни напред ни назад, ни лево ни десно - остати овде, обрадити центар. ["The English marched toward the river Eske, intending to possess a hill called Under-Eske - Енглези су марширали према реци Eske , намеравајући да задобију брдо Under-Eske (Испод-Eske - брдо испод реке contradictio in adjecto, прим. прев.)", Hayward]. У средини: ни крупне ствари (на једном), ни ситне (на другом крају скале) нису дорасле стварима у средини. Најежена од средишње установљености, ствар у средини хвата се себе онолико колико се друге две ствари хватају крајности, средину оставивши њој, у природној величини - једна превелика, друга премала. Најтеже је, али једино могуће, из подједнаке удаљености од ничега и свачега сводити рачуне. [Анализа грешке - коваријантност епског песника Varius-а с' братијом Vergil-ијем и Horace-јем, корелација извршног чиновника, praetor-а, Verres-а с' Римским прогонитељем Cicero-м, одбацивање података Службе, одређивање среће ("Formula of my happiness: a Yes, a No, a straight line, a goal - Образац моје среће: Да, Не, права линија, циљ", F. Nietzsche), квадратно потирање корена, биномна (као Poisson-ова) расподела остатка - лукративност као vertigo самца]. Сам са собом - у геометријској средини - човек се главом ослони о зид, угради се у њега као пуна цигла у празну мисао. Не зна шта је са звездама (оно што се види тамо није), ни са xenium-ом не зна шта је а већ му се већа питања мотају по глави: хлади је (vultus vulticulus пресвучен лицем) зидом. Седне, распакује кофер, намирише лимун (поједе и то), узме сапун да опере руке (и да се умије), чист као пустиња погледа се у огледало: види себе од пре милион година како му узима милион година да се види.

* * *

(Два Мала Ратника). Знаш она два мала ратника. (Што су на сату за буђење, као да нисам будан, као да ми седам cervix-них, дванаест dorsum-ских и пет lumbus-них пршљенова не држе главу између coccyx-а и ос sacrum-а сво време: окоштава још једна, додатна vertebra). При томе један, онај први, орнији - двапут је ближи јави од другог, рефлексивнијег.

Оне фигуре, премазане лажном бронзом, извучене из аутомата у самопослузи за 25 цента. (Опруга јефтине амортизације - скупо понављање историје).

Е, па та два Римска војника (само сад у другој, Doudo империји - DidusIneptus-у Маурицијуса, пуном краткорекости уместо кратког врата и ногу али са истим, неупотребљивим крилима ранијег или каснијег ишчезнућа) баш пре неку ноћ почела о свему овоме да причају, док се један од њих, онај први, са мачем, штитом и шлемом, није скотрљао, пао, тако да сам морао да га тражим по мраку, при чему је и онај други (ваљда сам га при том окрзнуо) пао. (Изгубили рат, или га добили а изгубили мир, помислим). Нађем их на поду, вратим на место. И заборавио бих на њих, да нису наставили да дискутују.

Први ратник: "Док сам падао, било ми је као када ми је одлетала глава".

Други ратник: "Мени се од тога није ништа десило јер сам, уствари, пресечен на пола".

Први: "И онда, у оној бици, и у овој, мени страда глава".

Други: "То је зато што ниси пресечен на пола".

Први: "И без главе - победићу, кад тад".

Други: "Победићеш пола".

Први: "Погледај по свету: победа је могућа, као што је била и у наше време".

Други: "Који је победио, на пола се пресекао".

Први: "И главу изгубивши, победник је победник".

Други: "Не губи се глава него душа, пресече се на пола, први се део баци низ фронтовски ветар, другим се обавије непостојећа кривица, на противника се изручи погрда, на телевизији се прослави победа али се грешком оде на државну свечаност поводом погођеног склоништа несанице у преостало пола од душе док се и оно не дене куд и прво - у постмодернистичку касарну по сагорели шињел савршене одбране и перфектног ткања".

И како први ратник није одустао од синтетичке предрасуде а други од аналитичког наравоученија, променио сам им места на сату: сада се онај што је без главе налази на пола, а онај што је пола на цео сат од главе - тако ће први да се опамети пре него што други дође себи и види да је и данас потписао лажни мир.

* * *

Непоткупљиво Догађање: након свега што се (нама се чини муњевито) догодило, оно се (непоткупљиво догађање), као силицијум довршен споља, ни симбиотички не даје - не помера се с' места, из собе (из главе). [Гласна неизрецивост: лаж заустивши, истину рекавши, антропоморфолошка гатара светине престрашене обличјем недостатка, вашарском свечаношћу племенског оплакивања Ceos-ке песникиње Simonides, беспрекорним ратом по правилима стада - космичке поруге у бајалици крда - пада у ватру, истиче на плакату: "Dirige, Domine, Deus meus, in conspectu tuo, viam meam - Управи, О Господе, Боже мој, пут мој у твој вид", Vulgate, psalm v.8).

Све што треба издржати - само се од себе повећава.

И ствари и људи као све давније успомене: у благој пометњи nymphē премештају се на лежај seirēn-е. Ко зна о чему се ради? (И коначни одмор држи се представе о неопходности завршног бљеска, а да неће поподневни дремеж). Све чега се сећамо још мало добија на важности - остало је толико заборављених ствари, разбацаних по некадашњем значају, као неопходност преко сврхе. Шта рећи а не повећати тајну (не разоткрити познато бичем)? Након неславног догађаја са речима, велика бука ничега стење под стетоскопом Свете Књиге. Утихнути пред почетком лета, довијамо се кроз завршетак јаре - како се очекивало, и како се у сумрак око 8 свет увиђавно и занавек хлади.

* * *

05/09/96

Реч по реч отима се, не да се, преваљује се на страну на којој се (сва парцијалност) разбија о сумрак приче: и делови се међу собом боре а да неће фабула са описивачем - ко хоће да је користи не може а да у њој не погине. Велики и мали делови света, описиви и неописиви (разбацани преко лакрдије или нечег већег), постављају му јастуке под неопрезност - да се случајно не пробуди за прави опис. ("If you want to multiply yourself by 100 (have followers) - Suche Nullen behind you! - Желите ли да се помножите са 100 (да имате следбенике) - поређајте ништавила иза вас!", Ф. Н.). Већ познати, мањи, описи (не представљајући више од уљудне борбе са аутопортретом), служе се правилно кашиком и виљушком изнутра, у себи, испитујући ваљаност чиније формалне сумње. (Како можемо да опишемо оно што се тако вешто истргло из савезништва са речима?).

Евентуалан опис смелог стања, избрушености коцке или застоја реке испод чамца на измаку касног лета у рани извештај о уобичајеним благодетима бање, сам пред собом повлачи се овешталим каналима папира, као киша низ олук од цинка.

("How little is needed for happiness! The note of a bagpipe. - Како је мало потребно за срећу! Звук гајди. - The German even thinks of God as singing songs. - Немац, чак, мисли о Богу како пева песме.", Ф. Н.). За утеху, додуше, такозване дневне вести (опис ратишта / вечитост лажи / бестидност владалаца), и сами бледе (у повучености ружичњака?) - стропоштавају се крај иронијом искрзане ивице зида у кујни, лево од фрижидера. ("From a doctorate exam. - Са испита за докторат. - 'What is the task of all higher education?' - 'Шта је посао вишег образовања?'- To turn a man into a machine. - Да човека преобрати у машину. - 'By what means?' - 'На који начин?' - He has to learn how to feel bored.- Мора да научи како да му буде досадно. - 'How is that achieved?'- 'Како то да постигне?' - Through the concept of duty. - Кроз схватање дужности. - 'Who is his model?' - 'Ко му је пример?' - The philologist: he teaches how to grind (ochsen). - Filolog: он учи како се робује раду. 'Who is the perfect man?'- 'Ко је савршен човек?' - The civil servant.- Државни службеник. 'Which philosophy provides the best formula for the civil servant?' - 'Чија филозофија даје најбоље упутство државном службенику?' - Kant's: the civil servant as thing in itself set as judge over the civil servant as appearance. - Kantova: државни службеник као ствар по себи постављена као судија државном службенику као појави.", Ф. Н.). Понуда беспотребности, конјуктурно описана, цитаделски запакована у самочеститајућу понесеност недостатком потребног и довољног разлога (self-congratulatory chauvinism), пресипа се из свих судова на овој пијаци - и у слободном преводу. Трговци и купци, муштерије и продавци, светски премет за опсену стварног стања ствари. Описана као избављење, неописано цури кап по кап државно-црквене преваре у историјску шерпу, скупља се у количину потребну за најновије кување. Проврила, прокључала, експлодирала (преметнута из једне валентности у другу), охлађена нулом идиотских речи, капље из јединственог јутра у рутинирано веће критична маса лако схваћеног и описаног смисла.

* * *

05/10-11/96

(Основаност Прашине). (Шта се то круни, и где?). Они мисле да су дошли неосетно (сви ти звуци споља), вешто се прикрадајући неубедљивом јутру у повоју литературе, као да на та врата нису зазвонили и прошлог јутра (и оног пре њега), пресути у kistē остатка (cista), у реконструисан звекет неупотребљивости раја. Шта год да је, то што се круни сачекано је од раније пробуђеног посматрача, на утврђен и проверен начин. Не измиче му ниједан шум, ниједну повреду тишине не одбацује, ослушкује (као пас ултразвук). (Нога му се затегне у скок: femur, patella и tarsus прелазе у metatarsus и phalanges, фибула му се окачи о бок). Чује рад ствари изнутра, тих али разговетан. (Рад унутрашњих органа чврстих тела класичне сценографије постојања - прозорског оквира, лампе и зида пројектованог у обод форме, намештаја расутог кроз лаичко тумачење о падању прашине, уносности компоненти из којих се стан реално састоји). Круњење самосвести епског јунака занимљивом али закаснелом намером о пучу, вијорење позлаћености вечитог тренутка. Пад ствари са, скоро симпатичним, одржавањем у међупростору искључивости, лебдењем као да у левитацији налазе нешто блаже.

Устане се, оде се, дође се, седне се или се замрзне - ослушне се оно што и пре.

Како језди, преврће се, дуби, иде унатрашке, пење се у вис синтезом елемената спортске среће (рвачким захватом над лажно обамрлим противником) и базичне прашине присутности, основаности без премца у тренутку савесног уклањања беспрекорног сјаја на кухињском столу инжењера душе.

* * *

Већом или мањом мишљу прострујати кроз дан (немати средину). Већа га ни додирнути неће а појешће га, мања ће га смирити зујањем муве. (Дан, будући нечујан, ту није важан). Већа га гледа са vastitas-а, мања га вреба испод vastus-а. (Као manes, сенка и дух мравоједа, nocturnus лепог изгледа). Већа - омот, мања - зрно.

Две мисли: једна већа друга мања, једна формална друга симболична, једна прелаз у кору, друга пласт ораха, једна уста шкољке, друга лом бадема. Већ ту, на првом испиту - нити је једна већа ни друга мања, тако су само изгледале док су биле две а уствари је једна. (Pomerania, тобоже подељена између Немачке и Пољске, а уствари кап у Балтичком Мору).

Једна мисао (о свему овоме): мала светла самлевености Јуна, побркани сигнали одрешитости, звонкост шапата из тишине гласа. (Јужноафричка газела, Gazella euchore, попрскана браон и белим у смислу прерушености, издана винским црвенилом). Равнотежа погођене птице, пад у угао између зида и паркета, разговор са мајсторима од зидара до паркетара у геометријски правилном и складном стану, попришту изумрлих заната.

* * *

05/11-12/96

(Порука (n)). (Порука Р.-и у Б. из W./Sch'dy) Тамо већ одоцнило а овде тек јутро: Чas (Hōra). Али смо се борили са истим: Борба (Committere). (Кроз исту капију прошли, сањали исту Комедију: "Abandon all hope, ye who enter here - Напустите сву наду, ви који улазите овде", Dante Aligheri, Божанствена Комедија). Испржио јаја: (Ōvum). Јели познато јело: Јело (Diaeta). (Послужили Lapiths, митски народ Thessaly-јски). Опрани судови врло су чисти: (Ipse mundus lanx). Тамо је (где то?), у Erymanthus-у (планинском ланцу Arcadia-е, где је Hercules убио медведа), лов процветао на време: Процветао (Flōrēre). Овде је пала киша на коју се треба навикавати: Пад (Cadere). После пада долази Устанак: Устанак (Motūs). Оружје одмах набави: Оружје (Tēlum). И с' њиме једино дођи: Дођи једино с' њиме (Adventus).

* * *

(Порука (n+1)). Поруку (n) послао сам ти јуче. Данас - прешло је у цикламу, или у модроплаво (ти знаш да не знам боје, сем да их мајсторски слажем) оно мало цвеће на Правој Левој Страни (од десне, и то знаш, нисмо толико далеко колико од лажне леве - почетне грешке плебејске асоцијације о компромитованом појму) украсне пећи у малој соби у којој волиш да седиш јер ти је другде хладно. Питање, кажеш, гласи: да ли ће ствари да се преокрену на боље? Одговор: ствари се не преокрећу саме од себе - преокрећемо их ми (укључујући нијансе). (Као што се Servius-у, шестом краљу Рима, указало поротничко место када је у мислима погубио Cicero-а). [Религија као озваничена, одобрена Митологија: формализовање Zeus-а одбацивањем Jupiter-а. Верске секте - методичност болесника заражених Ramnes-ом, оригиналним племеном Рима, пегавошћу колективног очишћења греха. У чему је разлика између религије, Митологије и верских секти? Ни у чему (ако се изузму бројеви следбеника). Једино што су Митологијом сви почаствовани - толико Богова ни све секте не би нахраниле а званична религија би и њих посвађала - и што, из сентименталности тојест лепог васпитања, једино Митологији пристаје да се зарумени од стида].

Одох на пут (назад) ускоро, за пола сата до сат (на задњи знак кашњења). Одлажем га али се црни од Љубљане до Скопља, уколико и они и градови између њих, још увек, из музичко-мистичних разлога - Laibach, Леб&Сол и Марш На Дрину, који их је блесаво кроз Трубу прославио - дисциплиновано као туђа војска којој су се без даха предали (у чији се пакт смерно учлањују), постоје. Ти знаш о каквом путу се ради - не и тамошњи "интелектуалци", "резиденти" менталне заветрине пудле: јединог могућег поља дејства корисних идиота, квислиншких релеја окупатора и његових упутстава за правилно понашање у беспрекорно схваћеном космосу - радије у њој, тој ситој врсти маине, ти иконокластици Истока умиру од лошег енглеског и пропорционалног домаћег (додуше на коректном веверичјем) него да ставе на коцку мемљиве позиције топле јаруге срдачних мисли. Али, свако је на свом слову рашчеречен: једино што од свога очекујем је да ми у пролазу махне, док возим према мом, оно према свом месту у значењу осведочених ствари - вечитих икона бешчашћа и по којих мрвица части.

* * *

05/12/96-II

Кад само помислим како седим у тачки.

(Pūnctum момента осврта главе, удар у тупост оштрог угла).

Да ли је тако?

Причвршћен у њој, пре свега гравитационим, затим другим (прозаичнијим) силама, не макнувши из ње - присутан сам и другде, само тајно.

(Occultus-occulto-occultator: Скривеност премета руковаоца тајном, гимнастички захват подозривости ега).

(Још није пронађена справа која то може да спречи. Да могу, пронашли би они, њихов Сервис, и њу - све што се прси треба се држати на оку, каже правило Службе о сателитској детекцији смисла).

Тајно присутан: у остацима некад стварног сада измишљеног стања, у све мањим круговима над све спокојнијом жртвом, у жутој вази на црвеном столу за зелено из твојих очију (дође ми да се спремим и одем у радњу да такав комплет купим, али таква радња овде не постоји).

(Déjeuner à la fourchette- Доручак са виљушком, оно је што преостаје, post cibum).

Ante cibum: свенародном осамом учтивог сензибилитета оплеменити кованицу Братство Јединство, претпоставити рајске пакленим предлозима, патриотским есејом обележити пад авиона НАТО Пакта у руке планинских (аутентичних, непродатих осим на сопственој, равничарској пијаци), аристократски брижних усамљеника једне чудне, некад екстатичне земље, артикулисати церебралност ожеднелог организма (фуге жедне Баха), безглавошћу истрошити чело Васионе, окачити детаљ са вашара (фрагментарност, попут реченице о приступачном јелу) изнад чесме у кухињи скромне породице, отићи од немила до недрага и истим путем се вратити.

Gratia placendi.

Утврдити колико војске треба сакупити за ово што се смера (guerre à outrance), освојити прво сопствено па онда туђе срце, понижењем гађати накараду, изабрати заставу за улаз и излаз из себе, пошавши у тријумф не претерати, приписати кривицу оправданим околностима - осталим нишанити у себе (guerre à mort).

Освета (guerra cominciata, inferno scatenato): издавање команде о увежбаном јуришу ћелија смисла на тело кита професионалних покрета, аматерских усхићења.

Пут

05/13/96

Устанем око пет, притворим прозор, укључим грејање (опет је хладно), погледам око себе од једног зида до другог кад тамо и даље исти товар тишине. (Да овај патос не шкрипи ни агенти не би открили да се овде (на то се свело) пристојно живи).

Није ово више овако изводљиво, помислим док склањам синоћ опрану кашику, тањир и шољу, затим пређем из кухиње у собу.

Седнем на ивицу расклопљеног кауча (навиклог на расклопљеност толико да у тој форми испољава равнодушност највернијег објекта), померим се према средини јер је у њој метални држач (тапетарски ослонац разлога) па мање пропаднем, сетим се да је вода за чај проврила, устанем и прелијем је преко слеђене мисли.

Примирен логиком ствари (ich dien, hombre de un libro), изоштрим позицију супротне стране, чекам да противник први направи грешку. Али, и он се притајио (истим ноздрвама миришемо јутро, hic et ubique) - само се један службени преводилац у недостатку речи ту види.

Раздвојен на пола (impari Marte), једно пола овде друго онде, једно се издиже док пада друго се руши док се издиже - спремам нови потез.

Пре него га одиграм, одем у кујну да помиришем лимун преполовљен на време, кад тамо читав жути цвет. Питам се одакле он овде, сетим се да у традицији пустиње свашта расте, али ипак нисам очекивао да га угледам без обавезне јаре.

Намажем руке витамином це (видим: ухрањеност му се из глади цеди), низ камењар пробијем се до обале, на обали уђем у чамац, чамцем пређем на другу страну. Mali principii malus finis. (Мртав, Латински је безопасан. Живи језици нису, али су на добром путу).

На другој страни мимоиђем се са гуштером црножутосмеђим: нити је сметао он мени нити ја њему - још чвршће испружисмо се један другом кроз патину мерећи је својеврсним искуством Arachne (удаваче коју је Minerva, богиња мудрости настала из чела Јупитера тојест Jōv-а, изгубивши дуел у ткању, претворила у паука), прескочим три степеника и уђем у белу палату, таман се смркавало, требало је лећи и заспати.

Легнем и заспим на стално расклопљеном каучу (толико навиклом на расклопљеност да је у тој форми већ испољавао равнодушност највернијег објекта).

Устанем око пет, притворим прозор, укључим грејање (опет је хладно), погледам око себе од једног зида до другог кад тамо и даље исти товар тишине.

Фигуре

05/14/96

Једна фигура представља продају сладоледа и лимунаде: шарени продавац вози исти такав (жути, црвени и плави) трицикл, на чијем се предњем делу налази сандук-фрижидер, са поменутим освежењем; друга фигура је лабуд, правилног белог врата и ружичастих крила Baal-а, заштитника агрикултуре.

Обе фигуре су јефтин кич, од пластике, величине мале песнице. (И оне су, као и они ратници, безвредне, извучене су, као и они, из аутомата за 25 центи, и остављене код мене случајно: индискретан поклон). Са пажњом постављене на доњу даску прозора (офарбану масном бојом као непромочивошћу предузетништва), наглашавају леви и десни угао основаности столарске уградње, овешталости импрегнације.

Тако се ту возе сладолед и лимунада и укочен слеће лабуд - нешто се, ипак, дешава. (А да их нисам поставио, не би се дешавало ни то).

(Као и Candide, Voltaire-ов оптимистички јунак који се, након зле среће, скрасио на практичном и скромном послу обрађивања кућне баште).

Шта је важно, шта неважно (шта се шепури, шта кроти)? (Dichtung und Wahrheit- измишљеност и чињеница; поезија и истина).

Феномен постојања ових фигура равноправан је феномену постојања античких скулптура: смисао или бесмисао једног или другог резултат је прећутног договора - благе, скоро допадљиве конвенције. И једно и друго организовани у прихватљив и препознатљив облик (аморфност инцидента кроз проклетство блата), уклапају се у пожељан и очекиван одраз света или му се, у случају бунтовништва, противе. (Апстрактне форме део су истог кода, само су, празним теоретисањем, прерушене у такозвани стил).

Ни једно ни друго не измиче пред крдом праха у који ће, кад тад, да се расформира. Disjecta membra.

Једно и друго: фигуративна изградљивост света, непокретност вајарске приче, из трка (из наглог очаја) прогледао кип.

Тривијалне фигуре и значајне скулптуре (заједнички тон тишине), колико сутра увиђавно ће да прсну: лабуд се већ ломи у врату, трицикл у недоумици пута; друге, значајније фигуре (од признате и основане уметничке вредности) све усамљеније рачунају још само са архивским калупом протетичког мајстора. Dieu est toujours pour les plus gros bataillons.

Производ човекове панике, оне су његова огорчена потрага (са више или мање талента) за анонимним мајсторством случаја, краткотрајна загрејаност гипса, петрификација чаја, Adonis и дивљи вепар на његовом врату - у једном потезу.

* * *

05/15-16/96

(Оснажена Труба (Апстракција, Реалност)). Све ово: оснажена труба дубоког, импресивног звука Bel-а (једног од главних богова Вавилона, нешто спореднијег Феничанског Baal-а), пршљенасто нациљани космос преко двосмисленог Acheron-а (питоме реке кроз подручје пакла), вратоломност без поклекнућа, химна између очњака и плућа. (Оштром или благом, удавити их кишом? In utroque fidelis- верно у оба случаја, и у појединачним). Још топли пљусак поподне, а сутра - стара изношеност неба. Уступак једног решења другом, по питомом пољу партикуларног резултата, по коме се мрачне силе објашњивости секу реским звуком Syrinx, нимфе коју је поштовао Pan. Громада дувачког музичког инструмента, литица слабе стране, слабине цеви: сва 3 - скромно издржавање убрзања од 1g. De l'audace, encore de l'audace, et toujours de l'audace - Смелост, више смелости, и увек смелост.

Све ово: обесправљеност апстракције, лимена труба чежње за приземним објашњењем (ни елоквенција ни блистави почетак нису га удаљили од финалног цепидлачења са распећем - сума чланка/интервјуа Yu-антрополога Ј. С.), нагло заоштрен тон ударом о зид у боку опште коре - претпостављеног кућишта за једно разумно и питомо финале.

* * *

Фина Ограда Света [2-9]: Прва птица 2 друга 9 - управо сам измерио: толико се пута једна другој оглашавају, а нико да се зачуди или бар застане. Прво се ова распева двапут (сваки пев јој траје једну малу вечност), на крају другог певања она се огласи кратким али енергичним рафалом од девет дискретних делова вишег тона, увиђавног ритма. (Lusus naturae- Спорт као ћеф природе). Неки њихов тајни знак или једна сама са собом полудела прича? Или се друге силе - анонимна бића - прерушено договарају, а птице су им само згодан изговор. Не би ме, стога, чудило да их, осим мене, прислушкује и одељење Службе. Шта год да је, кад запрети опасност - престану да гракћу: нигде их нема. (Илузорност - осведочени део неухватљивости, део је њиховог обреда. Labitur et labetur in omne volubilis aevum). Ко год да их слуша на томе и остане: нити од њих шта паметно сазна, нити са њима размени поруку - и даље се налази од ограде на овамо, макар колико начуљио уши.

Јер, оне су са оне стране ограде, ми са ове. Фина ограда света. (Ова је [2-9]).

Кроз њу се чује, види, малтене додирује, мисли онај коме се тако чини, али му стално нешто измиче, што му после недостаје да доврши објашњење. (Као Zephyr-у, персонификацији западног ветра, што не дува источни).

Виђено, слушано, за канџу утехе као за руку сете пипнуто - са друге стране ограде приказује се овоме са ове, пребацује му се преко главе (унатрашке, акробатски) северни принцип Tyr-а (Скандинавског Бога рата, сина Odin-а и брата Thor-а), пун среће незнаног јунака у рову између згрушаности догађаја и разређености интерпретације.

* * *

05/17-22/96

Дневник: И тако се, као Чичикове напречац изникле Мртве Душе (трофеји Гогоља иако им тела, кметови, службено још нису били мртви), у овом дневнику гурају дани, ноћи, (нарочито ритуална јутра) и правилна оцена о њима - од толико свакодневних ствари већ пуца по шавовима, ваља га одморити. (Овај завршити, други грозничаво почети). Свашта је овај дневник видео и доживео, не померивши се из овог опскурног места где, ни мање ни више него другде, каноничност почетка цвета у сумњи завршнице. Али се (установљеност извесности) данас нагло прекида (негде око пола), са разумљивом увиђавношћу: одгрмевши (избљувавши) муку са столице у кујни - прелази на шапат. (Risum teneatis, amici?). Повикавши на сва уста, отворивши вилице на пустом. Скочивши са лампе на Yama-у (Индијског свеца, лорда пакла, дивљег, жестоког). Ухвативши лаж за гушу, она њега за колена (док цмиздри). (Као Јеврејин луталица, осуђен да хода светом до Другог Ускрса). Не приставши ни на шта половично, цео се замеривши себи. (Пола Ulysses, пола Odysseus, краљ Итаке, муж Пенелопе, отац Telemachus-а: ни у Тројанском рату не нашавши крај ратне авантуре). Отписавши лепоту, додавши јој избављење. Tomava la por rosa mas devenia cardo. Искрчмивши пут, на њему пропавши. Kein Kreuzer, kein Schweizer. Помирисавши лимун, Медитеран прежаливши. (Vedi Napoli e poi muori). Раскрстивши са свим и свачим, чашу хладне воде досувши у Auditory canal напетим слушањем компресора из фрижидера. Одгегавши иза зида по testudo, штит над главом Mercury, лиру од корњаче, непомично-офанзиван стих. (Сетивши се твоје косе испране на Сунцу - јужним ветром принете врхунцу: jus et norma loquendi- правило и закон говора). Урнисавши капитал и цркву, вративши се знању и имању. (Vox Dei, vox populi уместо vox populi, vox Dei). Превезавши жедног преко воде, упавши у бунар са њим. Il vaut mieux tвcher d'oublier ses malheurs, que d'en parler. Не схвативши ништа што се није опирало, што се опирало схвативши. Facile est inventis addere. Зазвечавши у сред себе од свега тога једноставно се стресавши. Убоден купином, написан трном - преврнувши се и заспавши. Ad rem.

* * *

Ради се о обрту око замишљене осе - топли пљусак подсећа онога који се понадао да је и овај дан, дотле сув као барут, безбедно претурио преко главе (као џезирану вибрацију преко ноншалантног ксилофона). Прихватљив распоред у геометријски идентичном стану - звецкање покућства са доњег спрата (керамичка бујица непознатог смеха), тањири, завесе, непотребна микроталасна пећ (дружељубивост учешћа у феноменолошким парчићима): генерализован склоп делова који чине станарске дане. (Низање дана - склапање уобичајеног раја осведоченим паклом). Nulla nuova, buona nuova. Изронити, лебдети, заронити у прописан смисао. (Као Abaris, Skit, свештеник Apollo-а од кога је добио златну стрелу, на којој је могао да лети кроз ваздух и прави чуда). Пролазност као кроткост, вечитост зашећерене воде - eau sucrée. Eheu! fugaces labuntur anni. (Умивање псеудо-оштроумношћу). Дани: порције из казана флегматичне војске, вир речног бога Alpheus-а који је своје воде измешао са водом нимфе NereidArethusa, ћерке Nereus-а, коју је Artemis претворио у извор крај Сиракузе не би ли је од Alpheus-а избавио. Фонтана Arethusa из понорнице Alpheus-а: цена несвакидашњег и узбудљивог присуства сржи ствари.

* * *

05/23-29/96

(Државни Удар). Сам папир и сама оловка (ја их само надгледам, не мешам се). (Као стражар опасне бегунце, најзад ухваћене, занемеле. Eventus stultorum magister - Будале се морају учити резултатом). Нити говори (прибор за писање), нити се исповеда - моја служба му је сумњива. (Као глувом часу Thor, Бог непогоде и буре, бивши Нордијски гром, садашња пасија филмских Anna). Бљешти папир (црни се оловка), ја се предомишљам (промовишем несувислост елите): врх се обнавља одоздоле, facilis descensus Averni - пут у доњи свет је лак. Узмем оловку, напишем испуцалу реч по однегованом папиру - отвори око преврне страну (прогледала књига па се затворила, ex abrupto: Ewigkeit!).(Изненада: вечност!). Пришијем страницу по страницу истанчане празнине садржајним концем несносности - да се не разлете треба наћи корице и штампара, допремити их прерушеним касом Eduuccaballus-а на Xanthus-у, Achilles-овом коњу, обдареном људским говором. Глатко укоричене (стране ex cathedra, ауторитативности хиперболичке пећи), висе над јутром вечитог празника Vertumnus-а, Бога жетве и воћњака. Уместо да бацим оловку и нешто паметно прочитам, скочим на ноге, низ ветар, скратим реч, скратим реченицу (Titania на измаку, краљица вила и жена Oberon-а, стара се око ње), одбацим предлог о данашњем пристајању на политичку и клерикалну лаж извршивши тако, приватан и мали, својеврстан државни удар, раним јутром, касним аутопортретом.

* * *

Напад: Уклони се сумња, запали се бакља, обиђе се гарда. (Aurora и Tithonus, Богиња јутра и онај што ју је заменио за Eos, у припреми за бал). Исуче се очај, узвикне се ура, крене се у јуриш. (Titan-и против Saturn-а и Jupiter-а, на путу према Tartarus-у). Прегази се обзир, докопа се рова, убаци се осмех (кроз зубе Tisiphone, средње од три фурије (Erinyes, Eumenides), док Alecto и Megaera не долете на двострукој речи). Превиди се узрок, циља се на више, сва се гора тресе. (Etna и Olympus, и под њима ковачнице Vulcan-а, Римског Бога ватре и радова на металу, и у њима Киклопи, његови радници). Захтева се појачање, урла се у везу, затим се задрема. Затражи се оправдање (уздајући се у Triptolemus-а, патрона пољопривреде, проналазача плуга, љубимца Demeter-а). Довуче се топ, притаји се, потказана - нишани се попустљивост (Thyrsis-а пастира, исцурелог из помирљивих пера Virgil-ија и Theocritus-а). Све се то активира, пусти се да пукне, да одлети глава (Thyestes-а, брата Atreus-а чију је жену дотични напаствовао и Atreus му, због тога, убио три сина и њима послужио оца/деду, Pelops-а, на банкету поводом дуалности Thoth-а, Египатског Бога мађионичарства и мудрости, заштитника уметности и учења, са главом Ибиса и телом човека). Откаже се све што се двоструко тумачи (свечаности, изложбе, концерти), глава се пребаци преко рамена (карактера из 1001 ноћи, Али Бабе, Аладина и Синбада, за које Шехерезада ни султану коме је приповедала није рекла шта, на раменима, носе). Повећа се сумња, угаси се бакља, распусти се гарда. (Романтичну Madame Bovary ништа није могло да спаси: ни удруженост Boreas-а, персонификације северног ветра, с' Густавом Flaubert-ом, њеним описивачем, не би са посла одувала њеног сувише радног мужа).

Депешом напад се помери за сутра, данас је било тешко, остало се без главе, обезглавило се на и самом обезглављеном, пре него што је удар на њега почео, Yggdrasill-у, дрвету Васионе.

* * *

(Стан - 1 Као Штапски Стан). У стану - 1 сачекало ме је зујање фрижидера (осведоченост фреона), довршеност поподнева кроз отшкринут прозор (међуфазно уземљење коцке неба, грудве узнесења) и незаливено цвеће (цвеће).

На стари начин зуји неминовност - и пауза јој цури као вредан садржај. (Terpsichore, муза игре и коралних песама, не престаје да поје).

За време одсуства из стана ништа се није десило што би изазвало изненађење, а камоли подозривост.

Stentor-у, гласнику јаког гласа, учеснику опсаде Троје са лакоћом птице, тешко би пало да овде седи уз зид).

Несумњиво постојање зграде у којој се овај стан налази не допушта двоумљење нечастивог - иако присутност Set-а, Египатског Бога нечастивости, није већа на небу него на земљи, улазни ходник не мирише на превару, улива се у равнодушје, пре.

Стан као кутија на цеви топа, собе као преграде вечите сумње, резиденцијално вече оивичено непорецивошћу - уходано склониште напрасног боравка превазиђеног патриоте Pygmalion-а, вајара чија се скулптура напредне земље разбила након полувековне анимације, а он се из ње иселио давно пре тога, не могавши да се заљуби у њу. План за одржавање схваћеног живота испољеним састојцима смисла кристалише се (у стану - 1) у две фазе.

У првој, полази се од тога да се живот, заштићен од кише и ветра (прегрејан, додуше, у летње по подне), издељен на тачке ушивене суштином (као дугмад преосталог капута), шири по зидовима, таваници, поду - корисном површином простог шатора.

У другој, полази се од тога да ни већи скуп (лагодни конгрес, залудна скупштина) емигрантског (филозофског, граматичког) ишчашења у такозваном расејању тојест (метаморфозиране) партије на власти у такозваној матици, није произвео нити ће произвести национални програм какав се у стану - 1 ствара у просечном сновиђењу.

Одлучујући корак народног препорода: глуво доба јуриша на неправедно решење (произашло из цивилизованог разговора домаћих представника и бомбардерских емисара) на путу између плаве столице, белог телефона и црвеног оквира осматрачког прозора у штапском стану бр. 1.

* * *

05/30-31/06/01-03/96

Ударом инсекта (генерализоване величине Coleoptera, четворокрилне Cicindela campestris, њене главе пре свега и, за њом, thorax-а, abdomen-а, elytra-е, све до крила и антене), преокрет (поремећај кухињске тишине арабеском, кратком, бриљантном композицијом у форми ронда) преноси се са мером лако прекинутог мировања; веће силе држе се у равнотежи суочене са већим последицама њеног нарушавања: већ Chiroptera, слепи миш као доказ летећег сисара, устеже се од удара у циглу подно прозора - поред ње само радарски прошушти. [У добро измереној и темпираној околини (центру стана) преврат идеја догађа се преко ноћи - појавом Fosfor-а, јутарње звезде гериле, пуца обзир побуњеника између зидова апартмана. Притисак и температура, постигнути ослобађањем станарског усамљеништва у вис, прелазе са једног краја зграде на други постепено: наглост би (и ту) довела до прскања на све стране, улудо расипање стратешких сировина - сувише бројно и шаренолико (опортунистичко, каријеристичко) чланство пре или касније компромитује сваки Покрет, чедо изумрле авангарде]. У поставци света основно је правило фино, константно подешавање супротстављених сила и нагла победа једне од њих у повољном тренутку. ("It is a great error to take facility for good nature - Грешка је олакшање представити добронамерношћу", L'Estragne). (Ослањајући се о ваздух, то што лети ослања се о разређену молекуларност - лет му је само изговор за упад у структуру. Али, улети ли у ковитлац - тоне, уместо да пређе на противничку половину терена, од нападача до голмана, да их лобује). Извагане и поравнате, чари света крију се иза завесе у намештеном стану странца - његов, увек при руци, мамац. (Индекс лица - однос дужине и ширине помножен са сто, и угао лица - измерен у бази ноздрва, између хоризонталне линије и линије према најистуренијој тачки чела, прелазе му у навику, у шетњу без њега, крај кућних апарата: шпорета, фрижидера и собне температуре). Док се нагиње да погледа пристојно организован штрајк радника на Западу, завеса га заноси обиљем извежбаности - мрзовољно седа за радни сто (расклопљен кауч), одлучно прекидајући даљу анализу поремећаја везе међу стварима повезаним нултом грешком, пуном варљивости посматрача.

* * *

Дволик: У размаку међу стварима преовлађује трпељива симетрија (док једна другу не шчепа за гушу и не истресе је низ ветар): што је прво различитије од другог - друго је сличније првом, што је једно непомућеније - друго се све мутније клати у себи, док се једно већ стреса - друго се ни најежило није и док се друго у прегрштима одлазе за сутра - прво се простире под етику прегнућа: и једно и друго праве се да раде одвојене послове - а исту греду тешу са два краја. Ogni bottega ha la sua malizia. ("Our little lives are kept in equipoise, by opposite attractions and desires - Мали животи наши у подједнакости се држе, супротстављеним жељама и привлачењима", Longfellow). Мере (једно изнутра, друго споља) носивост безнађа и наде, пресвлаче се у релативистички скерлет, непогрешиво се увлаче у себе иако подозрење у савани сматрају за сумњив почетак света, на два краја полуге седе као да је то држи у средини. (Један рог у две крошње на глави елка, Cervusalces-а, муле Северне Европе и Азије, wapiti-ја Северне Америке, ишчезлог Ирског јелена, измешаног са тресетом у тресетишту; један замах за два крила Европског дивљег лабуда, Cygnusferus-а). Придају важност (једно у теорији, друго у пракси) причи о својствима отровом витаминизиране печурке Anu-а, Асирско-Вавилонског Бога, оца Васионе. Ofrecer mucho especie es de negar. Егзактни у размаку од исфабрикованих чињеница до псеудоегалитарних принципа, заузимају се за објективна правила сопствених интереса - свог места Интернационалног Посматрача и улоге Комисије тврдоглаво се држе као Apis, свети бик античког Египта, животињски аниматор Osiris-а, Бога Nila, оца Horus-а и мужа Isis, Богиње месеца под велом, убијеног руком брата Сет-а. Њихова различитост њихово је оружје, дијалектика задња одбрана - и у дану пуном сујете, чека их филантропски ров Namtar-а, Вавилонског Бога куге и арбитра људске судбине, слуге Nergal-а. Велико и мало, топло и хладно, ужасно и жуто, светлоплаво и тамнозелено, милитаристички бес малограђанског примитивца у летећој тврђави USAF-а, посвећеној/обоготвореној у катедрали Академије у Co. Springs-у, мирноћа лампе над главом старијег господина забављеног рутинским прелиставањем локалних новина, пут до задњег пристаништа једнак размаку руку провиђења, сиротиња и богаташи, птица кос и птица јастреб, генерал и остаци ревносног војника у виду самосталног духа пажљиво осмотреног кроз цев непотребне пушке (службено одобрене од Генералштаба), прелет и доскок, спокој и немир као језичка ублажења горопадности суштине - то дволик света вреба своје друго ја да првом доскочи на време.

* * *

Из Маја у Јуни - оваква смена доводи лето, захтева да се решимо скепсе. (Као Berenice косе, исекавши је и окачивши у храму Бога рата да би њеном мужу, Ptolemy-ју III, даровао безбедан повратак из боја у Сирији, али јој коса пре тога одлете у сазвежђе Coma Berenices (Berenice-ина Kosa), где се и дан данас види). И поред тога, понашамо се неповерљиво: нисмо ли све то видели, нису ли се исте промене и претходних година мачји пришуњале оној лакој липи да је лажно отежају златом Bilfrost-а, моста од дуге, између Asgard-а и Midgard-а, Скандинавских небеса и земље? Па ипак, овај месец је своју песму отпочео тако самоуверено као да има диплому из сигурног наступања Bazarova, младог радикала из Тургењевљевих "Очева и Синова", који је, зна се - узалуд, покушавао да премости јаз између генерација, приволи оца својим погледима на друштво.

Иако је рано, први зраци Јуна препливавају немирну страну чула са олакшањем предвечерја (ко зна - до ноћи може и нешто добро да се деси). (Као што су Богови, Jupiter и Mercury, већ остарелим Baucis-у и Philemon-и, након гостопримства, колибу претворили у храм а њих двоје у два дрвета, услишавајући им жељу да умру заједно).

Расплављен жутим (обећавајући вашар), свестан нијанси опхођења, овај се лепи месец доселио у задњем тренутку: чак га дрско (и, парадокса ради, питомо) безгрешно повећава попут Atalanta-е, жене ловца која се била обећала ономе ко је победи у трчању (али, изгуби ли, бива убијен), и коју је оженио Hippomenes тако што је, док је трчао, бацио три златне јабуке које је Atalanta стала да покупи, изгубивши трку.

Шириће зенице, делиће осмехе, свираће фрулу, махаће са рингишпила (овај месец, Јуни), сликаће се испред слона са два војника на редовном одсуству. Corps d'armée, coram populo.

Па ипак, притајена вечност у замишљеном врбаку излеће у виду неколико птица при првом таласу непоткупљивих мисли, потеклих од Ма, Богиње Истине и Правде.

На дохвату руке је доба трешања између бунара и руже, на дрвету окреченом до пола у бело, а опет - нешто друго крије коштицу у себи. А couvert.

Опкољава је подношљивом мером обавеза и прихватљивости (одлаже добронамерне савете на страну), ломи је из чињенице у произвољност варке, коштичавост меланхолије, кљун мировања без глади. Ab extra.

* * *

Однекуд (кроз зид) чује се велики (мора бити зидни) сат: и огољено, спокојство пуним плућима капље, тик так. (Ко кога ту мери, и шта се очекује од резултата - не зна се).

Есенција времена у условима безвремена - сат на преградној равни самоће, гранично мерење које, по дефиницији, вечито траје.

(Glycol у угловима неба, хлађење прозорске слике антифризом као антитезом алкохола и глицерина, пуцањ након омамљености sans façon C2H4(OH)2, повратак у фосфатну једноставност, re vera).

Недеља, друго Јунско јутро - дан као из Библије. И Пророк да одахне: ето и таквог дана (на крају свих невоља). (Врховни Бог Odinn (Othin, Тевтонски Woden), задужен за уметност, рат, културу и мртве, чучи иза сунцокрета). Лепе могућности раја (чим се по храмовима од гуме, растегљивости једнаке еластичној деформацији спаса, заврши са неокласицистичким оплемењивањем космичке јазбине) погодују истрчавању из пакла, прво лака срца и румена образа Ниобе (пре него што се заплакала и Zeus је претворио у камен из кога су сузе наставиле да теку), кћери Tantalus-а и жене Amphion-а, краља Тебе, али одмах за њом и њених непријатеља, Artemis-а и Apollo-а.

Ко је шта по свету заузео - припадаће му и овог дана: новим колонијалистима све више, старим све мање, колонијама (као и увек) ни то. (И Афричка антилопа, gnu тојест њу, овнујских рогова и главе, коњске гриве и репа, мораће да се помучи око етимологије остатка, мушица у глави, између ушију и чела).

Револуционарним покретима придружиће се експедиције по узроцима социјалног незадовољства у шумама пуним напуштених јелена, у мора равнодушности улиће се уобичајене реке очајника, вазални режими приредиће пријем за коректан дипломатски кор и војног аташеа из фамилије дивље свиње, навијачи ће отићи на утакмицу уместо у историјски тренутак, ни јалова наглабања такозваних интелектуалаца неће спречити пену бизона у кавезу провинцијског зоолошког врта (Hicksville, IO) - склупчана, наиме, у глави унезверене звери, логична депресија прска кроз Бетовенову кантату за оркестар и рог, качећи јој о њушку још само слину слободе.

* * *

Кратка вест: све почиње испочетка! "We but teach, Bloody instructions, which, being taught, Return, To plague the inventor - Ми их само предајемо, те лекције Крвавих упутстава које се, испредаване, Враћају да досађују проналазачу", W. Shakespeare).

Каква год значења да су придата претходним данима (велика, мала или латински слаткоречива), следеће јутро их своди на пристојну меру и, расипајући их у одраз случаја, успоставља актуелни тренутак важности. Ore rotundo.

Само смена је неминовна: оно што је још колико јуче изгледало као једино могуће и, тог момента, вечно, више се не помаља ни испод ове ни испод небеске таванице - његово време је (не само у фрази) прошло.

(Facies Hippocratica, нарочит изглед лица у тренутку пред смрт, описан од Hippocrates-а, понекад траје дуже, секунду, две - склад нове експресивности и старе инерције).

("Sir, to tell you plain, I'll find a fairer face not washed today - Господине, отворено говорећи, наћи ћу данас лепше неумивено лице", W. Shak.).

Ваљајући се један за другим, догађаји се лишавају својих брига већ сутрадан. (Као Rhea Cybele, свог другог имена).

Што је било било је, мрмља себи у браду и ово јутро, пребацујући кабаницу преко јучерашње кише: времена за накнадно свитање нема.

Отрцана једноставност (из чедног буквара "бехавиоризма") седам врлина (вере, наде, милосрђа, разборитости, правде, постојаности и умерености) и седам порока (охолости, јарости, зависти, пожуде, похлепе, тврдичлука и лењости) уклапа се још само у O! si sic omnia.

Ohe! jam satis.

У вис се диже плавило из баште (етар за атлас сложеног расуђивања), трзај осмишљености једино могућег часа - петлова креста живинске јарости пред судбином неостварене птице.

Стварање Уназад

06/04/96

Макар прозаично, целе ноћи падала је киша: док се суше, задње капи (остаци гравитационог уговора) мењају боју - из голубије (боје виса) прелазе у тамноцрвену (вишњом заливену траву). У питању је уобичајено јутро, преурањена отежалост закључка га не мучи. (Такозване пролетње кише, извикане (неодмерено описане) у хрпама књига, и служе да у крчаг превртљивости доспу чашу празних речи, након пљуска лажног очишћења). Нараста време као ћутња чете у повлачењу (и непријатељска кота је изгубила смисао циља): једино што није смело да се испусти из вида - ни на обзорју није. Ако је некоме све ово овако јасно пало на памет у јави, тај није знао шта ради већ у првом сну. Посадивши небо на климаве ноге, истакавши упутства у углове сумње, окитивши се правоверношћу за време служења ђаволу, мисли да је прешао из свакодневне собе у кабинет куриозитета. Али се само одбацио од билатералне симетрије себе - обрнутост своје позиције, свој situs inversus, нашавши у премазу идеала покрићем. Као кад се нешто скотрља низ нечији невин образ, уз прасак стварања уназад.

... Са Конференције о беспилотним летелицама (Unmanned Aerial Vehicles - UAV), Washington, DC: "UAVs are proving their merit in Bosnia (Predator) and the...HAE programs are now in test flight - Беспилотне летелице доказују своју вредност у Босни (Predator, видети Речник за ову и друге непреведене речи, прим. аут.) и...HAE програми су на пробном лету. UAV performance during recent Joint Warfighting exercises (JWID) prompted one military planner to state: 'If I were a Division Commander, I would trade a battalion of tanks for a UAV'- Извођење беспилотних летелица за време недавних здружених вежби навело је једног војног планера да изјави: 'Да сам командант дивизије, дао бих батаљон тенкова за беспилотну летелицу' ". Стави ли се на страну јуначно ораторство дичног планера, његов се корпус речи, ритам афирмативне јасноће, несумњив рад мозга у обиму од цигло десет инча и, надасве, тако чиста структура кондиционалне трампе једног менталног стања за друго исто такво (само мало одмакнуто у реченици), не дају ничим избрисати. Usque ad nauseam. Из Програма Конференције, кључне речи су: Battlelab - лабораторија битке, Warfighting Lab - лабораторија вођења рата, Intelligence, Surveillance & Reconnaissance (ISR) - Обавештајна, Осматрачка и Извиђачка (служба), Distributed Engagement, Dark Star, NATO, The Cooperative Aggregate Mission Management System (CAMMS), Multiple Connectivity for ISR UAVs, Mission Critical Connectivity, Intense RF Battlefield Environment, Interoperability. Sesquipedalia verba. Спонзори су: The American Institute of Engineers (AIE) and Society for Computer Simulation International - фантомске организације, установе власти. AIE (основан 1990), то и не крије: "AIE is promoting representation before political organizations - AIE помаже представљање пред политичким организацијама", пише. Коначно, мада је то, уствари, прво: "The market for UAVs is $3 billion. Тржиште за беспилотне летелице је 3 милијарде долара", пише такође у Програму. Sic itur ad astra. Una volta furfante e sempre furfante.

Питања и Одговори

06/05/96

Да ли је звук света потмуо или звонак?

(Да ли се пење у вис док пада у подозривост, тоне у сумњу прерушеног Timon-а, Атинског мизантропа, dexter-ног човекомрсца ухваћеног у sinister-ској филантропији?).

Које је боје неописив предео и ког је описа та боја?

Le mot de l'énigme.

Докле ће пред нашим очима да се смењује једно исто (одакле се приказује као седефасто)?

(Ко је Thwackum а ко Square, први са моралним системом заснованим на 'divine power of grace - светој моћи молитве', други тврдећи да је моралност изведена из 'natural beauty of virtue, and the eternal fitness of things - природне лепоте врлине, вечите прикладности ствари', као да један другог нису ушећерили толиком (истом) лепотом, прешли на заједнички лилихип).

Зар одбрана не заслужује напад?

(У скоковима - Di salto).

Сва ова питања имају недостатке - одговори на њих нису, због тога, неопходно неповољни.

Звук света није ни потмуо ни звонак - лажно је свечан, само; са виса се руше његове предности; неописив предео боје је празног папира, празан папир је описа неописивог предела; исто ће да се смењује самим собом док их не смени различито; напад и одбрана заслужују једно друго - као јадник повратник Jean Valjean оперетску лепезу проверених својстава мача.

(Одговори се на питање, погледа се у зид (у себе), пређе се прстом преко света као преко напуштеног разлога за његов опис.

Vive la bagatelle).

* * *

06/06/96

Три шестице, једна обрнута - у бројевима грабимо симболику, кад је већ у данима нема. (Као ни душе без Psyche, њене алегоријске персонификације).

Али (као што то циклички бива), некад су (дани) били пуни симбола: Зора, Покрет, Армија, Петолетка, Република, ишчезлих као стонога - та кад оде сто јој ногу треба да се врати.

Сада су модернији: Крсни, Менаџерски, Натовско-Пентагонски (Бомбардерски), Кредитни (долазе после Бомбашких), Демократско-Либерални те Хришћанско-Зелени симболи - под будним оком Helsinki- Watch-а и програмираном амнезијом Amnesty International-а.

Симболи промене коју, након што се до ње (тако страствено) догурало, тумаче исти који су тумачили и претходне (накараде увек преостану да слепцу тумаче мрак, поштени пуцају у себе још у првом сну - шетњом поред природно индуковане неопростивости).

Све се променило јер му је, као и обично за ту врсту ствари, дошло време. (Нити старих дана, нити ичег новог). Le roi et l'état. [Зато су, проценивши 'промену' још тада, Modest Musorgsky и Joseph Conrad са палубе сишли директно у звук и перо (нису се заустављали међу грађанством), морнарски се прелили - први у Хованшчину други у Heart of Darkness (подсвесно стање Marlow-а, недохватљивост Kurtz-а), предвиђајући, инстинктом дуге пловидбе, модернизам Апокалипсе Сад, савремену интерпретацију Срца Таме, недовршеност опере - Хованшчининог Римског-Корсакова, промену као накнадност ћутње, ненадокнадивост враћања на старо].

На вашаришту обесности, n-та промена n-то прерушених котрља се низ јендек у увек исто ђубриште. Ноторни тумачи промене вежбају на занемелима своју јадну речитост, грокћу саветници/аналитичари клонираних економско-стратешких института и "независних" медија, њиште поражени официри у најновијим униформама rhinoceros-а, пишу мемоаре: уз угљенисаног возача, перманентно старог 20 година, из борних кола извлаче хиљадугодишњи lapsus memoriae. Смањен је животни век урачунљивости, компромитована је Идеја, довршена је хиљаду деветсто осамдесет четврта фабула EricBlair-а (популистички прихватљивијег као George Orwell-а) на другој страни круга, стањем ствари обрнутим за  радијана у односу на оно чије је извориште дотични аутор катастрофично приписао зна се ком делу света - усијавају се VLSI (Very Large Scale Integration) процесори за обраду података шпијунских сателита у паралелној архитектури Deep (Pacific) Blue компјутера материјално-религиозног газде - добри и послушни ђаци очински се мотре.

Док се и ова, најновија, промена не расече по трбуху да изнедри следеће вечно чедо - трајности неколико генерација, ефемерности једне.

* * *

06/07-11/96

Прекуцавајући записе са почетка овог дневника (стављајући их на диск Canon-овог StarWriter-а 30, при том - савијајући их до кртости и, прешавши и њу, дробећи их у невољну предају), доводећи до додатне опорости сваки овај тренутак мог сумњивог учешћа у њиховој скромности, са укусом горке победе (парафразирајући срцепаратељни журнализам збрзане епохе, малограђански патос урбаних пискарала, факултетлије у замаху инспирације) приметио сам да су те (преостале) речи оригиналних записа тријумфално окамењене (тако су, ваљда, и преостале), да су применљиве за опис садашње ситуације, као да се ништа није променило (мада, стварно, није), као да сам стицајем околности упао у рудник соли, нечег непроменљивог по боји, укусу и мирису, и то описујући описујем задњи (чауром титанијума (Ti) импрегнирани) степен слике константности: нуклеарну подморницу у очима тешке воде. Исто: незаустављивост зрења поменутог Ti-а по командном мосту SSN пловила из класе Ohio/Trident док љубоморно (акустички) вреба ту исту, али троструку, кошуљицу на SSN пловилу из класе Typhoon, верање сваког тренутка (и ондашњег и садашњег) по индискретној понуди смисла конзервираног у цилиндре - омотаче ретких људи покрета црва, спокојства улице на којој постоји горе и доле и добује превртљивост кише тако што пљусне па стане (неко је, вероватно, нешто започео, па завршио), напунивши две, три саксије на испусту средњег прозора стана на доњем спрату, уредно заливане од стране старије жене, удовице капетана бојног брода о чему, кроз описан прозор, сведочи урамљена фотографија на чистом зиду, окреченом реском, свечаном тишином калцијума њене сете. Није се, другим речима, променило ништа што би оне записе од пре, и њихове данашње остатке (qualis ab incepto), довело до мучне разлике неког новог објашњења, већег од досадашњег. Сво време описујући једно исто (nulla dies sine linea), укључујући и нападну (attack) варијацију на балистичку (SSN) тему (класу Los Angeles спрам класе Alpha), описује се устоличеност монолитности, круна насушног сјаја сталности, облога непревртљивости, углачаност зидова њене и његове собе - сале за игру самоће и самца.

* * *

(Лонац). Окружен датом околином, човек је у лонцу. Multum in parvo. Дрвеће, улица, зграда, уредно подрезан шимшир, од раног јутра ваздух лепљив на смолу из приањања жртве. (Ону на коју се ваде ровци, из паре рупе, капи подземља). По који поремећај (незахвално грактање веће, убрзано штектање мање птице) завршава опис овог лонца овде, ставља му поклопац, de retour. Али, за дивно чудо, већина људи се скраси у таквој (свако у својој) посуди, понекад због тога прокључавши, чешће - хладећи се. Тачније, лишавајући се идеала - док ћуте копне, мењају кошуљу, за њом и кожу (по длану, лицу), на крају (непрепознатљиви сами себи) не налазе ништа ни у мислима, зуре у непомичност једино могуће (чини им се) ситуације и, кад је потребно, оду и врате се из самопослуге, durante vita. Тако изгледају зидови и садржај овог лонца овде, другде то вероватно изгледа другачије, тојест са више или мање претенциозности али то није важно - важна је заокруженост тако вретенастог суда, немогућност продора у лакоумност лишену самољубља Astraea-е, класичне Богиње правде, која је Земљу напустила задња, на крају Златног Доба. Тако је, практично, свако у лонцу: у неопходној запремини за маневрисање док се устаје, леже, одлази, враћа, сипа, дотерује, вози, побољева (одмах затим оздравља, све до задњег пута), кристалише (у raconteur), дискутује, сања, смеје, ћути (бивши railleur), пребраја, навија, стреља (погледом), асфалтира (скепсом), смрзава (одмах затим отопљава, све до задњег лета), ставља шешир (даме вео), брани од комараца уместо од противничке авијације, крпи, комада, прихвата очајничко решење Alastor-а, Бога Освете, Shelly-јевог Духа Самоће. Док све то презриво не одбаци, тако што лонац нагне и живот преспе у захват гладијатора (помпезног дела себе, станара in nubibus) над метафоричном звери (становањем, као окруживањем циглом), неће ући у главну битку (кише са пустињом): ово до сада окршај је арханђела Uriel-а, регента Сунца, погледа оштријег од других анђела, са недостојним околностима у снисходљивом суду са зачином страсти, опхрваности клопке реалне крлетке, често пуне неосноване хитрине.

* * *

Облачно је, али топло - затегло се у ишчекивању да се нешто деси (макар чудо), тако се и загрејало, то што је дотле било само облачно, личило на Ружну Војвоткињу Margarete, владарку Tyrol-а и Carinthia-е у Централној Европи 14-ог века, у истоименом роману LionFeuchtwanger-а о аристократкињи чији се живот састојао из фрустрација, завера и против-завера, чији су сви сарадници завршили насилном смрћу а она сама била приморана да земље, којима је владала, преда Аустрији, и оконча у изгнанству. (Нека врста женског Солжењицина, с'тим што је овај уместо Војвоткињиних земаља био напустио Совјетске, нажалост не и наивност са којом се преселио овамо и што се, најзад је потрошивши, за живота вратио тамо где је, својевремено, било тако како је било а сада је тако како јесте, и што је бежавши од првог мислио да га је описао, не усуђујући се да, због првобитне грешке, пропорционалним интензитетом сада опише друго). Raison d'état, вечито поље глупости и греха.

Улицом не пролази нико (они који су прошли, учинили су то на време) - овај тренутак сам од себе виси, као лажно звоно у истинској катедрали Penthesilea-е, краљице Античких Амазона, по коментарима Homer-а и Virgil-а.

Узнемирује то да из овако умерено облачног (незасито топлог) јутра, механизам света има да се успостави за свега час или два - чим се окрене на други бок. Као да је (тај агрегат, замајац за raison d'étre), у олако схваћеној радионици Lotus-а (дремљиве и индолентне расе коју је, на свом путу, посетио Одисеј, а Tennyson јој, касније, испевао поему), расклопљен за преглед, оправку, недовршен, био негде ван свега овога (на одсуству, двобоју, у ноћној болничкој смени) а сада се, у пуној ратној спреми, усправљен тако да личи на нормално схваћену дужност, још мало испробава, самим собом се заноси макар то изгледало на заношење глупостима или, у бољем случају, оправданим настојањима да, и на тако сумњив начин, ублажи несврсисходност очекивања чуда, од кога се толико очекује.

* * *

06/13-16/96

(Hydrogen (Водоник)). Прође се кроз једну капију, другу, трећу, изврши се провера (испуне се услови) - стигне се на одредиште. На њему: ствар од великог интереса и не мањег значаја - мало смртника прође кроз ту задњу браву, омирише ову нулту тачку. En cueros. Окрени, обрни, ту се, значи, то прави и слаже - а тако су зелена брда око раскошне преваре ButlerRhett-а (трећег мужа Scarlett O'Hara-е, и првог који је видео кроз њу) да је све Прохујало са Вихором по овој савезној држави (Т.), имењакињи драмског писца (T. Williams-а), као да он у кавезе Стаклене Менажерије, у Трамвај Звани Жеља и у скок Мачке На Усијаном Лименом Крову, већ није стрпао сву ту декаденцију, носталгију и сензуалност - знаке касних 40-тих и раних 50-тих година, када је у Oak Ridge-у све ово (из физике) почело да се прави, а елита се, по обичају, бавила духовношћу. In omnia paratus. [DOE's NWP (Nuclear Weapons Plant тобожњег/еуфемистичког газде - Департмана (Одсека) Енергије): наборана тишина прецизног подухвата пење се из амонијачне маске, прелази преко крова зграде Y-12, тоне у бетон алатнице Iblis-а, господара ђаволских анђела]. По стазама између тамноцрвених зграда је пусто (тамноцрвено: празнина спољне оплате, згрушаност естетског остатка), радника практично нема (онај ко прође напушта себе, одлази у библиотеку, из Index- а Prohibitorius-а задужује Enciklopediju Baštovanstva, заваљује се у фотељу и прелази у рузмарин), у зградама-силосима измешани су споља и изнутра, удешено је тако да се чини да се то што се овде прави ни не прави. (Као и Endymion, лепи пастир, што није знао да га је, док је спавао на планини Latmus-у, пољубила Diana). Али се прави - наоружана патрола унутрашње контроле пролети џипом, из звучника по бандерама понавља се упутство о понашању у случају да (то што се прави) крене погрешно: о хладном тону опроштајног писма сведочи пар ућутаних птица - слетеле на кров јужног павиљона, окрећу се на север. (Чека их, знају, l'étoile du nord). Ту и тамо понеко, са осмехом унезвереног оправдања, каже понешто (наоштри ударну иглу утврђене и непомичне представе о циљу, подеси метроном по филмском такту румбе, откуцава а зна да улази у откуцај себи). Wahrheit gegen Freund und Feind. Брижљиво запакована, дотерана структура најраспрострањенијег елемента, омађијана елементарношћу чека углачану шансу. Sans tache. Добије ли је - удариће институтском снагом (снагом израчунатом у институту), пробиће поклопац (кору), развалиће тектонску плочу (попут Enceladus-а, дива баченог громовима Jove-а под Етну одакле је, преврнувши се са једне стране на другу, потресао цело острво), избациће уста из плућа, непца из уста, језик из непца државе благостања и среће као деривата водоника: ничег другог, лакшег у присуству и тежег у удару, ни у њој као за инат нема.

* * *

На било коју страну да погледа (на дрво, траву, измишљотину), животиња као што је веверица види зрневље (иситњен rigueur, ригорозност притајену пред значајем грашка), и док савија поглед у крхак и неважан партер - rez-de-chaussée, увећава значај спрата, одлази на горе без лифта - au revoir. До тренутка до ког се важност географских тачака, прашњавих путева и, уопште, чврстоће пејсажа, прекрива споредним активностима Sciurus Sciuridae (неверним описима узгредности репа, његовог хитрог закашњења), чини се да места за веће закључке нема али се, овог момента, утемељеност пренула - лако ударивши у зид. Нешто је, дакле, грунуло (грубост љупког слегања), разоткрило и састав и сенку - не пропуштајући да се увелича у таквом једном часу. (Strombus tricornis испод сата јечи, шкољка уста растегнутих у спирално крило, из говора полетела цела испред речи, из ћутања пала у све што је било).

(Свет иза образине света - удешеност као диригентска сцена Lorin- a Maazel-а за симфонијске битке Чајковског (Италијански Капричо, Увертира 1812), Бетовена (Велингтонова Победа) и Листа (Хунска Битка). Ратовати музиком уместо оружјем: hurtar para dar por Dios - украсти да би се дало Богу). Теоријска поставка суштине ничега ни у чему, трк веверице кроз мисао о њој, спокој изазван пркосом - споразумно и ћутке изделили су територију за данас: глодару ће (опет) припасти шишарка са гране, мојој побуни смерност његовог дрвета, његова сенка Mithras-у, Персијском Богу Сунца, доброчинитељу човечанства и помагачу Ormuzd-а. Осим што је правична, таква подела је изнуђена потребом за мирним решењем у обрачуну са значајношћу, повлачењем на чај у подне пуно верности Sir Bedivere-а, задњег витеза Краља Arthur-а, чији је мач, Ескалибур, који је Краљу даривала Вивиан, Дама Језера, у тренутку Краљеве смрти витез бацио у море, а сам се упутио у шетњу крај одра као довршене несанице шефа, краја вишегодишњег процеса и интонације краја.

* * *

У мору објашњења, кроз хрпе учења, провлачи се и тумачење да, због тога што "квантитет прелази у квалитет", на извесном нивоу "високо организована материја прелази у свест". Ad gustum.

Бескомпромисна тврђења као ово, (осим релативне) пуна апсолутне нејасноће (још једног) тривијалног решења антропологије као науке о човеку [антропологија = физичка антропологија + археологија + етнологија + наука о језицима (лингвистика)], на томе се не заустављају - зауставља их, међутим (и на срећу), други закон термодинамике (закон о ентропији), дефиниција дезорганизације (материје). [Није тешко претпоставити да ентропија, на раду против материје, организоване толико да лучи свест, има добро да запне, не би ли се таквој врсти квасца испречила бар као окупатору домаћа планина, река - изоловани системи у конфигурацији равнотеже (максималне ентропије), неподложни даљим променама (које би водиле смањењу ентропије, противно наведеном закону)].

Да човек (хладна чаша топле кише) ни од једног од тих и сличних објашњења нема ништа, види се из слике у огледалу: нигде је нема сем у тренутку огледања старије личности несумњивог искуства, старомодног шешира али пристојног капута, у шетњи крај огледалског центра кроз који, међутим, ево пролази, климнувши главом нечему што је прсло чиме се, заједно са њим, пребацило на ту исту, другу страну, као кроз набор сингуларне слике све разређенијег шетача - оригинала: његов задњи документ и доказ.

... Ни Gertrud Margaret Zelle (1876-1917), иначе Mata Hari, за публику - Индијска играчица у Паризу, за историју победника - Немачка шпијунка (за Немце - патриота), није прихватала да јој се свест ствара из тела - док њиме дозива чулност. И за њу је питање организације материје било колоквијално: ако се, јалова, усложњава - не постоји; ако пак, и проста, даје резултате - постоји.

"The failure of a civilization to survive is the result of its inability to respond to moral and religious challenges, rather than to physical or environmental challenges - Пропаст цивилизација пре је резултат њихове немогућности да одговоре моралним и религиозним питањима него физичким и природним изазовима", Toynbee, Arnold Joseph, Study of History (у 12 томова), 1934-61, упоредна студија 26 цивилизација у историји света. Toynbee-јева склоност генерализацији и његово истицање обнављања кроз религију, релативизовали су његов допринос објашњавању историје, након свега у овом веку малтене га ућутали, на Балкану убили.

(Max Ernst: "Жена, старац и цвет", двогодишње рађање слике (1923-24) учврстило је колектив од три, психијатрију и филозофију удахнуло у комуну, сликара решило формалног школовања а насликане самоће. Ad finem).

* * *

(Цвеће). Купио сам у самопослузи бело цвеће, у саксији од испечене земље. (Мало ватре, мало глине, Terra cotta у облози света, Избељеност као грех врлине, Снег у пчели као грешци лета). Ставио сам га на црвени, невелики сто - чека ме кад се вратим са посла (прави ми друштво без околишења и задњих намера). Тако се и та поставка успоставила на начин елементарног, неопходног у малим (различитим од нуле) количинама, деветоструког: кобалт-бакар-јод-манган-селен-цинк-хром-флуор-молибден - витаминизирањем латице токсикологијом њене препоручљивости у двособном стану (једна соба: двострукост празнине). У сумрак се, очекивано, бели, изјутра се (као гитара прстима) предаје Сунцу - скоро да се, попут гриве, жути. (Или то, можда, вене? Ad majorem Dei gloriam). Споразумно прелазимо преко наших недостатака: ја преко његове неборбености, оно преко моје ратоборности. Само одмахнемо (ја руком, оно листом) када онај други почне да претерује. (Свако према свом укусу - Chacun à son goût). Идемо на пут не макнувши се из собе: оно по мирис решења, ја по кулисе неминовности за позорницу чула [завесе за сцену лоповских елита (варалица) бивших социјалистичких земаља, сомотског чина за раскринкавање њиховог папагајисања о "неминовности" преласка, уствари враћања на капитализам, као да врста друштвеног система лажова лечи од лажи, ђубре од сметлишта и верника од вере]. А када дође памети и испне се на гребен света, пљеснем га по леђима (погрбљеној тетиви гране), залијем лекцијом о несувислој нежности док падају бомбе. И мада је већ почело да се суши и пропада (и у мислима га већ износим из собе) - имао сам разумног саговорника, мислим се, бришући му са неизлечивости пар капљица сете.

Amar y saber no puede ser.

Што Постоји и Што Не Постоји - I

06/17/96

Шта ради и где је - то што не постоји?

(Giovine santo, diavolo vecchio).

(Мора и оно негде да постоји, као ово што постоји, које исто тако није постојало - негде се било завукло). Eo nomine.

А ради себи о глави. (Gitano).

Одлучи ли да постоји - проћи ће кроз ово кроз шта пролази ово што постоји (glückliche Reise!), одустане ли - неће ни кроз то.

У првом случају - од свега чека га ништа, у другом - од ничега чека га епилепсија Мишкина, искреног и нежног Принца (из "Идиота" од Достојевског).

Одважи ли се на успон - пред њим је пад (у Naraka-у, пакао са двадесет и осам соба, саграђених за кажњавање толико степена грешности), не одважи ли се - нити ће пасти нити се успети (из Niflheim-а, предела зиме и мрака).

Осмели ли се да постоји - мораће у рат, одлучи ли да га нема - са закопаном секиром и глава му је закопана.

(Esse quam videri? - Бити, радије него се чинити?).

Скочи ли на главу (на врат, на нос) - дочекаће се у чуду шта му је то требало (могло је само да га нема, да ћути попут Harpocrates-а, Бога Тишине).

Тако да ни оно само не зна шта му је чинити. Badaud.

Зато је (то што не постоји) у договору са оним што постоји - договарају се да оставе места и за ово што постоји и за оно што не постоји, утврђују ко ће који корак да направи (који да не направи). (Стојећи једно уз друго, у хармонији - en queue, en rapport).

А пошто је задњи корак од свега што постоји увек погрешан, онда, по том договору, то више не постоји и на ред долази оно што дотле није постојало, да се у поподневној шетњи по замишљеном парку сад оно шепури, мрмљајући gli assenti hanno torto.

Крај Прве Свеске

06/18/96

Прва свеска се приближава крају - остала су још два празна листа. (Два задња точка на велосипеду - терет на предњем: d'accord).

Приметивши то, јуче сам набавио другу свеску. Иста је као прва, једино је празнија - листови јој ћуте, не знају шта их чека (премазују се нулом). Неисписани листови друге свеске са скепсом леже на исписаним листовима прве (једна се свеска одмара на другој - тако сложене заузимају мање места (и укоченост им је ближа), стискају тврдокорност смене). Биће и са њима тешко као са овима што су се предавали оволико дуго. Чупаће се испод описа ничега, као да их неко живе дере, као да се описује нешто значајније.

Зато, можда их прво треба саслушати, не ухватити их на препад као што је то учињено са листовима прве, сада већ на издисају, свеске. (Можда због тога издише).

Потребан је, можда, постепенији (блажи) приступ.

Све потанко објаснити (не дозволити, међутим, да се закључак доводи у питање) - нову свеску треба примирити, придобити је за сарадњу. Пажљиво је узимати и одлагати (а не треснути, као стару, о први очај). Имати лепе речи за њу (нову свеску), бити каваљер. De bonne grâce.

Понекад је извести у жуто (подметнути руку цинобера испод главе цинка), оставити, већ једном, помрачене шпекулације, показати какву симпатију. Променити стил, постати пријемчив за срдачан наступ продавца некретнина, разумети практичност зајапурених тумача најновијег старог политичког система: дрчност аутсајдерског дијалекта и семинарске речитости у домаћим водама, и снисходљивост као врцавост муцавости на страном језику, у иностраним.

(Политички прагматизам, популистички хедонизам и берзу схватити као савремену ужурбаност тела, не компликовати и то, по обичају. Recoje tu heno mientras que el sol luziere).

Удружити корисно са лепим (ући у интересантно удружење овдашње емиграције, конкретно ловаца и риболоваца), зашто да не? Post nubila Phoebus. Купити јој (новој свесци) букет наде, преврнути нови лист у животу (њеним старим, у грозници). Post nubila jubila.

А са старом свеском: што се десило - десило се. Нити ту нешто може да се поправи, нити за нечим треба жалити. Уосталом, постоје и горе ствари - није она најгоре прошла. Post cineres gloria venit.

Па ипак, овом, задњом реченицом у старој свесци, бар да јој кажем да ме је научила како се (насупрот Папи, Далај Лами и Патријарху) шкрто сеје благост, све док се првом у новој не убере она иста, прозаична, жетва - и тако се настави по старом.

Друга свеска >>


// Пројекат Растко / Књижевност / Уметничка књижевност / Проза //
[ Промена писма | Претрага | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]