Радослав Братић

Електронска пошта: rbratic@eunet.yu

Биографија

Радослав Братић је рођен у Брестицама (Херцеговина), 28. јуна 1948. године. Основну школу учио је у Коритима (код Билеће) и у Билећи, средњу у Требињу, а југословенску и светску књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду.

Био је покретач и уредник студентског часописа Знак, уредник Књижевне речи, а сада је члан редакције часописа Књижевност. У Удружењу књижевника Србије био је главни уредник часописа Реласион, затим и секретар Удружења. Сада је потпредседник Удружења књижевника Србије.

Путовао је у Индију, Совјетски Савез, Немачку, Кину, Америку, Румунију, Грчку, Италију, Француску, Мађарску, Пољску и Енглеску.

До сада је објавио роман Смрт спаситеља (Просвета, Београд, 1973), роман Сумња у биографију (Просвета, Београд, 1980, 1981, и џепно издање 1993) и књигу приповедака Слика без оца (Просвета, Београд 1985, 1986, и џепно издање, БИГЗ, 1992), књиге приповедака Страх од звона (Српска књижевна задруга, коло 84, Београд, 1991, 1992, 1993, и БИГЗ, 2000) и Зима у Херцеговини (Српска књижевна задруга, Београд, 1996, 2001), поетичку књигу о читању Шехерезадин љубавник (Прометеј, Нови Сад, 1995), књигу есеја и критика Писац и документ (Рашка школа, 2000), књигу изабраних прича Зима у Херцеговини и друге приче (Глас српски, Бања Лука, 2000).

Заједно са Габријелом Арц, приредио је антологије: Осмех бога Хама (приповетке америчких црнаца), Књижевност лужичких Срба, Антологија кратке приче Индије и Кинеска књижевност јуче и данас. У часопису Књижевност сачинио је више тематских блокова посвећених савременој домаћој и светској књижевности. Приредио је књигу Молитве и молбе Његове светости патријарха српског Павла (БИГЗ, Београд, 1996), књигу Оптужујемо (отпор писаца НАТО злочинима, Удружење књижевника Србије, Београд, 2000), Пекићева клупа (радови с конкурса Пекићеве награде), четири зборника Ћоровићевих сусрета писаца, посвећена теми «Српска проза данас» и знаменитим Херцеговцима Перу и Ђоку Слијепчевићу, Владимиру Ћоровићу, Богдану, Петру и Стевану Зимоњићу и Косачама – основачима Херцеговине, (Билећа-Гацко, 1997, 1998, 1999 и 2000).

Драмски експериментални студио студената Студентског града 1973. године извео је његову драму Растурање лика Григорија Микетића. Радио-Београд 1977. године емитовао је његову драму о Алексу Шантићу, а Радио-Сарајево, 1980. године, емитовао је драматизацију његовог романа Сумња у биографију, у шест наставака. Телевизија Београд му је 1987. емитовала ТВ-драму Отац и син. За роман Смрт спаситеља Братић је добио награду листа Младост, за роман Сумња у биографију добио је награду «Исидора Секулић», а за књигу приповедака Слика без оца «Андрићеву награду». За књигу приповедака Страх од звона добио је награде «Ћамил Сијарић», «Меша Селимовић» и награду листа Борба за прозну књигу године. Добитник је награде за прозу (1997) «Лазар Вучковић» у Приштини и Кочићеве награде за целокупно прозно дело у Бањалуци (1999). Братићу је припала Плакета «Милош Црњански» у Итебеју (2000) и Златна повеља «Цар Душан» у Штрпцу на Космету (децембра 2000). Приповетке су му уврштене у више зборника и антологија југословенске и српске приповетке, објављених у Југославији и у свету, а превођене су на енглески, хинду, немачки, шведски, пољски, чешки, француски, кинески, румунски и италијански језик.

У Београдском издавачко-графичком заводу био је уредник десетак значајних библиотека домаће и преведене књижевности.

Библиографија

• Смрт спаситеља, роман, («Просвета», Београд, 1973.)
• Сумња у биографију, роман («Просвета», Београд, 1980, 1981. и џепно издање 1993.)
• Слика без оца, приповетке («Просвета», Београд, 1985, 1986 и џепно издање БИГЗ 1992.)
• Страх од звона, приповетке («Српска књижевна задруга», Коло 84, Београд, 1991, 1992, 1993. и БИГЗ 2000.)
• Зима у Херцеговини, приповетке («Српска књижевна задруга», Београд, 1995. и 2001.)
• Шехерезадин љубавник (како да читамо), књига из поетике писца, («Прометеј», Нови Сад, 1995.)
• Писац и документ, есеји и критике («Рашка школа», Београд, 2000.)
• Зима у Херцеговини и друге приче, изабране приче и приповетке («Глас српски», Бања Лука, 2000.)

Антологије у којима су објављене Братићеве приче

(избор)

• The Serbian Short Story 1950-1982, (саставио Радивоје Микић, издање Relations, Удружење књижевника Србије, Београд, 1983)
• Најлепше приче 1989. (приредили Давид Албахари и Михајло Пантић, «Дечје новине», Београд, 1989)
• Најлепше српске приче (приредио Мирољуб Јоковић, «Рашка школа», 1990)
• Антологија српске приповетке 1945-1995 (саставио Михајло Пантић, «Завод за уџбенике и наставна средства», Београд, 1997)
• Прича и причање – антологија прича награђених Андрићевом наградом (приредила Жанета Ђукић-Перишић, «Глас српски», Бања Лука 2001)
• Vargas omhet (Serbisk samtida prosa i urval och oversatting av Jon Milos), („Symposion Bokforlag", Stockholm/Stehag, 1989)
• Das schwarze Licht (Serbische Erzahler der Gegennjart) (приредио Мило Дор, „OBV Publikumverlag/Wissenschaftsverlag“, Wien, „Просвета“, Београд, 1989)
• The Prince of Fire (An Anthology of Contemporary Serbian Short Stories) (edited by Radmila J. Gorup and Nadezda Obradovic, with a Foreword by Charles Simic, «University of Pittsburgh Press», Pittsburgh, 1998)

Антологије и избори које је приредио Радослав Братић

• Кинеска књижевност (заједно са Љиљаном Н. Јамагиши и Надом Саратлић), «Градац», Чачак, 1975
• Књижевност лужичких Срба («Кораци», Крагујевац, 1984)
• Антологија приповедака америчких црнаца (заједно са Габријелом Арц, «Светлост», Крагујевац, 1984)
• Антологија кратке приче Индије (заједно са Габријелом Арц, «Багдала», Крушевац, 1987)

Уређивачки и приређивачки пројекти

(избор)

• Српске војводе и војсковође (БИГЗ, Београд, 1984)
• Историја Срба Владимира Ћоровића у три књиге, (БИГЗ, Београд, 1989)
• Сабрана дела Слободана Јовановића у 12 књига (БИГЗ, Београд, 1991)
• Историја Српске православне цркве Ђока Слијепчевића (БИГЗ, Београд, 1991)
• Сабрана дела Данила Киша у 14 књига (БИГЗ, Београд, 1995)
• Библиотека Разговори с писцима, (покренуо и уређивао Радослав Братић); од 1990. године БИГЗ је објавио књиге разговора са: Данилом Кишом, Милорадом Павићем, Живојином Павловићем, Милошем Црњанским, Бориславом Пекићем, Ивом Андрићем, Радованом Самарџићем, Душаном Радовићем, Стеваном Раичковићем и Исидором Секулић.
• Одмор од историје, књига есеја и чланака Борислава Пекића (текстове изабрао и приредио Р. Братић), (БИГЗ, Београд, 1993)
• Молитве и молбе, књига беседа, разговора, проповеди, писама и изјава Његове светости патријарха српског Павла (текстове изабрао и приредио Р. Братић, БИГЗ, Београд, 1996)
• Пекићеве клупа, награђени текстови добитника Пекићеве награде (изабрао и приредио Р. Братић , «Легат Борислава Пекића Треће београдске гимназије», Београд, 1999)
• Оптужујемо, отпор НАТО злочинима, (предговор написао, текстове изабрао и приредио Р. Братић, Удружење књижевника Србије, Београд, 2000)
• Зборници са Ћоровићевих сусрета писаца у Билећи и научних скупова у Гацку у 4 књиге, посвећени разговорима о српској прози данас и животу и раду знаменитих Херцеговаца: Пера и Ђока Слијепчевића; Владимира Ћоровића; Богдана, Петра и Стевана Зимоњића, и Косачама – оснивачима Херцеговине («Просвјета», Билећа и Гацко, 1998, 1999, 2000, 2002)

Предговори и поговори у књигама

• Како се земља претворила у сребро – кинеске приче, предговор Радослав Братић: Остати дете, («Напредак», Београд, 1985)
• Ричард Бергин: Разговори са Борхесом, поговор Радослав Братић: Књижевност заснована на самој књижевности («Дечје новине», Горњи Милановац, 1981)
• Миодраг Булатовић: Јахач над јахачима, поговор Радослав Братић: Еротика као начин изругивања, (БИГЗ, Београд, 1983)
• Антологија кратке приче Индије, предговор Радослав Братић: Осамљен се крећи као носорог – Индија као загонетка («Багдала», Крушевац, 1987)

Књижевне награде

• Награда листа Младост (1971)
• Исидора Секулић (1981)
• Андрићева награда (1986)
• Ћамил Сијарић (1991)
• Меша Селимовић, (1991)
• Награда листа Борба за најбољу прозну књигу године (1991)
• Лазар Вучковић (1997)
• Кочићева награда за целокупно прозно дело (1999)
• Плакета Милош Црњански (у Итебеју, 2000)
• Златна повеља Цар Душан (у Штрпцима, 2000)

Критичари о Братићу

(Текстови у књигама, темати и блокови у листовима и часописима)

Књиге

• Љубиша Јеремић: Проза новог стила, (Смрт спаситеља Радослава Братића), «Просвета», Београд, 1976.
• Миливоје Марковић: Раскршћа романа, (Утврђивање идентитета), «Јединство», Приштина, 1982.
• Владислава Рибникар: Могућности приповедања, (Братићев приповедачки циклус), «БИГЗ», Београд, 1987.
• Божидар Зејак: Киритичке минијатуре, (Приповетке особене снаге), «Научна књига», Београд, 1989.
• Радмила Поповић: Размеђа 1, (Шта нам се догодило у прошлости, у животу и у причама), «Универзал», Тузла, 1990.
• Љубиша Јеремић: Глас из времена, (Венац приповедака Радослава Братића), БИГЗ, Београд, 1993.
• Божо Копривица: Киш, Борхес, Марадона, (Јаков и Јована), «Народна књига», Београд, 1996.
• Снежана Брајовић: Текст и контекст, (Трећи брат), «Просвета», Београд, 1997.
• Васа Павковић: Критички текстови, (Страх од звона), «Просвета», Београд, 1997.
• Милош Петровић: Фрагменти, (Неке одлике приповедања Радослава Братића), «Просвета», Београд, 1998.
• Мирољуб Јоковић: Језик у долини оностраног, (Тајанствена тачка), «Рашка школа», Београд, 1998.

Читанке

• Читанка за 8. разред основне школе (аутор Вук Алексић), прича Радослава Братића "Мајсторова рука", «Завод за уџбенике и наставна средства», Београд, 1996.
• Читанка за 7. разред основне школе (аутор Л. Шекара, С. Личина, С. Стефановић и В. Гаковић), прича Радослава Братића "Свађа", «Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево, 1999.
• Српски језик и култура изражавања. Читанке за 5, 6, 7 и 8. разред основне школе. (Аутори проф. др Милош Ковачевић и проф. др Бранко Савић) «Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево, 2001.

Листови и часописи

• Књижевни портрет Радослава Братића, «Наш траг», бр. 8/9 за 1996. годину, Велика Плана
• Приповједачко умјеће Радослава Братића, разговор за округлим столом, «Радио Сарајево, Трећи програм», бр. 56/1987, Сарајево
• Портрети босанскохерцеговачких писаца: Радослав Братић, «Живот», мај-јуни 1989, Сарајево
• Књижевни портрет Радослава Братића, «Савремена српска проза», бр. 8/1996, Трстеник
• Портрет Радослава Братића, «Наше стварање», бр. 1-2/2000, Лесковац