РАСТКОВ
ГЛАСНИК
Број
3, мај 2001.
Из садржаја:
Пише: Ирена
Арсић
Опус професора
Владете Јеротића, једног од најутицајнијих мислилаца у српској
култури почео је да добија своје одјеке и на Интернету. Овде
представљамо најважније примере.
Пише:
Сања Козакевић
Новосадски
Арт Магазин својом концепцијом и извођењем јесте модел квалитетног
виртуелног представљања уметничких професија и заједница.
Пише:
Наташа Добромиров
Када је реч
о о најбољем начину како упознати странце са духовним и језичким
наслеђем Срба, новосадски центар "Азбукум" представља
једну од најатрактивнијих могућности.
Пише:
Братислав Пејовић
Приказ делатности
Пројекта Растко у магазину Blic News, Београд
 Владета
Јеротић на Интернету
Ка
младим Боготрагаоцима
Пише: Ирена
Арсић
 Опус
професора Владете Јеротића, једног од најутицајнијих мислилаца у
српској култури почео је да добија своје одјеке и на Интернету.
Овде представљамо најважније примере.
У једној од својих новијих књига, 50 питања и 50 одговора из
хришћанске психотерапеутске праксе, Владета Јеротић, психијатар
и психотерапеут, професор по позиву на Богословском факултету у
Београду, иначе редовни члан Одељења за књижевност САНУ, пише: «Као
већина мојих објављених књига, и ова садашња упућена је у првом
реду оним млађим интелектуалцима – трагаоцима за Богом и смислом
живота, који још нису стигли да себе задовољавајуће оправославе
и оцрквене, а мислим да је број оваквих у српској средини, на крају
XX века, прилично велики».
Ова мисао академика Јеротића, сигурно током последњих деценија,
једног од најчитанијих српских православних филозофа (иако без редовног
теолошког образовања), као и писца чувених патографских студија
и аутора популарних и практичних текстова из његове основне области
– психијатрије, свакако да се односи и на новије технологије додира
са, првенствено, млађом, читалачком публиком. Наиме, за Владету
Јеротића публика, на трибинама, књижевним вечерима, предавањима,
стручним на факултету и јавним, увек је била од пресудне важности.
Многи покушавајући да тумаче феномен Јеротић, који се манифестује
у препуним салама током његових гостовања и наступа широм некада
велике а данас сведене земље (говорио је и у Марибору и Љубљани,
као и у Будви и у Битољу, а добро је познато да публика испуњава
велику салу Коларчеве задужбине када Јеротић говори), и његовом
континуираном везом са публиком. Ретки су, наиме, савремени аутори
који и временски и квалитетно толико пажње посвећују бројним питањима
којима их обасипа публика различитих узраста, образовања, интересовања
па и религијског опредељења. Увек је изузетно узбудљиво пратити
тај сусрет, онога који пита и који сигурно дуго очекује одговор,
као судњи, на то што га распиње и мучи, и Јеротића, који успева
да и у недовољно артикулисаном питању уочи основу полазну мисао,
да га разреши па и да на њега, хришћански благородно али и психотерапеутски
стручно одговори.
Један део публике, Владету Јеротића има прилике и да «сусретне»
на Нету.
Поставља се, стога, питање шта ће се од информација добити када
се потражи име Владете Јеротића путем неких од домаћих претраживача.
Пројекат Растко: Библиотека Владете Јеротића
Мора
се истаћи да један релативно дуг период, како се у нашим областима,
информативним и комуникативним, усталио и овај начин сакупљања информација,
Владета Јеротић и његово велико дело, и по обиму али и значају и
утицају, није било присутно на Нету. Тек пар информација везаних
за његова учествовања на скуповима, збирног и саборног карактера.
Међутим, на Преображење Господње 2000. године, у оквиру Пројекта
Растко (www.rastko.rs), појавио
се велики одељак под називом Библиотека Владетa Јеротића,
а у складу са већ постојећим библиотекама Милорада Павића и Миодрага
Павловића. Тако је Јеротић задобио своје заслужено место, као филозоф
и есејиста, религиозног, православног опредељења, уз, по преовлађујућем
мишљењу, највећег домаћег приповедача и највећег савременог песника.
Шта се све може наћи у оквиру подсајта Библиотека Владетa Јеротић
(http://www.rastko.rs/filosofija/jerotic/index.html)?
Намера је била приређивача да се личност и дело аутора прикажу на
одређени начин монографски, свеобухватно, из разлога што се на тај
начин о В. Јеротићу није ни писало ни говорило до сада (изузетак
су специјалне, а уско ограничене публикације које се односе на пријем
у САНУ и слично). Под овим насловом дата је Јеротићева биографија
и аутобиографија
(врло интересантно и живо писана, са ведрим детаљима из детињства
али и потресним сведочанствима из најраније младости у време Другог
светског рата, као каснијим појединостима који умногоме одређују,
на специфичан и неочекивани начин данашњу личност аутора), коју
прати низ фотографија из Јеротићевог приватног живота, почевши од
дечачких дана до најновијих, у породичном окружењу. Такође је хронолошки
презентирана и потпуна библиографија
књига и радова, до 2000. године, која обухвата 25. појединачних
оригиналних наслова, са наведеним издањима, као и неколико превода,
углавном са немачког језика, а и велики број, преко 200, радова
у виду саопштења, излагања или одређених предговора и поговора у
књигама других аутора. Наведена су, исто тако, и Јеротићева приређивања
дела одређених аутора, као и радови објављени на страним језицима.
Посебно је драгоцен избор интервјуа
које је В. Јеротић дао неким домаћим часописима и листовима, пошто
је познато да он нерадо пристаје на овакве разговоре. Овоме су прикључени
и текстови објављени у дневној штампи поводом Јеротићевих промоција,
бројних трибина, циклуса предавања и осталих врста појављивања у
јавности.
О Јеротићевом делу говорили су, на промоцијама књига, и писали,
разним приликама, многи угледни теоретичари књижевности, филозофи,
теолози, неуропсихијатри. У оквиру Библиотеке Владета Јеротић
сакупљени су прикази књига или промотивни текстови владике Иринеја
Буловића, владике Артемија Радосављевића, владике Порфирија Перића,
Ненада Даковића, Александра Јеркова, Синише Јелушића, Миле Николић
Алечковић, Будимира Дубака, Зорана Глушчевића, Бојана Јовановића,
Жарка Требјешанина (http://www.rastko.rs/filosofija/jerotic/drugi_o_jeroticu.html).
Циљ је био састављача, наравно, да се на овај начин, путем посета
сајту Растко, може и непосредно сусрести са делом В. Јеротића. Зато
је у фрагментима, избором најинтересантнијих питања, дата последња
књига В. Јеротића 50
питања и 50 одговора из хришћанске психотерапеутске праксе,
са његовим предговором и наведеним садржајем, као и четврто проширено
издање књиге Вера и нација. Неке од Јеротићевих књига постигле
су изузетну популарност и велики број издања, па су на овај начин
добиле и своје електронско издање. У питању су две књиге из трилогије
Повратак оцима – Учење
светог Исака Сирина и наше време и Свети
Марко Подвижник и други огледи. Пошто је већ лепа традиција
да Јеротићеве књиге на посебан начин бивају представљене у телевизијским
емисијама које се емитују о Божићу, а што, опет, изазива велику
пажњу шире јавности, на овој сајту је презентиран и текст једне
од емисија која се тиче књиге Учење светог Исака Сирина и наше
време.
Овај сајт је плод сарадње ИП Ars libri и ТИА Јанус.
Сајт Ars libri: Каталог текућих издања и преглед актуелности
 Поред
овог, по информацијама, свакако највећег интернет-представљања дела
В. Јеротића, издавачка кућа Ars libri је, такође, у складу са својим
дугогодишњим радом на издавању књига Владете Јеротића, знатан део
свог матичног сајта Ars libri (http://www.arslibri.co.yu)
посветила овом аутору.
Јеротић је на овом сајту представљен преко својих издања у оквиру
Библиотеке Лавиринт. Тако се могу добити основни подаци о
књигама, обиму и формату, са фотосом насловне странице књига које
је Ars libri објавио током седмогодишње сарадње са академиком Јеротићем.
Неке од тих књига су објављиване у више издања и у тиражима од више
хиљада примерака. Међу њима су: Повратак оцима, Индивидуација
и (или) обожење, Вера и нација, Старо и ново у хришћанству, 50 питања
и 50 одговора из хришћанске психотерапеутске праксе. Такође
су ова издања праћена текстовима штампаних приказа, као и извештајима
са бројних промоција, не само београдских, него и са представљања
у Новом Саду, Приштини, Будви, Топлици, Ковину... Уз текст, постављене
су и фотографије, које илуструју нека од наведених дешавања и указују
на велику популарност коју Владета Јеротић ужива широм ових простора.
Заједнички рад издавачке куће Ars libri и В. Јеротића заслужио
је и одређени број награда, које су наведене на овом сајту (http://www.arslibri.co.yu/autori/jeroticu-nagrada_c.html).
Под назнаком Актуелно, на сајту су, као одређена информација
али и подсећање, наведени планови за гостовања Владете Јеротића
(са подацима о месту, времену и говорницима), као и већ остварена
гостовања и представљања. Тренутно је у овој рубрици, између осталог,
најављен скуп под називом За и против Јеротића (), који организују
КОВ из Вршца и Ars libri.
На овом сајту најављене су и нова издања дела Владете Јеротића.
Најзначајније је објављивање Првог кола Одабраних дела, у
десет књига, које Ars libri остварује у саиздаваштву са Српском
православном црквом и са благословом и уводним словом патријарха
српског господина Павла.
Све књиге Владете Јеротића, као и најављене, могу се, уз посебне
погодности чланова Клуба
читалаца Ars libri, наручити и овим путем, а на сајту су наведени
и други начини куповине.
На овом сајту се налази и електронска адреса Владете Јеротића,
тако да посетици имају могућност непосредног контакта, као и рубрика
Питајте Владету Јеротића, чиме се пружа прилика да се посебно
квалитетна питања са одговорима нађу у новој књизи питања и одговора
која је у припреми (http://www.arslibri.co.yu/autori/jerotic.html).
Православни пастирско саветодавни центар
 Поред
овога, у оквиру сајта Православног пастирско саветодавног центра
(http://www.ppsc.spc.yu/)
налазе подаци о Јеротићу као њиховом сараднику, као и неки изводи
из његових најновијих књига, преведени
на енглески језик. Овакво представљање Јеротића, изводима из
књиге 50 питања и 50 одговора из хришћанске психотерапеутске
праксе налази се и на неким другим сајтовима, који су као извор
користили фељтон из београдског дневног листа «Блиц», штампан током
јула-августа 2000.
Електронске књижаре
Име Владете Јеротића као аутора бројних и врло тражених савремених
издања, налази се, наравно, и на сајтовима највећих домаћих дистрибутера
књига, какви су knjizara.com,
stubovi kulture, plato,
и други а који нуде појединачна издања на продају. Посебно треба
истаћи сајт knjizara.com, који често доноси и преглед новинских
чланака који се односе на дело В. Јеротића.
Као једну од недовољности што се тиче Јеротићевог електронског
представљања наводимо мали број прилога на страним језицима, посебно
енглеском, а што остаје посао који би, уз иновирање наведених сајтова,
требало обавити у предстојећем временском периоду.
 Модел
за углед
Пише:
Сања Козакевић
 Новосадски
"Артмагазин" својом концепцијом и извођењем јесте модел
квалитетног виртуелног представљања уметничких професија и заједница.
"Артмагазин" као on-line часопис, посвећен
савременој ликовној уметности, презентује на Интернету југословенској
и иностраној публици ликовну сцену Новог Сада и Сремских Карловаца.
Премијерно је на Интернету представљен маја 1997. године и налази
се на адреси www.artmagazin.co.yu.
Од тада па до данас, сваке године добија признање редакције часописа
PC PRESS као један од 50
најбољих сајтова у Југославији. Према америчком сервису Аlеxа,
Артмагазин се налази на листи 200 најпосећенијих српских сајтова.
У просеку има 5.000 посета месечно са 13.500 прегледаних страна.
Ово наше електронско првенче из области културних и уметничких
догађања ажурира се месечно и тематски је подељено на седам великих
области: YU
Арт Адресар, Насловну страну, Вести,
Изложбе,
Галерије,
Интервју
и Портфолио.
Рубрике садрже опште информације, затим новости, најаве будућих
догађања, али и теме за размишљање и дискусију. Ова категорија уводи
часопис у свет праве мултимедије и интерактивне комуникације на
релацији посетилац сајта-часопис.
YU Арт
Адресар, капитални пројекат аутора овог сајта, представља адресар
ликовних и примењених уметника и дизајнера Југославије. Садржи контакт
податке о више од 2.500 уметника који су груписани према азбучном
редоследу, тако да се лако може доћи до жељене информације.
На насловној страни часописа издвојени су текстови који обрађују
најновија културна дешавања на новосадској и карловачкој ликовној
сцени, затим су понуђени линкови преко којих је могуће претражити
архиву Артмагазина, квалитетне YU арт сајтове, интересантне наслове
са Аmazon.com-а у избору редакције
часописа, а дата је и посебна опција: могућност учествовања у Дискусионој
групи.
На уводном екрану од поменутих линкова на Интернет презентацију
неких југословенских уметника, које је редакција овог часописа издвојила
као значајније, могу се наћи сајтови: Живка
Грозданића (Вршац), Александра
Блатника (Ниш), Павла
Јовановића (Нови Сад) и Олге
Јанчић (Београд).
У интерактивном делу часописа, дакле, у оквиру Дискусионе
групе љубитељи уметности могу дати прилоге разним темама а у
последњем броју часописа теми: "Шта је интернет уметност?" (А.
Маћашев, М.
Стојић, Д.
Стојовић, С.
Павићевић, А.
Тишма, Д.
Маринковић) или прочитати шта други о овој теми мисле. Модератор
је Андреј Тишма, један од наших водећих ликовних критичара. Овде
свакако треба нагласити да је овај интерактивни део преведен на
енглески за иностране посетиоце сајта и можемо рећи да је према
досадашњем искуству био веома посећен.
Од осталих садржаја одређени значај за културна дешавања обрађеног
региона представља Архива
Артмагазина са више од 200 текстова из претходних бројева насталих
у периоду од четири године постојања часописа. Ово су уједно и једини
документи арт догађања у Новом Саду на Интернету. Најчешће теме
су: прикази изложби слика, цртежа, фотографија, скулптура, (ауторских,
групних, међународних), интернационални симпозијуми, уметнички јубилеји
итд.
Комплетан преглед ликовних догађања у Новом Саду и Сремским Карловцима
представљен је у опцији Изложбе. Посетиоцима сајта понуђено је двадесет
и шест галеријских простора са основним информацијама о актуелним
изложбама као и терминима њиховог трајања Путем хиперлинка корисницима
су лако доступни и подаци о самим галеријама.
Простори у којима се прати изложбена активност Новог Сада и Сремских
Карловаца представљени су у опцији Галерије. У овој рубрици, која
обухвата једну страницу часописа, дати су двадест и осам мањих екрана
- фотографије самих простора - што је организовано да чине линк
ка детаљнијој презентацији тих галерија. За сваку галерију дати
су основани подаци (адреса, радно време, телефон, особа за контакт)
а за неке и пропратни текст о историјату установе, уметничком фонду,
изложбама, организацији и др. Посебна пажња посвећена је Галерији
Матице српске, најбогатијем уметничком музеју српске уметности
новијег доба и Спомен-збирци
Павла Бељанског, галерији са антологијским делима српске ликовне
уметности прве половине XX века.
У сегменту Интервју
посетиоцима сајта су доступни разговори са домаћим и страним уметницима,
ликовним критичарима, теоретичарима и историчарима уметности у пуном
обиму. Од тренутно понуђених издвојили бисмо интервју са Едвардом
Луси Смитом, једним од најцењенијих светских аутора и истраживача
у областима ликовних уметности. У последње време господин Смит проучава
специфичности уметничких појава оних култура које су се у западним
земљама досад сматрале периферним.
Још један интерактивни одељак часописа, Портфолио,
пружа посетиоцима сајта прилику да активно размењују коментаре о
делима и уметницима представљеним у овој опцији. Уметници и дела
организовани су према следећим областима: сликарство, цртеж, таписерија,
фотографија, наива, мултимедија, графика, перформанс, mail-art,
скулптура, објекти и инсталације. Овако добијени коментари се затим
објављују на страни оног уметника на којег се односи коментар.
Поред мноштва садржаја који се могу наћи у овом електронском издању
препоручили бисмо опцију Линкови,
која нуди брзу претрагу занимљивих Арт сајтова који се баве искуствима
савремене ликовне уметности како код нас тако и у свету. Да поменемо
само неке: Академија ликовних уметности у Новом Саду, ликовни одсек
- прва интернет изложба
једне завршне године (генерација 1998), ФОТОграм
- први on-line часопис за фотографију у Југославији, Спарк
је web издање арт магазина универзитета у Кембриџу (Велика Британија),
Галерија савремене уметности
у Нишу, web издање часописа
који је посвећен футуризму (Рим, Италија) и др.
У сегменту Вести
редовно се ажурирају текстови о новим садржајима уз већ постојеће
из раније објављених информација.
Презентација електронског on-line часописа Артмагазин одлично је
пројектована, прегледна је и нуди брзу и квалитетну претрагу, а
како је све повезано многобројним линковима и хиперлинковима, проналажење
записа веома је једноставно. Графичка решења часописа су коректна.
Када овоме додамо освежавајуће деловање ликовних прилога слика,
цртежа и фотографија, можемо комотно рећи да је укупно ликовно решење
часописа врло прихватљиво, за разлику од многих сајтова.
Са становишта презентовања поменутих области овај часопис представља
прави израз како њиховог задовољења, тако и њиховог увођења на електронску
сцену која је постала део технолошког живота савременог човека.
С тога је сасвим јасна неопходност постојања оваквог часописа који
нас кроз свет електронике уводи у свет уметности и дешавања везана
за њега.
Сања Козакевић
www.azbukum.org.yu
Историјат
У јесен 1995. године
у Новом Саду основан је Центар за српски језик и културу, Азбукум.
Жеља оснивача била је да се људима широм света, који имају потребу
да науче наш језик или сазнају нешто више о нашој култури, изађе
у сусрет професионално организованим едукативним програмима. Тако
је основан први и до сада једини едукативни центар оваквог типа
у Југоисточној Европи.
Атрактивност едукативних
садржаја, као и временом стечено поверење у квалитет услуга Азбукума
привлачи различите полазнике: слависте, историчаре, етнологе, новинаре,
дипломате, антропологе, али и људе нашег порекла и авантуристе духом.
На овај начин Азбукум је постао својеврстан каталог контаката и
зборник најразноврснијих преплета големог броја људи из свих крајева
света који се на неки начин интересују за нас.
Азбукум сачињавају
Савет Центра
и многобројни предавачи. Савет даје сугестије везане за избор тема
и садржаја културолошких курсева, односно смернице у ком правцу
и на који начин би се одређени лингвстички пројекти могли остварити.
Предавачи српског су особито обучени за рад са странцима и осим
предавања раде на креацији наставних материјала. Културолошке
курсеве, по позиву, предају специјалисти за одређене области
(етнологију, уметност, књижевност, историју). Углавном су то људи
који раде на Универзитетима у Београду и Новом Саду или чланови
Српске академије наука и уметности, Матице српске и других институција
културе широм земље.
Реализацију својих
програма Азбукум је отпочео летњим курсевима. Данас је понуда знатно
шира - зимски (јануар/фебруар) и летњи (јули/август) програми употпуњени
су течајевима који се могу организовати на појединачан или групни
захтев током целе године и то не само у Новом Саду већ и у Београду.
Током шест година рада курсеве у Азбукуму похађало је преко четири
стотине људи из више од тридесет земаља света. Успешна и плодоносна
сарадња остварена је са многобројним институцијама, превасходно
универзитетима. Поменимо лингвистичку катерду Беркели универзитета
из Калифорније, бројне славистичке катедре у Пољској, одсеке за
словенске књижевности и језике из Бугарске, Румуније, Литваније,
Русије, Одсек за антропологију из Токија, те катедре за модерну
историју универзитета из Лондона, Кембриџа и Торонта.
Делатности
Азбукума повезују неколико области. На првом месту су осмишљавање
и реализовање едукативних програма у виду класичних курсева из језика
и културе (у самом Центру) или дописних курсева српског језика (путем
Интернета). Област бављења српским језиком као страним представља
ништа мање важну делатност великог тима предавача. Они марљиво прикупљају
и обрађују грађу сакупљену током многобраојних сати наставе и на
тај начин усавршавају методичкие приступе предавању српског, и припремају
наставне материјале из којих се српски учи. До сада су објављена
два уџбеника групе аутора: "Учимо српски 1" и "Учимо српски 2" (са
касетама или ЦД-ом). Издата је и књига проф. др Вере Васић: "Основи
граматике српског језика" чије друго, допуњено и унешто измењено
издање треба да се појави до краја овог лета.
Пажљиво праћење искустава
лектора српског језика у иностранству - њихових потреба, дилема,
али и корисних решења у раду - такође представља једну од делатности
Центра. Лектори из иностранства се позивају на сарадњу и дружење
са предавачима у земљи и то на обострану корист и задовољство. У
жељи да допринесе успешнијој популаризацији српског језика у свету,
Азбукум својим полазницима нуди стипендије.
Оне се додељују два пута годишње (за зимске и летње програме) у
три категорије: предавача српског језика са неке од славистичких
катедри у свету, за најбољег студента српског и за особу српског
порекла. Одлуку о додели стипендија доноси Савет Центра.
Осим поменутих ангажмана,
Азбукум повремено организује различите врста семинара, предавања,
трибина или изложби на којима се презентују размишљања и откривања,
како реномираних стручњака, тако и младих истраживача из света којима
српска културна баштина представља осу истраживања.
У оквиру своје Интернет
презентације, од прошлог пролећа Азбукум је покренуо Магазин
за српску културу
где се популарно
писаним текстовима осветљавају занимљиви људи и догађаји нашег културолошког
простора.
Структура
едукативних програма
заснива се на курсевима српског језика (од почетног до високог,
специјалистичког нивоа) и курсевима из културе Срба (уметност, књижевност,
истирија, етнологија и религија). Дужина студијског боравка у Азбукуму
варира од једне до више десетина недеља што свакако зависи од могућности
и потреба полазника. Такође су и интензитет наставе као и комбинација
курсева током одређеног периода условљени интересовањима самог студента.
Флексибилност са којом Азбукум одговара на потребе својих клијената
представља једну од основних карактеристика делатности Центра. Професионализам
при организовању разлижитих садржаја, те срдачан и пријатељски однос
према студентима, учинио је да се многи полазници враћају у Азбукум,
а о својим утисцима током боравка у Центру, причају са усхићењем.
Дописни
курсеви -
Пратећи потребе
својих полазника, тим стручњака у Азбукуму започео је рад на креирању
дописних курсева који студентима, након одслушаног курса из језика,
омогућавају наставак рада и даље усавршавање по повратку својој
кући. Пре нешто више од годину дана започета је израда софтвера
за учење српског
језика путем Интернета
намењеног особама које никада нису похађале курсеве у Азбукуму и
тренутно нису у могућности да дођу у Југославију. Пројекат је прошао
фазу тестирања и већ први студенти на различитим крајевима света
уче српски уз помоћ Азбукумовог Он лине курса.
Понуда центра Азбукум
се не завршава само организовањем различитих курсева, већ и пратећих
садржаја потребних полазницима када се нађу у новој средини: трансфери
са/до аеродрома, смештај,
додатни програми (екскурзије, посете музејима, галеријама, концертима,
дружења, спортске активности, итд.).
На Скупу "Срби и други"
одржаном у Матици српској јула прошле године поводом јубилеја пет
година рада Азбукума, др Марија Клеут је у име домаћина Скупа, поздравила
зближавање једне "старе даме"- Матице српске и "младог чеда" - Азбукума.
Том је приликом истакла да пуно наде може да се положи у свест и
искрена стремљења младих који овакве центре покрећу. Представити
своју културу и језик другима тако да им постану разумљивији и ближи
представрља циљ свакога сарадника Азбукума. Жеља им је уједно да,
имајући пред собом за узоре најзначaјније личности и дела српске
културе и духовности, овај центар очувају и унапреде. Остварење
ових стремљења свакако ће захтевати много времена, улагања и пажње,
као и неисцрпне воље и енергије, али су напори оправдани све док
се дело развија у још бољи, функционалнији и кориснији систем.
Наташа Добромиров
контакт
Традиција
на модеран начин
Пише: Братислав Пејовић
У
оквиру великог и амбициозно замишљеног издавачког културолошког
пројекта "Растко" своје место су нашла и издања и публикације које
каткад на узбудљив начин сведоче о нашој прошлости и положају српске
културе у ширем цивилизацијском контексту
На електронској адреси www.rastko.rs
налази се "Пројекат Растко - библиотека српске културе на Интернету",
један од најбољих сајтова који представља српску духовност и културу.
Добро опремљен, лепо дизајниран, информативан, садржајан, евидентно
настао из љубави, "Растко", чији је иницијатор Зоран Стефановић
(ЈАНУС), по свему се може мерити са сличним иностраним пројектима,
а на њему су заступљена квалитетна дела и аутори из области науке,
елитне и поп културе, музике, филозофије итд . Између осталог, на
сајту су оформљене библиотеке посвећене Владети Јеротићу и Милораду
Павићу, на њему се појавио и зборник "Чудо у словенским културама"
(издање "Апис", Нови Сад, и Научно друштво за словенске уметности
и културе, Београд), док је најављен нови број годишњака "Кодови
словенске културе" ("Clio") тематски посвећен бојама у народној
култури Словена. Приређивач ова два зборника је Др Дејан Ајдачић,
управник "Пројекта Растко" и оснивач и уредник сајта "Словенска
капија".
"Зборник ‘Чудо у словенским културама’ садржи 27 прилога аутора
из Бугарске, Грчке, Италије, Македоније, Немачке, Пољске, Русије,
САД, Србије и Украјине и различитих специјалности - из лингвистике,
историје, етнологије, фолклористике, књижевне историје", објашњава
др Ајдачић. "У књизи је приказано поимање чуда у различитим словенским
културама и то од порекла и првобитног значења речи чудо, преко
народне културе, хришћанског погледа на свет, до савремених књижевних
и уметничких дела, веровања и појава. Код нас постоји словенофилија
без покрића, која није утемељена на познавању словенских култура
и народа. Ми, на пример, веома често говоримо о Русима као нама
изразито блиском народу, а изузетно мало познајемо њихове свеце,
веровања, културу, итд. Радови које сада публикујемо показују, међутим,
да међу словенским културама постоје и велике сличности, али и не
мале разлике. Зборник, дакле, има и тај задатак да упозна читаоце
с ауторима и делима других словенских култура."
Између осталих, у овој књизи су присутни следећи аутори:
Александар Лома ("Порекло и изворно значења словенске речи чудо"),
Татјана Агапкина ("Шта се догађа чудесне ноћи"), Рачко Попов ("Природна
чуда у народним веровањима Бугара"), Вихра Баева ("Чудо као лични
мит"). Ајдачић је свој прилог насловио као "Чудесно исцељење опседнутих",
и о њему он каже: "У избору између лечења и насиља границе нису
чврсте и често се под окриљем добрих намера или доиста добрих жеља
да се појединац врати у заједницу изводе врло окрутне ствари као
што се и насиље каткад прикрива исцелитељским разлозима".
 Шести
број међународног часописа "Кодови словенске културе" још увек је
у припреми. "Сваки годишњак обрађује посебну, унапред најављену
тему", вели Ајдачић. "До сада је већ педесетак аутора објављивало
радове у ‘Кодовима’, а часопис је одлично прихваћен у славистичким
круговима.
Значај ове периодике је у томе што се у временима
поновно наглашеног интересовања за националне вредности и специфичности,
као и уопште духовност, бави истраживањима из области фолклористике,
етнолингвистике и етносемиотике, етимологије, балканистике али и,
шире, индоевропеистике. Часопис је почео да излази 1996. године,
а сви текстови се штампају на српском и руском језику. До сада су
објављене свеске о биљкама, храни и пићу, свадби и деловима тела.
У свакој свесци је публикован и резиме свих текстова на енглеском
језику.
Пројекат "Растко" је независни, непрофитни сајт, постављен
је на Интернет 1997. године, прво у оквиру електронске презентације
часописа "Књижевна реч", а од 1998. као самостално издање. Комплетна
екипа ради волонтерски. У међувремену, Пројекат се проширио и на
издања других средина, па су укључени издавачи с Цетиња, из Грачанице
и Пећи, па и иностранства, рецимо из Румуније... Ову интернационализацију
Ајдачић објашњава на следећи начин: "Желимо да покажемо да постоје
вредности наше културе које могу комуницирати са светом. Људи се
сада мрште кад им поменете нешто словенско, а многи се данас чак
и стиде што су Балканци. То није нова појава, али је сада нарочито
изражена. Разлоге ваља тражити у свему што нам се дешавало током
последјних година, али и у инструментализацији културе. Људи су,
наиме, затрпавани кичем, као културни садржаји су им нуђени наступи
руских армијских хорова и слично, уместо да су им приказана дела
тамошњих значајних уметника и писаца. Ускоро ћемо покренути још
једно електронско издање - "Растков гласник", с намером да публикујемо
текстове из културе који нису везани за пројекат "Растко", а баве
се присуством српске културе на страним сајтовима. Оформићемо и
сталну групу аутора који ће говорити о српској култури".
Оснивач сајта Зоран Стефановић смислио је термин "Техноглагољаш"
којим означава људе који стоје иза овог сајта. На питање да ли је
то нека нова врста Срба и да ли себе сматра техноглагољашем, др
Ајдачић уз осмех одговара: "Трудим се да будем... Глагољица је прво
словенско писмо и њен спој с модерним ми се допада. Уједно мислим
и да то јесте нови Србин, онај који зна вредност технологије, технички
је образован, а цени и воли културу. У тој кованици је присустан
позитиван фанатизам и он је леп спој традиције и модерног".
Братислав Пејовић
контакт
|
Азбукум
- Центар за српски језик и културу
Традиција
на модеран начин
Азбукум
