Завичајни музеј
у Херцег-Новом

Фотографија: Воислав Булатовић

Историјат музеја

фото: Драган Пјешивац

Зграда музеја је задужбина Мирка Комненовића, завјештана граду тестаментом из 1940. године са жељом да у кући буде "градски Музеј".

Мирко Комненовић је рођен 21. 09. 1870. године у Херцег Новом. Основну школу је завршио у Котору, а трговачку академију у Марибору. Дипломирао је на школи страних језика у Chateu de Luceus у Швајцарској. Поред матерњег српског, говорио је руски, француски, њемачки и италијански језик. Био је оснивач и дугогодишњи управник Српске кредитне задруге у Херцег-Новом и Српске соколске жупе на Приморју. За вријеме балканских ратова (1912-1913 год.) бавио се пропагандним и обавјештајним радом у корист Србије и Црне Горе против Аустро-Угарске.

Мирко Комненовић

За вријеме I свјетског рата био је без судске одлуке затворен у злогласном логору Мамула. Послије пребацивања у Србију, организује у Русији добровољце за српску војску на солунском фронту. 1919. се враћа у Југославију. 1923. и 1925. биран је за посланика Боке Которске у Народној скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1930. је постављен за предсједника општине Херцег-Нови. Годишњу накнаду за обављање тог посла је поклонио за електрификацију града. 1935. године је трећи пут изабран за посланика у Народној скупштини краљевине Југославије.

Био је министар за социјалну политику и народно здравље. Умро је у Херцег-Новом 28. 03. 1941., пред сам напад нацистичке Њемачке на Југославију. Одликован је југословенским орденима Белог Орла са мачевима, Светог Саве I и III степена и југословенском круном IV степена; руским: Светог Владимира IV степена, Светог Станислава V степена и Свете Ане II степена, француском Легијом части и чехословачким Официрским револуционарним крстом.

Грб породице Комненовић

Тестаментом из 1940. године Мирко Комненовић своју кућу завјештава народу, са жељом да та задужбина буде "Градски музеј", да се на њој постави спомен плоча са ћириличним натписом "МИРКО И ОЛГА КОМНЕНОВИЋ - НАРОДУ", а да од прихода тог музеја задужбинска управа даје "припомоћи херцегновској сирочади без разлике вјере" и да "српски барјак, који се налази у реченој мојој стоној кући у њој свакако и остане на вјечита времена и то као и сада на видном мјесту". 1949. године се оснива Народни музеј Херцег-Новог, а 1953. године је свечано отворен у кући Мирка Комненовића. Касније мијења име у Завичајни музеј Херцег-Нови. Од 1966. године у склопу Завичајног музеја дјелује умјетничка галерија "Јосип-Бепо Бенковић".

Олга Комненовић

У саставу Завичајног музеја налази се и ботаничка збирка са више од 100 одабраних врста медитеранског и суптропског биља, на површини од cca 1.000 м² која је формирана у парковском стилу. Богатство биљног материјала, поред осталих, чине бројне врсте палми, агава, кактуса и алоја, које својим бизарним формама хабитуса, љепотом и разноликошћу боје цвијета оживљавају амбијент у свим годишњим добима. Ту су, затим, разне врсте пењачица, питоспорума, приморских борова, мимоза, камелија, магнолија, анђеоских труба и миришљавих и љековитих медитеранских трава.

Кућа Мирка Комненовића је грађена крајем XVIII вијека у каснобарокном стилу. Изглед зграде је мијењан у XIX вијеку псеудобарокним доградњама и проширењима. На оригиналним вратима у приземљу постоје бајонетом урезана имена руских војника из 1807. - из времена Наполеонових ратова.
Зграда је дјелимично санирана 1979, 1994. и 1996. и 2001. године.