Цркве Крупња [Главни индекс]

Црква Светог Вазнесења Господњег у Крупњу (1842. година) Историјат - Архитектура - Ризница

Црква Св. Вазнесења Господњег пре обнове

Присједињењем Крупња и Рађевине Кнежевини Србији, и

истеривањем Турака из Крупња 1834. године, Крупањ постаје слободно место. Поред малобројних житеља, њега насељавају све више трговци и занатлије тако да његовим убрзаним развојем ничу многе установе.

Крупњани су прво 1837. године отворили школу,³³ затим 1839. године основали Примиритељни суд, а онда су одлучили да подигну цркву у самој вароши.³⁴ Разлог томе јесте што је Крупањ имао своју цркву и гробље у Добром Потоку, сад кад су Турци истерани, у вароши остаје њихова џамија, па је било важно тада подићи храм Божији као симбол православља и слободе.

Место за цркву поклонио је председник Примиритељног суда Мића Јевтић, а црква је саграђена 1842. године.³⁵ Ево шта нам говори први статистички преглед о Крупњу за 1844. годину: „Крупањ, варош са 67 кућа и 236 душа. Овде је примиритељни суд и саставља једну општину са Толисавцем, Бањевцем. Кржавом и Липеновићем. Има школу и цркву парохијалну.³⁶

Цртеж Крупањске цркве из 1859. године Феликс Каниц

Ова друга крупањска црква посвећена ј е Светом Вазнесењу Господњем. То је једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом и четвртастим плитким избоченим певничким просторима на јужном и северном зиду. Озидана је комбинацијом ломњеног камена и сиге и није засвођена. Омалтерисана је и окречена споља и изнутра. На фасади нема никаквих украса, сем што се изнад западних врата у полукружном удубљењу налазила храмовна икона. Црква има пет прозора на којима се налазе решетке од кованог гвожђа и двоја улазних врата - са запада и севера. Кров је некада био висок, покривен шиндром - у новије време покривена је земљаним црепом.

У самом храму, часна трпеза је од тесаног камена, а иконостас дрвена преграда на којем је неколико парчади дуборезне чипке. Икона нема. Храм је поплочан циглом, а у кружној мермерној плочи - амвону, налази се уклесана шестокрака звезда и година обнове 1855.³⁷

Уз јужну страну цркве налазе се ктиторски и свештенички гробови а до ових мање гробље изгинулих 1914. године и 1941. године. На северној страни цркве налази се плоча на којој је забележено да је 1904. године ову цркву посетио Њ. В. Краљ Петар Карађорђевић. На истој страни је и друга плоча на којој су имена изгинулих ратника 1912-1918. године.

Икона у цркви нема јер је 1953. године иконе преузео музеј у Шапцу. Од 25 икона преузетих из ове цркве данас се у Шапцу чувају само три, док о осталих двадесет и две нема трага.

Сачуване су двери из 1826. године откупљене од Добропоточке цркве.³⁸

Од црквених сасуда сачуван је путир из 1883. године. Путир је од сребра са ливеним рељефним украсима. На њему је запис:
„За своје здравље и за душу поч. мог мужа Стевана Лазића бив. учитеља приложи цркви Крупањској Анка С. Лазић, удова из Шапца 1883. године".

Црквене књиге

Триод посни, штампан у Москви 1799. године. У њему је запис „Божанствена књига глаголу триод раба божијег Милутина Петровића из села Бањевца приложи во цркви глаголи Добри Поток за вечни спомен својим родитељима месеца фебруара 1799 или 1800 године".

Пентикостар штампан у Москви 1831. године. Псалтир штампан у Београду 1836. године.

Ирмологиј штампан у Београду 1837. године.

Општи минеј, штампан у Београду 1841. године. У њему је запис: „Чију књигу минеј општи откупи га Коста Јовић из села Будишића свом дому за здравље за 120 гроша 1843 приложи цркви у Крупњу".

Обнова 1996. година

Типик, штампан у Москви 1848. године.

Антологион цветни, штампан у Москви "1848. године.

Јеванђеље, штампано у Москви 1851. године. Корице дрвене пресвучене кожом, златотиск, 44x30 цм.

Псалтир, штампан у Београду 1861. године. У њемује запис. „Овај псалтер јест мене ученика Јована Милановића из Гуњака приложи цркви крупањској 1867. године".

Обнова 1996. година

Црквени учитељ, штампан у Београду 1861. године. У њему је запис: „1871. године раб божији Маринко Иконић из Црниљева округ ваљевски приложи књигу, икону и чирак цркви крупањској за вечни спомен".

Србљак, штампан у Београду 1861. године. У њему је запис - види копију.

Минеј, штампан у Москви 1868. године, за месец фебруар. У њему је запис: „Сију књигу минеј откупи раб божији Марко Мишковић из Церове приложи цркви крупањској а за здравље своме дому 4 априла 1876 у Добром Потоку".

Двери 1826. година

Минеј, штампан у Москви 1868. године. У њему је запис:

„Сију књигу минеј откупи раб божији Јован Стакић из села Томња а приложи цркви крупањској за вечити спомен 1876 и 80 гроша чаршијски".

Минеј, штампан у Москви 1868. године. У њему је запис:

„Сију књигу минеј откупи раб божији Петар Марковић из Бањевца приложи цркви Крупањској у спомен себи и своме дому за здравље за 80 гроша 4. априла 1876 год. у Добром Потоку". И други запис - види на копији.

Требник, штампан у Москви 1873. године. Јован Буњан, Путовање поклониково, Београд 1879. године

Путир 1883. година

Никола Живковић, Историја хришћанске цркве, Београд 1880. године.

Апостол, штампан у Сарајеву 1892. године. Октоих, штампан у Сарајеву 1892. године.

Свештенослужитељи

• Свештеник Ћирко Поповић 1842-1843. године
• Свештеник Богосав Поповић 1860. године
• Свештеник Владисав Поповић 1855-1880. године
• Свештеник Сава Јовановић 1880-1927. године
• Свештеник Влада Зечевић 1927-1932. године

Ове 1996. године, друга крупањска црква је комплетно реновирана. Кровна конструкција је сва замењена новом. Кров је архитектонски поново добио првобитни изглед и покривен шиндром. Оронули зидови су стручно санирани и комплетна грађевина је учвршћена и осигурана. Трошни делови фасаде су уклоњени и остао је само камени конзервирани зид. Сви делови видљивог бетонског учвршћивача, вешто су маскирани сеченом сигом. Унутрашња адаптација храма урађена је изолацијом пода, враћање старог цигланог пода, реконструкцији иконостаса и улазних врата. Циљ овог великог обнвитељског рада два крупањска свештеника о. Јакова Живановића и о. Драгана Алимпијевића јесте враћање у комплетну функцију ове старе светиње.

Свештеник Ћирко Поповић - цртеж непознатог аутора 1843. године	Свештеник протојереј Сава Јовановић 1895. година

Извори и литература

33 Александар Ђурђев, 155 година школства у Крупњу, Билтен библиотеке, Крупањ 1992.

34 Радош Љушић, Попис пореских глава, кућа и чланова мировних судова из 1839. године, II Мешовита грађа књ. 9, Београд 1981.

35 Феликс Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века, књ. I, Београд 1985, 417: Митрополит Михајло, Српске цркве у Књажевству Србији, Београд 1874. 53.

36 Милан Јефтић. Статистички подаци о Подрињу из 1844 године, ГИА Шабац бр. 8,37.

37 Александар Ћурђев, Јубилеј старе цркве у Крупњу Православље, 619/1993.

38 Чишћење и конзервацију истих, урадио свештеник Александар Ђурђев 1991 године.

// Епархија Шабачко-Ваљевска / Цркве Крупња //
[ Актуелно | Историјат | Устројство | Владика | Светиње | Духовност | Историјска библиотека]
[ Промена писма | Мапа | Претрага | Контакт ]