Александар Ђурђев

Цркве Крупња

[Интегрално Интернет-издање]

С благословом Његовог преосвештенства
Епископа шабачко-ваљевског
Господина Лаврентија

САДРЖАЈ

• Историјски развој Крупња

Црква светог успења Пресвете Богородице
у Добром Потоку
(16. век)

• Црква светог успења Пресвете Богородице у раздобљу од 1528-1938
• Легенде о Добропоточкој цркви
• О Добропоточкој Цркви данас и њеном окружју
• Свештенослужитељи
• Архитектура и сликарство
• Црквена ризница
• Старо гробље

Црква светог вазнесења господњег у Крупњу (1842. година)

• Историјат
• Архитектура
• Ризница
• Свештенослужитељи

Спомен црква у Крупњу
Светог Вазнесења Господњег

са костурницом изгинулих ратника на Мачковом камену и околини (1932. година)

• О битци на Мачковом Камену
• Одбор и изградња цркве и костурнице
• Архитектура и сликарство

Историјски развој Крупња

Крупањ је градско насеље северозападне Србије у Рађевини чији је привредни, културни и административни центар општине. Град лежи смештен у котлини опкољен огранцима планина Борање и Јагодње као подпланинско место на 280 м надморске висине. Кроз град протичу реке Богоштица, Чађавица и Кржава чијим спајањем у центру града настаје река Ликодра. По задњем попису из 1991. године град броји 4795 становника.

Крупањ је врло старо насеље и слободно се може рећи за њега да је раскрсница историјских збивања. О његовој старости говоре нам многи археолошки и писани споменици. Случајни налаз праисторијске хумке у доњем делу града са неколико земљаних посуда са урном упућује нас на почетак тј. праисторијско доба у чије време Крупањ је био насељен.¹

У античко доба Крупањ је привлачан због рудног богатства. Из тог времена у доњем делу града су остаци римског насеља са зидовима, римском опеком и фрагментима римске керамике.² У самом центру града 1912. године пронађен је римски жртвеник посвећен богу Бахусу, а који је исте године однет у музеј Београда.³

Из средњег века доминирају стећци - надгробни споменици разасути по целом Крупњу.⁴ Међутим, средњи век за Крупањ је значајно доба процвата. Дубровчани привучени рудним богатством Крупња и Рађевине насељавају Крупањ. У Крупњу цвета занатство и трговина и ничу топионице руда поред река које протичу кроз град. У то време Дубровчани су имали у Крупњу католичку цркву којој је златар Петар Прибојевић оставио тестаментом шест дуката⁵

Из времена Дубровчана је и први писани помен имена Крупња у њиховим судским актима 1417. године. Дубровачки писари записивали су га: као Crupan, Chrupagn, а најчешће као Crupagn.⁶

У време турског освајања Деспотовине 1459. године Крупањ припада зворничком санџаку у оквиру Босанског пашалука. У Турским пописима 16. и 17. века Крупањ се помиње као рудник у коме се одржава пазар. Почетком 17. века он се помиње као кадилучки центар и касаба.⁷ У њему су тада већинско становништво чинили Срби. Из Турског пописа тога времена 1528. године једина православна црква Крупња била је у Добром Потоку уз коју су Крупљани имали и своје православно гробље

Крај 17. и почетак 18. века обележавају ратови Аустрије и Турске. Миром у Пожаревцу 1718. године северозападна Србија и Крупањ припадају аустријској власти.

Под аустријском влашћу Србија је административно била подељена на осамнаест округа - дистрикта. По Најперговом попису из 1718. године постојао је Крупањски дикстрит (Kruppanier District).⁹

Године 1784. Аустрија шаље уходе у Србију. У Крупањ шаље заставника Јована Перетића преобученог у трговца који описује Крупањ: „Варошица Крупањ Турско место са 60 лоше саграђених дрвених кућа и једне исте такве џамије...".¹⁰

Године 1788. Аустрија је поново објавила рат Турској. Аустрији је у борби против Турака пришао велики број Срба. За време овога рата у народу познатом као „Кочина крајина", одмах после пада Београда од стране принца Лаудона, Турци беже све већим надирањем аустријске војске у унутрашњост. Крупањ напушта Мехмед-ага Видајић, а октобра 1789. године у њега улази генерал Чернел и поседа га са педесет фрајкораца Оберлајтанта Вујадиновића.¹¹

И поред борбе рађеваца против Турске владавине на страни Аустрије, миром у Свиштову 1791. године Рађевина и Крупањ и даље остају под Турском влашћу.¹²

Кад је подигнут устанак под Карађорђем 1804. године, Рађевину на устанак подиже њен житељ харамбаша Ђорђе Обрадовић звани Ћурчија по занату ћурчијском који је обављао у Крупњу. У то устаничко време у Рађевини је прво ослобођен Крупањ. По његовом ослобођењу, Ћурчија оставља кнеза Крсту Игњатовића из Ликодре, за старешину, који подиже шанац изнад вароши ради сигурније одбране. На основу неких забележених сећања у близини једног шанца који се и данас зове „Шарампов", била је и кућа у којој је становао кнез Крста са сином Максимом. У овом шанцу била су два топа један трешњев, а други од туча. Тобџија је био неки Тома, а буљубаша Јован Крсмановић са сином Средојем.¹³

Године 1807. кнез Крста Игњатовић постао је војвода рађевски по наређењу Карађорђа. Исте године кнез Крста у великој битци у Крупњу одбрани га од Турака.¹⁴

Кнез Крста Игњатовић заједно са својим сином војводом Максимом Крстићем све до 1813. године бива велики бранитељ Крупња и Рађевине од Турака.¹⁵

Све до 1834. године Крупањ и Рађевина припадали су зворничком санџаку који се налазио у оквиру босанског пашалука. Захваљујући Кнезу Милошу Обреновићу 1834. године Крупањ и Рађевина присједињени су Кнежевини Србији. Исте године, у Крупњу капетан рађевски Илија Чворић истерао је из 32 турска дома све муслиманске породице у Босну.¹⁶ Међутим. Портиним хатишерифом Турски гарнизони су остали у свим утврђеним градовима. У Рађевини једини Турски утврђени град био је Соко на Соколској планини, који је представљао једину сметњу ка потпуном ослобођењу Рађевине и целог Подриња.

Године 1862. коначно су Турци исељени из Сокола, а сам Соко је срушен. У рушењу Сокола имао је велику улогу срески начелник из Крупња, капетан Петар Радојловић, који је остао велика легенда овога краја.¹⁷

Коначним одласком Турака из Рађевине, Крупањ се све више насељава занатлијама и трговцима, а потом ничу и многе установе од великог значаја за развој ове вароши до данашњих дана.

Даља историјска догађања у Србији не мимоилазе Крупањ. Српско-турски рат 1876-1878. дринско ратиште и ратна болница у Крупњу. Први светски рат битка на Дрини и крвави Мачков Камен. Други светски рат, када октобра 1941. године Крупањ бива до темеља спаљен.

Извори и литература

1 Музејска збирка Александра Ђурђева Крупањ.

2 Исти; Милутин Гарашанин, Крупањ и Рађевина у праисторијско и римско доба, Рађевина у прошлости I, Београд 1986, 105.

3 Календар Рађевац за 1912. годину, Шабац 1912, 18.

4 Археолошки споменици и налазишта у Србији, I Западна Србија, САН, Грађа књ. IX, Археолошки институт књ. 2, Београд 1953.

5 Михајло Ј. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, САН посебна издања, Одељење Д. Н. књ. 14, Београд 1955,71.

6 Момчило Спремић, Крупањ и Рађевина у средњем веку, Рађевина у прошлости I, Београд 1986, 114.

7 Хазим Шабановић, Босански пашалук, Сарајево 1982, 203;

Адем Ханџић, Два прва пописа Зворничког санџака, Сарајево 1986; Душанка Бојанић, Крупањ и Рађевина у 16. 17. веку, Рађевина у прошлости.

8 Д. Бојанић, нав. дело, 169, 177-178.

9 Споменик, II разред бр. 75, Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког мира. Београд 1948, 28.

10 Душан Пантелић, Војно-географски описи Србије пред Кочину Крајину од 1783-1784. године. Споменик, II разред бр. 64, Београд 1936; Уствари, година III бр. 15, Шабац 1960.

11 Радмила Тричковић, Шабац и његова нахија од 1740-1804, Шабац у прошлости I, Шабац 1970, 378.

12 Душан Пантелић, Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794, СКА књ. 25, Београд 1927; Александар Ђурђев, Бела Црква, Београд 1989.

13 Вук Караџић, Даница за 1828. годину, Београд 1969, 342;

Рађевац, календар за 1902. годину, Београд 1902, 26; Радослав Перовић, Грађа за историју првог српског устанка, Београд 1954,308-309; Вук Караџић, Историјски списи II, Београд 1969, 215.

14 Вук Караџић, нав дело 215; Архив Србије, Министарство просвете Ф. II Р. 47/1841.

15 Велибор Берко Савић, Прота Матеја Ненадовић, акта и писма, Београд 1984.

16 Радош Љушић, Кнежевина Србија 1830-1839, Београд 1986, 314.

17 Александар Ђурђев, Културна и спортска друштва у Крупњу 1882-1992, Ваљево 1992, 23-25.

// Епархија Шабачко-Ваљевска / Цркве Крупња //
[ Актуелно | Историјат | Устројство | Владика | Светиње | Духовност | Историјска библиотека]
[ Промена писма | Мапа | Претрага | Контакт ]