Радио Телевизија Србије • Радио Београд • Драмски програм

Зоран М. Стефановић

Словенски Орфеј, обредни случај

Дијалошка листа према верзији Радио-Београда,
режирао Зоран Рангелов
Премијерно емитовање: 26. фебруар 2002.

Радња се одвија у затвореној балканској васељени.
Доба је XIII столеће пре нашег Спаситеља, што је вероватна дезинформација.

(Тишина. Варничење. Сипљиво уздисање старица. Вода ври, ватре пуцкетају на отвореном простору. Непријатни електрични звуци и пражњења се наслућују из даљине. Опет сипљиво уздисање и преметање нечег из руке у руку. Топтање руку о хистерично тело. )

ЛАХЕСА: Збори, сестро. Збори, сестрице суђајо.

(Шум ударца и мали јаук. Накашљавање и несигурно набрајање и запевање.)

АТРОПА: Када се Орфеј, краљ трачки и лајавац словенски, жив вратио са аргонаутског лоповлука, Вериге Света, Балкан, почеле су се њихати.

ЛАХЕСА: Све је замукло.

КЛОТО: Опасно је било пустити га да се смуца Тракијом! Македонијом! Тесалијом!

АТРОПА: Њега, што би трулим својим даром с бозима да општи...

ЛАХЕСА: Праведан бес у нама сејући.

КЛОТО: Инатећи се с нама!

АТРОПА: Његове су намере...

ЛАХЕСА: ...пљување у наша ждрела...

КЛОТО: ...ал узалуд му!

АТРОПА: Судбину...

ЛАХЕСА: ...окушај...

КЛОТО: ...без зазора...

АТРОПА: ...Орфеју!

КЛОТО: Певај...

(Беба, тик крај њих, заурла од нелагодности и страха. Старице се нервозно смеју.)

АТРОПА: Звуцима нам дочарај камено небо Балкана!

ЛАХЕСА: Медне сисе још нерођене Јелене!

КЛОТО: Дан када ћеш баш ти сахранити искричави Олимп, бозима дом!

(Све стане. Тканина шушти. Старице убрзано дишу... )

АТРОПА: (Смех.) Зевс-Муњобија те воли. И поздравља. Пита: сећаш ли се...

ЛАХЕСА: ...Зашто си се родио?

АТРОПА: ...из утробе мајке твоје, лепе глупаче - Калиопе! Још тад смо те, голуждравог и урлајућег, опоменуле: Нека тајна коју бози знају, не буде и твоје власништво! Музика ти је довољна." А Орфеј...

(Јак урлик тек рођене бебе. Пауза.)

ЛАХЕСА: Пусти га, сестро. То се још није ни десило.

ЛАХЕСА: Нека жгепче живи.

(Вода ври, варничења се појачавају свуд по простору.)

ПРЕТАПАЊЕ

(Успорени звук фруле помешан са дечјим гласовима.)

ОРФЕЈ: Дођосмо почаст да искажемо, Бахусе. Да видиш да ти наше дужно поштовање није изостало.

ДИОНИС: То је Обреј, познат код Ахајаца као Орфеј. Принц трачки, музичар што је Аргонауте разгаљивао?

ОРФЕЈ: Колико ми је у моћи да разгалим хероје.

ДИОНИС: Јеб'о им ја матер. А шта ти је то поред тебе?

ОРФЕЈ: Моја супруга: Еуридика.

ДИОНИС: Да ли је мутава?

ЕУРИДИКА: Нисам, господару Дионисе. 

ДИОНИС: Сад видим да ниси. Скините им, децо, ту друмску прашину; као господа нек изложе молбе. Сад ми повери по шта си дошао.

ОРФЕЈ: По твоју милост, да ти служим као верно псето. Да ти будем свештеник.

ДИОНИС: Ви, Аргонаути, сте увек били Аполону уз скут, достојанствени и углађени. Чему мени долазиш?

ОРФЕЈ: Жеља ми је да се вратим крају који ме роди. Да му служим.

ДИОНИС: Нису те Фурије терале да се смуцаш по Египту и сабираш отпад њихових учења. И сад ми то доносиш овамо да ми ова чеда, моје нимфице, поквариш.

(Нимфице се смеју.)

ДИОНИС: А и глупи народ што ме лицемерно воли.

ЕУРИДИКА: Само најбоље Обреј доноси, господару Дионисе, народ да просвети, а теби славу да обасја.

ДИОНИС: Ипак штета што ниси мутава. Напојте их, мучно је с трезнима разговарати.
Да ли још свираш?

ОРФЕЈ: Да.

ДИОНИС: И још кротиш животиње свирком?

ОРФЕЈ: Кад ме је воља.

(У еху се чује лира.)

САТИР: Млад си, али добар... А ти не само што ми свирком утробу милином обливаш, него ваљда и извешће ми доносиш? Јамачно пролазисте и кроз Олимп - гнездо од Зевса свито за родбину ми часну.

ЕУРИДИКА: Јесмо. Али не би се, господару, могло рећи да ти је родбина...

(Орфеј је нагло прекида.)

ОРФЕЈ: Тачно је да освећени Олимп посетисмо. Кратко, али милостиво.

ДИОНИС: Но, помињем ли се по каквом добру тамо? Срећу ли ми зажеле отац-Зевс, маћеха мила - кравоока Хера? Или посестриме моје: Атина, Афродита, Артемида, а ти, пак, заборави да ми пренесеш медне им речи?

ОРФЕЈ: Сви те цене и воле. Али, авај, накратко ти личност разговором частисмо, те и заборавих шта да те известим...

ДИОНИС: Пожељно је онда и измислити, само да мене, бога-јуношу, не цвељаш. Но, небитним вас више нећу притискати, лабудићи моји. Ко да и не знам којим ме већ љубавима родбина части, ко што је већ и ред. А понајвише горди и драги брат, Аполон-Фојб, укуса истанчанога. попијте ово.

(Наздрављају. Испијају. Смех )

ПРЕТАПАЊЕ

(Звук лире прожима целу сцену.)

ЗЕВС: Треба ли да ишчекујем речи ти
беса и горчине, сине мој?
Или ћеш милостиво дати до знања
оцу сенилном праведни свој бес?

АПОЛОН: Зар увек сумњаш у срећу рода?

ЗЕВС: Аполоне, или збори,
или ће Хефајст збор челиком
из ждрела чупати...

АПОЛОН: Моја оданост завет ти је, оче.

ЗЕВС: Одано ми подговараш децу?
Одано буниш Тракију?
Одано мутиш Македонију?
Одано оружаш Трибалију?
Егеја бруји црвљивим језицима,
змијско дете!
Збори, али да будем убеђен!

АПОЛОН: Шта, а да ти то већ не знаш?

ЗЕВС: Синове су речи навек нове. Признај.

АПОЛОН: Шта? Да спремам челик и сплетку
против милог ти сина, Бахуса?
Диониса, сељака упитог,
што га женскадија воли?

ЗЕВС: Па, спремаш ли?

АПОЛОН: Челик и сплетку? Спремам.

ЗЕВС: Шта ти јуноша Бахус скриви
те му опачине небратски спремаш?
Можда је поштовање младац
дрско заборавио спрам брата,
моћнијега и старијега?
Или си, златокоси боже,
ојађен пажњом којом јуношу
незахвални Балкан части?

АПОЛОН: Јебл'а га пажња!!! Не може Фојб бити љубоморан на пијане глодаре!!!

ЗЕВС: Чиме ћеш се оправдати
ако не љубомором, мишји боже?
Сујета те тера да оружаш
војске невиђене против Диониса,
не би ли му се русе главе дочепао...

АПОЛОН: То је зарад твога и нашег добра, оче!

ЗЕВС: Јаче би тукло очево срце
кад твоја скрб не би била
иза леђа стварана...

АПОЛОН: Брзе ми припреме беху,
јер ти је син-несин Дионис
љубав варварску већ себи освојио!
На побуну спрема накот словенски:
Трачане, Трибале, Македонце
и Пелазге пресвете,
само да би ти трона померио!
А накот хеленски: Данајце, Јоњане, Дорце,
придобит' ће већ лако и узбунит',
сврхом да се нама, Олимпљанима,
крви напије!

ЗЕВС: Али ни ти миран не сеђаше...
Војске диже, шпијунима ровари,
Фојб-редољубни, не би ли трусном Балкану
огадио премилелог Бахуса.
А Орфеј, песник, главни му је бодеж.
Послао га је, чедног, Дионису,
да му свештеником верним буде,
а да и не зна да му је у ум безазлени
усађена намера да баш он Бахуса сруши
као освету за Аполонов понос.
Али чему све то?
Побуне, црње и грђе, кршио сам и пре,
а камоли не бих младу пијаницу - Диониса.
Али, шта тебе тера да пламтиш, драги мој?

АПОЛОН: (Хистерично.) Зато што сви бејасте слепци
кад се псетанце родило,
те га са твог бедра
сви к срцима својим ставише!
И онда је копиле осетило простор
да своју алавост на туђ рачун сити!

ЗЕВС: Оптужујеш ли ме да сам одвише
љубави дао својој крви и месу?

АПОЛОН: Ти ваљда знаш шта радиш, муњобијо.
Но, веруј да моћном бићу попут мене
радовање није подвијати реп.
Сваке зиме делфско пророчиште
напуштати да би се скоројевић
три месеца на туђем, мојем, ширио!
Дионис више Делфа неће видети,
за то вам ја жучан стојим.
похвалићеш мене, правог сина ти,
кад ти уручим русу главу ону
која на те крену са пјаном сељадијом.

ЗБОР: Аполону-Фојбу до реда је навек.
Лепота у стабилности почива.
Револуције затирати крвљу у корену
не би ли поредак при мисији осто!

ЗЕВС: Страх те је, сине.
Суђено је да младо и витално
узме своје место силом,
како и ја дођох, против оца ми.
Можда би да ти се јуноша с пута уклони,
или да ти ја предам трон, са смешком,
не би л' се утроба сујетна смирила...
А онда ће и свемир лакше дисати
ако Аполон гордољубни мудро завлада.

АПОЛОН: И свемир ће лакше дисати
ако ја мудро завладам.

Зар увек сумњаш у срећу рода, Зевсе?

Хајде, оче, пиши, пиши:
Ми, Зевс, свету господар, размотрисмо спор драгих нам потомака, Аполона и Диониса. Закључак: ослабила је послушност целокупне природе. Поздрављамо настојања сина Аполона да се ред поврати при чему је наш благослов дарован.
Поредак се не може успоставити како треба док се Вериге-што-свет-држе, Балкан, не причврсте. А нарочито не ако се од локалних сорти не направе бића.
Страх нашег сина Диониса је неоправдан, а било би добро да не буде и штетан. Питање Делфа и Орфеја леже на овлашћеном, то јест - на Аполону-Фојбу.

(Звук воде са потока, електронски обрађен.)

ЕУРИДИКА: Трудна сам.

ОРФЕЈ: Па?

ЕУРИДИКА: Женско је.

ОРФЕЈ: Нека је мајка-Хера благослови.

ЕУРИДИКА: Благословљена нека ти је глупост која нас је у неизвесност увалила. Чији си ти, у ствари? Аполонов? Дионисов? Свој? Луд си. Власт нећеш отети, ако ти је то намера...

ОРФЕЈ: Мислиш да има потребе да отимам? Ионако је дошло време да гамад моћна плати за опачине. А онда ћу ја те опачине исправљати!

ЕУРИДИКА: Не лај! Бићеш чут!

(Он се смеје и лагано се удаљава. Она виче за њим.)

ЕУРИДИКА: Мислиш да ћеш једини преживети? Да у њиховој игри ти можеш богове зајебати? Коју награду очекујеш? Бесмртност?! Власт?! Квазаре и супернове?!?

(Звук вергла.)

ДИОНИС: Његова светост Загреј-Сабазиос, Доносилац Живота и Мрзитељ Смрти ноћас свима вама поново даје прилику да патите због његове обредне смрти, напијате се његове топле крви и стрепите да ли ће он и живот поново васкрснути. Велика новост је да ће Орфеј, Господар трачки и Просветитељ словенски, имати ноћас улогу главног свештеника, Кољача светог јарца. Девојчице испод дванаест година нису пожељне, а места се резервишу на бројеве храма или електронском поштом....

ПРЕТАПАЊЕ

ОРФЕЈ: Можда је прерано?

ДИОНИС: Ако ти је већ ово суђено онда немој бити сажаљив.

ОРФЕЈ: Хоће ли нам се опростити ово?

ОРФЕЈ: Цркни, боже-Бахусе!!!

(Злогласници кидишу на јарца кидајући му удове. Њихово цвиљење и режање, попут Паса Смрти, облива простор. Понеко имитира јарчје вречање. Крв и комади меса се гњецкаво и шљапкаво развлаче кроз руке. )

ОРФЕЈ: Убили смо га! Ми смо Дионисове убице!!!

(Почиње нарицање и бусање у груди. Пева се хистерично и неразумљиво, бунца. Орфеј вришти у бесу.)

ОРФЕЈ: Дај Падалицу! Нека нам говори виђења!!!

(Гомила понавља његове речи.)

ОРФЕЈ: Пробуди се, сестро, потребна си нам.

(Падалица бунца. )

ОРФЕЈ: Прорекни већ, сестро, не устала дабогда.

(Падалица неземаљским тоном изриче своју опомену.)

ПАДАЛИЦА: Сива страна... Сива страна моћи нас је походила... Усне су нам суве... Крв нам сише студен што долази... Боже, млади боже, не издај нас данас! ... Ако више из срца не чујем ти глас, све живо ће због нас грешних рађања бити лишено! Од сад! Од сад! Од сад!!!

(Она јеца.)

ДИОНИС: Добро вам дошао, децо.

ДИОНИС: Добро си их водио. Као ја.

ОРФЕЈ: Хвала, господару Дионисе.

ДИОНИС: Ако онај ко их води не уме или неће да натера гомилу да да пуна осећања - ја не могу оживети. Да ли си знао за то?

ОРФЕЈ: Не. Први пут чујем.

ДИОНИС: Следећи пут ћеш знати.

ОРФЕЈ: Није требало да ми то спомињеш, Бахусе. Опасно је давати у руке човеку одговорност да бога заувек убије.

ДИОНИС: Са чистом намером си ми дошао, а тако ми ваљда и
служиш...

ОРФЕЈ: За разлику од воље, немарност или расејаност су често далеко ефикасније. Не бих да окајавам ако се теби шта деси због моје слабости.

ДИОНИС: Ако сам разумео, ти би радо начинио себе чвршћим но људи што су?

ОРФЕЈ: Људи су багра. Не цене музику, не цене љубав, не цене
разум.

ДИОНИС: Знам још једнога што слично тврди. (Пауза.) Али он није човек...

ЕУРИДИКА: Да, то нас и јесте твој брат Аполон научио.

ДИОНИС: Видим да си врућ, Обреју, да свет поправиш. Ослободићу те службе, те можеш отићи Аполону који већ има спремну замисао препорода. Можда ћеш му помоћи да нам што пре врати златно доба у ове сиве крајине. Али допусти овом ведром сељачини да доврши оргију, пре него што ми одеш.
Огрешење-Правичност-Очишћење! За сваку похвалу је што се на време учиш. Слободни сте.

(Жвакање, подригивање, повраћање.)

ПРЕТАПАЊЕ

АПОЛОН: Не буди алав.

ДИОНИС: Натерао си људе и богове да забораве да су Делфи били моји!

АПОЛОН: Дроге ти ваде младалачке психозе. Свуда видиш лоше намере.

ДИОНИС: Зашто си ми послао Орфеја?

АПОЛОН: Сам ти је дошао.

ДИОНИС: Не. Ти си га послао да ме обори. А каква си будала ниси ни схватио да ће нас то све срушити.

АПОЛОН: Чуј, мали је талентован и омиљен и код народа и на телевизији. Можда ти време пролази, можда ћеш умрети. А овог пута нећеш оживети, нити ће бити оног вола Персеја да ти култ установи. И не криви малога. Ако тај може да ти нашкодити онда стварно ниси ни за ...

АПОЛОН: Добро, зашто не волиш Орфеја?

ДИОНИС: Тај исти Орфеј који мисли да може да влада силама сна и буђења доноси нови страх. Озбиљно је схватио да је свештеник сам бог.

АПОЛОН: Он то ради из најбољих намера.

ДИОНИС: Знам. Тим горе. Тражим да прекинеш све акције. Демонтирај агентуре и пензиониши Орфеја...

АПОЛОН: Чек, чек, стани да забележим.

ДИОНИС: Јеби се. И распусти инвазионе трупе! За узврат добићеш Делфе заувек. А ако ме не послушаш, дигнућу сваку балканску силу, моје пијане Словене, само да зауставим времена која ће доћи!

АПОЛОН: Каква времена?

ДИОНИС: Времена у којима ће нама, боговима, месо отпадати са тела, а космос нам пити последње гутљаје свести. Времена када ће људи глумити богове, а нас нигде бити неће. И свуда ће бити мир и ред, биће рад који нас ослобађа...

(Смех.)

АПОЛОН: ... А баба да има тролу не би ишла пешке.

(Смех.)

ДИОНИС: Свака част.

АПОЛОН: Овлажила ти муниција. Нека нам отац, Зевс-муњобија пресуди! Желим да његова буде последња! Где је Зевс?

Слушај ово. "Ми, Зевс, свету господар, размотрисмо спор драгих нам потомака, Аполона и Диониса. Закључак: ослабила је послушност целокупне природе. Поздрављамо настојања сина Аполона да се ред поврати при чему је наш благослов дарован. Поредак се не може успоставити како треба док се Вериге-што-свет-држе, Балкан, не причврсте. А нарочито не ако се од локалних сорти не направе бића. Страх нашег сина Диониса је неоправдан, а било би добро да не буде и штетан. Питање Делфа и Орфеја леже на овлашћеном, то јест - на Аполону-Фојбу".
Сад је све јасно и можемо да се вратимо својим радним задацима.

ДИОНИС: Да.

(Звуци битака, рата, сукоба војски.)

ОРФЕЈ: Мисија је при крају. Балкан се већ радује новом поретку. Ред и мир ће завладати нашим душама и оне се већ спремају за благослов будућих и поновљених живота.
До сада су свету господари били: Фанес, Никс, Крон, Уран, Зевс! А шести није како су се неки надали перверзни Дионис, већ Аполон - тросвети и трослојни!
Очистимо се од сувишка страсти и блуда. Где је лек ако не тамо где је Аполон велики и где је Орфеј његов пророк, браћо Словени?

ДИОНИС: А можеш ли и мене излечити?

ОРФЕЈ: Није теби ништа. Стара си ти курва увек спремна на опачине.

(Дионис се насмеје.)

ДИОНИС: Било дана за мејдана. И управо су стигли.

(И Орфеј се насмеје. Ситуација је напета.)

ОРФЕЈ: Сећаш ли се, вински боже, кад си жгепче био и кад је Хера послала Титане белих лица да те убију? Тада си се исто овако преображавао, па и оживео после комадања. (Грохотан смех.) Овог пута тешко да ће ти се посрећити.

ДИОНИС: Вараш се. Моје време није и мој живот.

(Рафал.)

ДИОНИС: Господару Орфеје, ти... Ти си ме убио? Браво, браво! Бис!

(Рафал.)

ДИОНИС: Браво, браво! Бис!

(Више пута понавља, све тише и тише, кроз самртни ропац.)

АПОЛОН: Браво! Бис! Оштро око.

ОРФЕЈ: Добро дошао, господару Аполоне, тросветла јабуко наша, песмо аријевска и предачка.

АПОЛОН: Предивно сам вас нашао, драги. Тако, тако. Пољуби оцу Зевсу руку. Задовољан сам што је псето дочекало дан своје егзекуције.

ОРФЕЈ: Теби смо га посветили, господару.

АПОЛОН: Браво, кћери.

ОРФЕЈ: Нисам ти ја кћи, господару.

АПОЛОН: Тако ми је и моја кћер Атина једном донела ово исто срце. Само што је клипан касније оживео.

ОРФЕЈ: Бахусово срце ти је тад донела твоја сестра, а Зевсова кћер - Атина, господару!

АПОЛОН: Ти ништа не разумеш! Па, ја сам Зевс... Али Дионис разуме. (Дионису.) Јеси жив, клипане?

ДИОНИС: (Цери се у ропцу.) Још мало.

АПОЛОН: Ајде, па кад прође и то мало да те закопамо баш у Делфима, под гором Парнасом. Твој гроб крај пећине Корникион показиваћемо немачким туристима, да се сликају и јодлују! (Смех.) Нешто сам вицкаст и пун живота данас, сине... (Јодлује.)

ОРФЕЈ: Носите Бахуса на пасја гробља.

ОРФЕЈ: Уморан сам ти и сетан, господару Аполоне...

АПОЛОН: Лалај и не думај превише. И узми антидепресиве. А Делфе ћу потпуно да напустим! Недостојни су ме! (Пауза) Еј! Еј, ти, Орфеј! Дечко! Зевс жели нешто да му кажеш!

ОРФЕЈ: (Уморно) Почетак је Зевс, Зевс је и средина, у Зевсу се све завршава!

АПОЛОН: Одлично! Али зашто говориш у празно? Говори овде! Овде ми је уво.

(Орфеј стрпљиво понавља. Звони мобилни.)

ОРФЕЈ: Да?

ДИОНИС: Господару, Дионис ти поручује да је умро. Каже да ћеш и ти ускоро. А и твоја душа с тобом. И све ваше са вама, а све твоје с тобом.

ОРФЕЈ: Моја душа? Да умре? (Смех.) Она је бесмртна. Дао сам свима нову шансу, да са мном и господином Аполоном будете бесмртни. Да се напокон ово пијано полуострво уреди и усредсреди! А ти ми још преносиш шта перверзњак поручује! Ко је то, ко је то?

(Прекида везу. Узима мегафон.)

ОРФЕЈ: Војници, јунаци. Ово је био тежак дан. А није још ни почео. Намажите своја лица. Донесите дум-дум метке. Поделите рума и џоинта. Сутра имамо још три села за смиривање. А ако вам ускоро не падне трибалија, ја ћу вам лично доћи да рашчистим! И радујте се царству које откристе у вама. Цивилизацију коју на вучјем срцу чувасте а на сребрну секиру повратисте. Паљба!

(Ракетни лансери пуштају ракете.)

ПРЕТАПАЊЕ

ЛАХЕСА: Нек је светлост са тобом, господару трачки и словенски.

ОРФЕЈ: Ко сте ви?

КЛОТО: Наш господин Дионис се јавио из мртвих и замолио те да изволиш и пошаљеш му своју главу, госпаре Орфеју.

ОРФЕЈ: Ко сте ви? Одбиј! Марш

АТРОПА: Бацај коноп.

(Конопци звижде кроз ваздух. Орфеј се гуши, сапет.)

ЛАХЕСА: Откините целу главу. Бар је толико заслужио.

КЛОТО: Добро, сестрице.

ЛАХЕСА: Мораће се опрати.

(Одједном, глава почиње нежно да мрмори, али глас као да долази одасвуд.)

ОРФЕЈ: Опрати... Мене? Чишћењем душа... плута... Да би је неко... Покупио. Смиловао се... Као да се и није.... заслужило... битисало... Само ред да нам дође. Поредак. Лакше ће се живети... А ја сам тај који се трудио...
И онда...
Ја сам јастреб:
Аполон-Дионис-Орфеј...
Ја јесам
Ја мислих да јесам
Но сам само глава...

АПОЛОН: Мили моји, где сте? Где је ваш заповедник - Орфеј? А тек како тај свира... А ја, ја сам ваш бог! Да, онај са чијим ћете именом умирати, овај, на уснама и у ушима... И тако... То сам хтео.
Само се ви радујте, борите се и множите...
Да, множите...
Орфејчићу, зашто нам нешто не отпеваш?

Крај обредног случаја

• Главна страна • Словенски Орфеј - позоришна драма • Словенски Орфеј - радио-драма•
• Хронологија • Рецензије • Библиографија, театрографија... • Документи •
• О Орфеју у миту и уметности • Линкови • Пројекат Растко • Српско позориште и драма•