Представник Србије на фестивалу
PRIX EUROPA
Берлин
, октобар 2002.

Не ишчекавши тебе, Славјанко
под шибајућим тамним облацима
џелатима шума што нас маме
ја се лако мирим са оно парчића леда
што стишћем у руци.
Мироточивом смиреношћу
ја бих да одмахнем руком
али не да се.
Дакле, седећу на хумци
дочекујући оком твоје беле ате
изникле из скитских вилајета
љета небројених
љубавничких.
И када ратнички станемо очи у очи
нека буду времена кад се џигера скупља
од страха због вечности
коју би нам Тајни Кнез радо дао.
А ми бисмо само повесма мрака
да нам телеса споје
али да душе не придаве
попут првих мачића.

Зоран Стефановић

Словенски Орфеј

ОБРЕДНИ СЛУЧАЈ

позоришна драма и радио драма
1992

Пре војних сателита, индустријског убијања и Spice Girls постојало је време када су богови били млади, и када је свака ствар добила свој облик који ће задржати до краја времена.

Овај хоум-пејџ је посвећен позоришном комаду и радио-драми "Словенски Орфеј" Зорана Стефановића, написаној 1992. по мотивима античког мита.

У драми се разматра проблем бриљантних појединаца који покушавају да играју важне улоге у вечном сукобу на подручју Балкана, Веригама-Које-Свет-Држе.


Из рецензија

• Драмски текст Зорана Стефановића [...] поседује неколико ванредних одлика [...] Прича о словенском Орфеју [...] може се читати и као брижљива етнографска студија о словенској религији Веселина Чајкановића, и као политички есеј о актуелном, тзв. новом поретку, али и као било који амерички научнофантастични стрип Френка Милера. (Борба, Београд 1992) >>

• Стефановић зналачки користи сликовите метафоре, али и изричиту иронију, како би читаоца привео равно до прикривене бити својих драма. [...] Он ствара један вишезначан и густ рукопис који, сасвим суверено, опстаје и изван театарске сцене. Парадокс је своје врсте једино чињеница да су, упркос њиховим несумњивим могућностима, Стефановићеви комади, до данас, правилније "прочитавани" у иностранству него у Србији. (Ваљевац, Ваљево 1995) >>

• Оно што [...] најпре упада у очи јесте велико језичко мајсторство [...] Стефановић пише сочним, разиграним српским језиком, коме посебан шарм даје спој старинске лексике и синтаксе, и модерних [...] израза. Можда највећа вредност Стефановићевих комада лежи у великој лакоћи са којом се њихове радње на различитим нивоима развијају: они напросто клизе и неодољиво нас вуку за собом. (Погледи, Крагујевац 1995.) >>

• Није тешко изнаћи паралеле са данашњим приликама на Балкану и у свету уопште [...] И све [у драми] је дато у једној духовитој и врло занимљивој пројекцији. (Политика, Београд 2002) >>

• [Писац] доноси, за овдашњу театарску рутину, нетипичну (читај нереалистичку), експерименту, фантастици и гротески наклоњену осећајност, која плени слојевитошћу и вишеструким значењским равнима. (Време, Београд 1995) >>

• Оно што Стефановића издваја као самосвојног аутора, што је залога његове аутентичности, [...] јесте његова опорост, горчина, убојитост, директна провокација. Заслугу за то не носе његове године, већ чини се наслеђе силовитости барбарогенија, талог једне истинске уметничке побуне карактеристичне за ово овде парче Балкана. Та комбинација једног средњеевропског промишљања света и једног силовитог, Мицић би рекао 'дивљачког', духа и замаха, сад мрачног, сад безобразног, специфичност је писца Стефановића. (Дубравка Кнежевић, поговор књиге "Словенски Орфеј и друге драме" Београд, 1995) >>

• Успјела симбиоза древног мита и модерног масмедијског искуства. (Побједа, Подгорица 1992) >>

• [Очигледно је] постојање слојевитог интелектуалног дискурса, особене позоришне естетике, као и угледање на ону традицију која је у историји позоришта била најзахтевнија. (Петар Грујичић, рецензија књиге "Словенски Орфеј и друге драме" Београд, 1995) >>

• Поетика Зорана Стефановића [је] сасвим диспаратна у нашем књижевном простору. [...] Он не слика, он обликује. Он не узима премного из стварности, па и оно што из ње позајмљује служи му као грађа за трагање за суштином људи и појава. (Владимир Стаменковић, рецензијa рукописа књиге "Словенски Орфеј и друге драме"1995) >>

 


СЛОВЕНСКИ ОРФЕЈ
Радио-драма

СЛОВЕНСКИ ОРФЕЈ
Позоришна драма


Хронологија

• Верзије • Извођења • Догађаји • Подухвати •

Прикази и теоријски осврти

• Рецензије • Есеји • Аутопоетичке белешке •

Библиографија, театрографија...

• Верзије текста • Издања • Извођења • Преводи • Награде и признања • Фестивали • Критички осврти • Интервјуи • Вести и чланци •

Документи

• Редитељски штрихови и дијалог листе • Биографије• Скице • Фотографије • Илустрације •

О Орфеју

• Мит • Уметност • Антропологија • Езотерија •
• Извори •

Линкови

• Од истог аутора • Орфеј и орфизам • Религије Југоисточне Европе • Јудаизам и хришћанство •


О писцу

Зоран Стефановић - драматург и сценариста, уредник и продуцент. Рођен у Лозници, Србија, 1969. године. Дипломирао драматургију и сценарио 1994. на Факултету драмских уметности у Београду. За своје филмове, приповетке, драме и стрипове добио десетак награда. Радови превођени на македонски, енглески, румунски, словеначки и француски језик. Оснивач подухвата "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету" (www.rastko.rs) 1997. године. Живи у Београду.

Контакт:
zstefanovic@rastko.rs


• Приредио: Зоран Стефановић • Ликовно обликовање: Маринко Лугоња • Вебмастеринг: Михаило Стефановић • Техничка припрема: Ненад Петровић • Коректура: Ненад Петровић, Зоран Стефановић и др. • Превод на енглески: Драгана Рајков • Превод на македонски: Горан Тренчовски и др. • Аутор се захваљује Народном позоришту "Антон Панов" из Струмице, едицији "Знак Сагите" из Београда, Драмској редакцији Радио Београда, и свим драгим људима који су за ових десет година подржали овај текст • Продукција: ТИА Јанус, август 2002. • (C) 1992- аутори и носиоци права појединачних прилога •


Главна странаСловенски Орфеј - позоришна драмаСловенски Орфеј - радио-драма
ХронологијаРецензијеБиблиографија, театрографија...Документи
О Орфеју у миту и уметностиЛинковиПројекат РасткоСрпско позориште и драма

Ова страна на другим језицима и/или писмима
This page in other languages and/or scripts

Српски латиница • Македонски • English • Руски