"Slovenski Orfej"

Nacrt za predložak "antropološkog" pozorišta

Za razliku od većine balkanskih mitova, mit o Orfeju nema onu herojsku potku koja uzbuđuje mlade i stare. Kod Orfeja je reč o složenoj koncepciji sveta koja sublimiše svetovno i onostrano, i čiju dubinu mi ni dan-danas ne možemo da pojmimo u svim njenim slojevima.

Mada je naša prva asocijacija na Orfeja čuvena melodramska epizoda sa Euridikom, priča o tračkom kralju sadrži daleko kompleksnije i značajnije elemente nego odlazak u Tartar. Naime, Orfej (po etimologiji nekih filologa, Obrej) je pored svih kraljevskih i pesničkih dužnosti takođe bio i osnivač jedne monoteističke religije, koji je Tračanima dao azbuku (pet vekova pre grčke azbuke). Dakle, zauvek je promenio lice Balkana, mada to istorijsko pamćenje nije dobro sačuvalo. Dramaturška potka teksta biće dosledna rekonstrukcija Tračaninovog života u zrelim godinama, kao i njegovog kraja.

SIŽE: Orfej, pesnik i kraljević, obrazovan u Egiptu, vraća se na Balkan posle argonautske avanture. Ženi se Euridikom i nastanjuje među Kiklopima u Trakiji. Jednoga dana, ona bežeći od nasilnika nesrećnim slučajem gine. Uporni Orfej silazi u Tartar i muzikom dobija natrag ženu. Ali zbog nesmotrenosti ponovo je gubi nadomak cilja, ovaj put zauvek. Posle tog životnog preloma on se posvećuje osnivanju apolonskog kulta. To ga dovodi u žestok sukob sa surevnjivim Dionisom, koji nagovara Majnade da Orfeja živog raščereče. Orfejeva glava je bačena u vodu i pevajući putuje Balkanom. Glava počinje i da izriče proročanstva, što ljubomorni Apolon kasnije zabranjuje. To je u blagim naznakama Orfejeva sudbina.

Likova ima desetak. Glumaca po potrebi, s tim što jedan deo mora imati plesačke sposobnosti. Osnovni dramaturški postupak je uklapanje rituala Balkana i njegovih etnoantropoloških osobina u priču o Orfeju. Mada se ta dramaturgija suštinski oslanja na rekonstrukciju folklornih metoda (kultne i magijske radnje poduprte muzikom, pokretom i rečju) i može da podseća na "postmodernističku" maniju za citatima, ipak je reč o površnoj sličnosti i kvalitativno različitim dramskim postupcima.

Dijalozi i dramaturgija biće između ostalog, rekonstruisani preko autentičnih tekstova Pindara, Ovidija, Pausanije, grčih tragičara. Cilj je da se dobije tekst koji ima magičnu eksplozivnost Balkana, "autentičnost" orfejskih vremena, ali sve to otelotvoreno u kodovima XX veka.

I na kraju, da li je Orfej "slovenski" ? Po novim naučnim otkrićima mogao bi biti, jer [...] filologija, arheologija i antropologija pretpostavljaju da ipak postoje značajni slovenski slojevi kod Ilira, Tračana, Pelazga. Tako da odluka da priča o Orfeju bude izložena kroz ritualno-magijsko pozorište južnoslovenskih naroda nije samo "umetnička sloboda" već i stav prema "istinitosti" scenskog čina. Ovde je manje reč o bukvalnoj "istini" a više o "re-kreiranju" sveta iz kojeg smo kao pojedinci potekli.

Priča o Orfeju, njegovom "nedostatku duševne snage", zavođenju Kosmosa i neumitnoj prolaznosti treba da bude paganska liturgija koja budi u publici ono najiskonskije. Jer, Orfej je uradio ono što bi smo svi mi da možemo i smemo. On je "prekršio zabranu i usudio se pogledati u nevidljivo".

Zoran Stefanović

U Strumici, Makedonija
25. januara 1992.

• Glavna strana • Slovenski Orfej - pozorišna drama • Slovenski Orfej - radio-drama•
• Hronologija • Recenzije • Bibliografija, teatrografija... • Dokumenti •
• O Orfeju u mitu i umetnosti • Linkovi • Projekat Rastko • Srpsko pozorište i drama•