Vikend sa Marijom Broz

Zoran Stefanović. Slovenski Orfej i druge drame, izdavač "Znak Sagite", Beograd 1995.

Piše: Ivan Vuković

Zoran Stefanović, dvadesetpetogodišnji postdiplomac na pozorišnoj akademiji u Novom Sadu, javnosti je poznat kao jedan od autora televizijske serije "Janusovo lice istorije", pisac nekoliko pripovedaka i većeg broja članaka objavljenih po raznim časopisima, i kao scenarista stripa sačinjenog prema prozi Milorada Pavića. O njemu će se više čuti kad iz štampe izađu i dva njegova kraća romana.

Po Aristotelu?

Drame sadržane u knjizi o kojoj ovo govorim Stefanović je napisao za vreme svog školovanja ia beogradskoj dramskoj akademiji. Ono što pri njihovom čitanju najpre upada u oči jeste veliko jezičko majstorstvo njihovog pisca. Stefanović piše sočnim, razigranim srpskim jezikom, kome poseban šarm daje spoj starinske leksike i sintakse, i modernih, šatrovačkih beogradskih izraza. To ima za posledicu da nam likovi deluju bližim nego što bi to bio inače slučaj, radnja biva rasterećena krutosti što je nameću prepoznatljive ideje, a celina drame dobija emotivni naboj koji joj omogućava da ispuni ulogu koju joj je još Aristotel pripisao.

Možda najveća vrednost Stefanovićevih komada leži u velikoj lakoći sa kojom se njihove radnje na različitim nivoima razvijaju: oni naprosto klize i neodoljivo nas vuku za sobom. Pretpostavljam da će se ovaj utisak pojačati kada drame tokom vremena budu prestale da u nama izazivaju nepotrebne asocijacije na bliske nam događaje, i sačuvaju univerzalnu poruku koju u sebi nose.

Radi boljeg uvida, evo nekoliko reči o sadržaju dve od njih. Prva, "Vikend sa Marijom Broz, igrokaz za mrtvorođene", napisana je pre pet godina. Bavi se smešnom i nesrećnom sudbinom srpskog roda a dešava se, gde bi drugo, u ludnici. Samo pazite, Stefanović je pravi majstor za razmrdavanje opštih mesta. Ako vam od ovoga što ćete o drami čuti nešto bude zvučalo poznato, videćete da u knjizi, kada je uzmete u ruke, sve savršeno funkcioniše. Sve banalnosti pripadaju neizbežnoj šturosti prikazivanja, a ne samom delu. Dakle, u duševnoj bolnici ukrstili su se putevi Pesnika, Danila i Marije, koja uobražava da je vanbračna ćerka pokojnog prezidenta. Pesnik, najzdraviji od zdravih, reklo bi se, pravi je kjerkegorovski pesnik-očajnik koji živi u istini, u ludnici. Pobegavši od "normalnog" porodičnog života, našao je sklonište u valjevskom kazamatu. Njegove cinične opaske daju nam da naslutimo sav bol koji nosi u sebi, svu težinu znanja koje poseduje. Preobraćajući se u Arlekina, on organizuje predstave u kojima nam se prikazuje Marijina porodica – svekrva koja je mrzi (bivši komunista i denuncijant, sada hrišćanski vernik), sestra koja se mota oko Marijinog muža; vazdan pijani i slabi muž Rade, koji bezuspešno pokušava da svoju ženu vrati kući. Predstave nanose veliki bol Mariji, no bolna je sama istina koju pesnik pokazuje, mada, mora se priznati, on to ne čini bez izvesnog sadizma.

"Slovene ne držimo u paklu, za njih smo predvideli stvarnost"

"Slovenski Orfej", Stefanovićeva drama izvođena u Makedoniji, na vrlo zanimljiv način osvežava prastaru temu. Reč je o sukobu slovenskog boga i starosedeoca Balkana, raspusnog Dionisa, koji poseduje mudrost i smirenost istinskog hedoniste, i histeričnog militariste Apolona, nezrelog i pederastog, koji nosi svoč sat na ruci. Između njih umetnuo se Orfej, Apolonov žbir, koji žudi za obogotvorenjem, a svoju želju misli da ostvari uvođenjem reda pa vazdan problematičnom Balkanu. No, kad bude došao po Euridiku i predstavio se "Ja sam Obrej, Sloven iz Trakije", Dionis, preobučen u Hada, reći će mu ključnu stvar: "Slovene ne držimo u paklu, za njih smo predvideli stvarnost".

Mada bi se na osnovu rečenog možda moglo pomisliti, Stefanović ne spada među "postmoderniste". Od naših pobornika ovog pravca on se razlikuje po tome što su njegova dela snažna i živa. Od postmodernizma uopšte, on se odvaja time što se iskreno i sa strašću bavi neprolaznim temama i što opšta mesta za njega nisu puki podsticaj za hladnu vivisekciju i beskrvnu kombinatoriku. On oseća da odustajanje od realizma u književnosti ne znači i potpuno odbacivanje realističkog pogleda na svet. Pored ironije, u njegovim delima nalazimo i gorčinu koja skriva humanizam i potrebu za vanvremenskim moralnim načelima. Najzad, Stefanović se od pos-modernista (nije slovna greška!), razlikuje i po tome što je talentovan za književnost.

• Glavna strana • Slovenski Orfej - pozorišna drama • Slovenski Orfej - radio-drama•
• Hronologija • Recenzije • Bibliografija, teatrografija... • Dokumenti •
• O Orfeju u mitu i umetnosti • Linkovi • Projekat Rastko • Srpsko pozorište i drama•