[Projekat Rastko - Skadar] Stanovnistvo slovenskog porijekla u Albaniji

Projekat Rastko / Projekti Rastko - Skadar / Shkoder

Projekat Rastko Skadar: Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji

�or�e Miki�

Srpsko-pravoslavna skadarska op�tina u XIX i po�etkom XX veka

Izvor: "Stanovni�tvo slovenskog porijekla u Albaniji" - Zbornik radova sa me�unarodnog nau�nog skupa odr�anog na Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990. godine

Kako nemamo podataka kad je osnovana Srpsko-pravoslavna op�tina u Skadru, to bi se moglo pretpostaviti da je bila me�u starijima jer se u vezi sa sporom oko njenog pe�ata 1894. godine tvrdilo da je on star oko 200 godina i da je na njemu pisalo "Srpsko-prav. skad. op�tina".^[1] Bez obzira na nemogu�nost da se odredi ta�no vreme njenog osnivanja zna se da se njena delatnost u razdoblju XIX i po�etkom XX veka odvijala u skladu sa svim ostalim srpskim op�tinama u Turskom Carstvu. Tu su pre svega obnova i izgradnja crkava i otvaranje �kola. Kao izraz nacionalnog bu�enja i organizovanja, u Skadru je 1828. otvorena �kola, tj. u razdoblju kad su se na �elu Ra�ko-prizrenske mitropolije, u �iji je sastav ulazila i skadarska op�tina, zakratko nalazili episkopi Srbi umesto proteranih Grka.^[2] Od poznatih srpskih u�itelja u Skadru su sa�uvani podaci za izvesnog Milana i Marka (Markovi�!), �uru Aleksi�a, Nikolu Musulina^[3] i neke druge o kojima �e biti re�i.

Do povratka Grka na episkopski polo�aj u Prizrenu, srpsku �kolu su poha�ali i Albanci katolici koje je mitropolit Partenije odstranio iz pravoslavne �kole 1850. godine. U to vreme su pravoslavni i katolici sara�ivali i na politi�kom planu, pa su 1851. dali zajedni�ko punomo�je delegaciji koja je oti�la u Carigrad da se pokori sultanu Abdul Med�idu i da mu podnese molbe i �albe skadarskih hri��ana.^[4]Posle ekonomskog propadanja tokom 60-ih godina XIX veka i kratkog rada u�itelja Nikole Musulina (1852-55), rodom iz Gomirja blizu Dubrovnika, njegovog naslednika Mate Mi�ova Zlati�anina, koji je kao pismeniji tra�io da �ita i novine, te Ilije Vu�eti�a (1872-74), docnijeg nastavnika Bogoslovije u Prizrenu, nastupilo je razdoblje nestru�nog rada u srpskoj �koli u Skadru. Tome je doprineo i ra�ko-prizrenski mitropolit Melentije (1854-96), koji je 1882. spre�io skadarskog protoprezvitera Jeftimija �tirki�a da svog sina po�alje na �kolovanje u Bogosloviju u Prizren.^[5] S druge strane, prema pisanju srpske �tampe s po�etka 90-ih godina XIX veka, tada�nji skadarski guverner Abdul �erim-pa�a je, slede�i mu�ira Smail-pa�u kao najve�eg pobornika islama u istoriji skadarskog vezira i guvernera, razaslao ljude po cijeloj Albaniji da vr�e pritisak na Srbe i Albance katolike.^[6] Uporedo sa tim pritiskom, Srbi su bili izlo�eni i pritiscima zapadne katoli�ke propagande, osobito austrijske i italijanske, ali i drugih. Iz jednog pisma u�itelja Musulina vidi se �ta je sve katoli�ka propaganda u�inila srpskom narodu u Skadru i Prizrenu posle krimskog rata.^[7]

Dok je pritisak islama ujedinjavao pravoslavne i katolike, a katoli�ka propaganda razjedinjavala, dotle je me�anje ruskih konzula u srpske odnose u Skadru po�etkom 90-ih godina podelilo ovda�nju srpsku op�tinu na dve zava�ene strane. Koriste�i pru�anje materijalne pomo�i pravoslavnoj op�tini, ruski konzuli su nastojali da je stave pod svoj uticaj. Tako je vode�i separatisti�ku politiku u Skadru, ruski konzul Krilov uspeo da se sve do 1892. u bogoslu�enju pominje ime ruskog cara. Podela srpske op�tine na dve stranke proistekla je iz nesporazuma oko izbora sve�tenika. Posle smrti sve�tenika Jefte �tirki�a 1889, konzul Kirilov i njegov tast Aleksa Popovi�, dragoman ruskog konzulata, �eleli su da se za sve�tenika postavi Jeftin sin Jovan kako se ne bi zatvorila pokojnikova ku�a. Nasuprot Krilovu i Popovi�evoj ku�i, ku�a Berovi�a se kao druga naj�uvenija srpska porodica u Skadru, �iji je �lan Filip Berovi� bio dragoman francuskog konzulata, suprostavila �tirki�evom izboru za sve�tenika. Oni su tra�ili da kandidat za sve�tenika bude �to obrazovaniji kako bi se u gradu u kome je bilo vi�e od 200 obrazovanih fratara mogao s ponosom nazvati srpskim sve�tenikom. Izgleda da je op�tinski novac bio jedini i pravi uzrok sukoba u skadarskoj op�tini. Kad je Patrijar�ija na preporuku Alekse Popovi�a i njegovog zeta zapopila Jovana �tirki�a, kojeg je prihvatilo 147 ku�a, sukob izme�u Berovi�a i Popovi�a se produbio. Stoga je patrijarh Dionisije V naredio mitropolitu Melentiju da ode u Skadar i da sredi tamo�nje prilike, �to je on i u�inio u martu 1891. godine. Me�utim, kako nije uspeo da preko skadarskog valije spre�i sukob izme�u dveju strana, to je u dogovoru sa Filipom Berovi�em pozvao Nikolu �ur�evi�a, u�itelja iz Mitrovice, da do�e u Skadar da bi ga rukopolo�io za sve�tenika i postavio za u�itelja. Popovi�i su na �ur�evi�evo rukopolo�enje gledali kao na protivkanonsko jep ono obara re�enje vi�e patrijar�ijske vlasti koja je zapopila �tirki�a.

�ur�evi� je od po�etka svog rada u Skadru ulagao najve�e napore da pomiri dve stranke i da zavede red u crkvi i �koli. �kola je bila prazna, a vi�e od tridesetoro srpske dece poha�alo je italijanske, austrijske i francuske �kolske zavode. Njega su podr�avale 54 ku�e, ali su Popovi�i tvrdili da je taj broj manji. �ur�evi� je tako�e isticao da osnov ove rasprave le�i u me�anju ruskog konzula, da je op�te uverenje kako se Crna Gora pokazuje prividno ravnodu�na prema skadarskom sporu, a u su�tini je u mnogim prilikama jasno ispoljavala te�nju da crkvene i prosvetne stvari u Skadru pre�u u crnogorsku nadle�nost. Popovi�i su bojkotovali i �ur�evi�evo bogoslu�enje, mada je slu�bu vr�io zajedno s mitropolitom Melentijem, dok Berovi�i to nisu �inili �tirki�u. Konzul Krilov i Popovi�eva stranka suprotstavljali su se �ur�evi�evom radu u �koli, �ime je poreme�ena dugogodi�nja praksa op�tine da ona bira u�itelja. Kad je �or�evi� u jesen 1891. po�eo da radi u �koli pored �kole koju je vodio Mitar (Dimitrije) Miti� iz Skadra, nju je pose�ivalo samo �etvoro �aka iz stranke Berovi�a. O tome su Popovi�i pisali kako je mitropolit Melentije hteo da istera �ezdesetoro op�tinske dece iz �kole kao �to je isterao op�tinu iz crkve. Da bi za�titio u�itelja Miti�a, konzul Krilov je ulo�io i pismeni protest sudu jep je Rusija za tu "narodnu �kolu" utro�ila vi�e od tri hiljade napoleondora, zbog �ega je imao pravo da nadzire �kolu i u�itelja. Ipak je kasnije popustio i u�itelja Miti�a postavio za svog gavaza.^[8]

Posle sve �e��eg sukoba izme�u Berovi�a i Popovi�a, ipak su oni krajem 1891. potpisali sporazum o izmirenju po kojem je �kola ustupljena �ur�evi�u; on se obavezao da �e godi�nje davati 10 napoleondora sve�teniku �tirki�u i 14 za pojanje u crkvi. Ovaj ugovor je rezultirao time da je na Bo�i� do�ao ceo narod u crkvu i da su se zvani�no izmirile obe srpske skadarske partije. To je potvr�eno i na proslavi Sv. Save, kad su se u crkvi na�li svi pravoslavni hri��ani bez obzira na narodnost: Srbi, Grci, Cincari i Makedonci. U me�uvremenu je i konzul Krilov izmenio svoje dr�anje, pa je do�ao na otvaranje �kole i u nju upisao svoju k�erku. �ur�evi� ni u to vreme (po�etkom 1892) nije stekao utisak da je Crna Gora bilo �ta radila u Skadru, nego je i u njemu i okolini primetno ja�anje uticaja Srbije. Da bi taj uticaj u ovom kraju oja�ao �to vi�e, Crkveno-�kolska op�tina u Skadru je uputila svog predsednika �ur�evi�a u Beograd sredinom 1893. sa zadatkom da zatra�i da se za Skadar i okolinu po�alju u�itelj i u�iteljica, da se u Skadru otvori srpska knji�ara, da se za crkvu nabave potrebne stvari i knjige, da se nabavi �kolski pribor, da se odredi plata za u�itelja u Vraki i da se dostavi pomo� ovda�njem sve�teniku Mihailu Mili�evi�u.

Na osnovu takve aktivnosti Crkveno-�kolske op�tine, u Skadar su 6. septembra 1893. do�li za u�itelja Beranac Filip Tomi� i njegova �ena Bosiljka. Me�utim, u�itelj Tomi� i sve�tenik �ur�evi� nisu od samog po�etka mogli da na�u zajedni�ki jezik zbog nesporazuma u vezi sa pitanjem upravitelja �kole i izgradnjom nove �kolske zgrade, za �ta se novac nalazio kod Berovi�a. U takvim okolnostima je u�itelj Tomi� pri�ao stranci Popovi�a i time navukao gnev Berovi�a i �lanova Crkveno-�kolske op�tine. Kad su se sve�tenik �ur�evi� i u�itelj Tomi� otvoreno uklju�ili u suprotstavljene srpske stranke u Skadru i u njima prednja�ili, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije re�ilo je po�etkom maja 1894. da ih obojicu povu�e iz Skadra.^[9]

U me�uvremenu je u Skadar upu�en Branislav Nu�i�, koji je bio konzul u Pri�tini, sa zadatkom da na�e na�in kako da se sredi vi�egodi�nji spor tamo�njih Srba. Me�utim, iako je narod prihvatio njegovu preporuku i sve�tenici se izmirili, on je stekao utisak da je i dalje "bilo nekoga �iji interes nije hteo da se spor izravna", tako da je sve ostavio u onakvom stanju u kakvom ga je i na�ao. I prema Nu�i�evom mi�ljenju, ovaj spor je omeo zidanje srpske �kole, mada je pokojni Rade Berovi� ostavio fond u tu svrhu, a za �kolu je ve� bio postavljen kamen-temeljac. Ostavljaju�i spor u stanju u kakvom ga je i zatekao, Nu�i� je smatrao da u Skadru nije mogu� bilo kakav rad bez uspostavljanja srpskog konzulata. Taj rad, i to u sporazumu s ruskim i crnogorskim konzulatom, bio je utoliko potrebniji �to je Skadar bio sredi�te katoli�ke i protestantske propagande. Stoga bi konzulat umesto srpske prosvetne propagande razvijao politi�ku delatnost i ja�ao odnose sa Albancima i Crnom Gorom. Nu�i�ev predlog nije prihva�en jep je Prosvetni odbor, koji je bio zadu�en za srpsku zagrani�nu politiku, tra�io da se Srbija ne me�a u pitanje Skadra po�to on spada u sferu interesa Crne Gore, te da se agenti povuku iz njega, �to je Ministarstvo spoljnih poslova i prihvatilo.

Jo� pre nego �to je Srbija povukla svoje ljude iz Skadra, u njemu je Crna Gora po�ela raditi na ja�anju svog uticaja. Porta �ur�evi� je uo�io u septembru 1894. da je novopostavljeni crnogorski konzul Miju�kovi� tra�io od svoje vlade da po�alje jednog u�itelja za skadarsku �kolu. Sve�tenik �ur�evi� i u�itelj Tomi� povu�eni su iz Skadra pod izgovorom da nisu ispunili misiju koju su imali: bili su poslani da izmire narod i srpsku op�tinu koja se po�ela rasturati, a oni su te netrpeljivosti jo� vi�e zao�trili. Srpska op�tina u Skadru je obave�tena da joj Srbija ne�e vi�e slati ni u�itelja ni sve�tenika jep ne zna na koga da se osloni po�to je op�tina pocepana na stranke. Tako su ve� krajem 1894. prispeli u Skadar u�itelj i u�iteljica iz Crne Gore mimo �elje op�tine. Za razliku od u�itelja Tomi�a, povla�enje prote �ur�evi�a izvedeno je uz veliko opiranje skadarske op�tine.^[10]

Povla�enje srpskih poslanika iz Skadra i ubrzo zatim smrt ruskog konzula Krilova, koji je boravio u Skadru vi�e od 10 godina, prekinuli su za izvesno vreme partijske razmirice me�u skadarskim Srbima. Po�to su materijalno po�eli propadati, Berovi�i su morali popustiti, pa su za sve�tenika primili Jovana �tirki�a, mada je on bio �ovek iz Popovi�eve stranke. S ja�anjem pozicije ove stranke ja�ali su u Skadru i uticaj Crne Gore i dru�tveno-kulturni prosperitet tamo�njih Srba. Anga�ovanjem novog u�itelja i kasnijeg sve�tenika Obrada Popovi�a i u�iteljice Jane Fati�, rodom sa Cetinja, skadarski Srbi su 1901. osnovali peva�ko dru�tvo i �itaonicu posle sve�ane svetosavske liturgije koju je slu�io sve�tenik �tirki�. Na Popovi�evu inicijativu izabran je i privremeni odbor da sastavi pravila dru�tva, koja je ve� idu�eg dana potvrdila Crkveno-�kolska op�tina svojim pe�atom. Privremeni odbor je zamolio novog ruskog vice-konzula ��erbinu da im bude pokrovitelj, �to je on rado prihvatio. Za predsjednika dru�tva izabran je Jeremija (�oka) Popovi�.^[11] Mada su Popovi�i dobili prevlast u op�tini, u to vreme je ravnote�u izme�u njih i Berovi�a odr�avao ra�ko-prizrenski mitropolit Ni�ifor. On je krajem 1901. postavio Aleksu Popovi�a i Arsu Berovi�a za episkope skadarske op�tine kao predstavnike zava�enih strana i jo� neke druge iz obeju strana. Ovaj mitropolitov korak bio je posledica ponovnih trzavica koje su se i dalje nastavile. Ku�a Berovi�a, koja se svela "na starca Arsu i usijanog Nikolu", kako stoji u jednom izvje�taju, zatim Vu�ini�a, biv�ih epitropa, su protestovali protiv postavljanja Alekse Popovi�a za epitropa po�to je on biran stalno, pa i onda kad je bio ruski dragoman. U igru je uvu�en i konzul ��erbina. Biv�i epitropi nisu ni posle dvadesetak dana predali op�tinske stvari (protokol i kasu), a valija je izbegavao da to naredi. Oni su bili posebno nezadovoljni time da ovda�nji �akon bude epitrop po�to je ruski podanik, pa su stoga intervenisali kod ��erbine da to spre�i. �akon se obratio ambasadoru Zinovjevu u Carigradu da za�titi njega kao Skadranina i prava koja je nasledio od svojih starih. Sre�ivanje stanja u skadarskoj op�tini o�ekivano je od mitropolita Ni�ifora koji je trebalo da do�e po�etnom 1902. godine.^[12]

U to vreme je mitropolitu pisao crnogorski konzul u Skadru Miju�kovi� i zatra�io da se u ime konzulata zahvali patrijarhu Joakimu i Sv. sinodu za za�titu pravednih interesa skadarskih Srba. Miju�kovi� je za ovu najnoviju raspravu u srpskoj op�tini okrivljivao ruskog konzula ��erbinu, koji je intrigirao da se udalji u�itelj Obrad Popovi�. Slu�io se ku�om Berovi�a, Vu�ini�a (bra�om Pavlom i Mitrom), biv�im epitropima Nikolom �or�evi�em i Jan�om �erenkovi�em, protiv kojih je bio sav narod i zato su propali na novim op�tinskim izborima. ��erbina je istovremeno stavio �ensku �kolu u svoju nadle�nost mimo �elje svoje vlade, a pripremao je i teren da za vladiku u Skadru do�e Prokopije Albanski koga su dok je boravio u Skadru posetili Arso i Nikola Berovi�, Pavle Vu�ini� i biv�i epitropi Jan�a i Nikola. ��erbina se zalagao da se smeni pop Jovan �tirki�, a naredio je i da se premesti sto (stolica) u crkvi gr�kog konzula. Na osnovu desetogodi�njeg iskustva, Miju�kovi� je smatrao da �e za skadarsku op�tinu biti najbolji lek ako se Berovi�ima, Vu�ini�ima, Jan�i �erenkovi�u i Nikoli �or�evi�u bude poverio bilo kakav rad u op�tini, za koji su se obra�ali mitropolitu Ni�iforu kad ih narod nije hteo izabrati. Miju�kovi� je preko poslanika u Carigradu Baki�a poku�ao da pridobije poslanika Zinovjeva da se pru�i pomo� mu�koj �koli kao �to je pru�ena �enskoj. Uz obe�anu rusku pomo� u svemu, Crna Gora je prema Miju�kovi�evoj izjavi bila saglasna da pla�a episkopa u Skadru.^[13]

U Miju�kovi�evom pismu koje je upu�eno Simi Avramovi�u, srpskom konzulu u Pri�tini, pisalo je o namerama crnogorske vlade da u Skadru radi potpuno otvoreno, da ima za cilj da od turske vlade izdejstvuje dozvolu za otvaranje crnogorske �kole sa materijalnom pomo�i iz Rusije i da mitropolit Ni�ifor postavi episkopa u Skadru kojeg bi pla�ala Crna Gora. Za Avramovi�a je bilo veoma zna�ajno to da je crnogorski konzul Miju�kovi�, koji je pratio knjaza Nikolu u Rusiju, naglasio da je on od ruskog cara Nikole "sve dobio �to je tra�io". Stoga je mitropolitu Ni�iforu kad je tra�io uputstva u vezi sa crnogorskim namerama i zahtevima u skadarskom pitanju rekao da se upravlja prema eventualnom sporazumu izme�u Srbije i Crne Gore, �to je bilo mogu�no s obzirom na njihove trenutne prijateljske odnose.^[14]

Istovremeno je sa sukobom izme�u dveju strana oko uprave u skadarskoj op�tini, po�etkom ovog veka do�lo i do uprave u skadarskoj op�tini, po�etkom ovog veka do�lo i do sukoba u vezu s "konzulskim stolicama" u crkvi. To pitanje je pokrenuo gr�ki konzul, a dalje ga nastavili i oti�li u krajnost ruski i crnogorski konzul. Oni su u crkvenoj op�tini ponovo podstakli staru mr�nju koja je bila gotovo ve�a od one ranije. Berovi�i su se u ovom novom sukobu stavili na stranu gr�kog i ruskog konzula, a Popovi�i na stranu crnogorskog. I �im je mitropolit Ni�ifor 1901. do�ao na �elo Ra�ko-prizrenske mitropolije, on je u poku�aju da smiri stanje u Skadru postavio za namjesnika popa Jovana �tirki�a, kome je naredio da izvr�i izbor �lanova Crkveno-�kolske op�tine. Oko ovog izbora, u kome su se opet dohvatile dve ranije stranke, pojavila se i tre�a - "mladinaca" - koja je bila protiv obeju zava�enih. Iako je mitropolit Ni�ifor �inio sve da se stanje smiri i pravno obrazuje op�tina, te �ak uspeo da starac Arsa Berovi� poseti ku�u Popovi�a, ipak do mira i pravnog obrazovanja op�tine nije moglo do�i usled sna�nog uticaja konzula na gra�anstvo i napada ruskog konzula sa strankom Berovi�a na sve�tenika �tirki�a kao mitropolitovog zastupnika. Primoran da razre�i �tirki�a namesni�tva, mitropolit je za tutore postavio iz obeju stranaka po dvojicu: Arsu Berovi�a i Kostu Mihailovi�a od Berovi�a i Aleksu Popovi�a i Toku Milenkovi�a od Popovi�a, sa zadatkom da upravljaju op�tinom i crkvenim stvarima do njegovog dolaska. Me�utim, neki nisu bili zadovoljni sa tim, a Berovi� je sporio pravo Popovi�u da mo�e u�estvovati u tutorstvu zato �to je bio strani (ruski) podanik, pa su �ak ulo�ili protest kod tamo�njeg valije. Zbog toga su Patrijar�ija i Porta naredile mitropolitu Ni�iforu da ode u Skadar. On je od dolaska na �elo mitropolije smatrao da od nadle�nih treba tra�iti da se postave dva episkopa - u Pljevlju i Skadru - prvi radi srpskih nacionalnih i politi�kih interesa, a drugi radi o�uvanja pravoslavlja koje je u Skadru i okolini naglo opadalo, te da se to spre�i u interesu srpske bra�e Crnogoraca. Mitropolit je nameravao da to poku�a u�initi po povratku iz Skadra u koji je trebalo da otputuje u prole�e 1902, jep je bilo poku�aja da se Skadar otcepi od Ra�ko-prizrenske eparhije, a tako�e da poku�a da otkloni razmirice izme�u ruskog i crnogorskog zastupnika u Skadru.^[15]

Kad se u me�uvremenu pojavilo pitanje "konzulskih stolica" u skadarskoj crkvi, srpski poslanik u Carigradu je smatrao da je to posledica op�teg sukoba me�u poslanicima pravoslavnih zemalja u Carigradu. Prema propisu Carigradske patrijar�ije, prvenstvo u njenoj crkvi u Carigradu davano je poslanicima po stare�instvu autokefalnih crkava. U vreme slu�bovanja Stojana Novakovi�a u Carigradu krajem 90-ih godina XIX veka, na red po kojem su Rusi i Grci imali u crkvama mesta koja su im davala primat nisu pristali srpski, rumunski i Crnogorski poslanici. Oni su tra�ili prvenstvo u crkvi po svom stare�instvu kako je usvojeno u Carigradu i svugde u diplomatiji. Stoga su kao nezadovoljni prestali dolaziti na crkvene ceremonije jep bi se morali pokoravati redu koji je propisivala Patrijar�ija. Kao mla�i od ruskog i gr�kog poslanika, srpski poslanik Gruji� je prisustvovao bogoslu�enju i u Fanari i u Peri jep o propisima nije znao ni�ta do po�etka 1902, nad je Patrijar�ija propisala isti red i za skadarsku crkvu kao u Carigradu. Po tom redu ie crnogorski konzul trebalo da ustupi mesto svom gr�nom kolegi koji je tek prispeo, ali je to odbila crnogorska vlada. Pitanje o stolovima (sedi�tima) u skadarskoj crkvi dovelo je u neprijatan polo�aj Baki�a, crnogorskog poslanika u Carigradu, i u odnosu na Patrijar�iju i na rusku ambasadu, jep je dobio nalog da ne samo za skadarsku crkvu nego i u Carigradu u patrijar�ijskoj crkvi zahteva prvenstvo po stare�instvu zastupnika dr�ava, kako je usvojeno i u diplomatskoj slu�bi. U izvr�enju naloga svoje vlade, Baki� se nije obratio ni Patrijar�iji ni ruskom ambasadoru Zinovjevu nego neposredno velikom veziru i zatra�io da Porta naredi Patrijar�iji da se u crkvi uvede red koji vredi na sultanovom dvoru, a ne da ona propisuje svoj poseban red. Veliki vezir je odmah uzeo u postupak zahtev crnogorskog poslanika �to je naljutilo i Patrijar�iju i Zinovjeva, kod kojeg je Baki� oti�ao na razgovor zajedno sa srpskim kolegom Gruji�em. U vezi s pitanjem o crkvenim stolovima, Gruji� je podr�ao Baki�a. Oni su izjavili da crnogorski konzul ne mo�e ustupiti prvenstvo gr�kom konzulu kao mla�em od sebe, tim pre �to je u Skadru srpska a ne gr�ka crkva.^[16]

Sa dolaskom gr�kog konzula i zategnuto��u u skadarskoj crkvi oko tzv. konzulskih stolica, stanje u njenoj op�tini po�ela je pogor�avati i gr�ka frakcija. Grko-Vlasi iz Skadra su podneli molbu Carigradskoj patrijar�iji da im dozvoli da sazidaju novu crkvu jep ne �ele odlaziti u srpsku crkvu. Znaju�i da Grko-Vlaha nema u Skadru u dovoljnom broju da bi mogli snositi tro�kove oko zidanja crkve, Patrijar�ija je odbila njihovu molbu i zatra�ila da joj se dostave podaci o izvorima sredstava iz kojih bi bila podignuta crkva. Istovremeno je zatra�ila, a to je zahtevala i Porta, da mitropolit Ni�ifor �to pre ode u Skadar.^[17]

Mitropolit Ni�ifor je u toku leta 1902. boravio vi�e od mesec dana u Skadru i najpre izvr�io izbor �lanova op�tine "onako kako je ve�ina naroda zahtevala i tajnim glasanjem pokazala." Potom je izvestio poslanika u Carigradu Gruji�a da su crkve u Skadru i dve u okolini zidali ili pomogli Rusi, s tim �to su ih ranije redovno pomagali, a sada manje. U selu Vraki u tamo�njoj crkvi, koja je bila okru�ena stranom propagandom kao "kineskim zidom" nije na�ao ni najnu�nije crkvene potrebe i svete utvari. Za razliku od skadarskih crkava, sve crkve u dra�koj eparhiji bile su opremljenije i Rusija im je poklanjala znatnu pa�nju. Razdor u narodu pripisivao je stranim pravoslavnim konzulima koji su i�li tako daleko da su se me�ali i u najsitnije op�tinske stvari, na primer i u pitanje ko �e biti �lan op�tine. Po�to je s narodom utvrdio op�tinsko �lanstvo, on je pohvalio uvi�avnost ambasadora Zinovjeva zato �to je premestio konzula ��erbinu iz Skadra, ali je ipak �alio �to je odre�en u Mitrovicu jep je prote�irao ljude koji su bili pred "bankrotstvom".^[17] U vezi sa ��erbinom, mitropolit je pisao konzulu u Pri�tini Avramovi�u da je on "opasan �ovek... vrlo nemiran i sitni�ar i pa�a se u op�tinske stvari i onde gde mu nije posao. Ako do�e u Mitrovicu zlo je. Bolje i bez njega nego i s njim onakvim kakav je! Svakog drugog tra�iti za Mitrovicu samo ne njega. On je vinovnik svemu zlu u Skadru pa i inspirator ideje da Skadar potpadne pod Dra�. On je obnovio u Skadru gr�ki konzulat i pri�ao o nekim Grcima i njihovom pravu na Skadar. On je pomogao sve crkve u Dra�koj eparhiji a zaboravio srpske u ovim krajevima. On bi trebalo da ide gde ima Grka i da tamo za�ti�ava pravoslavlje, a ne kod Srba koje mrzi. ��erbina nije onakav kakav ga opisuje Nu�i�ev Dnevnik."^[19] Mitropolit Ni�ifor nije ni posle ure�enja op�tine, kako je pisao Gruji�u u Carigrad, mogao pregledati op�tinske ra�une zato �to su se tome odupirali ljudi kod kojih se nalazio crkveni novac. Tako�e je ustanovio i to da potpisnici u Skadru nisu bili Grko-Vlasi, nego da je molba upu�ena patrijarhu u Carigrad bila delo gr�kog konzula Kiprosa, koji nije hteo da ide u crkvu sve dok ne dobije drugo mesto (stolicu), odmah posle ruskog konzula, kako je to propisala Patrijar�ija. Li�no je smatrao da Kiprosu nije bilo stalo do mesta u crkvi nego do intriga po�to je bio poznat po aferama u vezi sa crkvenim stolovima jo� dok je bio zastupnik gr�kog konzula u Trapezundu, gde se "uhvatio za gu�u" sa ruskim konzulom. Od onih kojih su bili potpisani na molbi upu�enoj patrijarhu i tra�ili ili red u crkvi ili zidanje nove crkve, samo su �etvorica bila stalno nastanjena u Skadru, ali nisu posedovala ku�e. A kad je mitropolit tra�io od ove �etvorice da mu se dovedu ostala �esnaestorica, oni se nisu odazvali. Na osnovu toga je zaklju�io da je akcija Grka nastala s Kiprosovim dolaskom u Skadar.^[20] Stoga je u pismu konzulu Avramovi�u i naglasio da pravoslavnim Srbima preti opasnost i od malog broja naseljenih Grka i grkofila koji su tra�ili da se u crkvi obavlja bogoslu�enje na gr�kom jeziku, ili �e zidati novu crkvu. S druge strane, mitropolit ka�e da su pretnje Grka i te�ko�e u vezi sa tim proisticale iz razloga �to me�u Srbima nije bilo zaista ozbiljnih ljudi, pa su akcije Grka samo posmatrali, a ni u poslu se nisu hteli slo�iti nego su se mrzeli i glo�ili, �to je dobro odgovaralo gr�kom konzulu. On je vrbovao ljude iz kucovla�kih domova, koji su bili u zajednici sa Srbima da bi pomo�u njih pomogao grkofilima. Jo� ve�e zlo za Srbe, bilo je to �to zastupnici Crne Gore i Rusije nisu u poslovima i li�nim odnosima sa Srbima i�li najpravilnijim putem i �to je me�usobna sva�a dovela pravoslavni elemenat u Skadru do paralize. Posle poku�aja da sva�u izgladi obrazovanjem op�tine i pregledom ra�una Ni�ifor je postoje�eg sve�tenika udovca zamenio boljim i sposobnijim Savom Jovanovi�em, u�iteljem iz Ferizovi�a (Uro�evca), od kojeg je dobio telegrafski pristanak. U vezi sa konzulskim stolicama u crkvi mitropolit nije bio siguran u uspeh,^[21] a �to se ti�e �kola u Skadru (mu�ka i �enska sa po jednim u�iteljem i u�iteljicom) predlo�io je da se u slede�oj 1903. godini otvori i mu�ka gra�anska �kola po sistemu po kojem su te �kole postojale u Prizrenu, Pe�i i Pljevljima, a da se �enskoj �koli, koju je izdr�avala Rusija preko svog zastupnika, dodaju jo� dva razreda. Smatrao je da je to potrebno zato �to je i ono malo ku�a govorilo albanskim jezikom i �to jedna osnovna �kola nema snage da suzbije tu opasnost. Mitropolit je naveo da "ako je sre�a jednog naroda zavisila od svesnih gra�ana, skoro dva puta vi�e zavisila je od dobrih i spremnih doma�ica".^[22] U dogovoru s crnogorskim konzulom Miju�kovi�em osnovana je gra�anska �kola u Skadru kao protivte�a ja�anju austrijske i italijanske propagande, kako ka�e Filip Proti�, savremenik toga �ina.^[23] Istovremeno je za revizora na ispitima te 1902. godine u skadarskim �kolama odredio Savu Jovanovi�a, novoimenovanog sve�tenika u Skadru, u kojem je ne�to kasnije umro pop Jovan �tirki� u 35. godini �ivota, a sa tugom su ga ispratili gra�ani Skadra i seljaci iz Vrake i Derignjata.^[24] Redovni ispiti obavljeni su 17. i 18. maja u prisustvu mitropolita, a sve�ani ispit 21. juna u prisustvu valije �akir-pa�e, mitropolita Ni�ifora, konzula ��erbine i brojnih gra�ana Skadra: ispit je po�eo pevanjem sultanove himne i govorom u�itelja Filipa Proti�a o vaspitanju. Posle gotovo dvomese�nog bavljenja u Skadru, mitropolit je polovinom juna u pratnji svog dragomana, �akona i sve�teni�kog kandidata krenuo preko Podgorice u Berane.^[25] Du�i boravak u Skadru usledio je zato �to je mitropolit �ekao dolazak Save Jovanovi�a da bi ga postavio za svog zastupnika i sa�ekao odlazak ��erbine.^[26] Po�to je boravio u Skadru i sredio rad u obe preustrojene �kole, mitropolit Ni�ifor je smatrao da bi trebalo urediti i �kolsku upravu jep je u postoje�em dualisti�kom sistemu dolazilo do sukoba izme�u crnogorskog i ruskog zastupnika. U to vreme je na �kolu tro�eno �to ruskog �to crnogorskog novca oko 700 rubalja, a preure�enoj �koli je trebalo 1.700 za dve u�iteljice. Novac je trebalo da ide iz jednog centra - Crne Gore. Mitropolit je dalje smatrao da bi trebalo obnoviti �kolu u selu Vraki i otvoriti novu u selu Kamenici za 20 ku�a, za koju je bio spreman da rukopolo�i sve�tenika koji bi bio i u�itelj. Poslanici u Carigradu Gruji� i Baki� podr�ali su mitropolitove predloge,^[27] dok je Steva Dimitrijevi�, rektor prizrenske Bogoslovije, rekao da, stanje u Skadru ne mo�e biti gore, te da o�ekuje da �e biti takvo svugde kuda bude pro�ao mitropolit.^[28] Zbog isklju�enja porodica Berovi�a i Vu�ini�a iz crkve dok je boravio u Skadru, mitropolit Ni�ifor je imao neprijatnosti u Patrijar�iji i sa poslanikom Gruji�em, koji je smatrao da ova mera nije opravdana s obzirom na op�tinske prilike u Skadru. Kad su se Berovi� i Vu�ini� �alili Patrijar�iji, ona ih je preko Gruji�a uputila na Ni�ifora. Njemu je poslanik sugerisao da bi bilo dobro da potra�i na�in da ukloni povod �albama, osobito takvima kao �to je isklju�enje iz crkve, da ne bi do�ao u sukob sa patrijarhom koji je bio spreman da sam ukine isklju�enje. Mitropolit Ni�ifor ne samo da se nije odazvao Gruji�u nego mu je u pismu naglasio da ga "po�tedi" sli�nih poruka. U me�uvremenu je patrijarh u�inio ono �to je naumio jep mu je u septembru 1902. javljeno da su dva mrtvaca iz isklju�enih ku�a sahranjena bez opela.^[29]

U takvim okolnostima nije ni posle mitropolitove misije u Skadru i preme�tanja ruskog konzula ��erbine u Mitrovicu (gde su ga ubili Albanci u toku nemira protiv Porte) bilo mirno me�u skadarskim Srbima i u njihovoj op�tini. Ni novi sve�tenik nije uspeo da sredi stanje. Prestala je da radi i �enska �kola, pa su srpske devoj�ice po�ele poha�ati katoli�ke �kole u Skadru u kojima su se gubili maternji jezik i ljubav prema pradedovskoj veri. To je za stanovnike ovog grada bila velika �teta jep su za �ensku �kolu imali lepu zgradu i odli�nu u�iteljicu Anicu Fati�, koja je "punih devet godina vaspitavala skadarsku �ensku decu u srpskom duhu i pravoslavnoj veri, pismenosti i krasnom �enskom ru�nom radu". Ova �kola je prestala da radi zato �to su prosvetne vlasti zabranile rad u�iteljici na gornjem spratu, gdje je ina�e radila. Tutori su se branili da su to u�inili po naredbi sa "vi�eg mesta". Skadrani nisu verovali da takva naredba mo�e postojati jep su neumorni Radivoje Berovi� i bra�a sagradili zgradu za �kolu, a ne za u�iteljske i sve�teni�ke stanove.^[30] Prate�i �ta je u srpskom licu Carigradski glasnik pisao i �ta se predlagalo o osnivanju nedeljnih �kola, na koji bi se na�in najbolje mogao obrazovati neuki narod i upoznati sa najpotrebnijim istinama, poukama i verskim i narodnim svetinjama, u�itelj Filip Proti� se zalagao da se u tom radu ostave u�iteljima slobodne ruke u izboru predmeta. On je rekao da se takvi sastanci mogu nazvati "roditeljski skupovi" i da mogu odgovarati nedeljnim �kolama. U novembru 1903. odr�ao je govor o zna�aju crkve i �kole i o me�usobnoj ljubavi.^[31]

Kad je sve�tenik Sava Jovanovi� pao u nemilost Skadrana i ruskog konzula po�etkom 1904, iz Beograda je nare�eno konzulu u Pri�tini da savetuje mitropolitu Ni�iforu da ga ukloni iz Skadra. Mitropolit je pristao, pa je popa Savu zamenio popom Obradom Popovi�em iz Pe�i. Mitropolit je istovremeno poslao konzulu Markovi�u prepis pisma skadarskog namesnika Jovanovi�a koje je ovaj uputio crnogorskom mitropolitu Mitrofanu pi�u�i mu o prilikama u Skadru, a iz kojeg proizlazi da namesnik nije gre�io nego da je sve radio po njegovim uputstvima.^[32] Zbog povla�enja Jovanovi�a iz Skadra, koji je ve� po�etkom marta 1904. prispeo u Pe�, op�tina se �alila patrijarhu na mitropolita Ni�ifora da je bez razloga "svrgnuo namesnika i postavio drugog" kojim narod nije zadovoljan. Patrijarh je preko poslanika molio srpsku vladu da uti�e na mitropolita da ne izaziva nove sukobe sa poverenom mu pastvom. ^[33] Imaju�i to u vidu, zatim nezadovoljstvo Skadrana novopostavljenim sve�tenikom Obradom Popovi�em, kao i �injenicu da �e se Rusi ponovo zauzeti da se on smeni, srpski ministar spoljnih poslova je 17. marta 1904. obavestio konzula u Pri�tini da se pitanje namesnika u Skadru re�i na na�in koji �e najzad okon�ati negodovanje tamo�njeg ruskog predstavnika i ne�e davati povoda za nove intrige i neprijatnosti. Konzul je trebalo da tra�i da se na mesto popa Obrada postavi drugi sve�tenik i da se pri tom vodi ra�una o svemu onome �to je dovelo do smenjivanja prethodnog mitropolitskog namesnika. Mitropolit Ni�ifor je odgovorio konzulu Markovi�u da ima pismo Crkveno-�kolske op�tine u Skadru kojim mu ona zahvaljuje �to je izabrao popa Obrada, da su tim naimenovanjem zadovoljni i ruski i crnogorski konzul, te da �e on �to pre krenuti u Skadar.^[35] Me�utim, kako se Obrad Popovi� kolebao zbog intriga pa se na putu u Skadar du�e zadr�ao u Beogradu, to je mitropolit Ni�ifor na predlog konzula Markovi�a izrazio spremnost da za svog namesnika u Skadru postavi Stojana Gvozdi�a, sestri�a prote Vukajla Bo�ovi�a iz Ibarskog Kola�ina, i ujedno se interesovao koliku bi mu pomo� dala cetinjska vlada po�to od malih parohijskih prihoda ne bi mogao �iveti.^[36] Istovremeno je mitropolit okrivio porodice Berovi�a i Vu�ini�a, a �uo je tako�e da je jedan �lan iz druge porodice boravio u Beogradu. Mitropolit je pisao konzulu da se protiv ovih ljudi i njihovog nesrpskog pona�anja ne�e ni�ta preduzimati jer kad su bili ka�njeni, u njihovu odbranu su ustali mnogi bez stvarnog razloga. Na kraju je u Skadar ipak oti�ao pop Obrad jep se Gvozdi� nije odazvao na mitropolitov poziv, a Pa�i� je naredio da se o njemu pribave informacije.

Kako se i o�ekivalo, sve�tenik Obrad Popovi� se u Skadru suo�io sa nizom te�ko�a, a jedna od njih je bila poja�ana gr�ka propaganda. Njegov prethodnik sve�tenik Sava Jovanovi� je 25. maja izvestio mitropolita Ni�ifora da je gr�ki konzul sa nekoliko svojih pristalica pozvao jednog u�itelja s kojim namerava otvoriti gr�ku �kolu u Skadru. Naime, u�itelju je pre dve nedelje na�en stan u kojem je odmah po�eo predavati �etvorici �aka. Kad je to doznala, vlast mu je zabranila rad, ali su Grci zapo�eli akciju u Carigradu da bi dobili dozvolu.^[37] U vezi sa tim, patrijarh Joakim je 4. avgusta 1904. pisao mitropolitu Ni�iforu da Patrijar�ija namerava zatra�iti vladinu dozvolu za otvaranje gr�ke �kole u Skadru, pa ga je zamolio da mu javi kako dalje da postupi.^[38] Mitropolit Ni�ifor je odmah obavestio srpsku vladu o svemu, a namesniku Obradu Popovi�u u Skadru je napisao u najve�em poverenju da tamo�nji srpski narod treba da ulo�i protest protiv odluke Patrijar�ije kojoj �e on ina�e odgovoriti da �e se dati pristanak jedino ako se tome ne bude protivio srpski narod u Skadru. Stoga se mitropolit potrudio da protestna depe�a sa �to ve�im brojem potpisa bude odmah upu�ena �im se primi obavest o tome jep je stvar ozbiljna i zato je treba odmah suzbiti po�to u Skadru nije bilo toliko Grka da bi im bila potrebna �kola.^[39] Mitropolit Ni�ifor je bio siguran da Patrijar�ija na osnovu jednodu�nosti Skadrana ne�e biti u mogu�nosti da dade pristanak, pa je zato tra�io da se iz Beograda preporu�i Berovi�ima i Vu�ini�ima da se slo�e bez obzira na to �to op�tinom rukovodi sve�tenik Popovi� i �to ga oni li�no mrze. Istovremeno je tra�io da Ministarstvo spoljnih poslova uka�e i Patrijar�iji na to da njena aktivnost u Skadru nije dobra i zato odustane od nje.^[40] Opasnost od ove aktivnosti, mitropolit je zasnivao na ponovnom nastojanju patrijarha da dobije njegov pristanak, iako je primio depe�u skadarske op�tine o negodovanju zbog otvaranja gr�ke �kole i zahteva da joj mitropolit izda nalog da "izbegava takve neumesne radnje". Na sve to je mitropolit Ni�ifor odgovorio Patrijar�iji da on poznaje prilike u Skadru i okolini, te da u njima ne �ive za stalno porodice gr�ke narodnosti, u �ta se uverio u vreme svoje kanonske vizitacije, kad je trebalo da se obavesti o stanju u vezi sa gradnjom gr�ke crkve na zahtev nekoliko falsifikovanih potpisa. Me�utim, napomenuo je da nema ni�ta protiv osnivanja gr�ke �kole u Skadru, ali smatra da bi to izazvalo zaplete koji bi zadali brigu i glavobolju i Velikoj crkvi i njenim prijateljima.^[41] On se prvenstveno oslanjao na sadr�aj depe�e koju su Skadrani poslali Patrijar�iji, a kojom su negodovali �to se samo za �est gr�kih porodica zahteva otvaranje �kole. Depe�u su u ime op�tine potpisali Mihailovi�, Milenkovi�, Berovi�, Vu�kovi� (Vu�ini�) i Zagovi�.^[42] I pored malobrojnosti skadarskih Grka, koji su u stvari bili Vlasi (Cincari) njihov zahtev da otvore gr�ku �kolu u Skadru nai�ao je na podr�ku Patrijar�ije. Jedan �lan Sv. sinoda je izjavio da �e mitropolit Ni�ifor biti ka�njen zato �to nije odgovorio patrijarhu u vezi sa gr�nom �kolom u Skadru i drugim pitanjima. Srpska strana u Carigradu je zbog takvog mitropolitovog odnosa prema Patrijar�iji o�ekivala da �e gr�ki konzul u Skadru tra�iti da se Skadar otcepi od Ra�ko-prizrenske mitropolije i priklju�i dra�koj, �to je Patrijar�ija htela u�initi pre �etiri godine, ali je odustala zbog pritiska srpskog poslanstva. S obzirom na to da su Berovi�i mogli i dalje intrigirati u Skadru, poslanstvo je tra�ilo od Beograda da mitropolit udovolji njihovoj grupi^[43] i da redovno odgovara na svako Patrijar�ijino pismo kako ga ona ne bi zbacila.^[44] Da bi se izbeglo �tetne posledice, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je u oktobru 1904. naredilo konzulu u Pri�tini da posavetuje mitropolita Ni�ifora ne samo da odgovara na Patrijar�ijina pisma nego da po mogu�nosti ispunjava i njene zahteve, da se postara da se �to pre izglade nesuglasice i razdor u Skadru izme�u pristalica Berovi�a i Popovi�a, i to tako �to bi skadarsku parohiju podelio na dva dela i time zadovoljio obe strane.^[45] Konzul u Pri�tini Spalajkovi� i mitropolit Ni�ifor su smatrali da nipo�to ne treba dozvoliti otvaranje gr�ke �kole sve dok Ministarstvo ne naredi druga�ije, a ukoliko se to ne mo�e spre�iti, onda treba praviti velike smetnje. U vezi s postavljanjem po jednog sve�tenika zava�enim stranama u Skadru, mitropolit je bio spreman da to u�ini �im se ka�e ko �e izdr�avati novog sve�tenika. Po�to su smatrali da sve�tenik koga bi pla�ala Srbija ne bi mogao opstati i da bez pristanka Crne Gore ne treba to ni poku�avati, oni su tra�ili da se privodi crnogorska vlada da pla�a novog sve�tenika kao �to pla�a sada�njeg i druge sve�tenike u Skadru i okolini.^[46] Iz Srbije su bili uporni u popu�tanju mitropolita Ni�ifora. Postavljanjem sve�tenika manjini preko deobe skadarske parohije �elelo se da se rasprava me�u skadarskim partijama skine kona�no s dnevnog reda i time otkloni skandal da manjina tra�i katoli�ke fratre za kr�tenje, sahrane, ven�anja i ostale verske obrede. �to se ti�e izdr�avanja novog sve�tenika trebalo je to ostaviti onima koji su ga tra�ili jep je to njihova du�nost. I u vezi sa otvaranjem gr�ke �kole za ono nekoliko Vlaha u Skadru trebalo je da mitropolit popusti i izda tra�enu dozvolu jep u isklju�ivosti ne treba i�i tako daleko da se oni teraju u tu�e �kole po�to nema bojazni da �e Skadar tako postati gr�ki. Popustiti je trebalo i zato �to se onda moglo u Patrijar�iji ponovo pokrenuti pitanje da se Skadar otcepi od Ra�ko-prizrenske mitropolije i pripoji dra�koj, kao �to je to pripremano pre nekoliko godina i te�kom mukom osuje�eno zauzimanjem Srbije u Carigradu, �to je svakako bilo ve�e zlo od stvaranja gr�ke �kole u Skadru. Preporuka mitropolita Ni�ifora da se pona�a popustljivo prema Vaseljenskoj patrijar�iji pravdana je time da mu je ona nadre�ena vlast, da se koristi njenim privilegijama, da ga uzima u za�titu kod Turske i da �e joj se korektnim dr�anjem oduzeti pravo na �albu po�to je bila najpre gr�ka, pa onda vaseljenska.^[47]

U takvim okolnostima je mitropolit Ni�ifor krajem 1904. godine izdao nare�enje da skadarske domove koji ne�e da prime popa Obrada Popovi�a opslu�uje vra�ki sve�tenik Petar Mrenovi� dok se ne na�e drugi sve�tenik i podeli parohija.^[48] Izme�u dvaju sve�tenika do�lo je do spora u vezi sa ven�anjem Alekse Aralampi�a i Popovi�eve parohije koji je tra�io da ga ven�a Mrenovi�. U tom sukobu je Mrenovi� sa�inio spisak od 112 srpskih domova u Skadru koji navodno �ele da ih on opslu�uje, ali je Popovi� tvrdio da taj spisak ne odgovara istini jep su u njega uneta i lica koja su se odavno iselila ili umrla. S druge strane je optu�ivao Mrenovi�evu stranu za zloupotrebe a naro�ito Nauma Beljkovi�a, poreklom iz Struge, kod koga se nalazio crkveni novac na �uvanju. Oko ovog spora su se podelili i �lanovi Crkveno-�kolske op�tine. Uz sve�tenika Obrada Popovi�a bili su Kosta Mihailovi� i Toko Milenkovi�, a uz Mrenovi�a su stajali Nikola Berovi� i Pavle Vu�ini�, �to je dovelo do podele Skadrana na dve stranke kao i ranije. Oba sve�tenika i vernici su naizmeni�no upu�ivali tu�be na sve strane, prvenstveno mitropolitu Ni�iforu i patrijarhu Joakimu, a preko njih su se u spor upleli srpski konzulat u Pri�tini, Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu i skadarski valija. Mitropolit Ni�ifor je branio popa Obrada pred Patrijar�ijom od koje je "ve�ina" preko carskih vlasti tra�ila da se on vrati tamo odakle je i do�ao, tvrde�i da se njemu obratila ve�ina Skadrana koja ho�e popa Obrada. Mitropolit je istovremeno izra�avao spremnost da se za protivni�ku stranku rukopolo�i sve�tenik ako ga ona mo�e izdr�avati. Patrijarh je krajem 1904. zahtevao od mitropolita da ode u Skadar, �to je tra�io i valija, uz mogu�nost da se tamo uputi i jedan sposoban izaslanik. Pored spremnosti da se nezadovoljnicima odredi drugi sve�tenik ako ga mogu izdr�avati, mitropolit Ni�ifor je u odgovoru valiji optu�io ponovo Nauma Beljkovi�a da po nagovoru Nikole Berovi�a odnosi svojoj ku�i novac iz crkve i izrazio spremnost da po�alje izaslanika ako mu nezadovoljna strana plati putne tro�kove. U me�uvremenu je mitropolit stekao utisak da protivni�koj strani nije ni stalo do drugog sve�tenika nego do otpora naredbi koju je Mitropolija izdala popu Obradu da crkveni novac ne stoji u privatnim ku�ama nego u crkvenoj kasi, �emu su se oduprli Nikola Berovi� i dru�ina.^[49] Zbog toga je mitropolit Ni�ifor po�etkom januara 1905. tra�io od konzulata u Pri�tini da se Berovi�u i jo� nekim Skadranima zabrani da izazivaju nerede i zavode neke Stru�ane na �tetu nacionalnih stvari. Sva�u oko popova, Berovi� i njegovi su nasledili od svojih starih u kojoj su se udru�ili �ak i sa gr�kim konzulom sve na �tetu srpskih stvari, o �emu su svedo�ile depe�e gr�kog konzula koje su iz Skadra upu�ene Patrijar�iji.^[50] Iako je mitropolit uklonio Nauma Beljkovi�a iz crkvenog "pangala" i na njegovo mesto postavio Petra, brata Toke Milenkovi�a, nezadovoljnici su i dalje tajno pregovarali sa valijom koji im je i�ao na ruku. Na novogodi�njoj liturgiji se pojavilo u crkvi ne�to izme�u 15 i 20 nezadovoljnika na �elu sa Pavlom Vu�ini�em, ali ih je stra�a spre�ila da ne izazovu nerede. Oni su u prisustvu �efa policije i popa Obrada izjavili da ne�e nijednog drugog sve�tenika dok je on u Skadru. Da bi pokazao kakvi su oni patrioti, pop Obrad se pozvao na pismo �to ga je �or�i-pa�a Berovi� iz Mletaka uputio Jeremiji Popovi�u. U pismu je pohvaljen popov rad, a negodovano je protiv Nikole Berovi�a za koga je navedeno da se od njega ne mo�e o�ekivati ni�ta drugo nego ono �to je nasledio od strica Filipa kome su Turci obe�ali da �e mu sagraditi d�amiju koja �e se zvati "D�amija Berovi�" ako se sa svojom strankom potur�i. Iz ovoga se vidi da se nameravali potur�iti onda kad se pop Jovan zapopio, ali su �or�i-pa�i u spre�avanju toga pomogla kod valije dva pravoslavna konzula. Nezadovoljnicima su naruku i�li svi Turci, a ponajvi�e gr�ki konzul i grkofili.^[51] Pop Obrad je maja 1905. obavestio mitropolita Ni�ifora da crnogorski konzul Savo Ramadanovi� izlazi u susret nezadovoljnicima na �ijem je �elu Pavle Vu�ini�. Oni su primoravali popa Obrada da se bira nova op�tina i da dozvoli da pop Petar slu�i u skadarskoj crkvi na praznik Lazareva subota, a po�to on to nije dozvolio u dogovoru sa op�tinom, Ramadanovi� ga je kaznio sa 100 kruna u dogovoru sa ministrom Vukoti�em^[52] Mitropolit je podr�ao popa Obrada i �udio se Ramadanovi�evom postupku, pa je zatra�io da se o tome izvesti Cetinje.^[53] Pri�tinski konzul Spalajkovi� je objasnio ministru Pa�i�u da su se Berovi�i, Vu�ini�i i drugi u toku trajanja neprekidne zavade u Skadru i borbe oko sve�tenika ne samo udru�ili s neprijateljima Srba, skadarskim valijom i gr�kim konzulom nego da stvaraju i sve ve�e zaplete. Patrijarhu su upu�ivali tu�be na gr�kom jeziku i �alili se na popa Obrada, a kad im je nu�eno da im se rukopolo�i drugi sve�tenik nisu pristali nego su tra�ili da imaju sve�tenika kojeg oni �ele. Zato je preporu�io da im se u postavljanju sve�tenika u duhu ranijih instrukcija i pristanaka mitropolita Ni�ifora posreduje kod Patrijar�ije, na Cetinju, te kod crnogorskog i ruskog konzula u Skadru. Po�to se stanje nije vi�e moglo trpeti i u�initi kraj dugogodi�njem sukobu, mitropolit Ni�ifor je nezadovoljnicima postavio za sve�tenika Mihaila �tirki�a, dotada�njeg �akona u Skadru. Prethodno se u vezi sa tim savetovao s Cetinjem i tamo�njim mitropolitom Mitrofanom. �tirki� je na Cetinju i rukopolo�en za sve�tenika u aprilu 1905, a pop Obrad je i dalje ostao u Skadru.^[54] U oktobru iste godine, mitropolit Ni�ifor se obratio Mitrofanu da preporu�i konzulima u Skadru Gregovi�u, Ramadanovi�evom zameniku i Loba�evu da oni saop�te sve�tenicima Popovi�u i �tirki�u da ne smeju ostaviti svoju parohiju bez njegove dozvole. Crnogorski mitropolit se odazvao molbi i izvestio Ni�ifora da se za ovu godinu nisu mogli odrediti u�itelji za Vraku i Vranj.^[55]

Me�utim, iako se skadarskim nezadovoljnicima izi�lo u susret, oni ipak nisu prestali da ispoljavaju protest. Pristalice Berovi�a su kasnije bili nezadovoljni iako su dobili sve�tenika "po volji"; bilo je obave�tenja da su re�ili da pozovu Vlahe da im oni daju popa i u�itelja i �kolu. To nije bilo nikakvo iznena�enje s obzirom na to da su ranije u prepisci sa mitropolitom Ni�iforom izjavljivali da bi se pre potur�ili nego se njemu pokorili.^[56] Ipak izgleda da se stanje u Skadru primirilo po�to se slede�e 1907. godine u op�tini nalaze kao predsjednik pop Obrad Popovi�, kao �lanovi Nikola �or�evi�, Petar Kadi�, Nikola Berovi� i Jovan �erenkovi�, a kao delovo�a Haralampije An�eli�. Oni su se obratili mitropolitu Ni�iforu da im se odobri da prikupljaju pomo� za ukra�avanje novopodignute kapele na novom groblju, kao �to je pre dve godine data preporuka Filipu Proti�u da skuplja pomo� kako bi se odu�io dug u�injen zbog zemljotresa oko popravka crkve i �kole, te kupovine ba�te kod crkve Sv. Aleksandra Nevskog. Mitropolit je i sada dozvolio da se ide u prikupljanje priloga, pa su po�li pop Obrad i Petar Kadi�.^[57] Istovremeno je Crna Gora poku�avala da oja�a svoje pozicije u Skadru. Po�to nije uspjela da otvori konzulat u Pe�i, ona je poku�avala da otvori neko vladi�ansko mesto u Staroj Srbiji ili Albaniji. U vezi sa tim je crnogorski otpravnik poslova u Carigradu Drecun dobio sredinom 1907. nare�enje da prati tok vele�ko-debarskog pitanja oko postavljanja Srbina za episkopa, pa da u pogodnom trenutku na Porti i Patrijar�iji nabaci ideju o postavljanju vladike u Pljevljima ili Skadru. Vladika bi bio Crnogorac, a zavisio bi od ra�ko-prizrenskog mitropolita. �im je Drecun �uo da je za Vele�ko-debarsku eparhiju izdat Parteniju i da je zbog toga u Srbiji zavladalo veliko neraspolo�enje protiv Porte, on je odmah oti�ao velikom veziru i izjavio da bi se raspolo�enje me�u Srbima znatno popravilo kada bi u Skadru ili Pljevljima bio postavljen Srbin za vladiku, ada Grci protiv toga ne bi imali ni�ta jer je Ra�ko-prizrenska eparhija ionako u srpskim rukama, pa postavljanjem jo� jednog vladike ne bi ni�ta izgubili. Vezir mu je odgovorio da je to stvar Patrijar�ije i da se ne mo�e u to me�ati. Posle toga je Drecun poku�ao da se vidi sa patrijarhom, iako je crnogorsko otpravni�tvo prekinulo odnose sa Patrijar�ijom jo� u vreme dolaska bosanskih delegacija u Carigrad, a kad je patrijarh odbio da ga primi poku�ao je preko Zinovjeva da izdejstvuje prijem. Sve je to Drecun krio od srpskog poslanika.^[58] Kad se u Beogradu saznalo za to, konzul u Pri�tini je dobio zadatak da to saop�ti mitropolitu Ni�iforu i da mu prenese da za crnogorske te�nje nema mesta sve dok se u Vele�ko-debarsku eparhiju ne postavi Srbin za vikarnog episkopa, a ovu akciju ne treba ni�im slabiti.^[59] Obilaze�i Skadar godinu dana kasnije, srpski poslanik na Cetinju Jovan M. Jovanovi� je pokazao interesovanje i za srpsku op�tinu, broj ku�a (kojih je bilo oko 200), broj �itelja (oko 1.200) i naveo da je me�u starosedeocima bilo do�ljaka iz Crne Gore, Makedonije (Struge, Ostrova, Ohrida), te da su se svi ubrajali u Srbe. Kao i u drugim op�tinama pod inovernom vla��u i skadarski Srbi su svoj duhovni i materijalni �ivot usredsredili u jednu dru�tvenu ustanovu pored crkve i �kole - u Crkveno-�kolsku op�tinu preko koje su se prelamali svi nesporazumi i manifestovala svaka druga aktivnost.^[60] Dok je srpsko stanovni�tvo u samom Skadru bilo dosta prore�eno usled iseljavanja i islamizacije, dotle se u okolini o�uvalo nekoliko sela s kompaktnim srpskim stanovni�tvom sve do najnovijeg doba, kad je bilo izlo�eno pritiscima za raseljavanje i albanizaciju, �to bi trebalo posebno izu�iti.

Napomene

1. Arhiv Srbije Beograd, Ministarstvo inostranih dela, Prosvetno-propagandno odeljenje (dalje: AS MID, PPO), 1894, red. 711, Skadar 15. jula 1894 (svi datumi su po starom kalendaru).

2. F. M. Proti�, "Srpska �kola u Skadru", Cetinje 1914, 5; D. �ivkovi�, "Crnogorska osnovna �kola u Skadru (1828-1914)", Zbornik radova 140 godina osnovne �kole "Njego�" Cetinje, Cetinje 1976, 211.

3. Zapisi, maj 1939, 304-305, Jo� nekoliko dokumenata iz privatnih arhiva; T. Trpi�, "Nikola Musulin", "Bratstvo", XIV.

4. F. M. Proti�, nav. rad 5; I. S. Jastrebov, "Podaci za istoriju srpske crkve", Beograd 1879, 180-181, 304-308.

5. J. M. Tomi�, "Geografski polo�aj Skadra i njegov strategijski zna�aj", predgovor u knjizi �. G. Pavlovi�; "Opsada Skadra 1912-1913" (Prilog istoriji prvog balkanskog rata), Beograd 1926, 18-19; AS, MID, PPO, 1909, red 1627, Skoplje 22. decembra 1909, br. 6843; F. M. Proti�, nav. rad, 20.

6. "Velika Srbija" 6. septembra 1892, br. 37.

7. Narodna biblioteka Srbije, Zbornik Jovana Had�i-Vasiljevi�a, B/413/II-34, Prizren 12. aprila 1911, Petar Kosti� Had�i-Vasiljevi�u.

8. �. Miki�, "Skadarski Srbi u XIX veku", Istorijski zbornik br. 7, Banjaluka 1986, 131-140.

9. Isto, 142-146.

10. Isto, 146-152.

11. "Carigradski glasnik" 15. marta 1901, br 12

12. AS, MID, PPO, 1902, red 130 I, Skadar 19. januar 1902, br. 223.

13. Isto, Skadar 19. januara 1902, br. 224.

14. Isto, Pri�tina 17. februara 1902, br. 164 (602).

15. Isto, Prizren 10. marta 1902, br. 931.

16. Isto, Carigrad 12. februara 1902, br. 151.

17. Isto, Carigrad 28. februara 1902, br. 204 (735).

18. Isto, Pri�tina 18. juna 1902, br. 510

19. Isto.

20. Isto, Skadar 5. juna 1902, bb.

21. Isto, Pri�tina 14. juna 1902, br. 500.

22. Isto, Skadar 5. juna 1902, br.

23. F. M. Proti�, nav. rad, 23.

24. "Carigradski glasnik" 14. novembra 1902, be. 45.

25. Isto, 25. juna 1902, br. 30.

26. AS, MID PPO, 1902, red 130 I, Pri�tina 18. juna 1902, 6p. 510.

27. Isto, Skadar 5. juna 1902, bb; Isto, Carigrad 24. juna 1902, br. 760.

28. Isto, 1902, red 154, Prizren 30. juna 1902, br. 1002.

29. Isto, 1902, br. 130 I, Carigrad 20. septembra 1902, br. 1025.

30. .Carigradski glasnik" 5. decembra 1903, br. 49.

31. Isto, 19. decembra 1903, br. 51.

32. AS MID, Arhiv konzulata u Pri�tini, Beograd 15/28. januara 1904, br. 904 (30); Isto, Pri�tina 16/29. januara 1904, br. 30.

33. Isto, Carigrad 5. marta 1904, 6p. 152; Isto, Pri�tina 8. marta 1904, br. 223.

34. Isto, Beograd 17. marta 1904, 6p. 1068.

35. Isto, Pri�tina 23. marta 1904, br. 31.

36. Isto, PPO, 1904, red 770, Pri�tina 9. juna 1904, br. 468 (2344).

37. Isto, Pri�tina 7. juna 1904, br. 981, Skadar 26. maja 1904, br. 15.

38. Isto, Carigrad 4. avgusta 1904, br. 5290.

39. Isto, Prijepolje 22. avgusta 1904, slu�beno (20).

40. Isto, Carigrad 15. septembra 1904, br. 6102.

41. Isto, Pri�tina 23. septembra 1904.

42. Isto, Skadar 2. septembra 1904.

43. Isto, Carigrad 20. avgusta 1904, br. 427.

44. Isto, Carigrad 19. avgusta 1904, br. 461 (3733).

45. Isto, Beograd, oktobra 1904, br. 3733.

46. Isto, Pri�tina 8. oktobra 1904, br. 807 (4037).

47. Isto, Beograd 19. oktobra 1904, br. 4587.

48. Isto, Pri�tina 24. novembra 1904, br. 865 (5314).

49. B. Peruni�i�, Polis srpskih domova u Skadru 1904. godine, "Arhivski pregled", 1-2, Beograd 1984, 103-114.

50. AS MID, PPO, 1905, red 54, Pri�tina 3. januara 1905, 6p. 5(17).

51. Isto, Pri�tina 12. januara 1905, slu�beno.

52. Isto, Skadar 25. januara 1905.

53. Isto, Pri�tina 23. maja 1905, 6p. 980.

54. B. Peruni�i�, nav. rad, 113-114.

55. AS MID, PPO, 1906, red 8, Cetinje 10. decembra 1905, br. 1807.

56. Isto, Solun 16. septembra 1906.

57. Isto, 1907, 6p. 1626, Skadar 8. juna 1907, br. 36(453).

58. Isto, 1907, br. 507, Carigrad 2. juna 1907, br. 570 (2726).

59. Isto, Beograd 16. juna 1907.

60. �, Miki�, nav. rad 123.