...У току XIX века, "суверенитет
народа" почео је да се признаје као основни принцип заснивања
држава и одређивања њихових граница. Идеално се замишљало да се
границе државе поклапају, односно да треба да се поклапају са
етничким границама "народа". Овај принцип, колико је с једне стране
постао преовлађујући у међународној политици и односима, у свом
идеалном виду се у исто време стално показивао као немогућ и неостварив.
Колико год да су теоретичари и практичари национализма модерног
доба прокламовали захтеве за етничком и културном хомогенизацијом,
плурализам и хетерогеност су се показивали као неминовност, а
у много случајева су се језичке, верске и друге културне разлике
показале врло виталним и никако нису могле да се идеално поклопе
са државним границама, без обзира како су се оне одређивале. Већина
данас постојећих држава има на својим територијама житеље који,
уз лојалност држави у којој живе, себе сматрају и припадницима
неке друге етничке или националне културе него што је већинска
у тој држави. Штавише, данас се културном и етничком плурализму
и праву на културну различитост придаје нови значај....
Антропологија
и Етнологија > Младена
Прелић - Савремена српска заједница и њен етнички идентитет
>>
