W roku 1869 Zygmunt Miłkowski (T. T. Jeż)
został wybrany na członka zagranicznego Towarzystwa Naukowego Serbskiego.
W liście zaadresowanym z Brukseli 26 czerwca tegoż roku do prezesa TNS
Janko Šafaríka słynny wówczas pisarz polski oświadczył:
"…Zaszczyt ten jest dla mnie zachętą na drodze pracy, którą obrałem,
którą, w miarę sił i możności, staram się rozwijać i dalej posuwać. Praca
moja ma na celu wzajemne zaznajomienie i zbliżenie dwóch bratnich narodów:
Serbów i Polaków — zaznajomienie i zbliżenie, wedle mego przekonania,
potrzebne pod wszelakiemi względami, tak dla jednych, jak dla drugich.
Nie wiem, czy celu dopnę: czy starczą mi siły na usunięcie zapór, jaki
czas, okoliczności i zła wola nagromadziły i gromadzą pomiędzy Serbią
a moją biedną Ojczyzną. Lecz dopiąłem już jednej wielce dla mnie ważnej
rzeczy, i to mi otuchy dodaje. Towarzystwo Naukowe Serbskie uznało moje
dobre chęci…"
Słowa te sprzed półtora prawie stulecia stanowią poniekąd myśl przewodnią
również dla twórców Projektu Rastko-Polska – Biblioteki Elektronicznej
Polsko-Serbskich Stosunków Kulturowych. Historia XX wieku wymownie świadczy
o tym, że działania na rzecz "wzajemnego zaznajomienia i zbliżenia dwóch
bratnich narodów" nigdy nie mogą okazać się zbyteczne: bowiem "zapory
czasu i okoliczności" bywają nieraz silniejsze od wysiłków nielicznych
entuzjastów.
W dziedzinie wiedzy o stosunkach polsko-serbskich – poczynając od historii
politycznej i historii kultury, a kończąc na językoznawstwie porównawczym,
literaturoznawstwie, folklorystyce, teatrologii…– przeprowadzono dotychczas
ogromną i żmudną pracę badawczą w obu środowiskach. Celem Projektu Rastko-Polska
jest prezentacja w formie elektronicznej – w miarę możności – wyników
dotychczasowych poczynań, ale nie w mniejszym stopniu również zachęta
do nowych badań.
Projekt jest otwarty dla szerokiego grona współpracowników, mamy więc
nadzieję, że nasza biblioteka w niedalekiej przyszłości stanie się największym
w Internecie źródłem wiedzy o Polakach dla Serbów i o Serbach dla Polaków,
największą biblioteką elektroniczną przekładów z obu literatur – prawdziwym,
aczkolwiek wirtualnym mostem łączącym Północ Słowiańszczyzny z jej Południem.
Petar Bunjak
Belgrad, wrzesień 2002 r.
|
Године 1869. Зигмунт Милковски (Т. Т. Јеж)
изабран је за иностраног члана Српског ученог друштва. У писму послатом
из Брисела 26. јуна исте године председнику СУД Јанку Шафарику тада славни
пољски писац је изјавио:
"…Ова част за мене је подстрек на путу рада који сам изабрао, који, према
својим снагама и могућностима, настојим да развијам и унапређујем. Мој
рад има за циљ узајамно упознавање и зближавање двају братских народа:
Срба и Пољака – упознавање и зближавање, по моме уверењу, у сваком погледу
потребно, како једнима, тако и другима. Не знам хоћу ли остварити свој
циљ: хоћу ли имати довољно снаге да уклоним препреке које су време, околности
и зла воља нагомилали и нагомилавају између Србије и моје јадне Отаџбине.
Али постигао сам једну за мене веома важну ствар, и то ме охрабрује. Српско
учено друштво признало је моје добре намере…"
Ове речи од пре готово века и по до извесне су мере мисао-водиља и за
творце Пројекта Растко-Пољска – Електронске библиотеке пољско-српских
културних веза. Историја XX века речито сведочи о томе да залагања на
пољу "узајамног упознавања и зближавања двају братских народа" никада
не могу бити сувишни: "препреке времена и околности" често су, наиме,
јаче од напора малобројних ентузијаста.
У области знања о пољско-српским односима – почевши од политичке и културне
историје па све до лингвистичких и књижевних поређења, фолклористике,
театрологије… – до данас је обављен велики и мукотрпан истраживачки рад
у обема срединама. Циљ Пројекта Растко-Пољска јесте презентовање у електронском
облику – у мери у којој је то могуће – резултата тих прегнућа, али ништа
мање и подстицај за нова истраживања.
Пројекат је отворен за широк круг сарадника, те се надамо да ће наша
библиотека у скорој будућности постати највећи извор знања о Пољацима
за Србе и о Србима за Пољаке на Интернету, највећа електронска библиотека
превода обеју књижевности – истински, премда виртуелан мост који спаја
Север Словенства са његовим Југом.
Петар Буњак
Београд, септембра 2002. |