Dejan Ajdačić

Andrićevo pripovedanje o slikanju Vjekoslava Karasa

Andrićevo pripovedanje o slikaru Vjekoslavu Karasu i muslimanskom velikašu Omerpaši Latasu u istoimenom romanu, oslanja se na istorijski verodostojne podatke o izradi pašinog portreta koji je Karas načinio u Travniku, juna 1851.godine. Problem vremena u prikazivanju te epizode u kojoj se ukrštaju život silnika i slikara može se razložiti na nekoliko odvojenih planova - na fiktivno istorijsko vreme u odnosu na istorijski rekonstruisanu prošlost, doživljaj vremena sa stanovišta likova, na vreme kazivača i pripovedača, na razliku između vremena slike i vremena književnog dela. Ovi planovi su, naravno, u samom delu isprepleteni, no odvojeno razmatranje ukazuje na različite vidove upotrebljavanja i naglašavanja pojedinih aspekata vremena.

Razlika između doživljavanja svakodnevnog iskustva i zanosa, i životu i u književnosti, ukazuje se kao razlika između kontinuiranog i diksontinuirano doživljaja vremena. Vreme nadahnuća, posvećenosti, strasti, sanjarenja pripada svetu čiji zakoni menjaju smisao svakidašnjeg trajanja. Njegovo nadilaženje, pak, prevladavanje konačnog u pravcu večnog, predstavlja ravan na koju su upravljene, iako različito psihološki motivisane - dvoslojne stukture oba lika. Samo njihovo dvojstvo, dakle, otkriva i dvostrukost horizonta vremena. Pripovedanje o slikanju u odnosu na druge epizode u romanu vezane za Omerpašu Latasa, ima, u tom smislu, povlašćenu funkciju otkrivanja pašinog drugog, skrivenog lika. Posmatrajući ga u kontekstu bahtinovske teorije o potisnutom dvojniku, Predrag Palavestra govori o odnosu lika ja-za-sebe i ja-za-drugog (Skriveni pesnik, Beograd, 1981, str. 154). U toku izrade portreta Latas se prepušta sećanjima na detinjstvo i snovima. Time se vreme svakodnevice napušta i zamenjuje vremenom koje nema svoj kraj, vremenom koje je otvoreno i ka prošlom i ka budućem. Omerpaša Latas, zamišljajući buduće posmatrače slike, nastanak svog lika doživljava kao moguće zadovoljenje želje za večnim trajanjem. Andrić otkriva kako sujeta pokreće duboku potrebu za besmrtnošću i pretvara je u sanjarenje o življenju nekim novim životom. Rađaš se ponovo, nastaješ, rasteš, uživaš, patiš, boluješ, stariš: sve - samo ne umireš nego, naprotiv, bivaš trajan u svojoj prolaznosti, gotovo večan, tvrd i stvaran kakvog te niko ne zna, a kakav si oduvek potajno želeo da budeš. Čin slikanja, tako, Andrić posmatra kroz pašinu veru u mogućnost još jednog, ponovljenog ali drugačijeg života. Dvojstvo lika, njegovo skrivanje i otkrivanje pokazuje se i u Karasovom doživljaju sveta i samog sebe. Slikar, siromašan i odbacivan, opsednut melanholijom, otkriva samo trenutnu moć stvaranja koja ga uzdiže nad stvarnošću. Vreme pašinog zanosa sopstvenim idealnim likom i slikarevog traganja za njegovim stvarnim likom razotkriva se, međutim, kao fiktivno pred jednom pašinom rečju koja dolazi iz stvarnosti.

Ipak, iduća glava "Slika", govori o Karasovoj nesposobnosti da likove viđene i samo u umu stvorene i dovršene, ikada naslika. Savršena i završena slika tog munjevitog a prividnog stvaranja onemogućava ga da sliku postavi na stvarno platno. Dok je mladi pisac u eseju "Razgovor sa Gojom" rečima ostarelog genija izražavao samouverenost stvaraoca nad svetom, u starosti, sada obrnuto, prikazanim doživljajem mladog slikara govori o stvaralačkoj zaprečenosti slikama koje umetnik u sebi nevoljno, kao svoju muku, već nosi. Stvaranje kao otkrivanje moći koje nadilaze vreme upravo svojom zaustavljenošću stvorenog u vremenu postaje, kako Andrić piše, nezdravo izobilje.. nestvarnog stvaranja...

U prikazivanju pojedinačnog i uvek posebnog u liku umetnik se suočava sa otkrivanjem i živim predstavljanjem onih karakterističnih pojedinosti koje mogu da iskažu njegovu sveukupnost. No, koliko čovek svojom spoljašnjošnju otkriva i svoju unutrašnjost, koliko tragovi njegovog života ili njegovih bivših i sadašnjih snova odražavaju njegove ostvarenosti i neostvarenosti? Za slikara je problem kako uhvatiti i prikazati stalnost karaktera kao njegovu prošlost i predvidljivu budućnost ili nestalnost lika otvorenog sudbini. Andrić se ne bavi ravnopravnim opisivanjem različitih faza samog slikanja, već ponajviše trenucima slikarevog prvog suočenja sa pašinim likom - on ispituje oholi pašin pogled i poredi ga sa očima ljudi koje je upoznao. Unutrašnju napetost slikarskog traganja za likom modela predstavlja spoljašnjim odrazima zanosa - isprekidanim, skoro bunovnim pokretima i rečima. Potom se predstavlja slika na kojoj oči još nisu naslikane, i, da bi se na kraju otkrio samo završetak slikarskog pregnuća: Latasova komanda Dosta! ostaje zabeležena kao oštar udar kičice na seraskerovoj uniformi. Andrić, osim tog poslednjeg poteza četkom - koji predstavlja jedini opisani element, ne prikazuje samu sliku. Pripovedanje o slikanju tek je zapravo okvir za druga pričanja.

Ali, iako se to pripovedanje samo letimično vraća samom platnu koje nastaje, pisac u jednoj rečenici, dodiruje osnovni problem odnosa slikarstva i pripovedne književnosti - problem vremena u slici. U izmenjivanju neuhvatljivog i uhvatljivog prikazuje se početak stvaranja u kome ni iz čega treba stvaralačkim podražavanjem i obuhvatanjem da nastane lik: u jednom određenom trenutku koji bi trebalo da su svi trenuci; nazirao je kao u daljini sliku kakvu bi želeo da uhvati i zadrži, dok se ona stalno pomera, sastavlja i rastavlja, treperi i talasa kao voda koja neprestano teče, odlazi i dolazi, uvek nova i uvek ista, i bliza i neuhvatljiva.

Još je Dion Hrisostom govorio da slikar izabira jedan trenutak - jednu sliku, a pesnik govori u vremenu. Lesing je u svojoj studiji o Laokonu pisao da pesnik prateći tok vodi kroz čitavu galeriju slika, a Arnhajm povodom Lesinga beleži: slikarstvo može da prikaže radnje posredno pomoću tela, a pesništvo može da opiše tela posredno pomoću radnji. Tekst koji opisuje sliku mora da jedan njen trenutak, doista, pretvori u sled reči koje o njoj govore, mora da je razbije u nabrajanje njenih elemenata. Govor o slici - sliku razbija-razvija u niz slika, u čitavu galeriju slika - ili katalog galerije slika. Opisivanje slike je u neprestanom iskušenju gubljenja slike, jer ona želi da se pokrene u događanje ili pretvori u interpretaciju. Tekst napušta sliku, ali joj se i vraća, vibrira između slike i tumačenja, ili slike i radnje. On sliku nadopunjuje interpretativnom ili, kao kod Andrića, narativnom nadgradnjom.

Osobenost slike da u jednom sabijenom trenutku predstavlja neki lik ili čitavu grupu likova izražavajući celokupno postojanje, pribavila je književnosti mogućnost da u vizuelnom načinu mišljenja traži, a ponekad i nađe metaforu o sabijenosti života i njegovom postojanju u jednom trenutku. U Stvaranju se sustiču otvorenost vremena kao večnost i njegova zatvorenost kroz prolaznost trenutka u kome se može sažeti, zbiti večnost. Slikar kao tvorac zarobljava vreme, dok pripovedač to vreme i zauzdava i oslobađa.

U portretnom slikarstvu izdvojenost, kako bi Andrićev Goja rekao, okovanost jednog lica, kao i zakočeni i svedeni pokreti čine da se Laokonov problem jednovremenosti naslikane radnje ne javlja naglašeno, jer portret sam predstavlja sliku izdvojenog trenutka i zaustavljenog vremena. Ali Andrićev iskaz o slici koju Karas pokušava da uhvati i zadrži, koja se stalno pomera, sastavlja i rastavlja, treperi i talasa kao voda koja neprestano teče, odlazi i dolazi, uvek nova i uvek ista, i bliza i neuhvatljiva, izražava problem slikarstva. Heraklitova reka večito različitog zbija se u samo jedan tren postojanja, ali je time heraklitovska ideja o večitom proticanju preobražena ničeanskom idejom o večitom povratku - voda koja odlazi i dolazi, uvek nova i uvek ista. Andrić stvaralački čin slikara uzdiže i iznad same situacije o kojoj pripoveda, do figurativnog iskaza o mogućnosti razumevanja samog života - i bliskog i neuhvatljivog. Pokušaj da se sabere ograničeno i zauzda bezgranično svevreme ukazuje se kao izazov privida i zanosa u kome se izmenjuju mogućnost i nemogućnost obuhvatanja života.

© 2000-2001 Slavic Gate kapija@narod.ru
На Растку објављено: 2007-08-12
Датум последње измене: 2007-07-31 14:20:04
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује