Библиотека
фотографије
Легенда
 - овај знак или оригинална насловна страна означавају да је реч о интегралном електронском издању књиге.
 - интегрални чланак, краћа студија или појединачно дело.
 - сажетак или опис дела.
Ново у библиотеци
Жељко Јовановић, новински и уметнички фотограф
Милинко Стефановић: Где престаје реч, ту почиње слика (разговор) - Разговарала Ивана Радовановић
Felix Naissus kao Phoenix Photographicus - Милинко Стефановић
Поклоњење Зораново - Милинко Б. Стефановић
О изложби Жељка Јовановића „Знакови“ - Милинко Б. Стефановић
Вечна светлост: Записи од Јерусалима до Косова - Милинко Б. Стефановић
Вечна светлост: Ходочашће по Светој земљи - Милинко Б. Стефановић
„Излет“, прва самостална изложба фотографија - Сара Тврдишић
Садржај
 Век
и по српске фотографије - чланак Зорана Глушчевића (из књиге Историја
српске културе) - Ликовни материјал се управо обрађује
и током јесени биће постављен тамо где припада.
A
century and half of photography in Serbia - article by Zoran Gluscevic
(from the book The history of Serbian culture)
Светлописом
Анастасија Јовановића - Жарко Рошуљ
 Бранибор
Дебељковић
ЗАЈЕДНИЧКИ
ПОДУХВАТ
Пројекта Растко
и
Фото савеза Југославије
По
штампаној публикацији
Фото савеза Југославије
1989. године
Српска
фотографија деведесетих - Естела Бјелица, чланак из зборника Уметност
на крају века
Photography
of the Nineties - Estela Bjelica, article from the book The
Art at the end of the Century
Зборник - каталог
 Риста
Марјановић
Заједнички
подухват
Пројекта Растко
и
Фото-савеза Југославије
Продукција
ТИА Јанус
Др
Драгоје Тодоровић:
"Риста
Марјановић, као званични војни фоторепортер, био је у прилици да (...)
својом камером сачувао је од заборава одушевљење српских војника на глас
о рату за ослобођење подјармљене браће, снимио, колико су му жестоке борбе
то дозволиле, одлучујућу Кумановску битку, улазак српске војске у ослобођено
Куманово, Скопље, Битољ, пратио камером продор српске војске на тле историјског
Косова, фотографисао српске официре и турске заробљенике, становнике ослобођених
крајева и др. Његове
ратне фотографије брзо су стигле у Европу, тако што их је он лично упућивао
појединим уредницима, или што су их као илустрације ратни дописници слали
својим листовима. Тако је и он допринео порасту угледа дотле мало познате
Србије и њене храбре војске."
Предраг Михајловић
и Миломир Минић
Снимци крагујевачких
фотоаматера
Заједнички
подухват
Пројекта Растко и Фото савеза Југославије
Продукција
ТИА Јанус
Крагујевац
је имао стотинак кућа и око хиљаду становника у време када га је кнез
Милош прогласио престоницом Србије 1818. године. Формирање државних и
културних институција у Крагујевцу у првој половини века (скупштина, лицеј,
штампарија, театар...) и отварање тополивнице 1851. године дали су изузетан
замах демографском, културном и индустријском развоју града. Железничка
пруга долази у Крагујевац 1886. године, стварају се велике извозне фирме
са седиштем у граду, Крагујевац економски јача и прву деценију XX века
дочекује као трећи по величини град у Србији са више од 15000 становника.
То је време у коме настаје прича у сликама која је садржина ове изложбе
и књиге....
Дани фотографије Фото савеза Југославије 1997.
 1,9 MB
Заједнички
подухват
Пројекта Растко
и
Фото-савеза Југославије
Продукција
ТИА Јанус
(мирор
веб презентације)
Из рецензије
Зорана Богавца:
(...) "Само
уз напор камера се може присилити да лаже", тврдио је Едвард Вестон, један
од великих фотографа тридесетих година. Фотографије Милинка Стефановића
прављене су без великог напора.
И ако Милинка
назовем уметником, или уметничким фотографом, или фоторепортером, осећам
се као да сам га увредио, јер свако од ових именовања подразумева у себи
бар један мали део тог великог напора којим се камера (ипак!) може присилити
да лаже. А знам да има сензибилитет уметника, брзину и досетљивост фоторепортера
и стваралачку сујету уметничког фотографа.
Ходајући
свим путевима и странпутицама којима иду "људи са торбом на рамену", три
пута гледајући све оно што смртници виде само једном (гледајући оком,
објективом и фотографским папиром), Милинко Стефановић схватио је да суштина
фотографије постоји само у оној тачки где се секу сви правци и сви стилови
и сва схватања фотографије: то је тачка у којој снимање постаје етички
чин.
Трагање за
етиком чина снимања суштина је естетике Миленка Стефановића.
(...)"
|
Милинко
Стефановић