Dejan Ajdačić

Nove slovenske reči i metafore na Internetu (april 1999)

Ogroman broj slovenskih stranica na Internetu, koji se svakodnevno umnožava, otkriva filolozima interesantne aspekte kontakta najnovnije, nadnacionalne informacione tehnologije i nacionalnih jezika, kao i posebno važno pitanje izbora slova koji odgovaraju pojmovima i radnjama u svetskoj elektronskoj mreži, te pitanje ondosa izabranih reči prema engleskim nazivima. Ukrajinski, ruski, poljski, srpski i drugi slovenski autori prave bukvalni ili slobodni prevod reči engleskih reči, uvode nacionalno specifične reči i metaforičke iskaze koje govore o predstavi o Internetu i njegovom poimanju u okviru slovenskih kultura. Nesporna je činjenica da se jezici menjaju u prostoru Interneta: ulaze nove reči, a već postojeće reči dobijaju nova značenja. No, pored navedenih načina uticaja Interneta na jezik, jezik sam po sebi delimično modeluju predstave o ranije nepoznatom virtualnom elektronskom svetu ranije već postojećim rečima.

Ovaj prilog osvetljava neke od pojava koje je Internet uneo u slovenske jezike tokom 1990-ih godina. Sa razlogom treba pretpostaviti da će, s daljim širenjem Interneta, te promene u okvirima nacionalnih kultura u budućnosti biti još značajnije, jer se broj stvaralaca, istraživača i korisnika Interneta neprestano povećava, uključujući specifičnosti svetske multimedijalne mreže. O prodoru Interneta u svakodnevni život svedoče i posebne radio- i TV- emisije, filmovi, usloge elektronske pošte i dr.

U razmatranju jezika na Internetu izuzetno je važno pitanje odnosa nacionalnih jezika sa engleskim, na kome je prvi put razrađena većima Internet pojmova. U slovenskim zemljama prodaja programa na nacionalnim jezicima po zakonu nije obavezna, u njima su vrlo rasprostranjeni programi sa crnog tržištaa, u kojima su zadržane originalne komande i uputstva. S engleskog se se po pravilu ne prevode uputstva za kodni raspored slova (win, dos, koi8, cp1250); autorsko-tehnička realizacija Internet stranica stranica (webmaster, webdesigner); skraćenice elektronskih protokola (URL, ICQ, MIRC, ftp, http://www). Servis elektronske pošte najčešće se nalazi u engleskoj formi email. Katkada kompjuterski specijalisti od engleskih reči obrazuju rđave reči, slovenske samo po gramatičkoj formi - daunlodovan (downloaded) i dr.

Već je ukazano da postoje engleske reči, koje se zadržavaju u originalu ili u transliteraciji, i reči, koje se prevode. Bez obzira na to što postoje odgovarajući slovenski bukvalni prevodi nekih reči, češće se sreću engleske reči, na primer: user, chat, site, website, i čak i njihove transliteracije: juzer (korisnik), čat (istovremena dvosmerna komunikacija sa mogućnošću učešća nekoliko korisnika), sajt, vebsajt. Na privlače posebnu pažnju reči koje određuju pravac kretanja: obratno, vpered, nazad.

No, obratimo pažnju na neke reči na slovenskim Internet stranicama i po njihovom odnosu ka drugojezičnom izvorniku. Najvažnija Internet reč - site, koja određuje zbir svih stranica na jednoj Internet adresi, do sada nije dobila odgovarajući prevod. Prevod reči site u slovenskim jezicima (mesto) ne zvuči dovoljno prikladno. Ruskoj reči uzel (u značenju sajt), pak ne odgovara dodavanje ime vlasnika, ličnosti ili firme. U srpskom i poljskom jeziku koristi se pojam Internet prezentacija. Ako skraćenice elektronskih protokola, sasvim razumljivo, i ne treba prevoditi, to izaziva čuđenje nepostojanje slobodnog prevoda ili još pre odgovarajuće reči za englesko sajt.

Biće interesantno osmotriti i sudbinu engleske reči net. Ona se često sreće u nazivima firmi koje prodaju Internet usluge - Farlepnet (Odesa), Junet, Eunet (Beograd), u označavanju nacionalne mreže - Runet (ruski Internet), u naslovima časopisa InterNET. Prevod reči net - mreža, sreće se u svim slovenskim jezicima. Igra reči pasti u mrežu, označava određeni vid zavisnosti od Internet života, ali se oslanja i na pogled na svet ribara - biti uhvaćen kao riba.

Za označavanje vremena aktivnog prisustva na Internetu ili vremena odsustva sa mreže koriste se izrazi (biti) on line/of line (na mreži, van mreže). Tako se, na jednoj stranici u diskusiji o elektronskoj književnosti, odsustvo inače uobičajeno prisutnog sagovornika komentariše: A Gornyj voobšče offlajn. Zabolel možet.

Ukoliko se engleska Internet leksika oslanja na nasleđe klasičnih jezika (cyber - kiber, electronic - elektronski, elektronnyj, virtual - virtualni) internacionalno korišćenje ovih reči olakšava i njihovo uključivanje u slovenske jezike. Oni se javljaju u novim rečima: kiberprostor, kibercivilizacija, kiberžurnal i u izrazima virtualna ličnost, virtualni svet, virtualna biblioteka. Takve reči su temelje u tekstovima i knjigama savremenih kulturologa koji se zanimaju savremenim dobom i nivoima relanog postojanja ličnosti, sveta, informacija i dela. Velika semantička zasićenost ovih reči dozvoljava i zaslužuje i šire istraživanje.

Engleska reč home page može da se zadrži, transliteruje, predstavi u vidu kućice, prevede kao domašnjaja stranica, a kod Rusa je izmišljena i prihvaćena reč homjak. Ona može da označava stranice na kojima čovek predstavlja sebe lično, i (ređe) glavnu, početnu ili osnovnu stranicu. Uži je pojam određen na srpskom Internetu kao lična prezentacija. Na ruskom za houm-pejdž je izmišljena reč osobnjak. Mirza Babaev u tekstu "Apologija houm-pejdža" u četrnaestom broju elektronskog časopisa "InterNET", pored opštih crta, ukazuje i na razlike između realnog i metaforičkog poimanja kuće: Virtualna kuća se razlikuje od realne svojom nepredmetnošću: ovde nema zidova, stolova ili stolica, postoje samo tekstovi, slike, zvuci - informacija, koju ne treba dodirnuti. Druga osobenost - prozirnost: gost ovde može biti svako, a ne samo oni koga smo mi pozvali. Ako u toj kući ipak postoje zidovi, oni su prozračni, prozirni za svaki pogled, kao sobe u kristalnom dvorcu. Bez obzira na to što Babaev ne pominje Kristalni dvorac Dostojevskog ("Zapisi iz podzemlja") i roman "Mi" Zamjatina, on izaziva polemičku asocijaciju s antiutopijskim tumačenje sveta, u kome čovek ne može da se sakrije od drugih. Na domaćoj stranici, svaki čovek bira svoj način predstavljanja, a drugi uopšte nisu obavezni da je posećuju.

Interesantan, mada relativno redak primer korišćenja reči "dom" sreće se u ruskom domoj, kojim se određuje pravac kretanja ka osnovnoj Internet stranici. Umesto reči home, sreće se na slovačkom hlavni stranka, na srpskom glavna stranica i sl.

Odstupanje od bukvalnog prevoda engleskih reči i korišćenje ruskih, u širem semantičkom polju, javlja se u sledećim primerima: ssylka (umesto bukvalno svjaz'), iskalka (pored poiskovaja sistema, za search engine), osobnjak (za home page). Reči obrazovane na slovenskoj, nacionalno specifičnoj leksičkoj osnovi, pomoću opšteprihvaćenih internacionalnih sufiksa, javlja se na ruskim stranicama o setevoj slovesnosti, izvedenim iz reči set' - npr.: setera (set' + /let/era = književnost na mreži), seterator (set' + /lit/erator =književnik koji piše literaturu na mreži), seterizm (po modelu obrazovanja oznaka umetničkih pravaca kao npr. futurizam = književni pravac zasnovan na stvaranju na mreži).

Proširenje leksičkog fonda slovenskih jezika uvođenjem reči sa Interneta proizilazi iz pojave novih pojmova, predstava i postupaka. O jezičkim promenama pod uticajem Interneta govore i nova značenja već postojećih reči.

Figurativnost jezika u govoru o Internetu predstavlja neobično interesantnu i za ljude koji se bave jezikom i kulturom važnu pojavu. U četvrtom broju ruskog elektronskog časopisa "InterNET", Roman Lejbov, filolog iz Tartua, u tekstu "Jazyk risuet Internet" pobuđen pozivom redakcije čitaocima da nacrtaju svetsku elektronsku mrežu i razmatranjima profesora Džordža Lakofa iz Berklija o metaforici Interneta, razvio je misao o metaforičkim predstavama prostora i kretanja u elektronskoj mreži. Dvorec informacij i svalka, Bol'šaja doroga i pomojnaja jama, Okean i Pautina u prilogu Lejbova predstavljaju krajnje polove metaforičkog slikanja Interneta. Značenja unesena u ove metaforičke predstave jasno ocrtavaju gromadnost Interneta. Doživljaj ogromnog prostora izražava se sledećim opozicijama: prijatno - neprijatno, vredno - bezvredno, slobodno - ograničavajuće. Zanimljivo je i semiotički sasvim zasnovano autor je povezao trijadu kuća - šuma - put (dom - les - doroga), sa označavanjem mitološke trijade svoj - tuđ - prelazni prostor. Internet v russkom àzáke opisávaetsà skoree kak zamknutoe samodostatočnoe prostranstvo. U ovom tekstu Lejbov se nije osvrtao na sliku Paučine kao metafore za ruski Internet, kojoj je dao značajan doprinos. U popularizovanju ove metafore, kojom se pre sugeriše opasna isprepletenost niti na mreži, no sama struktura, Lejbov je izmislio virtualnu ličnost Maja Ivaniča Muhina, u čijem je prezimenu sadržano ironična asocijacija na muve. U ocenama ruskih književnih Internet stranica, ovaj tobožnji penzioner je u rubrici "Pereletnye Muhi" elektronskog "Žurnala", davao ocene brojem muva. O širokoj rasprostranjenosti metafore Pautina svedoči niz primera, pa i naslov stranica sa intervjuima najznačajnijih ličnosti ruskog Interneta: Klassiki russkoj pautiny. Dmitrij Manjin je rekao: Paučina odriče Euklidovu metriku fizičkog prostora koji naseljavamo u korist čudne Platonove metrike, gde se rastojanje određuje ne po sličnosti, već po srodnosti.

Internet kao veoma posećena izložba mnogobrojnih, raznovrsnih sadržaja, pogleda, informacija često se naziva bazar, pijaca (rynok), buvljak. Uvek se naglašava nepreglednost prostora, a sam naziv ili kontekst ponekad prati negativna ocena. Pojedini segmenti Interneta usmereni su na elektronsko sakupljanje i arhiviranje tekstova, s manjim ili većim pravom, nazivaju se elektronskim bibliotekama ili arhivama. Često se bibliotekama pridaju imena njihovih tvoraca-sakupljača (biblioteka Evgenija Peskina, Maksima Moškova, Aleksa Farbera i dr.) ili ime nekog važnog stvaraoca u istoriji kulture (elektronska biblioteka Projekat Rastko, nazvana svetovnim imenom prvog srpskog književnika i osnivača srpske crkve), Ruski projekat Vavilon podsećanja ne samo na starinu, već i na Borhesovu vavilonsku biblioteku.

Metafore kretanja po Internetu su razne, ali su veoma interesantna njihova nacionalna obeležja. Lejbov piše da engleski glagol to surfe, podseća na preplanula i mišićava tela na Havajima, morsku so i odmor. Ni taj, kao ni glagol navigate ne sreću se u odgovarajućim prevodima na slovenske jezike. Gusari iz Kluba gusara Valere Kolpakova mogu da se posredno povežu sa plivanjem po Internetu. Rusi najviše upotrebljavaju glagole brodit' (up. brodilka, brodjaga, Setevoj strannik) i lazat'. Komentarišući semantičko polje ove reči, Lejbov piše: Uopšteno govoreći, ljudi retko puze - to je pre svega prerogativ životinja, a u najboljem slučaju - dece ili pijanica. Na srpskom u označavanju kretanja po Internetu sreću se glagoli šetati, posetiti, obilaziti, lutati. Doživljaj Interneta je određen i stajališnom tačkom samog posetioca na mreži - o spoljašnjem poimanju govore predlozi "na", "po", dok predlog "u" govori o doživljaju Interneta iznutra.

Princip igre veoma prisutan i jeziku Interneta, jer se Intenet doživljava kao prostor slobode stvaranja i samoizražavanja. Sloboda kao stvaralački princip proizilazi iz virtaulne prirode mreže i lako dovodi do izmišljanja ličnosti koje realno ne postoje. Niz virtualnih imena i nadimaka ruskog Interneta potvrđuju sklonost Internet stvaralaca ka igri s identitetom: Buk, Baos, Gran'e de Kasan'jak, ledi Šelli, ppp, nabljudatel'naja Maša, babuška Žirinovskogo, gusarski poručnik. Mistifikacija kao sazdavanje sveta, koji postoji samo virtualno, širi se i u književnim Internet eksperimentima i igrama: limeriki Ratnera, interaktivni hipertekstualni roman sa naslovom "Roman" koji je začeo Lejbov, igre gusara Kolpakova, kiberpanku bliske nekrofilne igre ledi Šeli, igre nalik na japanske poetske forme - burime Dmitrija Manina, projekat Artema Lebedeva N.Ž.M.D.- Nazvanie želannie mogut dobavit' i dr. Posebno važna za sudbinu književnih igara na Internetu su složenost pravila, očekivani nivo kreativnosti, hipertekstualna otvorenost (zatvorenost), a jeziički aspekti tih tekstova delimično su predodređeni pravila sazdavanja određenog žanra.

Završavajući osvrt o odnosima Interneta i slovenskih jezika, moguće je još jednom ponoviti da se nove činjenice i predstave, koje proizilaze iz razvoja svetske elektronske mreže, odražavaju i u slovenskim jezicima. Uticaj engleske leksike sasvim je razumljiv, ali se međujezičke veze javljaju na različite načine: od pozajmica, tranliteracija i morfoloških preobražaja stranih reči do prevoda, prerada i stvaranja novih reči. Internet se pokazuje kao izuzetno interesantan izvor za jezička istraživanja i s tačke njegove leksike, i s tačke gledišta jezika, koji se rađa pri stvaranju virtualnih svetova.