Павле, патријарх српски

Божићна посланица Патријарха српског Павла за 2003. годину

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2003. ГОДИНЕ

ПАВЛЕ

МИЛОШЋУ БОЖЈОМ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

Мир Божји, Христос се роди!

Драга браћо и сестре у Господу Исусу Христу, Сину Божјем, Који се ради нас људи и ради нашега спасења оваплотио и постао Син Човечји, зачет и рођен, силом и дејством Духа Светога, од увек Дјеве Марије Богородице, и тако поставши, по човечанској природи, исти и једнак са нама, у свему осим у греху. Његов Долазак у овај свет, Његово Рођење, данас славимо, христољубиви народе. Данас славимо победу која победи свет. Данас славимо Христа Господа, јер Он прослави нас. Сећајући се тако и свега што се нас ради збило, – Крста, Гроба, Васкрсења из мртвих и другог и славног Доласка Христовог, – не више као најамници у овом свету него као синови и наследници Царства, као царски род Цара Христа и царско свештенство, принесимо сами себе, и једни друге, и сав овај свет, и дарујмо га Ономе Који се нас ради рађа као Човек.

Преизобилно богат љубављу, ничим условљен, Господ је слободно створио свет, а у свету човека, обдаривши га слободом и љубављу, да буде круна свега створеног, чувар и управитељ Божјега света. Човек је упућен да живи у заједници са Богом, са другим људима и са свиме што је у свету, са биљкама и животињама, приносећи твар Творцу - да се тако све спасе од смрти и пропасти.

Први човек, Адам, погрешио је и окренуо своје лице од Бога. Као твар, која управо по својој створеној природи има свој почетак и крај, свет је тиме задобио најтежи ударац и смртоносну рану управо од човека, који је требало да га, уз Божју помоћ и благослов, исцељује од смрти и занавек сачува.

Бог као Љубав није одустајао од свога створења и није престајао да чини све како би подигао палога човека. Чинио је чудеса, слао Пророке и, на крају, када се навршила пуноћа временa, послао је Сина Свога Јединороднога да постане Нови Адам, Нови Човек. И природа и људи, који су седели у тами и сенци смрти , рекоше гласом тихим, али победоносним: Ево Богочовека! И, заиста, дошао је Месија, Христос – Спаситељ, Који исцели болесне, подигну понижене, изобличи силне и победи грех, ђавола и смрт.

Испуни се реч написана у Светом Писму и показа се да је истинито сведочанство љубљеног Благовесника, јеванђелиста Јована: ...Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине . Ово се Чудо над чудима и Догађај над догађајима зби када се Он, Христос Господ, роди у витлејемској пећини, где му се поклонише мудраци и пастири, анђели и људи, звезде и животиње, - једном речју, сва творевина.

Угледајмо се, браћо и сестре, и ми на мудраце са Истока који, вођени звездом, дођоше у град Давидов, Витлејем, – Дом хлеба , – и пронађоше Хлеб Живота, Онога кроз Кога је све створено и Којим све живи. Пронашавши Га, обрадоваше се великом радошћу, поклонише Му се и дарове принесоше Њему, по упутству анђела Божјег названом Емануил, што значи: Ваистину, са нама је Бог .

Анђели Божји, присуствујући Догађају, запеваше најрадоснију песму, која обрадова небо и земљу: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља .

Молећи од Господа мудрост мудрацa и безазленост витлејемских пастира, као ваши архипастири и учитељи, браћо и сестре, драга наша духовна децо, ми вас поучавамо и преклињемо, како већ годинама тако и данас: будимо људи христолики и боголики, јер је то воља Божја. Будимо људи у заједници са Христом, а то значи у миру и љубави једни са другима и са светом у коме живимо. Треба издржати до краја у таквој вери, у смирењу и трпљењу Христовом. Нека вас не збуњује стара људска слабост и духовна колебљивост због оних који не верују, а лагодно живе. Погледајте само крај живота њиховог, па ћете видети како се већ овде, на земљи, показује пролазност неправедно стеченог имања, славе, части и власти.

Онај ко трку живота трчи по правилима и до краја, тај ће, заједно са богопросвећеним апостолом Павлом, сведочити: Добар рат ратовах, трку сврших, венце задобих . Ко год мисли да може Бога преварити, вара се и заборавља небопарну реч Пророка: Тешко ономе на кога стигне гнев Бога Живога!

Борити се за Царство небеско не значи лењствовати на земљи и лежећи чекати будући век. Не, него је управо овде и сада, на земљи, поприште на којем се Царство небеско губи или задобија. Стога вас упућујемо и саветујемо да се уздате у Бога и у своје руке и да делате на њиви Господњој. Нада нема право ни у кога, до у Бога и у своје руке.

Време је да признамо, и пред Богом и сами пред собом, како је наше живљење, недостојно славног хришћанског имена, допринело кризама у којима смо се затекли. Господ нас воли и не оставља нас, али се ми још увек не сећамо довољно нити Бога нити својих греха – не кајемо се. Покајање је радовање, није пуко извињење, као што није довољно само звати се хришћанин него то и бити. Истинско покајање није друго до проналажење правог пута и циља. Покајање је заиста најлепши цвет људског поштења , откривење највеће тајне, налажење најскупоценијег бисера, када, угледавши Лице Христово, видимо и схватимо да је живот драгоцен и смислен.

Овога Божића, као и увек, сећамо се свих и обраћамо се свима, а данас нарочито младим људима, деци нашој, који у много чему показују озбиљност и одговорност према Богу, једни према другима и према свету у коме живимо.

Наше храмове највише посећују млади. Они посте и Богу се моле, што се у свим овим невољама, падовима и искушењима пројављује као добар знак и добра нада. Они ће правилно разумети и смисао историје, као и смисао тешкоћa кроз које је наш народ пролазио и у доба мира, и у ропству, и у доба праведне борбе за слободу – поготову сада, о 200-годишњици од Карађорђевог устанка. Они имају, или ће имати, спремност на жртву, по примеру наших предака, који су се и бранили и борили човечно, као народ Божји. Они неће изгубити и заборавити Косово и Косовски Завет. Они ће умети да живе у будућности, према сваком отворена срца и раширених руку, лица чиста и радосна, са поздравом на уснама: Мир Божји!

Онима пак што траже храну на њивама глади, говоримо са свом очинском бригом и пажњом: Дођите и видите како је благ Господ! Како ће вас радо прихватити, превити вам ране, умити лице, исцелити вас и сместити у своју топлу Гостионицу и приредити надземаљску Вечеру у част вашег и нашег спасења. Ниједан грех нема моћи ни значаја када се човек отисне на бескрајну пучину безобалног океана Божје милости и љубави. Богомладенац Христос стоји пред вратима срца ваших и чека да му отворите. Ако је срце ваше у међувремену постало и најхладнија пећина, Његовим уласком постаће топлије и светлије од сваке царске одаје, баш као Пећина витлејемска из које засија светлост свету.

Бог је, нама и свету, послао Сина Свога: стога, дакле, уђите сви у радост Господа Свога! Одговор на наше личне муке исти је сада као и онда: Дође Христос и живот ослобођен би.

Одговор на трагичне последице које подносе они који су изгубили осећај за Тајну исти је данас као и онда: Ако је ко мудри слуга, нека са радошћу уђе у радост Господа свога.

На ту радост позивамо све вас, браћо и сестре у Отаџбини и свуда у свету. Обраћајући се у миру Божјем овог Божића и нашој браћи и сестрама у Републици Македонији, призивамо их да приступе светом и спасоносном јединству Цркве Божје васпостављеном у аутономној Охридској Архиепископији.

Истинску и потпуну радост налазимо само онде где је одувек и била – у Христу и у Једној Светој, Саборној и Апостолској Цркви Његовој, у живој, истинитој, православној, богочовечанској и светотројичној Заједници живота и спасења, у Обитавалишту Онога Коме појемо: Рођење Твоје, Христе Боже наш, засија свету светлошћу богопознања....

Христовим човекољубљем озарени, браћо и сестре, стојмо смерно о Божићу и срцем детиње радосним поклонимо се Богомладенцу Христу, Обновитељу и Васкрситељу свеколике творевине, Њему Који је Хлеб живота што сиђе са неба и даје се за живот света , те богољубиво и братољубиво поздравимо једни друге радосним божићним поздравом:

Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2003. године.

Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ПАВЛЕ

Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит средњезападноамерички ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ

Епископ шабачко-ваљевски ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ нишки ИРИНЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ за Америку и Канаду Митрополије новограчаничке ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњеевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ аустралијско-новозеландски Митрополије новограчаничке МИЛУТИН
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ

Православна Охридска Архиепископија

Митрополит велески и повардарски ЈОВАН,
патријарашки егзарх аутономне Охридске Архиепископије
Викарни Епископ велички и местобљуститељ (администратор) Епархије полошко-кумановске ЈОАКИМ
Викарни Епископ дремвицки и местобљуститељ Епархије битољске МАРКО