Владимир Илич Лењин

Из чланка „Војни програм пролетерске револуције“ (jесен 1916.)

Написано: Написано у јесен 1916 г.
Извор: В. И. Лењин, О радницама и сељанкама, Култура, Библиотека марксизма-лењинизма, 1947. Ова брошура штампана је ћирилицом и латиницом. Штампање ћирилицом у 20.000 примерака завршено је 5 марта 1947 год. у штампарији „Култура“ Београд Стаљинградска 4
Први пут издато: Штампано септембар—октобар 1917 г. у Jugend-Internationale
Интернет верзија: Побуњени ум 2003. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003.
Транскрипција / HTML: Побуњени ум 2003. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003.
Copyleft: Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003. Копирање и/или дистрибуирање овог документа је дозвољено под условима наведеним у GNU Free Documentation License

...Онога ко ће рећи да је то теорија одвојена од живота, потсетићемо на две светско-историске чињенице: на улогу трустова и фабричког рада жена, с једне стране, и на Комуну 1871 г. и Децембарски устанак 1905 у Русији, с друге стране.

Ствар је буржоазије да развија трустове, да гони децу и жене у фабрике, да их тамо мучи, деморалише, осуђује на неизрециву беду. „Ми не „захтевамо“ такав развитак, ми га не „подупиремо“, ми се боримо против њега. Али како се боримо? Ми знамо да су трустови и фабрички рад жена прогресивни. Ми нећемо натраг, ка занатству, ка предмонополистичком капитализму, ка кућном раду жена. Напред преко трустова итд. и преко њих ка социјализму!

Овај аргуменат може се применити, са одговарајућим изменама, и на данашњу милитаризацију народа. Данас империјалистичка буржоазија милитаризује не само читав народ него и омладину. Сутра ће она можда приступити милитаризацији жена. Ми на то одговарамо: утолико боље! Уколико брже, утолико ближе оружаном устанку против капитализма. Како се могу социјал-демократи дати заплашити милитаризацијом омладине итд., ако не заборављају пример Комуне? То није „теорија одвојена од живота“, није машта, него чињеница. И било би заиста сасвим рђаво кад би социјал-демократи, упркос свим економским и политичким чињеницама, почели сумњати у то, да империјалистичка епоха и империјалистички ратови неизбежно морају довести до понављања тих чињеница.

Један буржоаски посматрач Комуне писао је у једном енглеском листу: „Кад би се француска нација састојала само од жена, каква би то била ужасна нација“! Жене и деца од 13 година борили су се за време Комуне уз мушкарце. А друкчије неће бити ни у претстојећим биткама за обарање буржоазије. Пролетерске жене неће пасивно гледати како добро наоружана буржоазија пуца на рђаво наоружане или ненаоружане раднике. Оне ће се латити оружја као и 1871 г., и из садашњих заплашених нација — тачније: из садашњег радничког покрета, који су више дезорганизовали опортунисти него владе — израшће сасвим сигурно пре или касније, али сасвим сигурно интернационални савез „ужасних нација“ револуционарног пролетаријата.

Милитаризација прожима сада сав јавни живот. Империјализам је огорчена борба великих сила за поделу и нову поделу света, — зато он мора неизбежно водити даљој милитаризацији у свима земљама, па и у неутралним, па и у малим. Шта ће против тога радити пролетерске жене? Зар само проклињати рат и све што је војничко, само захтевати разоружање? Никад се жене угњетене класе, која је заиста револуционарна, неће помирити с таквом срамном улогом. Оне ће говорити својим синовима: „Ти ћеш скоро одрасти. Даће ти пушку. Узми је и добро научи ратну вештину. Та наука је потребна пролетерима, не да пуцају у твоју браћу, раднике других земаља, како се то чини у садашњем рату, и како ти саветују издајници социјализма, него зато да се боре против буржоазије своје властите земље, да учине крај експлоатацији, беди и ратовима, не путем лепих жеља, него путем победе над буржоазијом и путем њеног разоружања.“!

В. И. Лењин, Дела, књ. XIX, стр. 327—328, руско издање.