Владимир Илич Лењин

Пролетерска милиција (2. април 1917.)


Написано: 20. април 1917.
Извор:
Први пут издато: Правда бр. 36, 20. април 1917.
Online верзија: Побуњени ум 2002. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2002.
Транскрипција / HTML: Побуњени ум 2002. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2002.
Copyleft: Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003. Копирање и/или дистрибуирање овог документа је дозвољено под условима наведеним у GNU Free Documentation License


14. априла је наш лист [Правда] објавио извештај кореспондента у Канавину, Нижни-Новгород губернији, о томе да је „радничка милиција коју плаћа управа фабрике уведена у практично све фабрике“.

Канавино област, јавља наш кореспондент, има шеснаест фабрика и око тридесет хиљада радника, не рачунајући запослене у железници. Организација радничке милиције коју плаћају капиталисти стога обухвата значајан број највећих предузећа у региону.

Организација радничке милиције коју плаћају капиталисти је мера огромног - не би било претеривање рећи, гигантског и одлучујућег - значаја, и практички и принципијелно. Револуција се не може обезбедити, њена достигнућа се не могу осигурати, њен даљи развој је немогућ, док ова мера не постане општа, док се не спроведе свуда широм земље.

Буржоаски и земљопоседнички републиканци, који су то постали пошто су схватили да је било немогуће да владају људима другачије, покушавају да успоставе републику која би била монархична колико год је то могуће; налик на ону у Француској, коју је Шчедрин назвао републиком без републиканаца.

У овом тренутку, када су земљопоседници и капиталисти схватили снагу револуционарних маса, најважнија ствар за њих је да заштите најосновније институције старог режима, да сачувају старе инструменте угњетавања: полицију, бирократију, стајаћу војску. Они покушавају да редуцирају „цивилну милицију“ на институцију старог типа, то јест, мале одреде наоружаних људи који су одвојени од народа и што је могуће ближи буржоазији и под командом људи из буржоазије.

Минимални програм Социјал-демократа позива на замену стајаће армије универзалним наоружавањем људи. Највећи део званичних Социјал-демократа у Европи и већина наших мењшевичких лидера, како било, „заборавила“ је или гурнула у страну програм Партије, замењујући шовинизмом („дефенсизмом“) интернационализам, реформизмом револуционарну тактику.

А баш сада је, у револуционарном тренутку, најургентнији и најесенцијалнији задатак да се изврши опште наоружавање народа. Тврдити да, док имамо револуционарну армију, нема потребе за наоружавањем пролетаријата, или да „неће бити довољно“ оружија да се подели, није ништа више од обмане и преваре. Ствар је у томе да се почне са организацијом опште милиције одмах, како би сви научили да користе оружије чак и када „не би било довољно“ да се подели, јер није уопште нужно да људи имају довољно оружија да се сви наоружају. Људи морају научити, сви до једног, како да користе оружије, они морају припадати, сви до једног, милицији која треба да замени полицију и стајаћу војску.

Радници не желе армију која ће бити одвојена од људи; оно што они желе је да радници и војници срасту у једну милицију која се састоји из свих људи.

Ако се у овоме не успе, апарат угњетавања ће остати на снази, спреман да данас служи Гучкову и његовим пријатељима, контрареволуционарним генералима, а сутра Ратку Дмитерву или неком претенденту на престо и градитељу монархије плебисцитом.

Капиталистима је потребна република сада јер не могу другачије „управљати“ људима. Али оно што њима треба је „парламентарна“ република, тј. она где би демократија била ограничена на демократске „изборе“, на право слања појединаца у парламент, који, како је Маркс згодно приметио, представљају народ и угњетавају народ.

Опортунисти савремене Социјал-демократије који су Маркса заменили Шиделманом, запамтили су да владавина парламентаризма „треба да се користи“ (што је апсолутно тачно), али су заборавили шта је Маркс учио о пролетерској демократији и како се она разликује од буржоаског парламентаризма.

Људима је потребна република да би научили масе методима демократије. Нама не треба само репрезентација дуж демократских линија, већ изградња целокупне државне администрације од дна до врха од стране самих маса, њихове ефективне партиципације у свим животним ситуацијама, њихова активна улога у администрацији. Замена старих органа угњетавања, полиције, бирократије, стајаће војске, универзалним наоружавањем народа, стварно универзалном милицијом, једини је начин да се гарантује максимум безбедности земљи од ресторације монархије и да јој се омогући да чврсто иде напред, систематски и одлучно ка социјализму, не „уводећи“ га одозго, већ уздижући широке масе пролетера и полу-пролетера до уметности вођења државе, до употребе целе државне моћи.

Јавна служба путем полиције која стоји изнад народа, кроз бирократе, који су најверније слуге буржоазије, и кроз стајаћу армију под командом земљопоседника и капиталиста - то је идеал буржоаске парламентарне републике, која служи да овековечи владавину Капитала.

Јавна служба кроз стварно универзалну народну милицију, сачињену од мушкараца и жена, милицију способну да делимично замени бирократе - ово, комбиновано са принципом избора чиновника и смењивости свих јавних службеника, са плаћањем за њихов рад у складу са пролетерским, а не „господарским“, буржоаским стандардима, је идеал радничке класе.

Овај идеал не само да је постао део нашег програма, не само да је освојио место у историји радничког покрета на западу, у искуству Париске Комуне; не смо да је био процењен, наглашен објашњен и препоручен од стране Маркса, већ је фактички спроведен у пракси од стране руских радника у 1905. и 1917. години.

Совјети радничких депутата, у смислу значаја, у смислу управљања које стварају, институције су управо те врсте демократије која свршава са старим органима угњетавања, и ступа на пут универзалне милиције.

Али како милиција може постати општа када су пролетери и семи-пролетери утерани у фабрике, сломљени неиздрживим радом за земљопоседнике и капиталисте?

Постоји само један пут: радничка милиција мора бити плаћена од стране капиталиста.

Капиталисти морају плаћати радницима за сате и дане које проводе у јавној служби.

Овај поуздани метод су усвојиле саме радничке масе. Пример Нижни-Новгород радника би требало да постане модел за целу Русију.

Другови радници, помозите сељацима и остатку народа да увиди потребу за општом милицијом уместо полиције и старе бирократије! Уведите такву и само такву милицију! Уведите је кроз совјете радничких депутата, кроз совјете сељачких депутата, кроз органе локалне самоуправе која се налази у рукама радничке класе. Ни у ком случају се не задовољите буржоаском милицијом. Укључите жене у јавне службе на равноправној основи са мушкарцима. Побрините се да капиталисти плаћају радницима дане посвећене јавној служби у милицији!

Научите методе демократије кроз праксу, сада, својим снагама, одоздо - подигните масе до ефективне, тренутне, универзалне партиципације у управљању - ово и само ово ће обезбедити потпун тријумф револуције и сврховит, систематски напредак без застрањивања.

На Растку објављено: 2008-08-15
Датум последње измене: 2008-08-20 21:37:30
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује