Владимир Илич Лењин

Говор Лењина на I сверуском конгресу радница (19. новембра 1918.)

Написано: 19 новембра 1918 г.
Извор: В. И. Лењин, О радницама и сељанкама, Култура, Библиотека марксизма-лењинизма, 1947. Ова брошура штампана је ћирилицом и латиницом. Штампање ћирилицом у 20.000 примерака завршено је 5 марта 1947 год. у штампарији „Култура“ Београд Стаљинградска 4
Први пут издато: „Правда“ бр. 57, (298), 10 марта 1925 г.
Интернет верзија: Побуњени ум 2003. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003.
Транскрипција / HTML: Побуњени ум 2003. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003.
Copyleft: Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003. Копирање и/или дистрибуирање овог документа је дозвољено под условима наведеним у GNU Free Documentation License

Другарице, — конгрес женског дела пролетерске армије у извесном смислу има особито важан значај, јер у свима земљама најтеже је било покренути жене. Не може бити социјалистичког преврата, ако огромни део радних жена не узме у њему знатног учешћа.

У свима цивилизованим земљама, чак у најнапреднијим, положај жене је такав да их узалуд не називају кућним робињама. Ни у једној капиталистичкој држави, па била то и најслободнија република, не постоји потпуна равноправност жена.

Задатак Совјетске Републике је у првом реду да уништи сва ограничења права жена. Извор буржоаске прљавштине, угњетености, понижења — бракоразводни процес — совјетска власт је потпуно уништила.

Већ је година дана како постоји потпуно слободно законодавство о разводу брака. Ми смо издали декрет који је уништио разлику у положају брачног и ванбрачног детета и читав низ политичких ограничења; нигде није тако потпуно остварена једнакост и слобода радних жена.

Ми знамо да сва тежина застарелих прописа пада на жену радничке класе.

Први пут у историји наш закон је избацио све оно што је жену чинило бесправном. Али није ствар у закону. У градовима и фабричким насељима овај закон о пуној слободи брака добро се прима, али у селу то врло често остаје на папиру. Тамо све досад преовлађује црквени брак. Узрок томе је утицај свештеника, а против тога зла теже се борити него против старог законодавства.

Против верских предрасуда треба се борити веома опрезно; много штете наносе они који у ту борбу уносе вређање верског осећања. Треба се борити путем пропаганде, путем просвећивања. Заоштравањем борбе можемо само огорчити масу; таква борба учвршћује поделу масе по принципу вере, а наша је снага у јединству. Најдубљи извор верских предрасуда је беда и непросвећеност; против овог зла ми морамо да се и боримо.

Положај жене досада је био такав да га називају ропским; жену притискује њено кућно газдинство, и из тог положаја жену може спасити само социјализам, тек онда, када од ситног газдинства пређемо на колективно, на колективну обраду земље.

Тек онда ће жене бити потпуно ослобођене и избављене од окова. Тај задатак је тежак; стварају се комитети сиротиње; наилази време када се социјалистичка револуција учвршћује.

Тек сада се организује најсиромашнији део становништва у селу, и у њима, у организацијама сеоске сиротиње, социјализам добија чврсту подлогу.

Раније се често дешавало да је град постајао револуционаран, а после њега је иступало село.

Садашњи преврат се ослања на село, и у томе је његов значај и снага. Из искуства свих ослободилачких покрета види се, да је успех револуције зависио од тога, колико у њему учествују жене. Социјалистичка власт чини све да би жена могла самостално да врши свој пролетерски социјалистички рад.

Положај совјетске власти тежак је утолико, уколико империјалисти свих земаља мрзе Совјетску Русију и припремају ратни поход против ње због тога, што је она запалила пожар револуције у целом низу земаља и што је направила одлучне кораке ка социјализму. Сада кад они желе да униште револуционарну Русију, њима самим почиње да гори тло под ногама. Ви знате да се револуционарни покрет шири у Немачкој, да у Данској радници воде борбу против владе, да се Холандија претвара у Совјетску Републику. Револуционарни покрет у тим малим земљама нема самосталан значај, али је он особито значајан зато, што те земље нису ратовале и што је тамо постојао у највећем степену „правни“ демократски поредак. Ако такве земље почињу да се крећу, онда нам то говори да револуционарни покрет захвата цео свет.

Досада ниједна република није могла да ослободи жену. Совјетска власт ће јој помоћи. Наша ствар је непобедива, јер се у свима земљама диже непобедива радничка класа. Тај покрет значи пораст непобедиве социјалистичке револуције.

„Правда“ бр. 57, (298), 10 марта 1925 г.

Дела, књ. XXIII, стр. 285, 286.