Владимир Илич Лењин

Совјетска власт и положај жене (6. новембар 1919.)

Написано: 6 новембар 1919 г.
Извор: В. И. Лењин, О радницама и сељанкама, Култура, Библиотека марксизма-лењинизма, 1947. Ова брошура штампана је ћирилицом и латиницом. Штампање ћирилицом у 20.000 примерака завршено је 5 марта 1947 год. у штампарији „Култура“ Београд Стаљинградска 4
Први пут издато: „Правда“, бр. 249, 6 новембра 1919 г.
Интернет верзија: Побуњени ум 2003. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003.
Транскрипција / HTML: Побуњени ум 2003. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003.
Copyleft: Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003. Копирање и/или дистрибуирање овог документа је дозвољено под условима наведеним у GNU Free Documentation License

Двогодишњица совјетске власти приморава нас да бацимо сумаран поглед на оно што је за то време остварено и да размислимо о значају и циљу извршенога преврата.

Буржоазија и њене присталице оптужују нас да нарушавамо демократију. Ми тврдимо да је совјетски преврат дао још невиђен потстицај развитку демократије и у дубину и у ширину, и то демократије баш за радне и од капитализма угњетене масе, — према томе, демократије за огромну већину народа, према томе, демократије социјалистичке (за трудбенике), за разлику од демократије буржоаске (за експлоататоре, за капиталисте, за богаташе).

Ко је у праву?

Добро ући у то питање, дубље га схватити — значи узети у обзир искуство двеју година и боље се припремити за његов даљи развитак.

Положај жене особито очигледно показује разлику између буржоаске и социјалистичке демократије, особито јасно одговара на постављено питање. У буржоаској републици (тј. где постоји приватна својина на земљу, фабрике, заводе, акције итд.), па била то и најдемократскија република, положај жене нигде на свету, па ни у једној најнапреднијој земљи, није постао потпуно равноправан. И то у пркос томе што је од времена Велике француске (буржоаско-демократске) револуције протекло више од 1 и ¼ века.

Буржоаска демократија обећава на речима једнакост и слободу. А на делу женској половини људског рода ниједна, па ни најнапреднија, буржоаска република није дала ни потпуну законску једнакост с мушкарцем, ни слободу од мушкарчевог туторства и угњетавања.

Буржоаска демократија је демократија китњастих фраза, свечаних речи, примамљивих обећања, звучних парола о слободи и једнакости, а на делу све то прикрива неслободу и неједнакост жене, неслободу и неједнакост трудбеника и експлоатисаних.

Совјетска или социјалистичка демократија одбацује лепе, али лажне речи, објављује немилосрдни рат лицемерности „демократа“, спахија, капиталиста или ситних сељака, који се богате на шпекулативној продаји вишкова жита гладним радницима.

Доле та гнусна лаж! Не може бити, нема, нити ће бити „једнакости“ угњетених с угњетачима, експлоатисаних с експлоататорима. Не може бити, нема, нити ће бити праве „слободе“ док нема слободе за жену од законских привилегија у корист мушкарца, док нема слободе за радника од јарма капитала, док нема слободе за радног сељака од јарма капиталисте, спахије, трговца.

Нека лажљивци и лицемери, тупоглавци и слепци, буржуји и њихове присталице обмањују народ говорећи о слободи уопште, о једнакости уопште, о демократији уопште!

Ми говоримо радницима и сељацима: здерите маску с тих лажљиваца, отварајте очи тим слепцима! Питајте:

— Једнакост којег пола с којим полом?
— Које нације с којом нацијом?
— Које класе с којом класом?
— Слобода од којег јарма или од јарма које класе? Слобода за коју класу?

Ко говори о политици, о демократији, о слободи, о једнакости, о социјализму, не постављајући ова питања, не истичући их на прво место, не борећи се против забашуривања, скривања, заташкавања тих питања, — тај је најгори непријатељ трудбеника, тај је вук у јагњећој кожи, тај је најљући противник радника и сељака, тај је слуга спахија, царева, капиталиста.

За две године совјетска власт у једној од најзаосталијих земаља Европе учинила је за ослобођење жене, за њену једнакост с „јаким“ полом толико, колико за 130 година нису учиниле све напредне, просвећене, „демократске“ републике целога света заједно.

Просвета, култура, цивилизација, слобода, — све те лепе речи спојене су у свим капиталистичким, буржоаским републикама света са нечувено подлим, одвратно прљавим, животињски суровим законима о неједнакости жене — законима о брачном праву и о разводу брака, о неједнакости ванбрачног детета са „законитим“, о привилегијама за мушкарце, о понижавању и увреди за жену.

Јарам капитала, јарам „свете приватне својине“, деспотизам малограђанске ограничености, ситно-поседничког користољубља — ето шта је сметало најдемократскијим републикама буржоазије да ударе на те прљаве и подле законе.

Совјетска Република, република радника и сељака, збрисала је одмах те законе, није оставила ни камена на камену у творевинама буржоаске лажи и буржоаске лицемерности.

Доле та лаж! Доле лажови који говоре о слободи и једнакости за све, док постоји угњетени пол, док постоје угњетачке класе, док постоји приватна својина на капитал, на акције, док постоје они сити који вишковима свога жита поробљавају гладне. Не слобода за све, не једнакост за све, него борба против угњетача и експлоататора, уништење могућности угњетавања и експлоатисања. То је наша парола!

Слобода и једнакост за угњетени пол!

Слобода и једнакост за радника, за радног сељака!

Борба против угњетача, борба против капиталиста, борба против шпекуланата-кулака!

То је наша борбена парола, то је наша пролетерска истина, истина борбе против капитала, истина коју смо ми бацили у лице свету капитала с његовим сладуњавим, лицемерним, бомбастим фразама о слободи и једнакости уопште, о слободи и једнакости за све.

И баш зато што смо здерали маску те лицемерности, што с револуционарном енергијом остварујемо слободу и једнакост за угњетене и за трудбенике, против угњетача, против капиталиста, против кулака, — баш зато је совјетска власт постала тако драга радницима целог света.

Баш зато на дан двогодишњице совјетске власти симпатије радничких маса, симпатије угњетених и експлоатисаних у свим земљама света — на нашој су страни.

Баш зато на дан двогодишњице совјетске власти упркос глади и зиме, упркос свим нашим невољама које нам причињава најезда империјалиста на Руску Совјетску Републику, ми смо пуни тврде вере у праведност наше ствари, тврде вере у неминовну победу светске совјетске власти.

„Правда“, бр. 249, 6 новембра 1919 г.

Дела, књ. XXIV, стр. 517—519, руско издање.