Ђорђе Ћапин и Радмила Ћапин

Извјештај о заштитном археолошком ископавању код Цркве светог апостола Томе у Требесину

(Đorđe Ćapin, Radmila Ćapin: REPORT ON PROTECTIVE ARCHAEOLOGICAL EXCAVATION IN THE VICINITY OF THE CHURCH OF SV. APOSTOL TOMA (ST. THOMAS THE APOSTLE), Herceg-Novi, Boka Kotorska, Serbia and Montenegro)

(Извјештај је објављен у Зборнику радова из науке, културе и умјетности "Бока" бр. 25, Херцег-Нови 2005., стр. 521-535)

Цртежи: 1 2 3 4 5

Слике: 1 2 3 4 5 6 7

Summary (English)

Кључне ријечи: Требесин, Херцег-Нови, Бока Которска, Црква Св. Томе, Црква Св. Петра и Павла, археологија, заштитно археолошко ископавање, сахрањивање, гробови, новац.

Јавна установа Завичајни музеј и Умјетничка галерија "Јосип-Бепо Бенковић" Херцег-Нови обавијештена је 12. марта 2005. од стране г. Адама Видаковића, тутора цркве Св. Апостола Томе у Требесину^[2] (Општина Херцег-Нови, 8 км сјеверозападно од Херцег-Новог, 318,40 м. н. в. – слика 1) да су радници приликом скидања камених плоча западно од цркве испред улаза наишли на гробове. Око цркве Св. Томе у току су били радови на дренажи темеља и поплочавању простора испред улаза у цркву. Радови су прекинути до изласка екипе археолога ЈУ Музеј и Галерија Херцег-Нови.

Констатовано је да је у плитком ископу, насталом скидањем камених плоча, видљив гроб оријентисан запад-исток, израђен од необрађених камених плоча, дјелимично оштећен у западном дијелу ломљењем једне од поклопница, као и трагови зида или темеља пижула уз западни зид цркве. У ископу су се назирала још два објекта пар метара западно, као и још један поремећени гроб између наведеног гроба и западног зида цркве. Екипа ЈУ Музеј и Галерија је констатовала да хитно треба приступити заштитном археолошком ископавању, које подразумијева пражњење, снимање и комплетну археолошку обраду гробова и техничко снимање откривених трагова архитектуре без даљег ископа. Пошто за предвиђено извођење дренаже и поплочавање простора испред улаза у цркву нису планирани већи земљани радови нити дубљи ископ, за заштиту овог археолошког локалитета у овој фази била је довољна комплетна обрада откривених гробова и техничко снимање осталих објеката. Одмах је обавијештен Републички завод за заштиту споменика културе и затражена дозвола за хитно извођење археолошког заштитног ископавања.

Црква Св. Апостола Томе у Требесину (слика 3, цртеж 1) сазидана је 1778. године^[3]. (Ктиторски натпис – слика 4). То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној и звоником на преслицу са три окна на западној страни. Изнад врата, на западном зиду су лунета и розета. Спољне димензије цркве^[4] су 6,42 х 10,76 м, средњи радијус апсиде 2,65 м. Укупна дужина објекта је 12,55 м. Црква је засведена полуобличастим сводом висине 5,60 м. На висини од 3,10 м подужни зидови су профилисаним вијенцем спојени са сводом. Дебљина зидова је 0,80 м, а у апсиди је 0,55 м. На подужним зидовима су по два прозора са преломљеним луковима, док је у апсиди један прозор, полукружно засведен. Присутне су три нише, у сјевероисточном дијелу сјеверног зида, сјевероисточном и југоисточном дијелу источног зида (проскомидија и ђаконикон). Олтарски простор је једним степеником одвојен од брода цркве.Комплетну конзервацију и рестаурацију носача иконостаса и конзервацију икона у цркви Св. Томе извела је стручна конзерваторска екипа ЈУ Музеј и Галерија Херцег-Нови 2001. године. Том приликом је урађено неколико конзерваторских сонди на унутрашњим зидовима објекта, које су показале да црква није била живописана.^[5]

У порти су рушевине старије цркве Св. Ап. Петра и Павла. Од цркве је сачувана олтарска апсида, јужни дио источног зида и часна трпеза (слика 7).

Истражени су видљиви објекти унутар постојећег ископа: Темељ пижула уз западни темељ цркве означен је као зид 1 (цртеж 1 – 1; цртеж 2). Камена конструкција западно од наведеног зида означена је као зид 2 (цртеж 1 – 2, 3; цртеж 2). Гроб оријентисан запад-исток означен је као гроб 1 (цртеж 1 – 4; цртеж 2), а поремећени гроб између гроба 1 и западног зида цркве као гроб 2 (цртеж 1 – 5; цртеж 2).

ЗИД 1

(цртеж 1- 1; цртеж 2)

Објекат је очишћен, фотографисан и технички снимљен. Не ради се о старијем архитектонском објекту, него о темељу пижула, који је био прислоњен уз западни зид цркве. Рађен је од притесаног камена који је везиван сивобијелим малтером са доста пијеска и грумењем креча. Пижуо се наставља и уз јужни зид. Између зида 1 и западног зида цркве пронађено је седам новчића: 1 аустријска крајцара, 1816.; аустријски, 20 хелера, 1894.; аустријски, 2 хелера, 1895.; аустријски, 2 хелера, 1897.; аустријски, 2 хелера, 1905.; мађарски, 2 филера, 1902. и 1 динар Краљевине Југославије, 1938.

ЗИД 2

(цртеж 1 – 2, 3; цртеж 2)

Објекат је очишћен, фотографисан и технички снимљен. У питању је обично камење аморфног облика без везива, па се ни овдје не ради о остацима старијег архитектонског објекта.

ГРОБ 1

(цртеж 1 – 4; цртеж 2; цртеж 3; слика 5)

Гробна конструкција је рађена од необрађеног или нешто притесаног камена, а покривен је необрађеним каменим плочама. Укопан је у тамносиву глину. Гроб је без прилога, оријентације запад-исток са девијацијом од 35º ЈИ-СЗ.

Рака је трапезоидна, формирана од 11 каменова различитих димензија, послаганих у једном реду. Са западне, јужне и источне стране конструкција је ојачана додавањем ситнијег камена. Гроб је прекривен са 5 већих камених плоча и више мањих којима су заптивени саставци. Димензије гроба су 0,20-0,50 х 1,47 х 0,23 м. Сахрањен је један покојник у опруженом ставу, са главом на западу, рукама на карлици, положен директно на земљу. Само је испод главе постављена камена плоча. Гроб је поремећен у југозападном дијелу. Разбијена је плоча и фрагментована лобања, преко које је упала земља, на коју су радници набацали фрагменте лобање из гроба 2. Сви дјелови скелета нису у свом анатомском склопу: дио лијевог карличног крила – илијачна кост је уклиjештена између средњег дијела фемура и камена из конструкције, лијева пубична кост је изнад фаланги десне ноге, пети метатарзал је дислоциран, као и 1. лумбални пршљен и десна улна. Обје фибуле су једнако поломљене, као и десни хумерус. Скелет није дизан. Уочава се да ниједна епифиза није срасла. Степен осификације сакрума, окрајци ребара, пубична симфиза, сутуре у максили, упућују да је сахрањена млада особа, старости између 10 и 15 година, док процес формирања трећег молара без формираног коријена у максили, упућују на доб од 12 година ± 30 мјесеци.^[6] Присутни су сви зуби.

Може се констатовати да је примарна сахрана и да су све кости присутне. Интересантно је сагледати узрок дислокације појединих костију посткранијалног дијела скелета. Оштећење гроба у југозападном дијелу, фрагменти лобање пренијете из гроба 2 и набацани са земљом, преко разбијене и фрагментоване лобање дјетета (свјежи преломи) су дјело радника настало током копања. До помијерања других костију вјероватно је дошло радом вода. Наиме, по отварању гроба, констатовано је да су и скелет и глина потпуно влажни, иако више дана није било кише. Дно гроба је одавало утисак плављења.^[7]

ГРОБ 2

(цртеж 1 – 5; цртеж 2; цртеж 4; слика 6)

Сјевероисточно од гроба 1 је гроб 2. Камена гробна конструкција, оријентације запад-исток. Гроб је поремећен и пресјечен приликом градње цркве. Остао је сачуван дио западне стране који чине три камена из конструкције и један који је стајао испод главе покојника. Ширина очуваног западног дијела гроба је 0,36 м. Пар фрагмената лобање, који су стајали на камену и поред њега, радници су пребацили у гроб 1, прије изласка археолога на терен. По дизању камене плоче констатован је фрагмент тибије одрасле особе, положен на други камен. Гроб је укопан у тамносиву глину.

НАЛАЗИ

Приликом радова није констатован никакав археолошки материјал, ни приликом чишћења наведених објеката ни у одбаченој земљи из ископа прије почетка заштитног истраживања. Покретни налази су 7 новчића (од 1816. до 1938.), који су нађени између темеља пижула (зид 1) и западног зида цркве (цртеж 5):^[8]

1. Аустријски бакарни новчић – 1 kreuzer (крајцара), R = 26 мм, 1816. Тежина 8,65 г. Кован у вријеме Франца I (1804 – 1835). (цртеж 5 – 1)^[9]

AV/ EIN KREUZER 1816 • A

Хоризонталан натпис, испод њега двије ловорове гранчице и сигла радионице А (Wien).

RV/ SCHEIDEMÜNZE • + K • K • OESTERREICHISCHE

Кружни натпис, унутар њега у пољу штит са аустријским двоглавим орлом, изнад њега круна.

2. Аустро-угарски (аустријски) новчић – 20 хелера, никл. R = 20 мм, 1894. Тежина 3,80 г. Кован у вријеме Франца Јозефа I (1848 – 1916). Издато 50 116 000 примјерака. (цртеж 5 – 2)^[10]

AV/ У бисерном кругу аустријски двоглави орао, изнад њега круна.

RV/ 20 1894 У бисерном кругу, изнад натписа круна.

3. Аустро-угарски (аустријски) новчић – 2 хелера, бронза. R = 19 мм, 1895. Тежина 3,14 г. Кован у вријеме Франца Јозефа I (1848 – 1916). Издато 25 610 000 примјерака. (цртеж 5 – 3)^[11]

AV/ У бисерном кругу аустријски двоглави орао, изнад њега круна.

RV/ 2 1895 У бисерном кругу, између ознаке номинала и године, двије ловорове гранчице.

4. Аустро-угарски (аустријски) новчић – 2 хелера, бронза. R = 19 мм, 1897. Тежина 3,13 г. Кован у вријеме Франца Јозефа I (1848 – 1916). Издато 98 000 000 примјерака. (цртеж 5 – 4)^[12]

AV/ У бисерном кругу аустријски двоглави орао, изнад њега круна.

RV/ 2 1897 У бисерном кругу, између ознаке номинала и године, двије ловорове гранчице.

5. Аустро-угарски (аустријски) новчић – 2 хелера, бронза. R = 19 мм, 1905. Тежина 3,14 г. Кован у вријеме Франца Јозефа I (1848 – 1916). Издато 6 679 000 примјерака. (цртеж 5 – 5)^[13]

AV/ У бисерном кругу аустријски двоглави орао, изнад њега круна.

RV/ 2 1905 У бисерном кругу, између ознаке номинала и године, двије ловорове гранчице.

6. Аустро-угарски (мађарски) новчић – 2 филера, бронза. R = 19 мм, 1902. Тежина 3,11 г. Кован у вријеме Франца Јозефа I (1848 – 1916). Издато 6 936 000 примјерака. (цртеж 5 – 6)^[14]

AV/ MAGYAR KIRALYI VALTÓPENZ 1902

RV/ 2 K • B У бисерном кругу, између двије ловорове гране ознака номинала, испод сигла ковнице KB (Kremnitz).

7. 1 динар Краљевине Југославије, бакар 91%, алуминијум 9%. R = 21 мм, 1938. Тежина 3,46 г. Кован у вријеме Петра II Карађорђевића (1934 – 1945). Издато 1 000 000 примјерака. Гравер Франо Динчић. Плићи отков, стилизована гравура. Кован и у техници "полирана плоча" (ПП). Новац Краљевине кован је у Паризу, Лондону и Београду. Комплетна серија из 1938. први пут је реализована у Ковници АД Београд ^[15] (цртеж 5 – 7).

AV/ 1 DINAR 1938

RV/ КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА У бисерном кругу кружни натпис, унутар њега круна Краљевине.

ЗАКЉУЧАК

Заштитно археолошко ископавање је показало да на простору западно уз садашњу цркву Св. Ап. Томе нема трагова старије архитектуре. Одсуство археолошког материјала и гробови од којих је један поремећен и пресјечен градњом западног зида цркве потврђују да је црква Св. Ап. Томе изграђена 1778. године на дијелу некрополе старије цркве Св. Ап. Петра и Павла, а не на старијем објекту. Оба истражена гроба су у истом нивоу, релативне дубине 0,60 м, и из истог периода, а пошто је један поремећен градњом цркве, оба припадају периоду прије 1778. године. Овакве гробне конструкције и начин сахрањивања су сасвим уобичајени за простор сјеверозападне Боке, а потврђени су и на далеко ширем подручју и у неизмијењеном облику постоје све до XX вијека. Исте гробне конструкције су констатоване и документоване приликом заштитног археолошког ископавања цркве Св. Саве на Савини, које је извела ЈУ Музеј и Галерија Херцег-Нови 2002. године.^[16] Питање доње хронолошке границе оваквих гробних конструкција у сјеверозападној Боки за сада остаје отворено због малог обима досадашњих истраживања и малог броја научно документованих података.

Археолошки интересантан објекат су остаци цркве Св. Ап. Петра и Павла, југозападно од цркве Св. Томе. Од цркве је сачувана врло плитка олтарска апсида са дијелом зида и часном трпезом (слика 7). Кружна основа видљива на слици 7 није основа првобитног објекта, него темељ импровизоване реконструкције цркве у сувомеђи, која је под кровом постојала до четрдесетих година XX вијека. ЈУ Музеј и Галерија Херцег-Нови од 2001. године планира извођење заштитног археолошког ископавања цркве, али до данас нису обезбијеђена средства за његову реализацију. Ниједан од четири млетачка катастра (1690., 1702., 1704. и 1758.) не региструје цркве Св. Томе и Св. Петра и Павла,^[17] што упућује на закључак да на мјесту данашње цркве Св. Томе највјероватније није постојао старији објекат, што је и ово истраживање дјелимично потврдило. Наравно, остаје отворена могућност евентуалног постојања старијих архитектонских остатака унутар садашњег објекта, али је то због конфигурације терена, подземних вода и присуства друге старије цркве мало вјероватно. Судећи по млетачким катастрима, црква Св. Ап. Петра и Павла је и прије 1687. године била у рушевинама. Цркву не региструје ни аустро-угарски катастар (слика 2).

Прецизније материјалне податке о Требесину прије XVIII вијека може дати планирано заштитно археолошко ископавање цркве Св. Петра и Павла, за чију реализацију и обнову цркве се морају обезбиједити услови и средства.

Напомене

1) Захваљујемо на помоћи и разумијевању г. Адаму Видаковићу из Требесина, г-ђи Ани Мрдак и г. Крсту Коњевићу из Управе за катастар – Подручна јединица Херцег-Нови, Заводу за пројектовање и урбанизам, г. Слободану Митровићу, директору Републичког завода за заштиту споменика културе Цетиње и г. Радовану Арнауту, референту за односе са вјерским заједницама Секретаријата за друштвене дјелатности Општине Херцег-Нови, који су помогли да се ово истраживање успјешно заврши у веома кратком року. Ископавање је трајало од 15. до 18. марта 2005. Поред потписаних аутора у истраживању је учествовао г. Божо Станић, радник Музеја.

2) Накићеновић Саво, Бока – антропогеографска студија, Српска краљевска академија, Насеља српских земаља књ. IX, Београд 1913. (репринт Херцег-Нови, 1982.) , 486-488.

3) С. Накићеновић, н. д., 487.

4) Накићеновић даје приближне, али не прецизне податке о димензијама цркве: дужина 12 м, ширина 6 м, висина 5,50 м. С. Накићеновић, н. д., 487.

5) Радове су извели г. Горан Скробановић, сликар-конзерватор и г. Александар Вукасовић, виши музејски техничар-конзерватор.

6) Bass William M., Human osteology, New York 1987.

7) Подземне воде и влажење цркве су разлог за предузимање радова на дренажи.

8) Захваљујемо г. Бранку Дробцу на помоћи око обраде нумизматичког материјала.

9) Standard Catalog of World Coins, Iola, Wisconsin, 1985., 97.

10) Н. д., 113.

11) Н. д., 113.

12) Н. д., 113.

13) Н. д., 113.

14) Н. д., 945.

15) Ивица Вучићевић – Станиша Новаковић, Ковања и ковнице нашег новца 1868-1938, Нумизматичар бр. 8, Београд 1985., 100.; Standard Catalog of World Coins, Iola, Wisconsin, 1985., стр. 2011.

16) Наша археолошка наука није поклањала готово никакву пажњу објектима млађим од XV вијека, тако да су истраживања ове врсте, која нису планирана из научних разлога и научног интересовања, него су заштитног карактера, уствари први кораци ка археолошком сагледавању млађих периода, којима се бавила искључиво историографија.

17) Марија Црнић-Пејовић, Неки подаци о сакралним споменицима културе у Херцегновској општини од краја XVII вијека до данас, Бока, Зборник радова из науке, културе и умјетности 18, Херцег-Нови, 1986., 165.

СЛИКЕ И ЦРТЕЖИ

Кликни на слику за увећање:

Цртеж 1 - основа са црквом Св. Томе	Цртеж 2 - основа
Цртеж 3 - гроб 1	Цртеж 4 - гроб 2
Цртеж 5 - налази	Слика 1 - карта 1:50000 Котор 1, издање Географског института ЈНА, 1967.
Слика 2 - аустро-угарска катастарска карта, XIX в., власништво породице Видаковић из Требесина	Слика 3 - Црква Светог Апостола Томе
Слика 4 - Ктиторски натпис на цркви Св. Ап. Томе	Слика 5 - гроб 1
Слика 6 - гроб 2	Слика 7 - Рушевине цркве Светих Апостола Петра и Павла