превод Ђура Даничић

Књига о Рути

КЊИГА О РУТИ

Рута путује са Нојемином у Витлејем.

1. А у оно вријеме кад суђаху судије би глад у земљи; и један човјек из Витлејема Јудина отиде да живи као дошљак у земљи Моавској са женом својом и са два сина своја.

2. А име тому човјеку бјеше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његовијех Малон и Хелеон; и бијаху Ефраћани, из Витлејема Јудина; и дођоше у земљу Моавску и настанише се ондје.

3. Потом умрије Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.

4. Они се оженише Моавкама: једној бјеше име Орфа а другој Рута; и ондје стајаху до десет година.

5. Потом умријеше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа својега.

6. Тада се она подиже са снахама својима да се врати из земље Моавске, јер чу у земљи Моавској да је Господ походио народ свој давши им хљеба.

7. И изиде из мјеста гдје бијаше, и обје снахе њезине с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.

8. Тада рече Нојемина објема снахама својима: идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.

9. Да вам да Господ да нађете *починак свака у дому мужа својега. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,

*Рута 3, 1.

10. И рекоше јој: не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.

11. А Нојемина им рече: идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?

12. Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарјела и нијесам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,

13. Зар ћете их ви чекати док одрасту? зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се *рука Господња подигла на ме.

*Јов. 19, 21.

14. Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.

15. А она јој рече: ето, јетрва се твоја вратила к народу својему и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.

16. Али Рута рече: немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и гдје се год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.

17. Гдје ти умријеш, умријећу и ја, и ондје ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.

18. А она кад видје да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.

19. Тако идоше обје док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: је ли то Нојемина?

20. А она им говораше: не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе свемогући.

21. Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и свемогући ме уцвијели.

22. Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њезина, вративши се из земље Моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.

Рута купи класје по Возову пољу и налази милости у њега.

2. А бијаше један човјек, род мужу Нојеминину, човјек богат од породице Елимелехове, којему име бијаше Воз.

2. И Рута Моавка рече Нојемини: да идем у поље да пабирчим класје за онијем пред ким нађем милост. А она јој рече: иди, кћери моја.

3. И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима; и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који бијаше од породице Елимелехове.

4. И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: да те благослови Господ!

5. Тада рече Воз слузи својему који бијаше над жетеоцима: чија је она младица?

6. А слуга који бјеше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље Моавске.

7. И рече: да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра досада; само је мало била код куће.

8. Тада Воз рече Рути: чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих дјевојака.

9. Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповједио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј што моје слуге захитају.

10. Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: како нађох милост пред тобом, да ме погледаш, кад сам туђинка?

11. А Воз одговори и рече јој: чуо *сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа својега, и како си оставила оца својега и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу којега нијеси знала прије.

*Рута 1, 16, 17.

12. Господ да ти плати за дјело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљева, кад си дошла да се под крилима његовијем склониш.

13. А она рече: нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утјешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нијесам као једна од твојих слушкиња.

14. А Воз јој рече: кад буде вријеме, јести, дођи овамо и једи хљеба и умочи залогај свој у оцат. И она сједе покрај жетелаца, и он јој пружи прженијех зрна, и она једе и насити се, и претече јој.

15. Потом уста да пабирчи. А Воз заповједи момцима својим говорећи: нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.

16. Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је.

17. И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше што напабирчи, и дође око ефе јечма.

18. И узевши отиде у град, и видје свекрва њезина шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што јој је претекло пошто се наситила.

19. И рече јој свекрва: гдје си пабирчила данас? и гдје си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: име је човјеку код којега сам данас радила Воз.

20. А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: тај је човјек нама род, и један од осветника наших.

21. А Рута Моавка рече: још ми је рекао: држи се моје чељади докле не пожању све моје.

22. А Нојемина рече Рути снаси својој: добро је, кћери моја, да идеш с његовијем дјевојкама, да те не би дирали на другој њиви.

23. И тако се држаше дјевојака Возовијех пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје.

Рута слуша Нојеминин савјет.

3. Потом рече јој Нојемина свекрва њезина: кћери моја, не треба ли да ти потражим *починка, да би ти добро било?

*Рута 1, 9.

2. Ево, није ли нам род Воз, код којега си била с дјевојкама његовијем? ево, он ће ову ноћ вијати јечам на гумну.

3. Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човјек докле не једе и не напије се.

4. Па кад легне, запамти мјесто гдје легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његовијех, те лези ондје; а он ће ти казати шта ћеш радити.

5. А Рута јој рече: што ми год кажеш, учинићу.

6. И отиде на гумно и учини све што јој заповједи свекрва.

7. А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његовијех и леже.

8. А кад би око поноћи трже се човјек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његовијех.

9. И он јој рече: ко си? Одговори: ја сам Рута слушкиња твоја; *рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник.

*Језек. 16, 8.

10. А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што нијеси тражила младића, ни сиромашна ни богата.

11. Зато сада, кћери моја, не бој се; што год речеш учинићу ти; јер зна цијело мјесто народа мојега да си поштена жена.

12. Јест истина, ја сам ти осветник; али има јоште ближи од мене.

13. Преноћи овдје; па сјутра ако те хтједбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтједбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.

14. И она спава код ногу његовијех до јутра; потом уста док још не могаше човјек човјека распознати, јер Воз рече: да се не дозна да је жена долазила на гумно.

15. И рече: дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измјери шест мјерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.

16. И дође свекрви својој, која јој рече: шта би, кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човјек.

17. И рече: овијех шест мјерица јечма даде ми, јер ми рече: немој се вратити празна к свекрви својој.

18. А она јој рече: почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човјек неће се смирити док не сврши ствар данас.

Возова се женидба извршује и благосиља. Списак Давидова племена.

4. А Воз изиде на врата градска, и сједе ондје. И гле, наиђе онај осветник, за којега Воз говораше, и рече му Воз: ходи овамо, сједи овдје. И он дође и сједе.

2. Потом узе Воз десет људи између старјешина градских и рече: посједајте овдје. И посједаше.

3. Тада рече оному осветнику: њиву која је била брата нашега Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље Моавске.

4. Зато рекох: да јавим теби, и кажем ти: узми њиву пред овима што сједе овдје и пред старјешинама народа мојега; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; *јер осим тебе нема другога који би откупио, а послије тебе идем ја. А он рече: ја ћу откупити.

*3 Мој. 25, 25.

5. А Воз рече: у који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлога, *да подигнеш име умрлому у нашљедству његову.

*5 Мој. 25, 5, 6.

6. Тада рече онај осветник: не могу откупити, да не распем својега нашљедства; откупи ти што би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити.

7. А *бијаше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промијењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другому, и то бијаше свједоџба у Израиљу.

*5 Мој. 25, 7, 9.

8. Кад дакле онај осветник рече Возу: узми ти, изу обућу своју.

9. А Воз рече старјешинама и свему народу: ви сте свједоци данас да сам откупио из руке Нојеминине што је год било Елимелехово и што је год било Хелеоново и Малоново;

10. И да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подигнем име умрлому у нашљедству његову, да не би погинуло име умрлому међу браћом његовом и у мјесту његову; ви сте свједоци данас.

11. И сав народ који бијаше на вратима градским и старјешине рекоше: свједоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обје сазидаше дом Израиљев; богати су у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему!

12. И од сјемена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса *којега роди Тамара Јуди.

*1 Мој. 38, 29.

13. И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудње, и роди сина.

14. И рекоше жене Нојемини: да је благословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име његово слави у Израиљу!

15. Он ће ти утјешити душу и биће потпора старости твојој, јер га роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља него седам синова.

16. И узе Нојемина дијете, и метну га на крило своје, и бјеше му дадиља.

17. И сусједе надјеше му име говорећи: роди се син Нојемини, и прозваше га Овид. Он би отац Јесеја оца Давидова.

18. А ово је племе Фаресово: *Фарес роди Есрома;

*1 Днев. 2, 4.

19. А Есром роди Арама; а Арам роди Аминадава;

20. А Аминадов роди *Насона; а Насон роди Салмона;

*4 Мој. 1, 7.

21. А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида;

22. А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида.