превод Ђура Даничић

Књига о Јестири

КЊИГА О ЈЕСТИРИ

Персијски цар Асвир (Ксеркс) тјера од себе своју жену царицу Астину.

1. У вријеме Асвирово, а тај Асвир цароваше од Индије до Етиопије у сто и двадесет и седам земаља,

2. У то вријеме, кад сјеђаше цар Асвир на пријестолу царства својега у Сусану царском граду,

3. Треће године царовања својега учини гозбу свијем кнезовима својим и слугама својим, те бијаше код њега сила Персијска и Мидска, властељи и управитељи земаљски;

4. И он показиваше богатство и славу царства својега и дику и красоту величине своје много дана, сто и осамдесет дана.

5. И послије тијех дана учини цар свему народу што га бијаше у Сусану царском граду од малога до великога гозбу за седам дана у тријему у врту од царскога двора.

6. Завјеси бијели, зелени и љубичасти бијаху објешени врвцама бијелијем, ланенијем и скерлетнијем о биочузима сребрнијем на ступовима мраморнијем; одри бијаху златни и сребрни по поду од зеленога, бијелога, жутога и црвенога мрамора.

7. А пиће даваху у судовима златнијем, и то у судовима другим и другим, а вина царскога бјеше изобила, како може бити у цара.

8. И пићем нико не наваљиваше по наредби, јер цар бјеше заповједио свијем приставима дома својега да чине како ко хоће.

9. И царица Астина учини гозбу женама у царском двору цара Асвира.

10. Седми дан кад се цар развесели од вина рече Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици дворана који двораху пред царем Асвиром,

11. Да доведу царицу Астину пред цара под царским вијенцем, да покаже народима и кнезовима љепоту њезину, јер бијаше лијепа.

12. Али царица Астина не хтје доћи на ријеч цареву, коју јој поручи по дворанима; зато се цар врло разгњеви и гњев се његов распали у њему.

13. И рече цар мударцима *који разумијеваху времена (јер тако цар изношаше ствари пред све који разумијеваху закон и правду,

*1 Днев. 12, 32.

14. А најближи до њега бијаху Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова Персијских и Мидских, који гледаху лице царево и сјеђаху на првијем мјестима у царству):

15. Што треба по закону чинити с царицом Астином што није учинила што је заповједио цар Асвир преко дворана?

16. Тада рече Мемукан пред царем и кнезовима: није само цару скривила царица Астина него и свијем кнезовима и свијем народима по свијем земљама цара Асвира.

17. Јер ће се дјело царичино разићи међу све жене, па ће презирати мужеве своје говорећи: цар Асвир заповједи да доведу преда њ царицу Астину, а она не дође.

18. И од данас ће кнегиње Персијске и Мидске које чују шта је учинила царица тако говорити свијем кнезовима царевијем; те ће бити много пркоса и свађе.

19. Ако је угодно цару, да изиде царска заповијест од њега и да се упише међу законе Персијске и Мидске да је *непромјенито, да Астина не излази више пред цара Асвира и да ће цар дати њезино царство другој бољој од ње.

*Дан. 6, 8.

20. И кад се заповијест царева коју учини чује по царству његову свему коликоме, све ће жене поштовати своје мужеве од великога до малога.

21. И ово би по вољи цару и кнезовима, и учини цар како рече Мемукан.

22. И разасла књиге по свијем земљама царским, *у сваку земљу њезинијем писмом и свакому народу његовијем језиком, да би сваки муж био господар у својој кући; и би проглашено језиком свакога народа.

*Јест. 8, 9.

Јестира постаје царицом. Мардохеј, њен поочим открива завјеру против цара.

2. Послије тога, кад се утиша гњев цара Асвира, он се опомену Астине и што је учинила и што је наређено за њу.

2. И рекоше момци цареви, слуге његове: да потраже цару младијех дјевојака лијепијех;

3. И нека одреди цар приставе по свијем земљама царства својега да скупе све дјевојке младе и лијепе у Сусан град царски у женски двор под руку Игаја дворанина царева, чувара женскога, и нека им се дају потребе за љепоту.

4. Па која дјевојка буде по вољи цару, нека буде царица на Астинино мјесто. И то би по вољи цару, и учини тако.

5. Бијаше у Сусану царском граду Јудејац по имену Мардохеј, син Јаира сина Симеја сина Кисова, од племена Венијаминова,

6. *Који би одведен у ропство из Јерусалима с робљем које би одведено у ропство с Јехонијом царем Јудинијем, којега зароби Навуходоносор цар Вавилонски.

*2 Цар. 24, 14, 15.

7. Он одгајаше Адасу, а то је Јестира, *кћи стрица његова, јер не имаше оца ни матере; а дјевојка бијаше лијепа стаса и красна лица, и по смрти оца јој и матере узе је Мардохеј за кћер.

*Јест. 2, 15.

8. И кад се разгласи ријеч царева и заповијест, и много се дјевојака скупи у Сусан град царски под руку Игајеву, би и Јестира доведена у двор царев под руку Игаја чувара женскога.

9. И дјевојка му омиље и нађе милост у њега, те јој одмах даде потребе за љепоту и дио њезин, и седам присталијех дјевојака из царскога дома, и намјести је с њезинијем дјевојкама на најљепше мјесто у женском дому.

10. Јестира не каза народа својега ни рода својега, јер јој Мардохеј бјеше забранио да не казује.

11. А Мардохеј ходаше сваки дан испред тријема од женскога дома да би дознао како је Јестира и што ће бити од ње.

12. А кад би дошао ред на коју дјевојку да уђе к цару Асвиру, пошто би јој се чинило по женском закону дванаест мјесеца (јер толико времена требаше да се уљепшавају, шест мјесеца уљем од смирне а шест мјесеца мирисима и другим стварима за љепоту женску),

13. Тада би дјевојка ишла к цару, и што би год рекла дало би јој се да с тијем иде из женске куће у дом царев.

14. Увече би ушла а ујутру би се вратила у другу кућу женску под руку Сазгаза дворанина царева, чувара иночкога; више не би ишла к цару, већ ако би је хтио цар, те би била позвана по имену.

15. И тако кад дође ред на Јестиру кћер Авихаила стрица Мардохејева, коју бјеше узео за кћер, да уђе к цару, она не заиска ништа него што рече Игај дворанин царев, чувар женски; и Јестира налажаше милост у свакога ко је виђаше.

16. Тако би Јестира одведена к цару Асвиру у царски двор његов десетога мјесеца, које је мјесец Тевет, седме године царовања његова.

17. И цару омиље Јестира мимо све друге жене, и придоби милост и љубав његову мимо све дјевојке, те јој метну царски вијенац на главу и учини је царицом на мјесто Астинино.

18. И учини цар велику гозбу свијем кнезовима својим и слугама својим ради Јестире, и поклони земљама олакшице и раздаде дарове како цар може.

19. А кад се другом скупљаху дјевојке, Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем.

20. А Јестира не каза својега рода ни народа, као што јој бјеше заповједио Мардохеј, и Јестира чињаше што јој Мардохеј говораше, као кад се одгајаше код њега.

21. У те дане, кад Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем, расрдише се Вихтан и Терес два дворанина царева између онијех који стражаху на прагу, и гледаху да дигну руке на цара Асвира.

22. А то дозна Мардохеј и јави царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево.

23. И кад се ствар извидје и нађе, бише објешена она обојица на дрво, и то се записа у *књигу дневника пред царем.

*Јест. 6, 1.

Аманова таштина и жеља да сатре Јудејце.

3. Послије тога подиже цар Асвир Амана сина Амедатина, Агагеја, и узвиси га, и намјести му пријесто више свијех кнезова што бијаху код њега.

2. И све слуге цареве што бијаху на вратима царевијем клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако бјеше цар заповједио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше.

3. И слуге цареве што бијаху на вратима царевијем говораху Мардохеју: зашто преступаш заповијест цареву?

4. И пошто му од дана на дан говорише а он не послуша, јавише Аману да виде хоће ли остати ријечи Мардохејеве, јер им бјеше казао да је Јудејац.

5. А кад видје Аман да се Мардохеј не клања нити пада пред њим, напуни се гњева Аман.

6. Али мишљаше да није вриједно да дигне руку на Мардохеја самога, јер му казаше којега народа бјеше Мардохеј, него гледаше да истријеби све Јудејце што бијаху по свему царству Асвирову, народ Мардохејев.

7. Првога мјесеца, а то је мјесец Нисан, године дванаесте царовања Асвирова, *бацаше Фур, то јест ждријеб, пред Аманом, од дана до дана и од мјесеца до мјесеца, до дванаестога мјесеца, а то је мјесец Адар.

*Јест. 9, 24.

8. И Аман рече цару Асвиру: има народ расијан и расут по народима по свијем земљама царства твојега, којега су закони друкчији од закона свијех народа, и не извршује закона царевијех, па није пробитачно цару да их остави.

9. Ако је цару угодно, да се пише да се истријебе; и ја ћу измјерити десет тисућа таланата сребра у руке приставима да донесу у цареву ризницу.

10. Тада *цар сними прстен с руке своје и даде га Аману сину Амедатину Агагеју непријатељу Јудејском.

*Јест. 8, 2.

11. И рече Аману: то сребро нека теби, а од народа чини што ти је драго.

12. Зато дозваше писаре цареве првога мјесеца тринаестога дана, и написа се све како заповједи Аман, намјесницима царевијем и војводама у свакој земљи и кнезовима свакога народа, свакој земљи писмом њезинијем *и свакому народу језиком његовијем, у име цара Асвира написа се и прстеном царевијем запечати се.

*Јест. 1, 22.

13. И разаслаше се књиге по гласницима у све земље цареве да потру, побију и истријебе све Јудејце, старо и младо, дјецу и жене у један дан, тринаестога дана дванаестога мјесеца, које је мјесец Адар, и да разграбе имање њихово.

14. У књигама се говораше да се огласи заповијест по свијем земљама и да се објави свијем народима да буду готови за онај дан.

15. Гласници отидоше брзо по заповијести царевој, и заповијест би оглашена у Сусану царском граду. А цар и Аман сјеђаху и пијаху, а град се Сусан смете.

Мардохеј склања Јестиру да моли цара да порекне заповијест о истребљењу Јудејаца.

4. А Мардохеј дознав све шта би, раздрије хаљине своје и обуче се у костријет и посу се пепелом и пође по граду вичући иза гласа горко.

2. И дође до пред врата царева, јер не бјеше слободно ући на врата царева у костријети.

3. И у свијем земљама, у које год мјесто дође ријеч царева и заповијест његова, би велика жалост међу Јеврејима и пост и плач и јаук, и многи у костријети и пепелу лежаху.

4. И дођоше дјевојке Јестирине и дворани њезини, и јавише јој: и царица се ожалости веома, и посла хаљине да преобуку Мардохеја и да скину с њега костријет; али он не прими.

5. Тада дозва Јестира Атаха дворанина царева, којега јој бјеше дао да је служи, и заповједи му за Мардохеја да разбере шта му је и зашто.

6. И отиде Атах к Мардохеју на улицу градску која бијаше пред вратима царевијем.

7. И Мардохеј му каза све што му се догодило и за *сребро што је обрекао Аман дати у цареву ризницу за Јудејце да их истријеби;

*Јест. 3, 9.

8. И пријепис од заповијести која би проглашена у Сусану да се истријебе, даде му да је покаже Јестири и јави, и да јој наручи да отиде к цару и да га умилостиви и да га моли за свој народ.

9. И вративши се Атах каза Јестири ријечи Мардохејеве.

10. А Јестира рече Атаху и заповједи му да каже Мардохеју:

11. Знају све слуге цареве и народ по земљама царевијем да ко би год, човјек или жена, ушао к цару унутра у двор не будући позван, један је закон за њ, да се погуби, осим *коме би цар пружио златну палицу, тај остаје жив; а ја нијесам звана да уђем к цару, ово је тридесет дана.

*Јест. 5, 2; 8, 4.

12. И казане бише Мардохеју ријечи Јестирине.

13. А Мардохеј опет поручи Јестири: немој мислити да ћеш се мимо све Јудејце избавити у дому цареву.

14. Јер ако ти узмучиш сада, доћи ће помоћ и избављење Јудејцима с друге стране, а ти и дом оца твојега погинућете; и ко зна нијеси ли за овако вријеме дошла до царства.

15. Тада рече Јестира да одговоре Мардохеју:

16. Иди, скупи све Јудејце што се налазе у Сусану, и постите за ме, и не једите ни пијте за три дана ни дању ни ноћу; и ја ћу са својим дјевојкама постити такођер, па ћу онда отићи к цару, ако и није по закону, и ако погинем, нека погинем.

17. Тада отиде Мардохеј и учини све како му заповједи Јестира.

Јестира иде цару. Аман спрема вјешала Мардохеју.

5. А трећи дан обуче се Јестира у царско одијело, и стаде у тријему унутрашњега двора царскога према стану цареву; а цар сјеђаше на царском пријестолу свом у двору царском према вратима од двора.

2. И кад цар угледа царицу Јестиру гдје стоји у тријему, она нађе милост пред њим, те цар *пружи према Јестири златну палицу која му бјеше у руци, и Јестира приступи и дотаче се краја од палице.

*Јест. 4, 11; 8, 4.

3. И рече јој цар: што ти је, царице Јестиро? и шта желиш? ако је и до половине царства, даће ти се.

4. А Јестира рече: ако је угодно цару, нека дође цар с Аманом данас на објед који сам му зготовила.

5. А цар рече: зовите брже Амана да учини што рече Јестира. И дође цар с Аманом на објед који зготови Јестира.

6. Потом цар напив се вина рече Јестири: *шта желиш? даће ти се; и шта молиш? ако је и до половине царства, биће.

*Јест. 9, 12.

7. А Јестира одговарајући рече: желим и молим:

8. Ако сам нашла милост пред царем, и ако је угодно цару да ми да што желим и учини што молим, нека опет дође цар с Аманом на објед који ћу им зготовити, и сјутра ћу учинити по ријечи царевој.

9. И тако отиде Аман онај дан весео и добре воље. Али кад видје Аман Мардохеја на вратима царевијем а он не уста нити се маче пред њим, напуни се Аман гњева на Мардохеја.

10. Али се уздржа Аман докле дође кући својој; потом посла и сазва пријатеље своје и Сересу жену своју.

11. И приповједи им Аман о слави богатства својега и о мноштву синова својих и о свему чим га је подигао цар и како га је узвисио сврх кнезова и слуга царских.

12. И дода Аман: па и царица Јестира никога осим мене не позва с царем на објед, који бјеше зготовила, па и сјутра сам позван к њој с царем.

13. Али све то није ми ни на што докле год гледам онога Мардохеја Јудејца гдје сједи на вратима царевијем.

14. Тада му рече Сереса жена његова и сви пријатељи његови: нека начине вјешала висока педесет лаката, и ујутру реци цару да се на њима објеси Мардохеј, па иди с царем весео на објед. И то би по вољи Аману и приправи вјешала.

Аман по заповијести царевој чини почасти Мардохеју.

6. Ону ноћ не могаше цар спавати, и заповједи те му донесоше књигу од знаменитијех догађаја, дневнике, те је читаше цару.

2. И нађе се записано како је Мардохеј проказао за Вихтана и Тереса, два дворанина, који чуваху стражу на прагу, да гледају да дигну руке на цара Асвира.

3. Тада рече цар: кака је част и како је добро учињено Мардохеју за то? а момци цареви, слуге његове, рекоше: није му учињено ништа.

4. А цар рече: ко је у тријему? А Аман бјеше дошао у спољашњи тријем двора царева *да каже цару да се објеси Мардохеј на вјешала која му је приправио.

*Јест. 5, 14.

5. А момци цареви рекоше му: гле, Аман стоји у тријему. А цар рече: нека дође.

6. И Аман дође, а цар му рече: шта треба учинити човјеку којега цар хоће да прослави? А Аман рече у себи: кога би цар хтио прославити ако не мене?

7. И рече Аман цару: кога цар хоће да прослави,

8. Треба донијети царско одијело које цар носи, и довести коња на ком цар јаше, и метнути му на главу вијенац царски;

9. И одијело и коња треба дати коме између највећих кнезова царевијех да обуку човјека онога којега цар хоће да прослави, па да га проведу на коњу по улицама градским и вичу пред њим: овако бива човјеку кога цар хоће да прослави.

10. Тада рече цар Аману: брже узми одијело и коња као што рече, и учини тако Мордохеју, Јудејцу који сједи на вратима царевијем; немој изоставити ништа што си рекао.

11. И узе Аман одијело и коња, и обуче Мардохеја и проведе га на коњу по улицама градским вичући пред њим: овако бива човјеку кога цар хоће да прослави.

12. Потом се врати Мардохеј на врата царева, а Аман брже отиде кући својој жалостан и покривене главе.

13. И приповједи Аман Сереси жени својој и свијем пријатељима својим све што му се догоди. Тада му рекоше мударци његови и Сереса жена његова: кад је од Јудејскога сјемена Мардохеј пред којим си почео падати, нећеш му одољети, него ћеш пасти пред њим.

14. И док они још говораху с њим, дођоше дворани цареви и брже одведоше Амана *на објед који зготови Јестира.

*Јест. 5, 8.

Аман на вјешалима која је подигао за Мардохеја.

7. И тако дође цар и Аман на објед царици Јестири.

2. И рече цар Јестири опет други дан напивши се вина: шта желиш, царице Јестиро? даће ти се и шта молиш? ако је и до половине царства, биће.

3. Тада одговори царица Јестира и рече: ако сам нашла милост пред тобом, царе, и ако је цару угодно, нека ми се поклони живот мој на моју жељу и народ мој на моју молбу.

4. Јер смо продани ја и мој народ да нас потру, побију и истријебе. Да смо продани да будемо слуге и слушкиње, мучала бих, премда непријатељ не би могао накнадити штете цару.

5. А цар Асвир проговори и рече царици Јестири: ко је тај? и гдје је тај који се усудио тако чинити?

6. А Јестира рече: противник и непријатељ овај је зликовац Аман. А Аман се уплаши од цара и од царице.

7. Тада цар гњеван уста од вина и отиде у врт код двора, а Аман оста да моли за живот свој царицу Јестиру, јер видје да је цар наумио зло по њ.

8. Потом се цар врати из врта дворскога у кућу гдје бјеше пио вино; а Аман бјеше пао на одар гдје сјеђаше Јестира. И цар рече: еда ли ће и царицу осрамотити код мене у кући? Чим та ријеч изиде из уста царевијех, покрише лице Аману.

9. И Арвона, један од дворана царевијех, рече: ево и вјешала што је начинио Аман за Мардохеја који је говорио добро по цара стоје код куће Аманове, висока педесет лаката. И рече цар: објесите га на њих.

10. И тако објесише Амана на вјешала која бјеше приправио Мардохеју. И гњев царев утиша се.

Мардохеј на власти. Нова царева заповијест о Јудејцима.

8. Истога дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља Јудејскога. А Мардохеј изиде пред цара, јер Јестира каза шта јој је он;

2. И цар снимив *прстен свој, који бјеше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом.

*Јест. 3, 10.

3. Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју бјеше смислио на Јудејце.

4. Тада *цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем,

*Јест. 5, 2.

5. И рече: ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако сам му мила, нека се пише да се пореку књиге у којима је мисао Амана сина Амедатина, Агагеја, које је расписао да се истријебе Јудејци што су по свијем земљама царевијем.

6. Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? и како бих могла гледати да се потре род мој?

7. А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: ето, дао сам кућу Аманову Јестири а њега су објесили на вјешала зато што шћаше дигнути руку своју на Јудејце.

8. Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевијем; јер што се пише у име царево и запечати прстеном царевијем не може се порећи.

9. И дозваше писаре цареве у исто вријеме, трећега мјесеца, које је мјесец Сиван, двадесет трећега дана, и писа се све, како заповједи Мардохеј, Јудејцима и намјесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, *у сваку земљу њезинијем писмом и сваком народу његовијем језиком, и Јудејцима њиховијем писмом и њиховијем језиком.

*Јест. 1, 22.

10. А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевијем, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзијем коњма и на младијем мазгама:

11. Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истријебе сваку војску којега му драго народа и земље, који би ударили на њих, и дјецу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе

12. У исти дан по свијем земљама цара Асвира, тринаестога дана мјесеца дванаестога, које је мјесец Адар.

13. У књигама се говораше да се огласи заповијест по свијем земљама и да се објави свијем народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима.

14. Гласници који јахаху на брзијем коњма и мазгама отидоше брзо и хитно по заповијести царевој; и заповијест би оглашена у Сусану царском граду.

15. А Мардохеј отиде од цара у царском одијелу љубичастом и бијелом и под златнијем вијенцем великим и у плашту од танкога платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се.

16. Јудејцима дође свјетлост и весеље и радост и слава.

17. И у свакој земљи и у сваком граду, гдје год дође заповијест царева и наредба његова, бјеше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, *јер их попаде страх од Јевреја.

*2 Мој. 15, 16.

Јудејци се свете својијем непријатељима и уводе празник за спомен својега спасења.

9. И тако дванаестога мјесеца, а то је мјесец Адар, тринаестога дана, кад дође да се изврши ријеч царева и заповијест његова, истога дана кад се непријатељи Јудејски надаху да ће обладати њима, преокрену се, те Јудејци обладаше својим ненавидницима.

2. Скупише се Јудејци у својим градовима по свијем земљама цара Асвира да дигну руке на оне који им тражаху зло; и нико не могаше стајати пред њима; *јер страх од њих попаде све народе.

*Јест. 8, 17.

3. И сви кнезови земаљски, намјесници и управитељи и који оправљаху послове цареве, подупираху Јудејце, јер их попаде страх од Мардохеја.

4. Јер велик бијаше Мардохеј у дому цареву, и слава његова пролажаше све земље, јер тај човјек Мардохеј биваше све већи.

5. И тако побише Јудејци све непријатеље своје мачем и потрше и истријебише, и учинише што хтјеше од ненавидника својих.

6. И у Сусану царском граду убише Јудејци и истријебише пет стотина људи.

7. И Фарсандату и Далфона и Аспату,

8. И Порату и Адалију и Аридату,

9. И Фармасту и Арисаја и Аридаја и Вајезату,

10. Десет синова Амана сина Амедатина непријатеља Јудејскога побише, али на плијен не дигоше руке своје.

11. У онај дан кад јавише цару број побијенијех у Сусану царском граду,

12. Рече цар Јестири царици: у Сусану царском граду побише и потрше Јудејци пет стотина људи и десет синова Амановијех, а шта су учинили по осталијем земљама царевијем? *Шта желиш? даће ти се; и шта још молиш? биће.

*Јест. 5, 6; 7, 2.

13. А Јестира рече: ако је угодно цару, да се допусти Јудејцима у Сусану и сјутра да учине по данашњој наредби и десет синова Амановијех да објесе на вјешала.

14. И заповједи цар да буде тако. И оглашена би заповијест у Сусану, и објесише десет синова Амановијех.

15. И Јудејци који бијаху у Сусану скупивши се и четрнаестога дана мјесеца Адара побише у Сусану три стотине људи, али на плијен не дигоше руке своје.

16. А остали Јудејци који бијаху по земљама царевијем скупише се да бране живот свој и да се смире од непријатеља својих; и побише седамдесет и пет тисућа ненавидника својих; али на плијен не дигоше руке своје.

17. То би тринаестога дана мјесеца Адара; а четрнаестога починуше, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.

18. А Јудејци који бијаху у Сусану скупише се тринаестога и четрнаестога дана истога мјесеца, а починуше петнаестога, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.

19. Зато Јудејци сељани, који живе по мјестима неограђенијем, празнују четрнаести дан мјесеца Адара веселећи се и гостећи се и благујући, и шаљући дијелове један другом.

20. Јер Мордохеј написа ово, и разасла књиге свијем Јудејцима који бијаху по свијем земљама цара Асвира, близу и далеко,

21. Наређујући им да признају дан четрнаести мјесеца Адара и петнаести дан истога мјесеца сваке године;

22. Према данима у које се смирише Јудејци од непријатеља својих и према мјесецу кад им се претвори жалост у радост и туга у весеље, да те дане празнују гостећи се и веселећи се и шаљући дијелове један другом, и сиромасима дарове.

23. И примише сви Јудејци да чине што су почели и што им писа Мардохеј.

24. Јер Аман син Амедатин Агагеј непријатељ свијех Јудејаца *намисли за Јудејце да их истријеби, и баци Фур, то јест ждријеб, да их потре и истријеби.

*Јест. 3, 7.

25. *Али кад Јестира изиде пред цара, он заповједи књигом, те се зла мисао његова коју смисли на Јудејце † обрати на његову главу, и објесише њега и синове његове на вјешала.

*Јест. 9, 14; † Јест. 7, 10.

26. Зато прозваше те дане Фурим од имена Фур; и ради свијех ријечи те књиге и ради онога што видјеше, тако и ради онога што им се догоди,

27. Поставише Јудејци и примише на се и на сјеме своје и на све који се удруже с њима да је непромјенито да славе та два дана као што је написано за њих и на вријеме које је за њих одређено, сваке године,

28. И да се ти дани спомињу и славе у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду; и ти дани Фурим да не престану међу Јудејцима и спомен њихов да не погине у сјемену њихову.

29. И писа царица Јестира кћи Авихаилова и Мардохеј Јудејац сваком тврђом потврђујући књигу за Фурим други пут.

30. И Мардохеј разасла књигу свијем Јудејцима у сто и двадесет и седам земаља цара Асвира и ријечима љубазнијем и истинијем,

31. Да тврдо држе дане Фурим на вријеме као што им је поставио Мардохеј Јудејац и царица Јестира и као што сами поставише себи и сјемену својему за спомен посту њихову и викању њихову.

32. Тако заповијест Јестирина потврди уредбу за Фурим, и би записано у књигу.

Моћни се Мардохеј стара за добро својега народа.

10. Потом цар Асвир удари данак на земљу и на острва морска.

2. А сва дјела власти његове и силе, и приповијест о величини Мардохејевој како га је цар учинио великим, то је написано у књизи дневника царева Мидских и Персијских.

3. Јер Мардохеј Јудејац бјеше други до цара Асвира и велик у Јудејаца и мио мноштву браће своје старајући се за добро својему народу и говорећи за срећу свега сјемена својега.