превод Ђура Даничић

Књига пророка Данила

КЊИГА ПРОРОКА ДАНИЛА

Учење Данилово и његовијех пријатеља у Вавилонском двору, њихова памет и мудрост.

1. Године треће царовања Јоакима цара Јудина *дође Навуходоносор цар Вавилонски на Јерусалим, и опколи га.

*2 Цар. 24, 1.

2. И Господ му даде у руку Јоакима цара Јудина и дио судова дома Божијега, и однесе их у земљу Сенар у дом бога својега, и метну судове у ризницу бога својега.

3. И рече цар Асфеназу старјешини својих дворана да доведе *између синова Израиљевијех, и од царскога сјемена и од кнезова

*2 Цар. 20, 18.

4. Младића на којима нема мане, и који су лијепа лица и научени свакој мудрости и вјешти знању и разумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи књигу и језик Халдејски.

5. И одреди им цар оброк на дан од јела царскога и од вина које он пијаше, да се хране три године а послије да стоје пред царем.

6. А међу њима бјеху од синова Јудинијех Данило, Ананија, Мисаило и Азарија.

7. А старјешина над дворанима предје им имена, и Данилу надје име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго.

8. Али Данило науми да се не скврни оброком јела царева и вином које он пијаше, и замоли се старјешини над дворанима да се не скврни.

9. И *даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старјешине над дворанима.

*1 Мој. 39, 21.

10. И рече старјешина над дворанима Данилу: бојим се господара својега цара, који вам је одредио јело и пиће; јер кад цар види лица ваша лошија него у осталих младића, ваших врсника, зашто да ми учините да будем главом крив цару?

11. А Данило рече Амелсару, којега старјешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом:

12. Огледај слуге своје за десет дана, нека нам се даје вариво да једемо и воде да пијемо.

13. Па онда нека нам се виде лица пред тобом и лица младићима који једу царско јело, па како видиш, онако чини са слугама својим.

14. И послуша их у том, и огледа их за десет дана.

15. А послије десет дана лица им дођоше љепша и меснатија него у свијех младића који јеђаху царско јело.

16. И Амелсар узимаше јело њихово и вино које њима требаше пити, и даваше им варива.

17. И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разумије сваку утвару и сне.

18. И кад прође вријеме по ком цар бјеше рекао да их изведу, изведе их старјешина над дворанима пред Навуходоносора.

19. И говори цар с њима, и не нађе се међу свјема њима ниједан као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем.

20. И у свему чему треба мудрост и разум, зашто их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свијех врача и звјездара што их бјеше у свему царству његову.

21. И оста Данило до прве године цара Кира.

Данило објашњава Навуходоносоров сан о четири свјетска царства и о вјечном царству Божијем и задобива велики углед.

2. А друге године царовања Навуходоносорова усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.

2. И рече цар да дозову враче и звјездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.

3. И рече им цар: усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао што сам снио.

4. А Халдеји рекоше цару Сирски: *царе, да си жив довијека! приповједи сан слугама својим, па ћемо ти казати што значи.

*Дан. 3, 9.

5. А цар одговори и рече Халдејима: заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и што значи, бићете исјечени и куће ће ваше бити буништа.

6. Ако ли ми кажете што сам снио и што значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле што сам снио и што значи.

7. Одговорише опет и рекоше: нека цар приповједи сан слугама својим, па ћемо казати што значи.

8. Цар одговори и рече: доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.

9. Али ако ми не кажете што сам снио и што значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и пријевару док се промијени вријеме; зато кажите ми сан, па ћу видјети да ми можете казати што значи.

10. Одговорише Халдеји цару и рекоше: нема човјека на земљи који би могао казати цару то што иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није нигда искао тако што од врача или звјездара или Халдејца.

11. И што цар иште врло је тешко; нити има другога који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.

12. Зато се цар разљути и разгњеви врло, и заповједи да се погубе сви мударци Вавилонски.

13. И кад изиде заповијест, те убијаху мударце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.

14. Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповједнику стражарском, који бијаше изашао да убија мударце Вавилонске;

15. Одговори и рече Ариоху властелину цареву: зашто је тако нагла заповијест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.

16. А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, пак ће казати цару што сан значи.

17. Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,

18. Да се моле за милост Богу небескому ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталијем мударцима Вавилонским.

19. И објави се тајна Данилу у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небескога.

20. Проговори Данило и рече: да је благословено име Господње од вијека до вијека; јер је његова мудрост и сила;

21. И он мијења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.

22. Он открива што је дубоко и сакривено, зна што је у мраку, и свјетлост код њега станује.

23. Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, што си ми дао мудрост и силу, и што си ми објавио зашто те молисмо објавив нам ствар цареву.

24. Тада отиде Данило к Ариоху, којега цар бјеше одредио да погуби мударце Вавилонске; и дошав овако му рече: не губи мудараца Вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару што сан значи.

25. Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: нађох човјека између робља Јудина, који ће казати цару што сан значи.

26. А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: можеш ли ми казати сан који сам снио и што значи?

27. Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мударци ни звјездари ни врачи ни гатари.

28. Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору што ће бити до пошљетка. Сан твој и што ти је видјела глава на постељи твојој ово је:

29. Теби, царе, дођоше мисли на постељи што ће бити послије, и онај који *објављује тајне показа ти што ће бити.

*Дан. 2, 22.

30. *А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару што сан значи и да дознаш мисли срца својега.

*1 Мој. 41, 16.

31. Ти, царе, видје а то лик велик; велик бијаше лик и свјетлост му силна, и стајаше према теби, и страшан бијаше на очима.

32. Глава томе лику бијаше од чистога злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од мједи,

33. Голијени му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.

34. Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала мједена и земљана, и сатр их.

35. Тада се сатр и гвожђе и земља и мјед и сребро и злато, и поста као пљева на гумну у љето, те однесе вјетар, и не нађе му се мјесто; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.

36. То је сан; а сада ћемо казати цару што значи.

37. *Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крјепост и славу;

*Језек. 26, 7.

38. И гдје год живе синови људски, звијери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свијем тијем. Ти си она глава златна.

39. А након тебе настаће друго царство, мање од твојега; а потом треће царство, мједено, које ће владати по свој земљи.

40. А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.

41. А што си видио стопала и прсте које од кала лончарскога које од гвожђа, биће царство раздијељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видио гвожђе помијешано с калом лончарским.

42. И што прсти у ногу бијаху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако а нешто трошно.

43. А што си видио гвожђе помијешано с калом лончарским, то ће се они помијешати сјеменом човјечијим, али неће прионути један за другога као што се гвожђе не може смијешати с калом.

44. А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство *које се довијека неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; † оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека,

*Дан. 7, 14, 27; † 1 Кор. 15, 24.

45. Како си видио гдје се од горе одвали камен без руку и сатр гвожђе, мјед, као, сребро и злато. Бог велики јави цару што ће бити послије; сан је истинит, и тумачење му вјерно.

46. Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповједи да му принесу принос и кад.

47. Цар проговори Данилу и рече: доиста, ваш је Бог Бог над боговима и господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну.

48. Тада цар узвиси Данила, *и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи Вавилонској и поглаварем над свијем мударцима Вавилонским.

*Дан. 2, 6.

49. И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље Вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору цареву.

Три човјека у пећи огњеној.

3. Цар Навуходоносор начини златан лик, којему висина бјеше шездесет лаката, а ширина шест лаката; и намјести га у пољу Дури у земљи Вавилонској.

2. И посла цар Навуходоносор да саберу кнезове, управитеље и војводе, старјешине, ризничаре, судије, настојнике и све властеље земаљске, да дођу да се освети лик што га постави цар Навуходоносор.

3. Тада се скупише кнезови, управитељи и војводе, старјешине, ризничари, судије, настојници, и сви властељи земаљски, да се освети лик што га постави цар Навуходоносор; и стадоше пред ликом што га постави Навуходоносор.

4. А гласник повика иза гласа: народи, племена и језици, вама се говори.

5. Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, пјевање и свакојаке свирке, попадајте и поклоните се златному лику, који постави цар Навуходоносор.

6. А ко не би пао и поклонио се, онај час биће бачен у пећ огњену ужарену.

7. Зато сви народи како чуше рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и свакојаке свирке, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се златноме лику који постави цар Навуходоносор.

8. А неки Халдеји тај час дођоше и тужише Јевреје,

9. И проговорише и рекоше цару Навуходоносору: царе, да си жив довијека!

10. Ти си, царе, заповједио, сваки ко чује рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, и пјевање и свакојаке свирке, да падне и поклони се златноме лику;

11. А ко не би пао и поклонио се, да се баци у пећ огњену ужарену.

12. А *имају људи Јевреји, које си поставио над пословима земље Вавилонске, Седрах, Мисах и Авденаго; ти људи, царе, не хају за те, не поштују твојих богова, и не клањају се златном лику, који си поставио.

*Дан. 2, 49.

13. Тада Навуходоносор у гњеву и љутини заповједи да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. И доведоше те људе пред цара.

14. Навуходоносор проговори и рече им: је ли истина, Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златноме лику који поставих?

15. Јесте ли дакле готови, кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и пјевање и свакојаке свирке, да паднете и поклоните се лику који начиних? ако ли се не поклоните, онај час бићете бачени у пећ огњену ужарену; а *који је бог што ће вас избавити из мојих руку?

*2 Цар. 18, 35.

16. Одговорише Седрах, Мисах и Авденаго, и рекоше цару Навуходоносору: није нам тријебе да ти одговоримо на то.

17. Ево, Бог наш, којему ми служимо, може нас избавити из пећи огњене ужарене; и избавиће нас из твојих руку, царе.

18. А и да не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику, који си поставио.

19. Тада се Навуходоносор напуни гњева, и лице му се промијени на Седраха, Мисаха и Авденага, и одговарајући заповједи да се ужари пећ седам пута већма него што бјеше обичај.

20. И заповједи најјачим људима што бијаху у војсци његовој да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у пећ огњену ужарену.

21. Тада свезаше оне људе у плаштима њиховијем и у обући и под капама и у свему одијелу њихову, и бацише их у пећ огњену ужарену.

22. Како заповијест царева бјеше хитна и пећ врло ужарена, пламен огњени уби оне људе који бацаху Седраха, Мисаха и Авденага.

23. А та три човјека, Седрах, Мисах и Авденаго, падоше усред пећи огњене ужарене.

24. Тада се препаде цар Навуходоносор, и брже устав проговори и рече својим дворанима: не бацисмо ли три човјека свезана у огањ? Одговорише и рекоше цару: да, царе.

25. Одговори и рече: ено, видим четири човјека одријешена гдје *ходе посред огња и није им ништа, и четврти као да је син Божји.

*Иса. 43, 2.

26. Тада приступи Навуходоносор на врата огњеној пећи ужареној, и проговори и рече: Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога вишњега, изидите и ходите. Тада Седрах, Мисах и Авденаго изидоше исред огња.

27. И сабраше се кнезови и управитељи и војводе и вијећници цареви, и видјеше те људе *гдје им тијелу огањ ништа не може, нити им се коса на глави опали, нити им се плашти што промијенише, нити задах од огња приону за њих.

*Јевр. 11, 34.

28. Проговори Навуходоносор и рече: да је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који посла анђела својега и избави слуге своје, које се у њ *поуздаше и не послушаше заповијести цареве и дадоше тјелеса своја да не би служили нити се поклонили другом богу осим својега Бога.

*Дан. 6, 23.

29. *Зато заповиједам да се сваки којега му драго народа и племена и језика, који би похулио на Бога Седрахова, Мисахова и Авденагова, да се исијече и кућа да му буде буниште, јер нема другога бога који може тако избавити.

*Дан. 6, 26.

30. Тада цар узвиси Седраха, Мисаха и Авденага у земљи Вавилонској.

Навуходоносор објављује други свој сан. Његово објашњавање. Цар губи ум и понижава се.

4. Цар Навуходоносор свијем народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи.

2. Свидје ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог вишњи.

3. *Знаци његови како су велики! и чудеса његова како су силна! царство је његово царство вјечно, и власт његова од кољена до кољена.

*Дан. 6, 27.

4. Ја Навуходоносор бијах миран у кући својој и цватијах у двору свом.

5. Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме.

6. И заповједих да се доведу преда ме сви мударци Вавилонски да ми кажу што значи сан.

7. *Тада дођоше врачари, звјездари, Халдеји и гатари, и приповједих им сан, али ми не могоше казати што значи.

*Дан. 2, 2.

8. Најпослије дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мојега, *и у ком је дух светијех богова, и приповједих му сан:

*Дан. 5, 11, 14.

9. Валтасаре, поглаваре врачарима, знам да је дух светијех богова у теби и никака тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и што значи.

10. А утвара главе моје на постељи мојој бјеше: видјех, гле, *дрво усред земље, и висина му велика.

*Језек. 31, 3 и даље.

11. Дрво бјеше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље.

12. Лишће му бјеше лијепо и род обилат, и на њему бјеше хране свему; *звијерје пољско одмараше се у хладу његову, и на гранама његовијем становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тијело.

*Језек. 17, 23.

13. Видјех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, стражар и светац сиђе с неба.

14. Повика јако и рече овако: посијеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побјегну звијери испод њега и птице с грана његовијех.

15. Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, нека га кваси роса небеска и дио да му је са звијерјем од траве земаљске.

16. Срце човјечије нека му се промијени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега.

17. То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи *да вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижега између људи.

*Дан. 2, 21.

18. Тај сан сних ја цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи што значи, *јер ниједан мударац у царству мом не може да ми каже што значи; а ти можеш, † јер је у теби дух светијех богова.

*1 Мој. 41, 8, 15; Дан. 5, 8, 15; † Дан. 4, 8.

19. Тада Данило, *који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сахат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим.

*Дан. 4, 8.

20. Дрво што си видио, велико и јако, којему висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи,

21. Којему лишће бјеше лијепо и род обилан, и на ком бјеше хране свему, под којим становаше звијерје пољско и на гранама му сјеђаху птице небеске,

22. То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.

23. А што цар видје стражара и свеца гдје слажаше с неба и говораше: посијеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са звијерјем пољским нека му је дио докле седам времена прође преко њега,

24. Ово значи, царе, и ово је наредба вишњега која ће се извршити на мом господару цару:

25. Бићеш прогнан између људи, и са звијерима ћеш пољским живјети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.

26. А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају.

27. Зато, царе, да ти је угодан мој свјет, опрости се гријеха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, еда би ти се продуљио мир.

28. Све ово дође на цара Навуходоносора.

29. Послије дванаест мјесеца ходаше по царском двору у Вавилону.

30. И *проговори цар и рече: није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска и слава величанству мојему?

*Прич. 16, 18.

31. Те ријечи још бјеху у устима цару, а глас дође с неба: теби се говори, царе Навуходоносоре: царство се узе од тебе.

32. И бићеш прогнан између људи, и живјећеш са звијерјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.

33. У тај час испуни се та ријеч на Навуходоносору; и би прогнан између људи и једе траву као говеда, и роса небеска кваси му тијело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица.

34. Али послије тога времена ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и благослових вишњега, и хвалих и славих онога који живи довијека, чија је власт власт вјечна и чије је царство од кољена до кољена;

35. И сви становници земаљски ништа нијесу према њему, и ради што хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никога да би му руку уставио и рекао му: шта радиш?

36. У то вријеме ум мој врати ми се, и на славу царства мојега врати ми се величанство моје и свјетлост моја; и дворани моји и кнезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства.

37. Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небескога, чија су сва дјела истина и чији су путови праведни и који може оборити оне који ходе поносито.

Валтасарова гозба; чудновато писмо на зиду. Објашњава га Данило.

5. Цар Валтасар учини велику гозбу тисући кнезова својих, и пијаше вино пред тисућом њих.

2. Напив се вина Валтасар заповједи да се донесу судови златни и сребрни, *које бјеше однио Навуходоносор отац му из цркве Јерусалимске, да из њих пију цар и кнезови му, и жене његове и иноче његове.

*Дан. 1, 2.

3. И донесоше златне судове које бјеху однијели из цркве дома Господњега у Јерусалиму, и пијаху из њих цар и кнезови његови, жене његове и иноче његове;

4. Пијаху вино, и хваљаху богове златне и сребрне и мједене и дрвене и камене.

5. У тај час изидоше прсти руке човјечије, и писаху према свијетњаку по окреченом зиду од царскога двора, и цар видје руку која писаше.

6. Тада се промијени лице цару, и мисли га његове узнемирише, и појас се око њега распаса и кољена му удараху једно о друго.

7. *Повика цар иза гласа; те доведоше звјездаре, Халдеје и гатаре; и проговори цар и рече мударцима Вавилонским: ко прочита ово писмо и каже ми што значи, онај ће се обући у скерлет, и носиће златну верижицу о врату, и биће трећи господар у царству.

*Дан. 2, 2.

8. Тада приступише сви мударци цареви; али не могоше прочитати писма нити казати цару што значи.

9. Тада се цар Валтасар врло узнемири и лице му се сасвијем измијени; и кнезови се његови препадоше.

10. Дође царица ради тога што се догоди цару и кнезовима његовијем у кућу гдје бјеше гозба, и проговори царица и рече: царе, да си жив довијека! да те не узнемирују мисли твоје и да ти се лице не мијења.

11. Има човјек у твом царству, у ком је дух светијех богова; и у вријеме оца твојега нађе се у њега видјело и разум и мудрост, какова је у богова, и цар Навуходоносор отац твој, царе, постави га главарем врачарима, звјездарима, Халдејима и гатарима;

12. Јер велик дух и знање и разум за казивање санова и погађање загонетака и размршивање замршенијех ствари нађе се у Данила, којему цар надје име Валтасар; нека сада дозову Данила, и он ће казати што значи.

13. Тада Данило би доведен пред цара. Цар проговори Данилу и рече: јеси ли ти Данило између робља Јудина које доведе из Јудејске цар отац мој?

14. Чух за тебе да је дух светијех богова у теби, и видјело и разум и мудрост велика да се нађе у тебе.

15. А сада су доведени преда ме мударци, звјездари, да прочитају писмо и кажу ми што значи; али не могу да кажу што то значи.

16. А за тебе ја чух да можеш протумачити, и замршене ствари размрсити. Ако дакле можеш прочитати ово писмо и казати ми што значи, обући ћеш се у скерлет, и златну верижицу носићеш о врату, и бићеш трећи господар у царству.

17. Тада одговори Данило и рече пред царем: дарови твоји нека теби, и подај другому поклоне своје; а писмо ћу ја прочитати цару и казати што значи.

18. Царе, *Бог вишњи даде царство и величину и славу и част Навуходоносору оцу твојему.

*Дан. 2, 37; 4, 22.

19. И од величине коју му даде сви народи, племена и језици дрктаху пред њим и бојаху га се; убијаше кога хоћаше, и остављаше у животу кога хоћаше, узвишиваше кога хоћаше, и пониживаше кога хоћаше.

20. Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царскога пријестола својега, и узеше му славу.

21. И би *прогнан између људи и срце му поста као у звијери, и стан му бијаше с дивљим магарцима, хранише га травом као говеда, и роса небеска кваси му тијело, докле позна да Бог вишњи влада царством људским, и кога хоће поставља над њим.

*Дан. 4, 32.

22. А ти, Валтасаре, сине његов, нијеси понизио срца својега премда си знао све ово.

23. Него си се подигао на Господа небескога, и судове дома његова донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, мједене, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују нити разумију, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путови твоји.

24. Зато од њега би послана рука и ово писмо би написано.

25. А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН.

26. А ово значе те ријечи: МЕНЕ, бројио је Бог твоје царство, и до краја избројио.

27. ТЕКЕЛ, измјерен си на мјерила, и нашао си се лак.

28. ФЕРЕС, раздијељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима.

29. Тада заповједи Валтасар, те обукоше Данила у скерлет, и метнуше му златну верижицу око врата, и прогласише за њ да је трећи господар у царству.

30. Исту ноћ би убијен Валтасар цар Халдејски.

31. *А Дарије Мидијанин преузе царство и бјеше му око шездесет и двије године.

*Дан. 9, 1.

Данило у јами лавовској.

6. Свидје се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свијем царством;

2. А над њима три старјешине, од којих један бјеше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете.

3. А тај Данило надвишиваше старјешине и управитеље, *јер у њему бјеше велик дух и цар мишљаше да га постави над свијем царством својим.

*Дан. 5, 12.

4. Тада старјешине и управитељи гледаху како би нашли што да забаве Данилу ради царства; али не могаху наћи забаве ни погрјешке, јер бјеше вјеран, и не налажаше се у њега погрјешке ни мане.

5. Тада рекоше они људи: нећемо наћи на тога Данила ништа, ако не нађемо што на њ ради закона Бога његова.

6. Тада дођоше старјешине и управитељи к цару, и рекоше му овако: Дарије царе, да си жив довијека.

7. Све старјешине у царству, поглавари и управитељи, вијећници и војводе договорише се да се постави царска наредба и оштра забрана да ко би се год замолио за што коме год богу или човјеку за тридесет дана осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску.

8. Зато, царе, постави ту забрану и напиши да се не може промијенити, по *закону Мидском и Персијском, који је непромјенит.

*Јест. 1, 19; 8, 8.

9. И цар Дарије написа књигу и забрану.

10. А Данило кад дозна да је књига написана, отиде својој кући, гдје бијаху отворени прозори у његовој соби *према Јерусалиму, и падаше на кољена своја † три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Богу својему као што чињаше прије.

*1 Цар. 8, 48; † Псал. 55, 17.

11. Тада се сабраше они људи, и нађоше Данила гдје се моли и припада Богу својему.

12. И отидоше те рекоше цару за царску забрану: нијеси ли написао заповијест, да ко би се год замолио коме год богу или чојеку за тридесет дана, осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску? Цар одговори и рече: тако је по закону Мидском и Персијском, који је непромјенит.

13. Тада одговорише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, него се моли три пута на дан својом молитвом.

14. Тада цар чувши то ожалости се врло, и науми да избави Данила, и труђаше се до захода сунчанога да га избави.

15. Тада они људи сабраше се код цара и рекоше цару: знај, царе, да је закон у Мидијана и Персијана да се никаква забрана и наредба, коју постави цар, не мијења.

16. Тада цар рече те доведоше Данила и бацише га у јаму лавовску; и цар проговори и рече Данилу: Бог твој, којему без престанка служиш, нека те избави.

17. И донесоше камен и метнуше јами на врата, и цар га запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа не промијени за Данила.

18. Тада отиде цар у свој двор, и преноћи не једавши нити допустивши да му се донесе што чим би се развеселио и не може заспати.

19. Потом цар уста ујутру рано и отиде брже к јами лавовској.

20. И кад дође к јами, викну Данила жалоснијем гласом; и проговори цар и рече Данилу: Данило, слуго Бога живога, Бог твој, којему служиш без престанка, може ли те избавити од лавова?

21. Тада Данило рече цару: царе, да си жив довијека!

22. *Бог мој посла анђела својега и † затвори уста лавовима, те ми не наудише; јер се нађох чист пред њим, а ни теби, царе, не учиних зла.

*Дан. 3, 28; † Јевр. 11, 33.

23. Тада се цар веома обрадова тому, и заповједи да изваде Данила из јаме. И извадише Данила из јаме, и не нађе се ране на њему, јер вјерова Богу својему.

24. Потом заповједи цар, те доведоше људи који бијаху оптужили Данила, и бацише у јаму лавовску њих, дјецу њихову и жене њихове; и још не дођоше на дно јами, а лавови их зграбише и све им кости потрше.

25. Тада цар Дарије писа свијем народима и племенима и језицима што живљаху у свој земљи: мир да вам се умножи.

26. Од мене је заповијест да се у свој држави царства мојега свак боји и страши Бога Данилова, јер је он Бог живи, који остаје довијека, и царство се његово неће расути, и власт ће његова бити до краја;

27. Он избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на небу и на земљи, он је избавио Данила од силе лавовске.

28. И тај Данило бијаше срећан за царовања Даријева *и за царовања Кира Персијанца.

*Дан. 1, 21.

Данило у сну види четири свјетска царства и вјечно царство сина човјечијега.

7. Прве године Валтасара цара Вавилонскога усни Данило сан и видје утвару главе своје на постељи; тада написа сан и приповједи укратко.

2. Данило проговори и рече: видјех у утвари својој ноћу, а то четири вјетра небеска ударише се на великом мору.

3. И четири велике звијери *изидоше из мора, свака другачија.

*Откр. 13, 1.

4. Прва бијаше као лав, и имаше крила орлова; гледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноге као човјек, и срце људско даде јој се.

5. Потом, гле, друга звијер бијаше као медвјед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима међу зубима својим, и говораше јој се: устани, једи много меса.

6. Потом видјех, и гле, друга, као рис, имаше на леђима четири крила као птица, и четири главе имаше звијер, и даде јој се власт.

7. Потом видјех у утварама ноћнијем, и гле, четврта звијер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе гвоздене, јеђаше и сатираше, и гажаше ногама остатак, и разликоваше се од свијех звијери пређашњих, и имаше десет рогова.

8. Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онијем, а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човјечије бјеху на том рогу, и уста која говораху велике ствари.

9. Гледах докле се поставише пријестоли, и *старац сједе, на ком бјеше одијело бијело као снијег, и коса на глави као чиста вуна, пријесто му бијаше као пламен огњени, † точкови му као огањ разгорио.

*Псал. 90, 2; † Језек. 1, 15, 16.

10. Ријека огњена излажаше и тецијаше испред њега, *тисућа тисућа служаше му, и десет тисућа по десет тисућа стајаху пред њим; суд сједе, и књиге се отворише.

*Псал. 68, 17; Откр. 5, 11.

11. Тада гледах ради гласа великих ријечи које говораше онај рог; и гледах докле не би убијена звијер и тијело јој се рашчини и даде се да изгори огњем.

12. И осталијем звијерима узе се власт, јер дуљина животу бјеше им одређена до времена и до рока.

13. Видјех у утварама ноћнијем, и гле, као син човјечји иђаше с облацима небеским, и дође до старца и стаде пред њим.

14. И даде му се власт и слава и царство да му служе сви народи и племена и језици; власт је његова власт вјечна, која неће проћи, и царство се његово неће расути.

15. Мени Данилу пренеможе дух мој у тијелу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

16. Приступих к једноме од онијех који стајаху ондје, и замолих га за истину од свега тога. И проговори ми и каза ми шта то значи:

17. Ове четири велике звијери јесу четири цара, који ће настати на земљи.

18. Али ће свеци вишњега преузети царство, и држаће царство навијек и довијека.

19. Тада зажељех знати истину о четвртој звијери, која се разликоваше од свијех и бијаше врло страшна, и имаше зубе гвоздене и нокте мједене, и јеђаше и сатираше, а остатак ногама гажаше,

20. И о десет рогова што јој бјеху на глави, и о другом који израсте и три отпадоше пред њим, о рогу који имаше очи и уста која говораху велике ствари и бијаше по виђењу већи од других.

21. Гледах, *и тај рог војеваше са свецима и надвлађиваше их,

*Откр. 13, 7.

22. Докле дође старац, и даде се суд свецима вишњега, и приспје вријеме да свеци преузму царство.

23. Овако рече: четврта звијер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свијех царстава, и изјешће сву земљу и погазити и сатрти.

24. *И десет рогова јесу десет царева, који ће настати из тога царства, а послије њих настаће други, и он ће се разликовати од пређашњих, и покориће три цара.

*Откр. 17, 12.

25. *И говориће ријечи на вишњега, и потираће свеце вишњега, и помишљаће да промијени времена и законе; и даће му се у руке за вријеме и за времена и за по времена.

*Откр. 13, 5, 6.

26. Потом ће сјести суд, и узеће му се власт, те ће се истријебити и затрти сасвијем.

27. А царство и власт и величанство царско под свијем небом даће се народу светаца вишњега; његово ће царство бити вјечно царство, и све ће власти њему служити и слушати га.

28. Овдје је крај овој ријечи. А мене Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промијени; али ријеч сачувах у срцу свом.

Привиђење царства Мидскога, Персијскога и Грчкога и једнога цара немилостива према народу Божијем.

8. Треће године царовања Валтасарова показа се мени Данилу утвара послије оне која ми се показала прије.

2. И видјех у утвари; а бјех у Сусану у граду који је у земљи Еламу, кад видјех, и видјех у утвари и бјех на води Улају.

3. И подигох очи своје и видјех, и гле, стајаше крај воде ован, који имаше два рога, а рогови бјеху високи, али један виши од другога, и виши нарасте послије.

4. Видјех овна гдје боде на запад и на сјевер и на југ, и ниједна звијер не могаше му одољети, и не бијаше никога ко би избавио од њега, него чињаше што хоћаше, и осили.

5. А кад ја мотрах, гле, иђаше јарац од запада поврх све земље а не дотицаше се земље; и тај јарац имаше рог знаменит међу очима својим.

6. И дође до овна који имаше два рога, којега видјех гдје стоји крај воде, и потрча на њ гњевно силом својом.

7. И видјех га гдје дође до овна, и разгњевив се на њ удари овна, те му сломи оба рога и не бјеше силе у овну да му одоли, него га обори на земљу и погази га, и не бјеше никога да избави овна од њега.

8. И јарац поста врло велик; а кад осили, сломи се велики рог, и мјесто њега нарастоше *знаменита четири рога према четири вјетра небеска.

*Дан. 7, 6; 11, 4.

9. *И из једнога њих изиде један рог мален и нарасте врло велик према југу и истоку према красној земљи.

*Дан. 7, 8.

10. И нарасте дори до војске небеске, и обори на земљу неке од војске и од звијезда, и погази их.

11. И нарасте дори до поглавара тој војсци, и узе му свагдашњу жртву, и свети стан његов обори.

12. И *војска би дана у отпад од жртве свагдашње, и обори истину на земљу, и што чињаше напредоваше му.

*Дан. 11, 31.

13. Тада чух једнога свеца гдје говораше, и један светац рече некоме који говораше: докле ће трајати та утвара за свагдашњу жртву и за отпад пустошни да се гази светиња и војска?

14. И рече ми: до двије тисуће и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити.

15. А кад видјех ја Данило ову утвару, и заисках да разумијем, гле, стаде преда ме као човјек.

16. И чух глас човјечји насред Улаја, који повика и рече: *Гаврило, кажи овоме утвару.

*Дан. 9, 21.

17. И дође гдје ја стајах; и кад дође уплаших се, и падох на лице своје; а он ми рече: пази, сине човјечји, јер је ова утвара за пошљедње вријеме.

18. *А док ми он говораше, ја бијах изван себе лежећи ничице на земљи; а он ме се дотаче, и исправи ме, те стадох.

*Дан. 10, 9.

19. И рече: ево, ја ћу ти казати шта ће бити на крају гњева; јер ће у одређено вријеме бити крај.

20. Ован што си га видио, који има два рога, то су цареви Мидски и Персијски.

21. А руњави је јарац цар Грчки; и велики рог што му бјеше међу очима, то је први цар.

22. А што се он сломи, и мјесто њега нарастоше четири, то су четири царства, која ће настати иза тога народа, али не с његовом силом.

23. А на пошљедак царовања њихова, кад безаконици наврше мјеру, настаће цар бестидан и лукав.

24. Сила ће му бити јака, али не од његове јачине, и чудесно ће пустошити, и биће срећан и свршиваће, и губиће силне и народ свети.

25. И лукавством његовијем напредоваће пријевара у његовој руци, и подигнуће се у срцу свом, и у миру ће погубити многе, и устаће на кнеза над кнезовима, али ће се потрти без руке.

26. А речена утвара о дану и ноћи истина је; зато ти запечати утвару, јер је за много времена.

27. Тада ја Данило занемогох, и боловах неко вријеме; послије устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна.

Данилова покајничка молитва за народ Израиљски. Божије откривење о седамдесет недјеља.

9. Прве године Дарија сина Асвирова од племена Мидскога, који се зацари над царством Халдејском,

2. Прве године његова царовања ја Данило разумјех из књига број година, које бјеше рекао Господ *Јеремији пророку да ће се навршити развалинама Јерусалимским, седамдесет година.

*Јер. 25, 11, 12.

3. И окретох лице своје ка Господу Богу тражећи га молитвом и молбама с постом и с костријети и пепелом.

4. И помолих се Господу Богу својему и исповиједајући се рекох: о Господе, Боже велики и страшни, који држиш завјет и милост онима који те љубе и држе заповијести твоје;

5. Згријешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и отступисмо од заповијести твојих и од закона твојих.

6. И не слушасмо слуга твојих пророка, који говораху у твоје име царевима нашим, кнезовима нашим и оцима нашим и свему народу земаљском.

7. У тебе је, Господе, правда а у нас срам на лицу, како је данас, у Јудејаца и у Јерусалимљана и у свијех Израиљаца, који су близу и који су далеко по свијем земљама куда си их разагнао за гријехе њихове, којима ти гријешише.

8. Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер ти згријешисмо.

9. *У Господа је Бога нашега милост и праштање, јер се одметнусмо од њега,

*Псал. 130, 4.

10. И не слушасмо гласа Господа Бога својега да ходимо по законима његовијем, које нам је дао преко слуга својих пророка.

11. И сав Израиљ преступи закон твој, и отступи да не слушa гласа твојега; зато се изли на нас проклетство и заклетва написана *у закону Мојсија слуге Божијега, јер му згријешисмо.

*3 Мој. 26, 14 и даље; 5 Мој. 28, 15 и даље.

12. И он потврди ријечи своје које је говорио за нас и за судије наше, које су нам судиле, пустивши на нас зло велико, да тако не би под свијем небом како би у Јерусалиму.

13. Како је писано у закону Мојсијеву, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу својему да бисмо се вратили од безакоња својега и пазила на истину твоју.

14. И Господ наста око зла и наведе га на нас; јер је праведан Господ Бог наш у свијем дјелима својим која чини, јер не слушасмо гласа његова.

15. Али сада, Господе Боже наш, који си извео народ свој из земље Мисирске руком крјепком, и стекао си себи име, како је данас, згријешисмо, безбожни бисмо.

16. Господе, по свој правди твојој нека се одврати гњев твој и јарост твоја од града твојега Јерусалима, свете горе твоје; јер са гријеха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и твој народ поста руг у свијех који су око нас.

17. Сада дакле послушај, Боже наш, молитву слуге својега и молбе његове, и обасјај лицем својим опустјелу светињу своју, Господа ради.

18. Боже мој, пригни ухо своје, и чуј; отвори очи своје, и види пустош нашу и град, на који је призвано име твоје, јер не правде своје ради него ради велике милости твоје падамо пред тобом молећи се.

19. Господе, услиши, Господе, опрости, Господе, пази и учини, не часи, себе ради, Боже мој, јер је твоје име призвано на овај град и на твој народ.

20. А док ја још говорах и мољах се и исповиједах гријех свој и гријех народа својега Израиља, и падах молећи се пред Господом Богом својим за свету гору Бога својега,

21. Док још говорах молећи се, онај човјек *Гаврило, којега видјех прије у утвари, долетје брзо и дотаче ме се о вечерњој жртви.

*Дан. 8, 16.

22. И научи ме и говори са мном и рече: Данило, сада изидох да те уразумим.

23. У почетку молитве твоје изиде ријеч, и ја дођох да ти кажем, јер си мио; зато слушај ријеч, и разумиј утвару.

24. Седамдесет је недјеља одређено твоме народу и твоме граду светом да се сврши пријеступ и да нестане гријеха и да се очисти безакоње и да се доведе вјечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже свети над светима.

25. Зато знај и разумиј: откад изиде ријеч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недјеља, и шездесет и двије недјеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко вријеме.

26. А послије те шездесет и двије недјеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата.

27. И утврдиће завјет с многима за недјељу дана, *а у половину недјеље укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређенога излиће се на пустош.

*Мат. 24, 15.

Ново откривење по једној небеској појави.

10. Треће године Кира цара Персијскога објави се ријеч Данилу, *који се зваше Валтасар; и ријеч бјеше истинита и о великим стварима; и разабра ријеч и разумје утвару.

*Дан. 1, 17.

2. У то вријеме ја Данило бјех у жалости три недјеље дана.

3. Јела угодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста, нити се намазах уљем док се не навршише три недјеље дана.

4. А двадесет четвртога дана првога мјесеца бијах на бријегу велике ријеке Хидекела.

5. И подигох очи своје и видјех, а то један човјек обучен у платно, и *појас бјеше око њега од чистога злата из Уфаза;

*Откр. 1, 13-15.

6. А тијело му бјеше као хрисолит, и лице му као муња а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноге као мјед углађена, а глас од ријечи његовијех као глас многога људства.

7. И ја Данило сам видјех утвару, а људи што бијаху са мном не видјеше је, али их попаде страх велик, те побјегоше и сакрише се.

8. И остах сам, и видјех ту велику утвару, и не оста снаге у мени, и љепота ми се нагрди, и не имах снаге.

9. И чух глас од ријечи његовијех, и *кад чух глас од ријечи његовијех, изван себе падох ничице лицем на земљу.

*Дан. 8, 18.

10. И гле, рука ме се дотаче и подиже ме на кољена моја и на дланове моје.

11. И рече ми: Данило, мили човјече! слушај ријечи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту ријеч, устах дркћући.

12. И рече ми: не бој се, Данило, јер првога дана кад си управио срце своје да разумијеваш и да мучиш себе пред Богом својим, услишене бише ријечи твоје, и ја дођох твојих ријечи ради.

13. *Али кнез царства Персијскога стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, † Михаило један од првијех кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах ондје код царева Персијских.

*Дан. 10, 20; † Дан. 10, 21.

14. И дођох да ти кажем шта ће бити твоме народу послије; јер ће још бити утвара за те дане.

15. И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занијемјех.

16. И гле, као човјек *дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проговорих и рекох оному који стајаше према мени: господару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаге у мени.

*Јер. 1, 9.

17. А како може слуга мојега господара говорити с господарем мојим? Јер од овога часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени.

18. Тада онај што бијаше као човјек опет ме се дотаче и охрабри ме.

19. И рече: не бој се, мили човјече; мир да ти је! охрабри се, охрабри се. И докле ми говораше, охрабрих се и рекох: нека говори господар мој, јер си ме охрабрио.

20. А он рече: знаш ли зашто сам дошао к теби? а сада ћу се вратити да војујем на кнеза Персијскога; потом ћу отићи, и гле, доћи ће кнез Грчки.

21. Али ћу ти казати што је написано у књизи истинитој. Нема никога да јуначки ради са мном у том осим Михаила кнеза вашега.

Прорицање о царевима у Персији, о Александру Великом, о Мисирскијем и Асирскијем царевима, а особито о Антиоху Епифану.

11. И ја прве године Дарија Мидијанина стадох да му поможем, и да га поткријепим.

2. А сада ћу ти казати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити богатији од свијех, и кад се укријепи богатством својим, све ће подигнути на Грчко царство.

3. Потом ће настати силан цар, и владаће великом државом и радиће што хоће.

4. А како нестане, *расуће се царство његово и раздијелиће се у четири вјетра небеска, не међу натражје његово † нити с влашћу с којом је он владао, јер ће се царство његово укинути и допасти другима а не њима.

*Дан. 8, 8; † Дан. 8, 22.

5. И цар јужни осилиће, и један од кнезова његовијех, и биће силнији од њега, и владаће, и држава ће његова бити велика.

6. И послије неколико година они ће се опријатељити, и кћи јужнога цара доћи ће к цару сјеверном да учини погодбу; али она неће сачувати силе мишици, нити ће се он одржати с мишицом својом, него ће бити предана и она и они који је доведу и син њезин и онај који јој буде помагао у то вријеме.

7. Потом ће од изданка из коријена њезина настати један на мјесто његово, који ће доћи с војском својом и ударити на градове цара сјевернога, и биће их и освојиће их.

8. И богове ће њихове и кнезове њихове са закладима њиховијем драгоцјенијем златнијем и сребрнијем однијети у ропство у Мисир, и остаће неколико година јачи од цара сјевернога.

9. И тако ће цар јужни доћи у своје царство, и вратиће се у своју земљу.

10. Али ће синови његови заратити, и скупиће велику војску; и један ће доћи изненада, и поплавити и проћи; и вративши се ратоваће до града његова.

11. Тада ће се разљутити цар јужни, и изаћи ће и ратоваће с њим, с царем сјевернијем, и подигнуће велику војску, те ће му бити дата у руке војска.

12. И кад разбије војску, понијеће се срце његово, и побиће тисуће, али се неће укријепити.

13. Јер ће цар сјеверни опет дигнути војску већу од прве; и послије неколико година доћи ће с великом војском и с великим благом.

14. И у то ће вријеме многи устати на цара јужнога; и зликовци од твојега народа подигнуће се да се потврди утвара, и попадаће.

15. И доћи ће цар сјеверни, и начиниће опкопе, и узеће тврде градове, и мишице јужнога цара неће одољети ни изабрани народ његов, нити ће бити силе да се опре.

16. И онај дошав на њ чиниће што хоће, и неће бити никога да му се опре; и уставиће се у красној земљи, коју ће потрти својом руком.

17. Потом ће окренути да дође са силом свега царства својега, али ће се погодити с њим, и даће му кћер за жену да би га упропастио, али се она неће држати, нити ће бити с њим.

18. Потом ће се окренути на острва, и освојиће многа; али ће један војвода прекинути срамоту коју чини, и обориће на њ срамоту његову.

19. Потом ће се окренути ка градовима своје земље, и спотакнуће се и пашће, и неће се више наћи.

20. И на његово ће мјесто настати који ће послати настојника у слави царској; али ће за мало дана погинути без гњева и без боја.

21. А на његово ће мјесто *доћи незнатан човјек, коме није намијењена част царска; али ће доћи мирно и освојиће царство ласкањем.

*Дан. 8, 23.

22. И мишице које плаве он ће поплавити и поломити, па и кнеза с којим је учинио вјеру.

23. Јер удруживши се с њим учиниће пријевару, и дошавши надвладаће с мало народа.

24. И доћи ће мирно у родна мјеста у земљи, и учиниће што ни оцеви његови ни оцеви отаца његовијех не учинише, раздијелиће им плијен и грабеж и благо, и смишљаће мисли на градове, за неко вријеме.

25. Потом ће подигнути силу своју и срце своје на цара јужнога с великом војском; и цар ће јужни доћи у бој с великом и врло силном војском; али неће одољети, јер ће му се чинити невјера.

26. И који једу хљеб његов сатрће га; војска ће његова поплавити, и многи ће пасти побијени.

27. И срце ће обојице царева радити о злу, и за једнијем ће столом лагати; али се неће извршити; јер ће крај још бити у одређено вријеме.

28. И тако ће се вратити у своју земљу с великим благом; и срце ће се његово обратити на свети завјет, и кад изврши, вратиће се у своју земљу.

29. У одређено ће вријеме опет доћи на југ; али други пут неће бити као први пут.

30. Јер ће доћи на њ лађе Китејске, и он ће се ојадити, те ће се вратити; и разљутиће се на свети завјет, и извршиће; и вративши се сложиће се с онима који остављају свети завјет.

31. И војска ће стајати уза њ, и оскврниће *светињу у граду; и укинути жртву свагдашњу и поставиће гнусобу пустошну.

*Дан. 12, 11.

32. И који су безбожни према завјету, он ће их ласкањем отпадити; али народ који познаје Бога својега охрабриће се и извршиће.

33. И разумни у народу научиће многе, и падаће од мача и огња, ропства и грабежа много времена.

34. Али падајући добиће малу помоћ; и многи ће пристати с њима дволичећи.

35. И од разумнијех ће пасти неки да би се окушали и очистили и убијелили до рока, јер ће још бити рок.

36. И тај ће цар чинити што хоће, и *подигнуће се и узвисиће се изнад свакога бога, и чудно ће говорити на Бога над боговима, и биће срећан докле се не сврши гњев, јер ће се извршити што је одређено.

*Дан. 7, 8, 25; 8, 25; 2 Сол. 2, 4; Откр. 13, 5, 6.

37. Неће марити ни за богове својих отаца ни за љубав женску, нити ће за кога бога марити, него ће се узвишивати нада све.

38. И на мјесто Бога најсилнијега славиће бога којега оци његови не знаше, славиће златом и сребром и драгим камењем и закладима.

39. И учиниће да градови Бога најсилнијега буду бога туђега; које позна умножиће им славу и учиниће их господарима над многима и раздијелиће земљу мјесто плате.

40. А у пошљедње вријеме јужни ће се цар побити с њим; и цар ће сјеверни ударити на њ као вихор с колима и коњицима и с многим лађама, и ушавши у земље поплавиће и проћи.

41. И доћи ће у *красну земљу, и многе ће пропасти, а ове ће се избавити од његовијех руку: Едомска, Моавска и главни дио синова Амоновијех.

*Дан. 11, 16.

42. И посегнуће руком својом на земље, и земља Мисирска неће умакнути.

43. И освојиће благо у злату и у сребру и све закладе Мисирске; и Ливијани и Етиопљани ићи ће за њим.

44. Али ће га гласови с истока и са сјевера смести, те ће изаћи с великим гњевом да погуби и затре многе.

45. И разапеће шаторе двора својега међу морима на красној светој гори; и кад дође к своме крају, нико му неће помоћи.

Прорицање запечаћено.

12. А у то ће се вријеме подигнути *Михаило велики кнез, који брани твој народ; и † биће жалосно вријеме, какога није било откако је народа дотада; и у то ће се вријеме избавити твој народ, сваки који се нађе **записан у књизи.

*Дан. 10, 13. † Мат. 24, 21; **2 Мој. 32, 32; Фил. 4, 3.

2. И много онијех који спавају у праху земаљском пробудиће се, *једни на живот вјечни а други на срамоту и пријекор вјечни.

*Јован 5, 29.

3. И разумни ће се *сјати као свјетлост небеска, и који многе приведоше к правди, † као звијезде вазда и довијека.

*Мат. 13, 43; † 1 Кор. 15, 41, 42.

4. *А ти Данило затвори ове ријечи и † запечати ову књигу до пошљедњега времена; многи ће претраживати, и знање ће се умножити.

*Дан. 12, 9; † Откр. 10, 4.

5. Тада погледах ја Данило, и гле, стајаху друга двојица један с ове стране на бријегу ријеке, а други с оне стране на бријегу ријеке.

6. И један рече *човјеку обученоме у платно, који стајаше над водом у ријеци: † кад ће бити крај тијем чудесима?

*Дан. 10, 5; † Дан. 8, 13.

7. И чух човјека обученога у платно, који стајаше над водом у ријеци, и *подиже десницу своју и љевицу своју к небу, и закле се онијем који живи увијек † да ће се све ово испунити по времену, по временима и по по времена, и кад се сврши расап силе светога народа.

*Откр. 10, 5, 6; † Дан. 7, 25.

8. И ја чух али не разумјех; и рекох: господару мој, какав ће бити крај томе?

9. А он рече: иди Данило, јер су затворене и запечаћене ове ријечи до пошљедњега времена.

10. Многи ће се очистити, убијелити и окушати; а безбожници ће радити безбожно, нити ће који безбожник разумјети; али ће разумни разумјети.

11. А од времена *кад се укине жртва ваздашња и постави гнусоба пустошна, биће тисућа и двјеста и деведесет дана.

*Дан. 11, 31.

12. Благо ономе који претрпи и дочека тисућу и три стотине и тридесет и пет дана.

13. А ти иди ка крају; и почиваћеш и остаћеш на дијелу свом до свршетка својих дана.