превод Ђура Даничић

Књига пророка Осије

КЊИГА ПРОРОКА ОСИЈЕ

Израиљево идолопоклонство и казна.

1. Ријеч Господња која дође Осији сину Веиријеву за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије царева Јудинијех и за времена Јеровоама сина Јоасова цара Израиљева.

2. Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: *иди, ожени се курвом, и роди копилад, јер се земља прокурва отступивши од Господа.

*Осија 3, 1.

3. И отиде, и узе Гомеру кћер Дивлаимску, која затрудње и роди му сина.

4. Тада му рече Господ: надјени му име Језраел; јер још мало, па ћу походити крв Језраелску на дому Јујеву и укинућу царство дома Израиљева.

5. И у то ћу вријеме сломити лук Израиљев у долини Језраелској.

6. И она опет затрудње и роди кћер; и Господ му рече: надјени јој име Лорухама; јер се више нећу смиловати на дом Израиљев, него ћу их укинути сасвијем.

7. А на дом Јудин смиловаћу се, и избавићу их Господом Богом њиховијем, а нећу их избавити луком ни мачем ни ратом ни коњма ни коњицима.

8. Потом одбивши од сисе Лорухаму опет затрудње и роди сина.

9. И рече Господ: надјени му име Лоамија; јер ви нијесте мој народ, нити ћу ја бити ваш.

10. Али ће ипак број синова Израиљевијех бити као пијесак морски, који се не може измјерити ни избројити; *и мјесто да им се рече: нијесте мој народ, рећи ће им се: синови Бога живога.

*Рим. 9, 26.

11. И сабраће се синови Јудини и синови Израиљеви уједно, и поставиће себи једнога поглавара и отићи ће из земље, јер ће бити велик дан Језраелски.

Савез Божији с његовијем народом раскинут и обновљен.

2. Реците браћи својој: народе мој; и сестрама својим: помилована.

2. Прите се с матером својом, прите се, јер ми није жена, нити сам јој ја муж; нека одбаци курварства своја од лица својега, и прељубе своје од дојака својих,

3. Да је не бих свукао голу и учинио је кака је била онај дан кад се родила, и да је не бих поставио да буде као пустиња и обратио је да буде као земља засушена, и уморио је жеђу.

4. И нећу се смиловати на дјецу њезину, јер су копилад.

5. Јер се мати њихова курва, срамоти се родитељка њихова; јер говори: ићи ћу за милосницима својим *који ми дају хљеб мој и воду моју, вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје.

*Јер. 44, 17.

6. Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих.

7. И трчаће за својим милосницима, али их неће стигнути; и тражиће их, али их неће наћи; па ће рећи: идем да се вратим к првому мужу својему, јер ми бјеше боље онда него сада.

8. Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље, и умножавао јој сребро и злато, од којега начинише Вала.

9. Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде вријеме, и вино своје, кад буде вријеме, и узећу вуну своју и лан свој, којим би покривала голотињу своју.

10. И открићу ругобу њезину пред милосницима њезинијем, и нико је неће избавити из моје руке.

11. И укинућу сваку радост њезину, светковине њезине, младине њезине и суботе њезине и све празнике њезине.

12. И потрћу чокоте њезине и смокве, за које говори: плата су ми, што ми дадоше милосници моји; и обратићу их у шуму да их једе звијерје пољско.

13. И походићу на њој дане Валимске, у које им је кадила и китила се обоцима и гривнама, и ишла за својим милосницима, и мене заборавила, говори Господ.

14. Али ево, ја ћу је примамити и *одвешћу је у пустињу, и говорићу с њом лијепо.

*Језек. 20, 35.

15. И даћу јој винограде њезине од тога мјеста, и *долину Ахор за врата надању, и ондје ће пјевати као за младости своје и † као кад је ишла из Мисира.

*Ису. 7, 26; † 2 Мој. 15, 1.

16. И тада ћеш ме, говори Господ, звати: мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој.

17. Јер ћу уклонити из уста њезинијех имена Вала; и неће им се више помињати имена.

18. И тада ћу им учинити *завјет са звијерјем пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха.

*Језек. 34, 25.

19. И заручићу те себи довијека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем.

20. И заручићу те себи вјером, и *познаћеш Господа.

*Јер. 31, 34.

21. И тада ћу се одазвати, говори Господ, одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи.

22. А земља ће се одазвати житу и вину и уљу, а то ће се одазвати Језраелу.

23. И посијаћу је себи на земљи, и *смиловаћу се на Лорухаму, и † рећи ћу Лоамији: ти си мој народ, и он ће рећи: Боже мој!

*Ос. 1, 6. † Ос. 1, 10; Рим. 9, 26; 1 Пет. 2, 10.

Божија ће стрпљивост најпослије обратити његов народ.

3. Потом рече ми Господ: *иди опет, љуби жену коју љуби љубавник а она чини прељубу, као што Господ љуби синове Израиљеве а они гледају за туђим боговима и љубе жбанове винске.

*Ос. 1, 2.

2. И купих је за петнаест сикала сребра и гомор и по јечма.

3. И рекох јој: сједи код мене дуго времена, и не курвај се, и не буди другога; тако ћу и ја бити твој.

4. Јер ће дуго времена синови Израиљеви сједјети без цара и без кнеза и без жртве и без ступа и без оплећка и ликова.

5. Послије ће се обратити и тражиће Господа Бога својега и *Давида цара својега, и у страху ће приступити ка Господу и благости његовој у пошљедња времена.

*Јер. 30, 9; Језек. 34, 23, 24.

Говор за казну Израиља због гријехова. Опомена Јуди да не гријеши.

4. Чујте ријеч Господњу, синови Израиљеви, јер Господ има парбу са становницима земаљским; јер нема истине ни милости ни знања за Бога у земљи;

2. Заклињу се криво и лажу и убијају и краду и чине прељубу, застранише, и једна крв стиже другу.

3. Зато ће тужити земља, и што год живи на њој пренемоћи ће, и звијери пољске и птице небеске; и рибе ће морске помријети.

4. Али нико да се не препире ни да кога кори, јер је народ твој као они *који се препиру са свештеником.

*5 Мој. 17, 12.

5. Зато ћеш пасти дању, и с тобом ће пророк пасти ноћу, и погубићу матер твоју.

6. Изгибе мој народ, јер је без знања; кад си ти одбацио знање, и ја ћу тебе одбацити да ми не вршиш службе свештеничке; кад си заборавио Бога својега, и ја ћу заборавити синове твоје.

7. Што се више множише, то ми више гријешише; *славу њихову претворићу у срамоту.

*Фил. 3, 19.

8. Од гријеха народа мојега хране се, и лакоме се на безакоње њихово.

9. Зато ће бити свештенику као народу; походићу га за путове његове и платићу му за дјела његова.

10. И они ће јести, а неће се наситити; курваће се, а неће се множити; јер престаше служити Господу.

11. Курварство и вино и маст одузима срце.

12. Народ мој пита *дрво своје, и палица му његова одговара; јер † дух курварски заводи их да се курвају отступивши од Бога својега.

*Јер. 2, 27; † Ос. 5, 4.

13. *Наврх гора приносе жртве, и на хумовима каде под храстовима, тополама и бријестовима, јер им је сјен добар; зато се курвају кћери ваше и снахе ваше чине прељубу.

*Језек. 6, 13.

14. Нећу карати кћери ваших кад се курвају, ни снаха ваших кад чине прељубу; јер се они одвајају с курвама и приносе жртве с неваљалијем женама; и народ неразумни пропашће.

15. Ако се ти курваш, Израиљу, нека не гријеши Јуда; *и не идите у Галгал нити идите у † Ветавен, и не куните се: тако да је жив Господ.

*Амос. 5, 5; † Ос. 10, 5.

16. Јер је Израиљ упоран као упорна јуница; сада ће их пасти Господ као јагње на пространу мјесту.

17. Јефрем се удружио с лажнијем боговима; остави га.

18. Пиће се њихово преврну, једнако се курвају; мило им је: дајте. Браничи су његови срамота.

19. Вјетар ће их стегнути крилима својим, и они ће се посрамити од жртава својих.

Пријетња царствима Јуди и Израиљу.

5. Чујте, свештеници, и пази, доме Израиљев, и слушај, доме царев, јер је вама суд, јер сте замка у Миспи и мрежа разапета на Тавору.

2. Из потаје клаше оне који залазе; али ћу их ја покарати све.

3. Ја познајем Јефрема и Израиљ није сакривен од мене; јер се сада курваш, Јефреме, Израиљ се оскврни.

4. Не управљају дјела својих да се врате к Богу својему; јер је дух курварски у њима и не знају Господа.

5. И поноситост Израиљева свједочи му у очи; зато ће Израиљ и Јефрем пасти за безакоње своје, пашће и Јуда с њима.

6. *Ићи ће с овцама својим и с говедима својим да траже Господа, али га неће наћи; уклонио се је од њих.

*Иса. 1, 15.

7. Изневјерише Господа, јер изродише туђе синове; зато ће их прождријети мјесец дана с достојањем њиховијем.

8. Трубите у рог у Гаваји, у трубу у Рами; вичите у *Ветавену: за тобом, Венијамине!

*Ос. 4, 15.

9. Јефрем ће опустјети у дан кара; објавих међу племенима Израиљевијем што ће зацијело бити.

10. Кнезови су Јудини као они који премјештају међу; излићу на њих као воду јарост своју.

11. Јефрему се чини насиље, сатрвен је судом, јер од своје воље отиде за заповијешћу.

12. Зато ћу ја бити Јефрему као мољац и као црв дому Јудину.

13. И Јефрем видје болест своју и Јуда своју рану, и отиде Јефрем к *Асирцу, и Јуда посла † к цару који би га бранио; али вас он не може исцијелити нити ће вас опростити ране ваше.

*Ос. 7, 11; † Ос. 10, 6.

14. *Јер ћу ја бити као лав Јефрему, као лавић дому Јудину; *ја, ја ћу зграбити, и отићи ћу, однијећу и нико неће избавити.

*Ос. 13, 7.

15. Отићи ћу и вратићу се на своје мјесто докле не признаду своју кривицу и потраже лице моје; кад буду у невољи тражиће ме.

Божија казна доводи до покајања.

6. Ходите да се вратимо ка Господу; јер он раздрије, и *исцијелиће нас, рани, и завиће нас.

*Ос. 5, 14.

2. Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живјећемо пред њим.

3. Тада ћемо познати Господа и све ћемо га више познавати; јер му је излазак уређен као зора и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу.

4. Што да ти учиним, Јефреме? што да ти учиним, Јуда? јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане.

5. Зато их сјекох преко пророка и убијах *ријечима уста својих, и свјетлост судова твојих изиде.

*Јер. 23, 29.

6. Јер је мени *милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница.

*1 Сам. 15, 22; Мат. 9, 13; 12, 7.

7. Али они преступише завјет као Адам; ту ме изневјерише.

8. Галад је град онијех који чине безакоње, по њему су крвави трагови.

9. А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило.

10. У дому Израиљеву видим страхоту; ондје је курвање Јефремово, Израиљ се оскврни.

11. И теби је, Јуда, приправљена жетва, кад вратим робље народа својега.

Јадиковање над покваренијем Израиљем и објављивање заслуженијех казни.

7. Кад лијечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа Самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета.

2. И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово: сада стоје око њих дјела њихова, преда мном су.

3. Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове.

4. Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хљебар, који престане стражити кад замијеси тијесто па докле ускисне.

5. На дан цара нашега разбољеше се кнезови од мијеха вина, и он пружи руку своју потсмјевачима.

6. Јер на засједе своје управљају срце своје, које је као пећ; хљебар њихов спава цијелу ноћ, ујутру гори као пламен огњени.

7. Сви су као пећ угријани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени.

8. Јефрем се помијешао с народима; Јефрем је погача непреврнута.

9. Иностранци једу му силу, а он не зна; сиједе косе попадају га, а он не зна.

10. И поноситост Израиљева свједочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу својему нити га траже уза све то.

11. И Јефрем је као голуб, луд, безуман; *зову Мисир, иду у Асирску.

*Ос. 5, 13; 12, 1.

12. Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њихову.

13. Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневјерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж.

14. Нити ме призиваше из срца својега, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се отступају од мене.

15. Кад их карах, укријепих им мишице; али они мислише зло на ме.

16. Враћају се, али не к вишњему, *посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обијести језика својега; то ће им бити потсмијех у земљи Мисирској.

*Псал, 78, 57.

Непријатељска навала и идолопоклонички народ.

8. Трубу на уста, и реци: као орао иде на дом Господњи; јер преступише завјет мој и отпадише се од закона мојега.

2. Израиљ ће викати к мени: Боже мој; познајемо те.

3. Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити.

4. Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра својега и од злата својега граде себи ликове, да се истријебе.

5. Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити?

6. Јер је и оно од Израиља; начинио га је умјетник, и није Бог; теле ће Самаријско отићи у комаде.

7. Јер сију вјетар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашна; да би и дала, прождријеће га туђинци.

8. Прождријеће се Израиљ, биће међу народима као суд на ком нема милине.

9. Јер отидоше к Асирцу, дивљему магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике.

10. А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена цара над кнезовима.

11. Што умножи Јефрем олтаре да гријеши, биће му олтари на гријех.

12. Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе.

13. За жртве, које ми приносе, приносе месо, и једу га; *Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће гријехе њихове; † они ће се вратити у Мисир.

*Ос. 9, 4; † 5 Мој. 28, 68.

14. Израиљ заборави творца својега, и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; *али ћу пустити огањ у градове овому, и спалиће дворове оному.

*Јер. 17, 27; Амос 2, 5.

Радост пролази, освета је ту.

9. Не радуј се, Израиљу, веселећи се као народи, што се курваш отступивши од Бога својега, милујеш плату курварску по свијем гумнима житнијем.

2. Гумно и каца неће их хранити, и маст ће их преварити.

3. Они неће наставати у земљи Господњој; *него ће се вратити Јефрем у Мисир, и они ће јести нечистоту у Асирској.

*Ос. 8, 13.

4. Неће приносити Господу вина, нити ће му бити угодне жртве њихове, него ће им бити као хљеб онијех који туже, ко га год једе оскврниће се, јер им је хљеб за жртве њихове, неће ући у дом Господњи.

5. Шта ћете чинити на дан светковине и на дан празника Господњега?

6. Јер гле, отићи ће пустошења ради; Мисир ће их прибрати, Мемфис ће их погрепсти; закладе њихове од сребра наслиједиће коприва, трње ће им бити у шаторима.

7. Дођоше дани похођењу, дођоше дани плаћању; познаће Израиљ; пророци су луди, безумни су у којима је дух, за мноштво безакоња твојега и велику мржњу.

8. Стражар је Јефремов с Богом мојим, пророк је замка птичарска по свијем путовима његовијем, мржња је у дому Бога његова.

9. Дубоко су се покварили *као у вријеме Гавајско; опоменуће се безакоња њихова, и походиће гријехе њихове.

*Суд. 19. 22

10. Нађох Израиља као грожђе у пустињи; видјех оце ваше као прве смокве на дрвету у почетку његову; они отидоше к *Велфегору, и одвојише се за срамотом, и посташе гадни како им бјеше мило.

*4 Мој. 25, 3.

11. Јефремова ће слава одлетјети као птица од рођења и од утробе и од зачетка.

12. Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без дјеце, да не остане ниједан; и тешко њима кад отступим од њих.

13. Јефрем, кад га гледах, бјеше *као Тир, посађен на љупку мјесту; али ће Јефрем извести крвнику синове своје.

*Језек. 27, 2.

14. Подај им, Господе; шта ћеш им дати? подај им утробу пометљиву и дојке усахле.

15. Сва је злоћа њихова у Галгалу; зато ондје мрзим на њих; за злоћу дјела њиховијех изагнаћу их из дома својега; нећу их више љубити: сви су кнезови њихови одметници.

16. Ударен би Јефрем; коријен им посахну, неће родити рода; ако и роде, убићу мили пород утробе њихове.

17. Одбациће их Бог мој, јер га не слушају, и скитаће се по народима.

Без правичности нема спасења.

10. Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове.

2. Срце им је раздијељено, зато су криви; он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове.

3. Јер сада говоре: немамо цара; не бојимо се Господа; и шта би нам учинио цар?

4. Говоре ријечи кунући се лажно кад уговарају вјеру, и суд као отров расте у браздама на њиви мојој.

5. За *јунице Ветавенске уплашиће се становници Самаријски; јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови, који им се радоваху, јер ће слава њихова отићи од њих.

*Ос. 4, 15.

6. И он ће сам бити одведен у Асирску на дар *цару браничу; Јефрема ће попасти стид, и Израиљ ће се осрамотити намјером својом.

*Ос. 5, 13.

7. Цара ће Самаријскога нестати као пјене поврх воде.

8. И обориће се висине Авенске, гријех Израиљев; *трње ће и чкаљ расти по олтарима њиховијем, и † говориће горама: покријте нас, и хумовима: падните на нас.

*Ос. 9, 6; † Лука 23, 30; Откр. 6, 16.

9. Од времена Гавајскога гријешио си, Израиљу; ондје осташе, не стиже их у Гаваји рат на безаконике.

10. По својој ћу их вољи покарати, и народи ће се скупити на њих да их заробе за двојако безакоње њихово.

11. Јефрем је јуница научена, која радо врше; али ћу јој доћи на лијепи врат; упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити.

12. Сијте правду, жећете милост; *орите крчевину, јер је вријеме да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом.

*Јер. 4, 3.

13 *Орасте безбожност, жесте безакоње, једосте плод од лажи; јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака.

14. Зато ће се подигнути врева међу твојим народом, и сви ће се градови твоји раскопати као што Салман раскопа Вет-Арвел кад бијаше рат, мајка би размрскана са синовима.

15. Тако ће вам учинити Ветиљ за велику злоћу вашу; зором ће погинути цар Израиљев.

Усрдно Божије сажаљевање.

11. Кад Израиљ бјеше дијете, љубљах га, и *из Мисира дозвах † сина својега.

*Мат. 2, 15; † 2 Мој. 4, 22.

2. Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.

3. Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лијечио.

4. Вукох их узицама човјечјим, ужима љубавнијем; и бијах им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну.

5. Неће се вратити у земљу Мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтјеше обратити.

6. И мач ће стајати у градовима његовијем, и потрће пријеворнице његове и прождријети за намјере њихове.

7. Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га к вишњему, али се ниједан не подиже.

8. *Како да те дам, Јефреме? да те предам, Израиљу? како да учиним од тебе као од †Адаме? да те обратим да будеш као Севојим? **Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.

*Јер. 9, 7; Ос. 6, 4. † 5 Мој. 29, 23; **Јер. 31, 20.

9. Нећу извршити љутога гњева својега, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човјек, светац усред тебе; нећу доћи на град.

10. Ићи ће они за Господом; *он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;

*Иса. 31, 4.

11. Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље Асирске; и населићу их у кућама њиховијем, говори Господ.

Прадјед Јаков углед својему народу.

12. Опколио ме је Јефрем лажју и дом Израиљев пријеваром; али Јуда још влада с Богом и вјеран је са светима.

2. Јефрем се храни вјетром, и иде за устоком; сваки дан множи лаж и погибао; и *хватају вјеру с Асирцем и носе уље у Мисир.

*Ос. 7, 11.

3. И с Јудом има Господ парбу и походиће Јакова према путовима његовијем, платиће му по дјелима његовијем.

4. *У утроби ухвати за пету брата својега, и у сили својој бори се с Богом;

*1 Мој. 25, 26.

5. Бори се с анђелом, и надјача; плака, и моли му се; нађе га у *Ветиљу, и ондје говори с нама.

*1 Мој. 35, 15.

6. Али је Господ Бог над војскама, Господ му је спомен.

7. Ти дакле обрати се к Богу својему, чувај милост и правду, и уздај се вазда у Бога својега.

8. Трговац је Јефрем, у руци су му мјерила лажна, мило му је да чини криво.

9. И говори Јефрем: *баш се обогатих, стекох благо, ни у ком труду мом неће ми наћи неправде која би била гријех.

*Откр. 3, 17.

10. А *ја сам Господ Бог твој од земље Мисирске, још ћу ти дати да сједиш у шаторима као о празницима.

*Ос. 13, 4.

11. И говорићу преко пророка, и умножићу утваре, и даваћу причу преко пророка.

12. Доиста је Галад безакоње, посташе сама таштина; у Галгалу приносе јунце на жртву, и олтари су им као гомиле камења по браздама на њиви мојој.

13. И Јаков *побјеже у земљу Сирску, и Израиљ † служи за жену, и за жену чува овце.

*1 Мој. 28, 5; † 1 Мој. 29, 20.

14. И пророком изведе Господ Израиља из Мисира, и пророком чува га.

15. Јефрем га љуто разгњеви; зато ће оставити на њему крв његову, и вратиће му срамоту његову Господ његов.

Спасење од смрти. Пропаст гријеха

13. Кад Јефрем говораше, бјеше страх; бјеше се узвисио у Израиљу; али се огријеши о Вала, те умрије.

2. И сада једнако гријеше и граде себи лијући од сребра својега по разуму својему ликове, који су сви дјело умјетничко, а они говоре за њих: људи који приносе жртве нека цјелују теоце.

3. Зато ће бити *као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као пљева, коју односи вјетар с гумна, и као дим из димњака.

*Ос. 6, 4.

4. А ја сам Господ Бог твој од земље Мисирске, и Бога осим мене нијеси познао, и осим мене нема ко би спасао.

5. Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.

6. *Имајући добру пашу бијаху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.

*5 Мој. 32, 15.

7. *Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.

*Ос. 5, 14.

8. Срешћу их као медвједица којој узму медвједиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их ондје као лав; звијерје пољско раскинуће их.

9. Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.

10. Гдје ти је цар? гдје је? нека те сачува у свијем градовима твојим; гдје ли су судије твоје, за које си *говорио: дај ми цара и кнезове?

*1 Сам. 8, 5.

11. Дадох ти цара у гњеву свом, и узех га у јарости својој.

12. Свезано је безакоње Јефремово, остављен је гријех његов.

13. Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.

14. Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; *гдје је, смрти, помор твој? гдје је, гробе, погибао твоја? кајање ће бити сакривено од очију мојих.

*1 Кор. 15, 55.

15. Родан ће бити међу браћом својом; *али ће доћи источни вјетар, вјетар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однијети благо од свијех драгих заклада.

*Ос. 4, 19.

16. Самарија ће опустјети, јер се одметну од Бога својега; они ће пасти од мача, дјеца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.

Израиљево обраћање и процвјетавање у будућности.

14. Обрати се, Израиљу, *ка Господу Богу својему, јер си пао својега ради безакоња.

*Ос. 12, 7.

2. Узмите са собом ријечи, и обратите се ка Господу; реците му: опрости све безакоње, и прими добро; и даћемо *жртве усана својих.

*Јевр. 13, 15.

3. Асирац нас не може избавити, нећемо јахати на коњма, нити ћемо више говорити дјелу руку својих: Боже наш; јер у тебе налази милост сирота.

4. Исцијелићу отпад њихов, љубићу их драге воље; јер ће се гњев мој одвратити од њега.

5. Бићу као роса Израиљу, процвјетаће као љиљан и пустиће жиле своје као дрвета Ливанска.

6. Рашириће се гране његове, и љепота ће му бити као у маслине и мирис као Ливански.

7. Они ће се вратити и сједјети под сјеном његовијем, рађаће као жито и цвјетаће као винова лоза; спомен ће му бити као вино Ливанско.

8. Јефреме, шта ће ми више идоли? Ја ћу га услишити и гледати; ја ћу му бити као јела зелена; од мене је твој плод.

9. Ко је мудар, нека разумије ово; и разуман нека позна ово; јер су прави путови Господњи, и праведници ће ходити по њима, а преступници ће пасти на њима.