превод Емилијан Чарнић

Еванђеље по Марку

НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992

Еванђеље по Марку

Глава 1

Проповед Јована Крститеља

¹ Почетак еванђеља о Исусу Христу, Сину Божијем. ² Као што је написано у пророка Исаије: »Гле, ја шаљем весника свога пред лице твоје, који ће припремити пут твој. ³ Глас онога што виче у пустињи: припремите пут Господњи, поравнајте стазе његове.« ⁴ Појави се Јован крстећи у пустињи и проповедајући покајничко крштење за опроштај греха. ⁵ И излажаше к њему сва јудејска земља и сви Јерусалимљани, и он их крштаваше у реци Јордану, при чему они исповедаху своје грехе. ⁶ А Јован беше обучен у хаљину од камиље длаке и имаше кожни појас око својих бедара, и јеђаше скакавце и дивљи мед. ⁷ И проповедаше говорећи: за мном долази јачи од мене, пред ким нисам достојан да се сагнем и одрешим ремена на обући његовој. ⁸ Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим.

Исусово крштење и кушање

⁹ И у то време дође Исус из Назарета галилејског, те га Јован крсти у Јордану. ¹⁰ И одмах излазећи из воде, виде отворена небеса и Духа где силази на њега као голуб. ¹¹ И чу се глас са небеса: ти си Син мој љубљени, ти си по мојој вољи. ¹² И одмах га Дух изведе у пустињу. ¹³ И беше у пустињи четрдесет дана, кушан од сатане, и беше са зверима, и анђели му служаху.

Позив првих ученика

¹⁴ А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући еванђеље Божије ¹⁵ и говорећи да се испунило време и приближило царство Божије; покајте се и верујте у еванђеље.

¹⁶ И ходајући поред Галилејског мора, виде Симона и Андреју, брата Симонова, где бацају мреже у море; јер беху рибари. ¹⁷ И рече им Исус: хајдете за мном, па ћу учинити да постанете рибари људски. ¹⁸ И одмах оставивши мреже пођоше за њим. ¹⁹ И отишавши мало даље, виде Јакова Зеведејева и Јована брата његова, и њих у чамцу где крпе мреже, те их одмах позва. ²⁰ И оставише оца свога Зеведеја у чамцу са најамницима па одоше за њим.

Исусова проповед у Кафарнауму и Галилеји, чуда

²¹ И дођоше у Кафарнаум; и одмах у суботу, ушавши у синагогу, учаше. ²² И дивљаху се његовој науци; јер их учаше као онај који има власт, а не као књижевници. ²³ Уто беше у њиховој синагоги човек са нечистим духом, те повика говорећи: ²⁴ ах! Шта имамо ми с тобом, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас упропастиш. Знам те ко си, светац Божији. ²⁵ И запрети му Исус: умукни и изиђи из њега. ²⁶ И истрза га нечисти дух, повика веома гласно и изиђе из њега. ²⁷ И сви се запрепастише, тако да су питали један другога говорећи: шта је ово? Нова наука пуна силе; заповеда и нечистим духовима и покоравају му се. ²⁸ И одмах се рашири глас о њему на све стране по свој околини галилејској.

²⁹ И чим изиђе из синагоге, дође у Симонову и Андрејину кућу са Јаковом и Јованом. ³⁰ А Симонова ташта лежаше у грозници, и одмах му казаше за њу. ³¹ И пришавши ухвати је за руку и подиже је; и пусти је грозница, те им служаше. ³² А увече, када сунце зађе, доношаху му све болеснике и бесомучне. ³³ И сав град беше окупљен код врата. ³⁴ И излечи многе који су патили од различитих болести, и изагна многе демоне, и не дозвољаваше демонима да говоре, јер су га знали. ³⁵ А ујутро, док је још било сасвим мрачно, уста, изиђе и оде у пусто место, те се онде мољаше. ³⁶ И пожури за њим Симон са својим друштвом, ³⁷ и нашавши га рекоше му: сви те траже. ³⁸ И рече им: хајдемо другде у оближња места, да и тамо проповедам; јер за то изиђох. ³⁹ И дође, проповедајући у њиховим синагогама по свој Галилеји и изгонећи демоне.

Очишћење губавца

⁴⁰ И дође к њему губавац молећи га и клечећи говораше му: ако хоћеш, можеш да ме очистиш. ⁴¹ И смиловавши се, пружи своју руку, дохвати га и рече му: хоћу, буди чист. ⁴² И одмах отиде с њега губа и би очишћен. ⁴³ И запретивши му, одмах га отпусти, ⁴⁴ и рече му: гледај да никоме ништа не кажеш, него иди, покажи се свештенику и принеси за своје очишћење што је Мојсије заповедио, за сведочанство њима. ⁴⁵ А овај отишавши поче много проповедати и разглашавати догађај, тако да Исус није више могао да уђе у град јавно, него је био напољу по пустим местима; и долажаху к њему са свих страна.

Глава 2

Исцељење узетога

¹ И када после неколико дана опет уђе у Кафарнаум, чу се да је у кући. ² И скупише се многи, тако да није било више места ни пред вратима, и казиваше им реч. ³ И дођоше к њему носећи узетог човека кога су носила четворица. ⁴ И како због народа нису могли да га принесу њему, открише кров куће где је био, и прокопавши га, спустише кревет на ком узети лежаше. ⁵ И видевши Исус њихову веру, рече узетоме: синко, опраштају ти се греси. ⁶ А неки од књижевника сеђаху онде и размишљаху у својим срцима: ⁷ што овај говори тако? Он хули; ко може да опрашта грехе сем једнога Бога? ⁸ И сазнавши одмах Исус својим духом да они тако размишљају у себи, рече им: што то мислите у својим срцима? ⁹ Шта је лакше, рећи узетоме: опраштају ти се греси, или рећи: устани па узми своју постељу и ходај? ¹⁰ А да знате да Син човечији има власт да опрашта грехе на земљи, рече узетоме: ¹¹ теби говорим, устани, подигни своју постељу и иди кући. ¹² И уста те одмах подиже постељу и изиђе пред свима, тако да су се сви дивили и славили Бога говорећи: тако нешто још никад не видесмо.

Исус позива Левија

¹³ И изиђе опет на море; и сав народ долажаше к њему, и учаше их. ¹⁴ И пролазећи виде Левија Алфејева где седи на царинарници, и рече му: хајде за мном. И уставши пође за њим. ¹⁵ И када је био за трпезом у његовој кући, многи цариници и грешници беху за столом са Исусом и његовим ученицима; јер их беше много и иђаху за њим. ¹⁶ А књижевници, фарисеји, видевши да једе с грешницима и цариницима, говораху његовим ученицима: зашто једе и пије са цариницима и грешницима? ¹⁷ Исус пак чувши рече им: лекар није потребан здравима него болеснима. Не дођох да позовем праведне него грешне.

Питање о посту

¹⁸ Јованови ученици и фарисеји пошћаху. И дођоше и рекоше му: зашто Јованови ученици и ученици фарисејски посте, а твоји ученици не посте? ¹⁹ Рече им Исус: могу ли сватови да посте док је младожења с њима? Док год имају младожењу са собом, не могу постити. ²⁰ Него ће доћи дани када ће се младожења отети од њих, и тада ће, у тај дан, постити. ²¹ Нико не пришива закрпу од новога сукна на стару хаљину. Иначе, закрпа дере од ње, ново од старога, и расцеп гори бива. ²² И нико не сипа ново вино у старе мехове; иначе, вино ће подерати мехове, па пропадају вино и мехови. Него ново вино у нове мехове.

Господар суботе

²³ А када је суботом ишао кроз усеве, ученици његови почеше правити пут кидајући класје. ²⁴ И фарисеји му говораху: види, зашто чине суботом што није дозвољено? ²⁵ Рече им: зар никад не читасте шта учини Давид када би у невољи и огладне он и његово друштво? ²⁶ Како уђе у дом Божији за време првосвештеника Авиатара и поједе постављене хлебове, које не сме нико да једе сем свештеника, те даде и онима што беху с њим? ²⁷ И рече им: субота је установљена ради човека, а не човек ради суботе. ²⁸ Тако је Син човечији господар суботе.

Глава 3

¹ И опет уђе у синагогу, и онде беше човек са усахлом руком. ² И мотраху на њега, хоће ли га излечити у суботу, да га оптуже. ³ И рече човеку који је имао суху руку: стани на средину. ⁴ И рече им: да ли је допуштено суботом добро чинити или зло, живот спасти или погубити? А они ћутаху. ⁵ И погледавши их наоколо с гневом, тужан због окорелости њиховога срца, рече човеку: испружи руку. И испружи, те поста опет здрава рука његова. ⁶ А фарисеји изишавши одмах се саветоваху са иродовцима против њега, да га упропасте.

Народ хрли Исусу
Избор Дванаесторице

⁷ А Исус се са својим ученицима повуче према мору; и мноштво народа пође за њим из Галилеје и из Јудеје ⁸ и Јерусалима, из Идумеје и с оне стране Јордана, из околине Тира и Сидона, мноштво велико; чувши шта је чинио, дођоше к њему. ⁹ И рече својим ученицима да му се спреми чамац због народа, да га не гурају. ¹⁰ Јер многе излечи, тако да наваљиваху на њега сви који су патили, да га дотакну. ¹¹ И нечисти духови, када га гледаху, падаху пред њим и викаху говорећи: ти си Син Божији. ¹² И много им је претио да га не објављују.

¹³ И попе се на гору, те дозва које хтеде, и они одоше к њему. ¹⁴ И постави Дванаесторицу да буду с њим и да их пошаље да проповедају, ¹⁵ и да имају власт да изгоне демоне. ¹⁶ И постави Дванаесторицу, и Симону надену име Петар; ¹⁷ па Јакова Зеведејева и Јована, брата Јаковљева, и надену им имена Воаниргес, то јест синови грома; ¹⁸ па Андреју и Филипа, и Вартоломеја, и Матеја, и Тому, и Јакова Алфејева, и Тадеја, и Симона Кананеја, ¹⁹ и Јуду Искариотског, који га издаде.

Хула на Духа Светога
Христови прави рођаци

²⁰ И дође кући; и опет се окупи народ, тако да нису могли ни хлеб да поједу. ²¹ А кад његови чуше, изиђоше да га ухвате; јер говораху да није при себи. ²² Књижевници пак, који су дошли из Јерусалима, говораху да има Веелзевула и да помоћу демонског владара изгони демоне. ²³ И дозвавши их говораше им у причама: како може сатана да изгони сатану? ²⁴ И ако се неко царство подели само против себе, то царство не може да се одржи. ²⁵ И ако се кућа против саме себе подели, та кућа не може остати. ²⁶ И ако је сатана устао против самога себе и поделио се, не може остати, него му је дошао крај. ²⁷ Али нико не може да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућанство, ако прво не свеже јакога, и тада оплени његову кућу. ²⁸ Заиста вам кажем да ће синовима људским бити опроштени сви греси и хуле, колико год усхуле; ²⁹ али који похули на Духа Светога, нема опроштаја довека, ³⁰ него га терети вечити грех. Јер рекоше: има нечистог духа.

³¹ И дођоше мајка његова и браћа његова и стојећи напољу послаше к њему да га зову. ³² А народ сеђаше око њега, те му рекоше: види, твоја мајка и твоја браћа те напољу траже. ³³ И одговоривши рече им: ко су мајка моја и браћа моја? ³⁴ И погледавши наоколо оне који су седели око њега, рече: гле, мајка моја и браћа моја. ³⁵ Јер ко изврши вољу Божију, тај је брат мој и сестра и мајка.

Глава 4

Приче

¹ И опет поче учити крај мора. И окупи се око њега силан народ, тако да је ушао у чамац и седео на мору, а сав народ беше на земљи код мора. ² И учаше их много у причама, и говораше им у науци својој: ³ слушајте! Ето, изиђе сејач да сеје. ⁴ И кад је сејао, једно семе паде крај пута, и дођоше птице те га позобаше. ⁵ Друго паде на каменито тле, где немаше много земље, и одмах изниче, јер немаше дубоке земље. ⁶ А када сунце изиђе, би спржено, и како немаше корена - усахну. ⁷ Треће паде у трње, и нарасте трње те га угуши, и не донесе рода. ⁸ Четврта пак падоше у добру земљу, и даваху род који је напредовао и растао, и донесе тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко. ⁹ И рече: ко има уши да слуша, нека слуша.

¹⁰ А када би сам, питаху га за приче они који беху око њега с Дванаесторицом. ¹¹ И рече им: вама је дана тајна царства Божијег; а онима који су напољу све бива у причама, ¹² да »гледајући гледају и не виде, и слушајући слушају и не разумеју, да се не обрате и опроштено им буде«. ¹³ И рече им: не разумете ове приче, а како ћете схватити све приче? ¹⁴ Сејач сеје реч. ¹⁵ Ови су крај пута посејани, где се сеје реч, и када је чују, одмах долази сатана и узима реч посејану у њима. ¹⁶ И ови су слично посејани на каменитом тлу, који када чују реч, одмах је с радошћу примају, ¹⁷ и немају корена у себи, него су нестални, па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблазне. ¹⁸ А други су, што су посејани у трњу; то су они који реч чуше, ¹⁹ и светске бриге, те превара богатства и жудње за другим стварима увлаче се и гуше реч, те неплодна бива. ²⁰ А они што су посејани на доброј земљи, слушају и примају реч, па доносе род тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко.

²¹ И рече им: да ли се светиљка пали да се стави под мерицу или под кревет, а не да се стави на свећњак? ²² Јер ништа није скривено што се не би открило; нити што би тајно, а да не изиђе на видело. ²³ Ко има уши да слуша, нека слуша.

²⁴ И рече им: пазите шта слушате. Каквом мером мерите, биће вам одмерено, и додаће се вама који слушате. ²⁵ Јер ко има - њему ће се дати; а ко нема - и што има узеће се од њега.

²⁶ И говораше: тако је царство Божије као кад човек баци семе на земљу, ²⁷ и спава и устаје ноћу и дању, а семе ниче и расте - сам не зна како. ²⁸ Земља сама од себе доноси род, прво стабљику, затим клас, онда пуно жита у класу. ²⁹ А кад род допусти, одмах шаље срп, јер је жетва настала.

³⁰ И говораше: како ћемо упоредити царство Божије, или у којој причи да га изложимо? ³¹ Као горушичино зрно, које кад се посеје у земљу, мање је од свих семена на земљи, ³² а кад га посеју, израста и бива веће од свег поврћа, те развија велике гране, тако да птице небеске могу да се гнезде у његовој сенци. ³³ И казиваше им реч у многим таквим причама, колико су могли да слушају. ³⁴ А без приче им не говораше, но својим ученицима насамо све објашњаваше.

Стишавање буре
Исцељење бесомучног Герасинца

³⁵ И рече им онога дана увече: пређимо на другу страну. ³⁶ И отпустивши народ узеше га како беше у чамцу, и други чамци беху с њим. ³⁷ И наста велика олуја, и валови запљускиваху у чамац, тако да се чамац већ пунио. ³⁸ А он на крми спаваше на узглављу. И пробудише га, те му рекоше: учитељу, зар не мариш што пропадамо? ³⁹ И уставши запрети ветру и рече мору: ћути, умукни. И преста ветар, те би тишина велика. ⁴⁰ И рече им: што сте тако плашљиви? Како немате вере? ⁴¹ И веома се уплашише, те говораху један другоме: та ко је овај, да му се и ветар и море покоравају?

Глава 5

¹ И дођоше на другу страну мора у крај герасински. ² И кад изиђе из чамца, одмах му из гробова изиђе у сусрет човек са нечистим духом, ³ који становаше у гробовима, и нико га више није могао ни ланцем свезати, ⁴ јер је много пута био везан у окове и ланце, па је покидао ланце и поломио окове, и нико није могао да га укроти. ⁵ И стално беше у гробовима и брдима, дању и ноћу, вичући и бијући се камењем. ⁶ И видевши Исуса издалека, потрча и паде пред њим ничице, 7 те повика веома гласно: шта ја имам с тобом, Исусе Сине Бога највишега? Заклињем те Богом, немој ме мучити. ⁸ Јер му говораше: изиђи, душе нечисти, из човека. ⁹ И питаше га: како ти је име? И рече му: Легион ми је име, јер нас је много. ¹⁰ И мољаше га много да их не истера из оног краја. ¹¹ А онде, према брду, пасло је велико крдо свиња. ¹² И замолише га говорећи: пошаљи нас у свиње, да уђемо у њих. ¹³ И допусти им. И изишавши нечисти духови уђоше у свиње, и навали крдо низ стрмен у море, око две хиљаде, и удавише се у мору. ¹⁴ А пастири њихови побегоше и јавише у граду и по селима; те дођоше да виде шта се догодило. ¹⁵ И дођоше Исусу и видеше бесомучнога, који је имао Легиона, како седи обучен и паметан, те се уплашише. ¹⁶ А очевидци им испричаше како се догоди бесомучноме и о свињама. ¹⁷ И почеше га молити да оде из њиховог краја. ¹⁸ А када Исус уђе у чамац, замоли га онај кога је мучио ђаво да буде с њим. ¹⁹ И не допусти му, него му рече: иди кући својима и јави им шта ти је учинио Господ и како се смиловао на тебе. ²⁰ И оде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус и сви се дивљаху.

Васкрсење Јаирове кћери и исцељење крвоточиве жене

²¹ И пошто Исус опет пређе чамцем на другу страну, окупи се многи народ око њега, и беше крај мора. ²² И дође један од старешина синагога, по имену Јаир, па видевши га паде пред ноге његове, ²³ и мољаше га много говорећи: моја ћерка је на самрти, дођи, стави руке на њу, да буде спасена и да оживи. ²⁴ И оде с њим. А многи народ иђаше за њим и гураху га.

²⁵ И жена нека која је боловала од течења крви дванаест година, ²⁶ много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала, а ништа се није спомогла, него јој још горе било, ²⁷ чувши о Исусу, дође између народа с леђа и дотаче његову хаљину; ²⁸ јер говораше: ако само дотакнем његове хаљине, бићу спасена. ²⁹ И одмах пресахну извор њене крви, те осети у телу да је излечена од своје муке. ³⁰ А Исус осетивши одмах у себи да сила изиђе из њега, окрену се у народу и рече: ко ми дотаче хаљине? ³¹ Ученици пак његови рекоше: гледаш народ како те тиска и говориш: ко ме дотаче? ³² И обазираше се да види ону која то учини. ³³ А жена знајући шта јој се догодило, дође са страхом и трепетом, те паде пред њим и рече му сву истину. ³⁴ А он јој рече: кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром и буди здрава од своје болести.

³⁵ Док је он још говорио, дођоше од старешине синагоге говорећи: умрла је кћи твоја; што још мучиш учитеља? ³⁶ А Исус, не обазревши се на реч коју говораху, рече старешини синагоге: не бој се, само веруј. ³⁷ И не допусти никоме да иде с њим сем Петру, Јакову и Јовану, брату Јаковљеву. ³⁸ И дођоше у кућу старешинину, те виде вреву и људе како плачу и наричу много, ³⁹ па ушавши рече им: што вичете и плачете? Дете није умрло него спава. ⁴⁰ И исмеваху га. А он истера све, узе оца детињег и мајку и своје пратиоце, па уђе где беше дете. ⁴¹ И ухвативши руку детета рече јој: талита кум, што преведено значи: девојчице, теби говорим, устани. ⁴² И одмах уста девојчица и ходаше; беше јој, наиме, дванаест година. И одмах се веома запрепастише. ⁴³ И заповеди им строго да нико не дозна ово, и рече да јој даду да једе.

Глава 6

Исус непризнат у Назарету

¹ И оде оданде, те дође у свој завичај, а ученици његови иђаху за њим. ² А када би субота поче учити у синагоги. И многи који слушаху дивљаху се говорећи: откуда то овоме и каква је мудрост што му је дана? И руке његове чине таква чуда? ³ Није ли ово дрводеља, син Маријин и брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде код нас? И саблажњаваху се о њега. ⁴ И говораше им Исус да пророк није без части - сем у постојбини својој, и у родбини својој и у кући својој. ⁵ И не могаше онде учинити ни једнога чуда, сем што излечи мало болесника ставивши руке на њих. ⁶ И чуђаше се због њиховог неверовања.

Апостолска мисија

И обилажаше околна села учећи. ⁷ И дозва Дванаесторицу, поче их слати по двојицу, и даваше им власт над нечистим духовима. ⁸ И заповеди им да ништа не узимају на пут сем једнога штапа, ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, ⁹ него обувени у сандале; и не облачите две хаљине. ¹⁰ И говораше им: где уђете у кућу, останите онде, док не изиђете оданде. ¹¹ А које место вас не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прашину са својих ногу - за сведочанство њима. ¹² И отишавши проповедаху да се људи покају. ¹³ те истераше многе демоне, помазиваху уљем многе болеснике и лечише их.

Смрт Јована Крститеља

¹⁴ И чу краљ Ирод, јер се његово име разгласи, и говораше да је Јован Крститељ устао из мртвих, па зато делују силе у њему. ¹⁵ Други пак говораху да је Илија; а неки говораху да је пророк, као један од пророка. ¹⁶ А Ирод чувши рече: Јован, коме сам одсекао главу, он уста из мртвих.

¹⁷ Ирод, наиме, посла и ухвати Јована, те га свеза у тамници због Иродијаде жене свога брата Филипа, што се ожени њоме. ¹⁸ Јер Јован говораше Ироду: не смеш ти имати жене брата свога. ¹⁹ А Иродијада беше кивна на њега и хтеде га убити, али није могла. ²⁰ Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га као човека праведна и света, те га чуваше. И саслушавши га беше у неприлици; ипак га је радо слушао. ²¹ И када дође погодан дан, када Ирод на свој рођендан приреди част својим великашима, војводама и првацима галилејским, ²² уђе Иродијадина кћи, те заигра и угоди Ироду и гостима. А краљ рече девојци: затражи од мене што год хоћеш и даћу ти. ²³ И закле јој се: што год заиштеш од мене даћу ти - до половине свога краљевства. ²⁴ Она пак изишавши рече својој мајци: шта да затражим? А она рече: главу Јована Крститеља. ²⁵ И одмах ушавши брзо краљу заиска говорећи: хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља. ²⁶ И сневесели се краљ врло, али због заклетве и гостију не хтеде да је одбије. ²⁷ И одмах посла краљ џелата и нареди да донесе Јованову главу. И отишавши одсече му главу у тамници, ²⁸ и донесе његову главу на тањиру и даде је девојци, а девојка је даде својој мајци. ²⁹ А ученици његови чувши дођоше и узеше његово тело и метнуше га у гроб.

Исус храни пет хиљада људи

³⁰ И скупише се апостоли око Исуса, те му јавише све што учинише и поучише. ³¹ И рече им: хајдете ви самосами у пуст крај па се одморите мало. Јер долажаху и одлажаху многи, те нису имали времена ни да једу. ³² И одоше чамцем на пусто место насамо. ³³ И видеше их како одлазе и дознаше многи, па се стекоше онде пешице из свих градова и стигоше пре њих.

³⁴ И изишавши виде многи народ, те се сажали на њих, јер беху као овце без пастира, и поче их учити много. ³⁵ И пошто је време прилично поодмакло, приђоше му ученици његови и рекоше: место је пусто, а већ је касно. ³⁶ Отпусти их нека иду у околна села и засеоке и купе себи шта ће јести. ³⁷ А он им одговори и рече: дајте им ви да једу. Рекоше му: да одемо и да купимо хлеба за две стотине динара, па да им дамо да једу? ³⁸ А он им рече: колико хлебова имате? Идите, видите. И дознавши рекоше: пет, и две рибе. ³⁹ И нареди им да се сви посаде по групама на зеленој трави. ⁴⁰ И посадише се у групама по стотину и по педесет. ⁴¹ И узевши оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове, те их даваше ученицима да метну пред њих; и оне две рибе раздели свима. ⁴² И једоше сви и наситише се. ⁴³ И подигоше пуних дванаест котарица комађа хлеба и риба. ⁴⁴ А оних што једоше хлебове беше пет хиљада људи.

Исус хода по води

⁴⁵ И одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну према Витсаиди, док он отпусти народ. ⁴⁶ И опростивши се од њих оде на брдо да се помоли. ⁴⁷ А када наста вече, чамац беше насред мора а он сам на земљи. ⁴⁸ И видевши их како се муче веслајући, јер им беше противан ветар, око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимође. ⁴⁹ А они видевши га како иде по мору, помислише да је утвара, те повикаше; ⁵⁰ јер га сви видеше и уплашише се. Но он их одмах ослови и рече им: будите храбри, ја сам, не бојте се. ⁵¹ И уђе к њима у чамац, и преста ветар. И дивљаху се у себи веома; ⁵² јер не разумеше чуда са хлебовима, него им срце беше окорело.

⁵³ И прешавши на земљу дођоше у Генисарет и присташе. ⁵⁴ И кад изиђоше из чамца, одмах га познаше, ⁵⁵ оптрчаше сав онај крај и почеше доносити болеснике на постељама где су чули да је он. ⁵⁶ И где год је улазио у села или градове или засеоке, на трговима стављаху болеснике и мољаху га да дотакну бар ресе његове хаљине. И који год га дотакоше беху спасени.

Глава 7

Права чистота

¹ И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који дођоше из Јерусалима. ² И видеше неке од његових ученика како једу хлеб нечистим, то јест неопраним рукама. ³ Јер фарисеји и сви Јудеји не једу док не оперу шаком руке, држећи предање старих, ⁴ и кад дођу с трга, не једу док се не оперу, и има још много чега што су примили да држе, прања чаша, крчага и бакарног посуђа, ⁵ и запиташе га фарисеји и књижевници: зашто твоји ученици не живе по предању старих, него једу хлеб неопраним рукама? ⁶ А он им рече: добро пророкова Исаија за вас лицемере, као што је написано: »Овај народ ме поштује уснама, а срце њихово је далеко од мене. ⁷ Узалуд ме поштују, учећи науке које су људске заповести«. ⁸ Оставивши Божију заповест држите људско предање [прања крчага и чаша и друго много што шта такво чините]. ⁹ И говораше им: лепо укидате Божију заповест, да сачувате своје предање. ¹⁰ Јер Мојсије рече: »Поштуј оца свога и мајку своју«, и »Ко ружи оца или мајку смрћу да умре«. ¹¹ А ви кажете: ако човек каже оцу или мајци: корван је, што значи жртвени дар, оно чиме бих ти помогао, ¹² и не допуштате му више да ишта учини оцу или мајци, ¹³ укидајући Божију реч својим предањем што сте га предали; и много што шта тако чините.

¹⁴ И дозвавши опет народ говораше им: чујте ме сви и разумејте. ¹⁵ Ништа не улази споља у човека што га може опоганити; него што излази из човека - то чини човека нечистим. ¹⁶ Ако ко има уши да слуша, нека слуша. ¹⁷ И када дође кући од народа, питаху га његови ученици за причу. ¹⁸ И рече им: тако ни ви не разумете? Зар не опажате да све што споља улази у човека не може да га опогани, ¹⁹ јер не улази у његово срце него у стомак, те излази у заход, - чистећи сва јела? ²⁰ И рече: што излази из човека, оно чини човека нечистим. ²¹ Јер изнутра из људског срца излазе зле мисли, блуд, крађе, убијства, ²² прељубе, лакомства, злоће, преваре, распојасаност, завист, хула, охолост, безумље. ²³ Сва ова зла излазе изнутра и чине човека нечистим.

Вера Сирофеничанке

²⁴ И уставши оде оданде у крајеве Тира и Сидона. И ушавши у једну кућу хтео је да нико не дозна, али није могао да буде скривен. ²⁵ Него одмах чу за њега једна жена, чија ћерчица имађаше нечистога духа, она дође и паде пред ноге његове. ²⁶ А та жена беше многобошкиња, родом Сирофеничанка; и мољаше га да истера демона из њене ћерке. ²⁷ А он јој рече: пусти да се најпре нахране деца; јер није добро узети дечији хлеб и бацити псима. ²⁸ Она пак одговори и рече му: да, Господе, али и пси под столом једу од дечијих мрвица. ²⁹ И рече јој: због ове речи иди, изишао је демон из твоје кћери. ³⁰ И отишавши кући нађе дете како лежи на постељи, а демон је изишао.

Исцељење глувонемога

³¹ И опет изишавши из крајева Тира дође преко Сидона на Галилејско море усред крајева Декапоља. ³² И доведоше му једног глувог и мутавог, те га замолише да стави руку на њега. ³³ И узевши га из народа насамо стави своје прсте у његове уши, па пљуну и дотаче његов језик, ³⁴ погледа на небо и уздахну, те му рече: ефата, што значи: отвори се. ³⁵ И одмах му се отворише уши, разреши се веза његова језика, те говораше правилно. ³⁶ И запрети им да никоме не говоре. Но колико им је он наређивао, они све више објављиваху. ³⁷ И дивљаху се преко сваке мере говорећи: све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре.

Глава 8

Исус храни четири хиљаде људи

¹ У оне дане када опет беше много народа и не имађаху шта јести, дозва ученике и рече им: ² жао ме је народа, што су већ три дана стално уз мене и немају шта да једу; ³ ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; неки од њих су дошли из далека. ⁴ И одговорише му његови ученици: откуд може ко да их нахрани хлебовима овде у пустињи? ⁵ И пита их: колико хлебова имате? А они рекоше: седам. ⁶ Тада нареди народу да поседа по земљи. И узевши седам хлебова, захвали, изломи и даваше својим ученицима да изнесу, и изнеше пред народ. ⁷ И имађаху и мало рибица; и благословивши их рече да и њих изнесу. ⁸ И једоше и наситише се, и подигоше седам котарица преосталих комада. ⁹ А беше око четири хиљаде људи. И отпусти их. ¹⁰ И одмах уђе у чамац са својим ученицима, те дође у околину Далмануте.

Фарисеји траже знак
Фарисејски и Иродов квасац

¹¹ И изиђоше фарисеји и почеше да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба - кушајући га. ¹² Но он уздахну духом својим и рече: што овај род тражи знак? Заиста, кажем вам, неће се дати знак овоме роду. ¹³ И оставивши их опет уђе у чамац и оде на другу страну.

¹⁴ И заборавише да узму хлеба, те имађаху само један хлеб код себе у чамцу. ¹⁵ И заповедаше им говорећи: гледајте, чувајте се од квасца фарисејског и квасца Иродова. ¹⁶ Они пак размишљаху међу собом што хлеба немају. ¹⁷ А Исус сазнавши то рече им: што мислите да хлеба немате? Још не разумете и не схватате? Је ли окорело ваше срце? ¹⁸ »Очи имате и не видите, уши имате и не чујете«? И не сећате се, ¹⁹ када изломих пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада подигосте? Рекоше му: дванаест. ²⁰ Када седам хлебова изломих на четири хиљаде, колико корпи пуних комада подигосте? Рекоше: седам. ²¹ И рече им: још не разумете?

Исцељење слепога у Витсаиди

²² И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једнога слепца, те га замолише да га дотакне. ²³ Он ухвати слепца за руку, изведе га из села и пљуну му у очи, па стави руке на њега и упита га: видиш ли шта? ²⁴ И погледавши рече: видим људе где иду - видим их као дрвеће. ²⁵ Затим опет стави руке на његове очи, те прогледа и оздрави, и гледаше све јасно. ²⁶ И посла га кући његовој говорећи: ни у село не улази.

Петрово исповедање
Исус предсказује своју смрт и васкрсење

²⁷ И изиђе Исус и његови ученици у села код Кесарије Филипове. А путем питаше своје ученике говорећи им: шта кажу људи, ко сам ја? ²⁸ Они му рекоше: Јован Крститељ, други веле да си Илија, а трећи - да си један од пророка. ²⁹ Но он их питаше: а за кога ме ви држите? Петар одговори и рече му: ти си Христос. ³⁰ И запрети им да никоме не говоре о њему.

³¹ И поче их учити да Син човечији мора много да пострада и да буде одбачен од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и после три дана ће васкрснути. ³² И то говораше отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити. ³³ Но он се окрену и видевши своје ученике укори Петра и рече: иди од мене, сатано, јер ти не мислиш о оном што је божанско него о оном што је људско.

³⁴ И дозвавши народ са својим ученицима рече им: ко хоће за мном да пође, нека се одрекне самога себе, па нека понесе крст свој и иде за мном. ³⁵ Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот због мене и еванђеља, спашће га. ³⁶ Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби? ³⁷ Јер шта ће човек дати у замену за свој живот? ³⁸ Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељуботворном и грешном роду, њега ће се постидети и Син човечији када дође у слави свога Оца са светим анђелима.

Глава 9

¹ И рече им: заиста, кажем вам: међу овима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде царство Божије да је дошло у сили.

Преображење

² И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, те их саме изведе на једну високу гору насамо. И преобрази се пред њима, 3 па његове хаљине посташе сјајне и врло беле, како их сукнар на земљи не може убелити. ⁴ И појави им се Илија са Мојсијем, те разговараху са Исусом. ⁵ А Петар прозбори и рече Исусу: рави, добро је да смо овде, да начинимо три сенице, једну теби, једну Мојсију и једну Илији. ⁶ Није, наиме, знао шта да каже; јер беху врло уплашени. ⁷ И дође облак те их заклони, а из облака се чу глас: ово је Син мој љубљени, њега слушајте. ⁸ И одједном обазревши се никога више не видеше него Исуса сама уз себе.

⁹ А када су силазили са горе, заповеди им да никоме не проповедају шта су видели, док Син човечији не устане из мртвих. ¹⁰ И држаху чврсто ту реч, расправљајући међу собом шта то значи: устати из мртвих. ¹¹ И питаху га говорећи: зашто књижевници кажу да Илија треба прво да дође? ¹² Но он им рече: Илија ће прво доћи и све успоставити. А како је писано за Сина човечијег, да треба много да пострада и да буде презрен? ¹³ Али вам кажем да је Илија дошао, и поступише с њим како хтедоше - као што је написано за њега.

Исцељење падавичара

¹⁴ И дошавши ученицима видеше многи народ око њих и књижевнике како се препиру с њима. ¹⁵ И чим га видеше, сав се народ препаде, те притрчаше и поздрављаху га. ¹⁶ И упита их: што се препирете с њима? ¹⁷ А један из народа му одговори: учитељу, доведох ти свога сина у коме је неми дух; ¹⁸ и кад га спопадне, растрже га, те баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох твојим ученицима да га истерају, и не могоше. ¹⁹ А он им одговори и рече: о неверни роде, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас подносити? Доведите га к мени. ²⁰ И доведоше му га. А кад га дух виде, одмах растрза дечака, те паде на земљу и ваљаше се бацајући пену. ²¹ Тада запита његовог оца: колико има времена како му се то догодило? А он рече: од детињства, ²² и често га баци у ватру и у воду - да га упропасти. Него ако што можеш, смилуј се на нас и помози нам. ²³ Исус му пак рече: »Ако можеш« - све је могућно ономе који верује. ²⁴ Одмах повика дечаков отац и рече: верујем, помози моме неверју. ²⁵ А Исус видевши да се народ стиче, запрети нечистом духу говорећи му: неми и глуви душе, ја ти наређујем, изиђи из њега и више не улази у њега. ²⁶ И повика, растрза га силно и изиђе. И би као мртав, тако да су многи говорили да је умро. ²⁷ А Исус га ухвати за руку, подиже га, те уста. ²⁸ А када дође кући, питаху га његови ученици насамо; зашто ми не могосмо да га истерамо? ²⁹ Он им пак рече: овај род може се истерати само молитвом [и постом].

Исус поново предсказује своју смрт и васкрсење

³⁰ И отишавши оданде пролажаху кроз Галилеју, и није хтео да ко дозна; ³¹ поучаваше, наиме, своје ученике и говораше им: Сина човечијег предају у руке људске, и убиће га, а кад га убију, после три дана ће васкрснути. ³² Но они не разумеваху тај говор, те се бојаху да га упитају.

Поука апостола

³³ И дођоше у Кафарнаум, и кад би у кући, запита их: о чему сте путем расправљали? ³⁴ А они ћутаху; јер су се на путу међу собом препирали ко је највећи. ³⁵ Он пак седе, позва Дванаесторицу и рече им: ако ко хоће да буде први, нека буде последњи од свих и свима слуга. ³⁶ И узевши једно дете постави га међу њих, загрли га и рече им: ³⁷ ко прими једно такво дете у моје име, мене прима; а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао.

³⁸ Рече му Јован: учитељу, видесмо једнога како у твоје име истерује демоне, а не иде с нама, и бранили смо му, јер није ишао с нама. ³⁹ А Исус рече: не браните му; јер нема тога који ће чинити чудо у моје име и моћи одмах зло да говори о мени; ⁴⁰ ко, наиме, није против нас, за нас је. ⁴¹ И ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам, неће изгубити своје плате. ⁴² И ко саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жрвањ о врат његов и да буде бачен у море. ⁴³ И ако те твоја рука саблажњава, одсеци је; боље ти је да уђеш сакат у живот, него са две руке да одеш у пакао, у огањ неугасиви. [⁴⁴ где црв њихов не умире и огањ се не гаси.] ⁴⁵ И ако те нога твоја саблажњава. одсеци је; боље ти је да уђеш у живот хром, него да те са две ноге баце у пакао. [⁴⁶ где црв њихов не умире и огањ се не гаси.] ⁴⁷ И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је да уђеш у царство Божије с једним оком, него да те са два ока баце у пакао, ⁴⁸ где црв њихов не умире и огањ се не гаси. ⁴⁹ Јер ће сваки огњем бити посољен. ⁵⁰ Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом.

Глава 10

Брак и развод

¹ И подиже се оданде те дође у крајеве Јудеје и с оне стране Јордана, и опет му се народ придружи, а он их поучаваше по свом обичају. ² И пришавши фарисеји питаху га да ли сме човек да отпусти жену - кушајући га. ³ А он им одговори и рече: шта вам заповеди Мојсије? ⁴ Они рекоше: Мојсије је одобрио да се напише отпусна књига и да се жена отпусти. ⁵ Но Исус им рече: с обзиром на тврдоћу вашега срца написа вам ову наредбу. ⁶ Али од почетка створења Бог их створи као мушко и женско. ⁷ »Зато ће човек оставити оца свога и мајку, па ће прионути уз жену своју, ⁸ те ће двоје бити једно тело«. Стога нису више двоје - него једно тело. ⁹ Што, дакле, Бог састави, човек нека не раставља. ¹⁰ И код куће опет га ученици питаху о томе. ¹¹ Он им пак рече: ко отпусти своју жену и ожени се другом, чини прељубу према њој; ¹² и ако она отпусти свога мужа и уда се за другога, чини прељубу.

¹³ И доношаху му дечицу да их дотакне; али их ученици укорише. ¹⁴ А Исус видевши негодова и рече им: пустите дечицу да долазе к мени, не браните им; јер таквима припада царство Божије. ¹⁵ Заиста, кажем вам: ко не прими царства Божијег као мало дете, неће ући у њега. ¹⁶ И загрливши их благослови их, стављајући руке на њих.

Богати младић

¹⁷ И када изиђе на пут притрча један човек, клекне пред њега и упита га: добри учитељу, шта да учиним да наследим живот вечни? ¹⁸ А Исус му рече: што ме називаш добрим? Нико није добар - осим једнога Бога. ¹⁹ Знаш заповести: »Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и мајку«. ²⁰ Но он му одговори: учитељу, све сам то држао од своје младости. ²¹ А Исус га погледа, заволе га и рече му: једно ти недостаје: иди, продај све што имаш и дај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, и дођи, узми крст свој и хајде за мном. ²² А он се ражалости на ову реч и оде тужан, јер имађаше многа имања.

²³ И погледавши Исус наоколо рече својим ученицима: како ће имућни људи тешко ући у царство Божије. ²⁴ А ученици се запањише на његове речи. Но Исус опет прозбори и рече им: децо, како је тешко онима који се уздају у имање ући у царство Божије. ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богатоме да уђе у царство Божије. ²⁶ А они се још више уплашише говорећи један другоме: па ко може да буде спасен? ²⁷ Исус погледа на њих и рече: људима је то немогућно, али Богу није; јер Богу је све могућно. ²⁸ Петар поче да му говори: види, ми остависмо све и пођосмо за тобом. ²⁹ Исус пак одговори и рече: заиста, кажем вам, нема никога ко остави кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља, ³⁰ а да не прими сад стоструко, у ово време куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве - уз прогањања - а у будућем свету вечни живот. ³¹ Но многи први биће последњи и последњи први.

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

³² А кад беху на путу узлазећи у Јерусалим, иђаше Исус пред њима, и чуђаху се, а који иђаху за њима бојаху се. И узевши опет Дванаесторицу поче им говорити шта ће се њему догодити: ³³ ево, идемо горе у Јерусалим и Сина човечијег предаће првосвештеницима и књижевницима, па ће га осудити на смрт и предати га многобошцима, ³⁴ и наругаће му се, испљуваће га, шибаће га и убиће га, а после три дана васкрснуће.

Частољубље Зеведејевих синова

³⁵ И приђоше му Јаков и Јован, Зеведејеви синови, говорећи му: учитељу, хоћемо да нам учиниш што те замолимо. ³⁶ А он им рече: шта хоћете да вам учиним? ³⁷ Они му пак рекоше: дај нам да седнемо један теби с десне стране и други с леве у слави твојој. ³⁸ Но Исус им рече: не знате шта тражите. Можете ли испити чашу коју ја пијем, или крстити се крштењем којим се ја крштавам? ³⁹ Они му одговорише: можемо. Тада им Исус рече: чашу коју ја пијем пићете, и бићете крштени крштењем којим се ја крштавам; ⁴⁰ али сести мени с десне или леве стране, то не дајем ја, него припада онима којима је припремљено. ⁴¹ И чувши десеторица почеше негодовати због Јакова и Јована. ⁴² Но Исус их дозва и рече им: знате да они који важе као владари народа господаре над њима и њихови великаши их тлаче. ⁴³ А међу вама није тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека буде слуга, ⁴⁴ и ко хоће да буде први међу вама, нека буде свима слуга; ⁴⁵ јер и Син човечији не дође да му служе, него да послужи и да даде свој живот као откуп за многе.

Исцељење слепог Вартимеја

⁴⁶ И дођоше у Јерихон. А кад је излазио из Јерихона са својим ученицима и многим народом, Вартимеј, Тимејев син, слепи просјак, сеђаше крај пута. ⁴⁷ И чувши да је то Исус Назарећанин, поче викати и говорити: Сине Давидов, Исусе, смилуј се на мене. ⁴⁸ А многи су му претили - да ућути; али он још више викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене. ⁴⁹ Исус стаде и рече: позовите га. И позваше слепца говорећи му: не бој се, устани, зове те. ⁵⁰ А он збаци свој огртач, скочи и дође Исусу. ⁵¹ Исус пак прозбори и рече му: шта хоћеш да ти учиним? А слепац му рече: равуни, да прогледам. ⁵² Тада му Исус рече: иди, вера твоја спасла те је. И одмах прогледа и иђаше путем за њим.

Глава 11

Месија улази у Јерусалим

¹ И кад се приближише Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, посла двојицу својих ученика, ² и рече им: идите у село што је према вама, и чим уђете у њега наћи ћете привезано магаре на које још нико од људи није сео; одрешите га и доведите. ³ И ако вам ко каже: шта то радите? реците: Господу је потребно, и одмах ће га опет послати овамо. ⁴ И одоше и нађоше привезано магаре код врата, напољу на улици, и одвезаше га. ⁵ А неки од оних што су онде стајали рекоше им: шта радите, што одвезујете магаре? ⁶ А они им рекоше као што Исус каза; и пустише их. ⁷ Тада доведоше Исусу магаре, ставише своје хаљине на њега те седе на њега. ⁸ И многи простреше своје хаљине по путу, а други зелено грање које насекоше у пољима. ⁹ И који су ишли пред њим и за њим викаху: »Осана; благословен је који иде у име Господње; ¹⁰ благословено царство оца нашега Давида, које долази; осана на висинама«. ¹¹ И уђе у Јерусалим, у храм; и разгледавши све, пошто је већ било касно, изиђе с Дванаесторицом у Витанију.

¹² А сутрадан, када изиђоше из Витаније, огладне. ¹³ И видевши из далека смокву која је имала лишће, дође - не би ли што нашао на њој; а кад дође до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер не беше време смокава. ¹⁴ Тада прозбори и рече јој: не јео нико више рода од тебе до века. А његови ученици слушаху.

¹⁵ И дођоше у Јерусалим. И ушавши у храм поче изгонити оне који продаваху и куповаху у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова, ¹⁶ и не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. ¹⁷ И учаше и говораше им: није ли написано: »Дом мој зваће се дом молитве за све народе«; а ви сте од њега направили разбојничку пећину. ¹⁸ А првосвештеници и књижевници чуше и тражаху како да га погубе; јер га се бојаху, сав народ се, наиме, одушевљавао његовом науком. ¹⁹ А увече излажаше из града.

²⁰ А ујутро пролазећи видеше ону смокву како се осушила из корена. ²¹ А Петар се сети и рече му: рави, види, осуши се смоква коју си проклео. ²² Исус одговори и рече им: имајте веру у Бога. ²³ Заиста, кажем вам, ко каже овој гори: дигни се и баци се у море, а не посумња у своме срцу, него верује да ће бити оно што говори, биће му. ²⁴ Зато вам кажем: све што молите и тражите, верујте да сте примили, и биће вам. ²⁵ И кад стојите молећи се, праштајте ако шта имате против кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама ваше грешке. [²⁶ Ако ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити грешака ваших.]

Исусова власт

²⁷ И дођоше опет у Јерусалим. И кад је ходао по храму приђоше му првосвештеници и књижевници и старешине, ²⁸ и рекоше му: каквом влашћу то чиниш? Или ко ти даде ту власт да то чиниш? ²⁹ А Исус им рече: запитаћу вас једну реч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом влашћу чиним ово. ³⁰ Беше ли Јованово крштење с неба или од људи? Одговорите ми. ³¹ А они размишљаху међу собом: ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му онда не поверовасте? ³² Него да кажемо: од људи? Бојаху се народа; јер су сви сматрали да је Јован био стварно пророк. ³³ Одговорише Исусу и рекоше: не знамо. А Исус им рече: ни ја вам нећу рећи каквом влашћу чиним ово.

Глава 12

Зли виноградари

¹ И поче им говорити у причама. Посади човек виноград, огради га плотом, ископа муљару, сагради кулу, те га даде под закуп виноградарима и отпутова. ² А у своје време посла слугу виноградарима, да прими од виноградара део виноградских плодова. ³ Но они га ухватише, избише и отпустише празних руку. ⁴ И опет посла к њима другога слугу. И њега изудараше по глави и наружише. ⁵ Посла и трећега, и њега убише, и многе друге - једне избише, а друге побише. ⁶ Још једног имађаше, вољенога сина; њега најзад посла к њима говорећи: презаће од мога сина. ⁷ Али они виноградари рекоше међу собом: ово је наследник; хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше. ⁸ И ухвативши га убише и избацише из винограда. ⁹ Шта ће дакле учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима. ¹⁰ Зар не читасте ове речи у Писму: »Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен; ¹¹ ово би од Господа, и дивно је у очима нашим«? ¹² И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; разумели су, наиме, да је ову причу на њих уперио. И оставише га те одоше.

Плаћање пореза

¹³ И послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца, да га ухвате у речи. ¹⁴ Они дођоше и рекоше му: учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божијем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез - или није? Да ли да га дамо - или да не дамо? ¹⁵ Но он сазна њихово претварање и рече им: што ме кушате? Донесите ми динар да га видим. ¹⁶ А они донесоше. И рече им: чији је ово лик и натпис? Они пак рекоше: царев. ¹⁷ Исус им рече: дајте цару царево, а Богу Божије. И дивљаху му се.

О васкрсењу мртвих

¹⁸ И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, те га питаху говорећи: ¹⁹ учитељу, Мојсије нам написа: »Ако коме умре брат и остави жену, а не остави детета, да брат његов узме жену и подигне потомство своме брату«. ²⁰ Беше седморо браће; први узе жену, али умре и не остави потомства. ²¹ И други је узе, умре и не остави потомства, и трећи исто тако, ²² и седморица не оставише потомства. После свих умре и жена. ²³ О ускрсу, кад васкрсну, којега од њих ће бити жена? јер су је седморица имали као жену. ²⁴ Рече им Исус: не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије? ²⁵ Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима. ²⁶ А за мртве - да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини, како му рече Бог: »Ја сам Бог Авраамов и Бог Исааков и Бог Јаковљев«? ²⁷ Он није Бог мртвих него живих. Грдно се варате.

Највећа заповест

²⁸ И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, знајући да им је добро одговорио, запита га: која је прва од свих заповести? ²⁹ Исус одговори да је прва: »Слушај, Израиљу, Господ Бог наш - једини је Господ, 30 и љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом«. ³¹ Ово је друга: »Љуби свога ближњег као самога себе«. Друге заповести, веће од ових, нема. ³² И рече му књижевник: добро, учитељу, по истини рече да »је један Бог и да нема другога сем њега«; ³³ и »њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе«, више је од свих жртава које се спаљују и кољу. ³⁴ А Исус видевши да је разумно одговорио, рече му: ниси далеко од царства Божијег. И нико се више не усуди да га запита.

Месија - Давидов син и Господ

³⁵ И прозбори Исус и говораше учећи у храму: како говоре књижевници да је Христос син Давидов? ³⁶ Сам Давид рече Духом Светим: »Рече Господ Господу моме: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу«. ³⁷ Сам Давид назива га Господом, и откуда му је онда син? И многи народ слушаше га радо.

³⁸ И у својој науци говораше: чувајте се од књижевника који радо иду у дугим хаљинама и воле поздраве на трговима и ³⁹ прва места у синагогама и прочеља на гозбама. ⁴⁰ Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени.

⁴¹ И седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много. ⁴² И дође једна сиромашна удовица па убаци две лепте, то јест кодрант. ⁴³ Тада дозва своје ученике и рече им: заиста, кажем вам, да ова сиромашна удовица стави више од свих који метаху у ковчег; ⁴⁴ јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине стави све што је имала, сав свој иметак.

Глава 13

Пророштво о разорењу храма

¹ И када је излазио из храма, рече му један од његових ученика: учитељу, види, какво камење и какве грађевине. ² А Исус му рече: видиш ли ове велике грађевине? Неће се оставити ни камен на камену, који неће бити срушен. ³ И када је седео на Маслинској гори према храму, питаху га насамо Петар и Јаков, Јован и Андреја: ⁴ кажи нам када ће то бити, и какав је знак када ће се све то свршити?

⁵ А Исус поче да им говори: пазите да вас ко не заведе. ⁶ Многи ће доћи у моје име говорећи да сам ја, те ће завести многе. ⁷ А кад чујете за ратове и гласове о ратовима, не плашите се. Јер то мора да буде, али још није крај; ⁸ јер ће устати народ на народ и царство на царство. Биће земљотреса по разним местима, биће глади; то је почетак невоља.

⁹ Али ви се чувајте; предаваће вас судовима, па ће вас тући у синагогама и изводиће вас пред намеснике и цареве мене ради, за сведочанство њима. ¹⁰ Треба најпре да се проповеда еванђеље свима народима. ¹¹ А кад вас воде и предају, немојте унапред бринути шта ћете говорити, него што вам се да у онај час то говорите; јер нећете ви говорити него Дух Свети. ¹² И предаће брат брата на смрт и отац дете, устаће деца на родитеље и убијаће их. ¹³ И сви ће вас мрзети због мога имена; а ко истраје до краја, тај ће бити спасен. ¹⁴ А кад видите да гнусоба пустоши стоји где не треба, који чита нека разуме, тада који су у Јудеји нека беже у брда, ¹⁵ ко је на крову нека не силази нити улази да узме што из своје куће, ¹⁶ и ко је у пољу нека се не враћа да узме свој огртач. ¹⁷ Тешко трудним женама и дојиљама у те дане. ¹⁸ Молите се да то не буде зими; ¹⁹ јер ће ти дани бити невоља какве није било од почетка створења, које Бог створи, досада, и неће бити. ²⁰ И да Господ не скрати дане, не би се спасао ни један човек; али због изабраних, које изабра, скратио је дане. ²¹ И ако вам тада ко каже: ево, овде је Христос, ено онде, не верујте; ²² јер ће се појавити лажне месије и лажни пророци, те ће чинити знаке и чуда, да би завели изабране - ако је могуће. ²³ Али ви пазите; ето, све сам вам унапред казао.

Долазак Сина човечијег. Незнани дан и час

²⁴ Али у оне дане - после те невоље - сунце ће помрачити, месец неће давати своје светлости, ²⁵ звезде ће падати са неба, силе небеске ће се поколебати, ²⁶ и тада ће видети Сина човечијег како иде на облацима с великом силом и славом. ²⁷ И тада ће послати анђеле и скупити своје изабране од четири ветра, од краја земље до краја неба. ²⁸ А од смокве научите причу: када већ њена грана омекша и пролиста, знате да је лето близу. ²⁹ Тако и ви, кад видите да се ово збива, знајте да је близу - пред вратима. ³⁰ Заиста, кажем вам да овај нараштај неће проћи, док се све ово не збуде. ³¹ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи. ³² А о оном дану или часу нико не зна, ни анђели на небу ни Син, него само Отац.

³³ Пазите, бдите; јер не знате кад је време, ³⁴ - као кад човек полазећи на пут остави своју кућу и овласти своје слуге, свакоме одреди његов посао, а вратару нареди да бди. ³⁵ Бдите дакле; јер не знате кад ће доћи господар куће, да ли увече, или у поноћ, или кад петлови певају, или ујутро; ³⁶ да вас, кад изненада дође, не нађе где Спавате. ³⁷ А што вама говорим, свима говорим, бдите.

Глава 14

Завера против Исуса
Помазање у Витанији Јудина издаја

¹ А беху два дана до Пасхе и празника бесквасних хлебова. И тражаху првосвештеници и књижевници како да га на превару ухвате и убију. ² Говораху наиме: не о празнику, да се народ не побуни.

³ И када је био у Витанији у кући Симона Губавог, док је лежао за трпезом, дође једна жена која је имала суд од алавастра са скупоценим правим нардовим миром; она разби алавастарски суд и изли на његову главу. ⁴ А неки негодоваху говорећи међу собом: зашто је тако просуто миро? ⁵ Могло се, наиме, то миро продати за више од триста динара и дати сиромасима; и приговараху јој. ⁶ Но Исус рече: оставите је; што јој стварате непријатности? Она учини добро дело на мени. ⁷ Јер сиромахе увек имате са собом, и кад хоћете можете им добро чинити, а мене немате свагда. ⁸ Учинила је што је могла; унапред је помазала моје тело за укоп. ⁹ И заиста вам кажем: где год се успроповеда еванђеље по свему свету, казаће се и шта она учини - за сећање на њу. ¹⁰ И Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им га изда. ¹¹ А они чувши обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражаше како да га у згодној прилици изда.

Тајна вечера

¹² А првога дана бесквасних хлебова, када су клали пасхално јагње, рекоше му његови ученици: куда хоћеш да идемо и спремимо да једеш пасху? ¹³ И посла двојицу од својих ученика и рече им: идите у град и срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим, ¹⁴ и где уђе реците домаћину: Учитељ пита: где је моја дворана где ћу јести Пасху са својим ученицима? ¹⁵ И он ће вам показати велику собу на спрату, застрту, спремну; онде нам припремите. ¹⁶ И изиђоше његови ученици, те одоше у град и нађоше као што им рече, па спремише пасху.

¹⁷ А када је било вече, дође са Дванаесторицом. ¹⁸ И кад су лежали за трпезом и јели, рече Исус: заиста вам кажем да ће ме издати један од вас - који једе са мном. ¹⁹ Они почеше да се жалосте и да му говоре један за другим: да нећу ја? ²⁰ А он им рече: један од Дванаесторице, који умаче са мном у зделу. ²¹ Син човечији иде, додуше, као што је написано за њега; али тешко оном човеку који посредује у издајству Сина човечијег; боље би му било да се није родио тај човек.

²² И када су јели, узе хлеб, благослови, изломи и даде им и рече: узмите, ово је тело моје. ²³ И узе чашу, захвали Богу, даде им, те пише из ње сви. ²⁴ И рече им: ово је моја крв завета, која се пролива за многе. ²⁵ Заиста кажем вам: нећу више пити од рода чокотова до онога дана када ћу га пити новог у царству Божијем.

Наговештај Петровог одрицања
Молитва у Гетсиманији

²⁶ И отпојавши хвалу изиђоше на Маслинску гору. ²⁷ И рече им Исус: сви ћете се саблазнити, јер је написано: »Ударићу пастира, и овце ће се разбећи«. ²⁸ Али после свога васкрса ићи ћу пред вама у Галилеју. ²⁹ А Петар му рече: ако се и сви саблазне, али ја нећу. ³⁰ И рече му Исус: заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас - ове ноћи - пре но што петао два пута запева. ³¹ Но он говораше још упорније: ако би требало да умрем с тобом, нећу се одрећи тебе. А исто тако говораху и сви остали.

³² И дођоше на једно добро које се зове Гетсиманија, и рече својим ученицима: седите овде док се помолим. ³³ И узе са собом Петра и Јакова и Јована, те поче стрепити и тужити, ³⁴ и рече им: претужна је моја душа до смрти; останите овде и бдите. ³⁵ И отишавши мало даље, падаше на земљу и мољаше се, ако је могуће да га мимоиђе овај час, ³⁶ и говораше: Ава, Оче, теби је све могућно, пронеси ову чашу мимо мене; али не што ја хоћу, него што ти хоћеш. ³⁷ Тада дође и нађе их како спавају, па рече Петру: Симоне, спаваш? зар не могаде пробдити један час? ³⁸ Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо. ³⁹ И опет оде те се помоли изговоривши исту молитву. ⁴⁰ И дошавши опет их нађе како спавају, јер су им очи отежале, па нису знали шта да му одговоре. ⁴¹ И дође по трећи пут и рече им: стално спавате и почивате; доста је, дође час, ево, предају Сина човечијег у руке грешника. ⁴² Устаните, хајдемо; ево, приближио се мој издајник.

⁴³ И одмах - док је он још говорио - дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим многи људи с мачевима и батинама - од првосвештеника, књижевника и старешина. ⁴⁴ А његов издајник беше дао знак њима: кога пољубим - онај је; ухватите га и одведите опрезно. ⁴⁵ И дошавши одмах му приђе и рече: рави, и пољуби га. ⁴⁶ А они ставише руке на њега и ухватише га. ⁴⁷ А један од њих што ту стајаху потеже мач, удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо. ⁴⁸ Исус пак одговори и рече им: изиђосте као на разбојника са мачевима и батинама да ме ухватите; ⁴⁹ сваки дан сам био код вас у храму и учио, па ме нисте ухватили. Али Писма треба да се испуне. ⁵⁰ Тада га сви оставише и побегоше. ⁵¹ А за њим иђаше неки младић, огрнут платненом хаљином на голом телу, и њега ухватише. ⁵² Но он остави платно па побеже од њих го.

Исус пред синедрионом
Петрово одрицање

⁵³ И одведоше Исуса првосвештенику, па се скупише сви првосвештеници, старешине и књижевници. ⁵⁴ А Петар пође из далека за њим све до у првосвештениково двориште. Сеђаше са слугама и грејаше се код ватре. ⁵⁵ А првосвештеници и сав синедрион тражаху сведочанство против Исуса да га убију, али не налажаху. ⁵⁶ Јер многи сведочаху лажно против њега, али сведочанства не беху једнака. ⁵⁷ Неки пак усташе и сведочаху лажно против њега говорећи: ⁵⁸ ми чусмо како он говори: ја ћу развалити овај храм, начињен рукама, па ћу за три дана саградити други који неће бити начињен рукама. ⁵⁹ Па ни тако њихово сведочанство не беше једнако. ⁶⁰ Тада уста првосвештеник на средину и упита Исуса говорећи: зар ништа не одговараш? шта ови сведоче против тебе? ⁶¹ А он ћуташе и не одговори ништа. Првосвештеник га опет упита и рече му: јеси ли ти Христос, Син Благословенога? ⁶² А Исус рече ја сам, и видећете Сина човечијег како седи с десне стране силе и иде са облацима небеским. ⁶³ На то првосвештеник раздра своје хаљине и рече: шта нам још требају сведоци? ⁶⁴ Чули сте хулу; шта вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт. ⁶⁵ И неки почеше да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и да му говоре: прореци, и слуге га удараху по лицу.

⁶⁶ И када је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња, ⁶⁷ па видевши Петра како се греје, погледа га и рече: и ти беше с Исусом Назарећанином. ⁶⁸ Но он одрече говорећи: нити знам нити разумем што говориш. И изиђе напоље у предворје, и петао запева. ⁶⁹ А слушкиња га виде и поче опет говорити онима што тамо стајаху: овај је од њих. ⁷⁰ Али он опет одрицаше. Мало после опет присутни рекоше Петру: заиста си од њих; јер си и Галилејац. ⁷¹ Тада он поче да се проклиње и заклиње: не знам тога човека за кога говорите. ⁷² И одмах по други пут петао запева. А Петар се сети речи, како му рече Исус: пре но што петао два пута запева три пута ћеш ме се одрећи; и бризну у плач.

Глава 15

Исус пред Пилатом

¹ И одмах ујутро одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима и сав синедрион, свезаше Исуса, одведоше и предаше Пилату. ² И упита га Пилат: јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори и рече: ти кажеш. ³ И оптуживаху га првосвештеници много. ⁴ А Пилат га опет упита: зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују. ⁵ Но Исус не одговори ништа више, тако да се Пилат чудио. ⁶ А о празнику ослобађао им је једнога сужња кога су искали. ⁷ Беше пак у оковима човек звани Варава с бунтовницима који су у буни учинили убијство. ⁸ И попе се народ, те поче тражити оно што им је обично чинио. ⁹ А Пилат им одговори: хоћете ли да вам ослободим цара јудејског? ¹⁰ јер је знао да су га првосвештеници предали из зависти. ¹¹ Али првосвештеници подстакоше народ да им радије ослободи Вараву. ¹² А Пилат опет одговори и рече им: шта онда да учиним са оним кога зовете царем јудејским? ¹³ Но они поново повикаше: распни га. ¹⁴ Пилат им пак рече: какво зло учини? Но они повикаше још јаче: распни га. ¹⁵ Тада им Пилат ослободи Вараву - желећи да задовољи светину, а Исуса ишиба и предаде да га распну.

¹⁶ А војници га одведоше унутра у двор, то јест преториум, и сазваше сву чету. ¹⁷ И обукоше му пурпурну хаљину, оплетоше венац од трња и ставише на њега. ¹⁸ И почеше да га поздрављају; здраво, царе јудејски. ¹⁹ И удараху га трском по глави, пљуваху на њега, и падајући на колена клањаху му се. ²⁰ А кад му се наругаше, свукоше са њега пурпурну хаљину и обукоше му његове хаљине, те га изведоше да га распну.

Распеће

²¹ И примораше једног пролазника, Симона Киринејца, који је долазио из поља, оца Александрова и Руфова, да понесе његов крст. ²² И доведоше га на место Голготу, што преведено значи место Лубања. ²³ И даваху му вино са смирном, но он не прими. ²⁴ Затим га распеше и поделише његове хаљине, бацајући коцку за њих - шта ће ко узети. ²⁵ А беше трећи час када га распеше. ²⁶ И беше написан натпис који је означавао његову кривицу: цар јудејски. ²⁷ И распеше с њим два разбојника, једнога с његове десне стране, а другога с леве. [²⁸ И испуни се Писмо које каже: »И убројише га међу злочинце.«]

²⁹ А пролазници су га вређали машући својим главама и говорећи: уа, ти што рушиш храм и саграђујеш за три дана, 30 спаси самога себе и сиђи с крста. ³¹ Тако се ругаху и првосвештеници заједно са књижевницима и говораху један другоме: друге је спасао, самога себе не може да спасе. ³² Христос цар Израиљев - нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо. Вређаху га они што су били с њим распети. ³³ И када наста шести час, би тама по целој земљи до часа деветога. ³⁴ А у девети час повика Исус веома гласно: »Елои, Елои, лама савахтани«? то јест преведено: Боже мој, Боже мој, зашто ме остави? ³⁵ Чувши то неки од оних што тамо стајаху рекоше: гле, зове Илију. ³⁶ А један отрча и натопи сунђер оцтом, па натаче на трску те га појаше говорећи: пустите, да видимо хоће ли доћи Илија да га скине. ³⁷ А Исус повика веома гласно и издахну. ³⁸ И завеса у храму расцепи се на двоје одозго до доле. ³⁹ А кад виде капетан, који је стајао према њему, да тако издахну, рече: овај човек заиста беше Божији син. ⁴⁰ А посматраху из далека и жене, међу којима беше Марија Магдалина, Марија мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома, 41 које иђаху за њим када беше у Галилеји и служаху му, и многе друге које су с њим дошле у Јерусалим.

Исусова сахрана

⁴² И када већ би вече, пошто беше петак, то јест дан пре суботе, ⁴³ дође Јосиф из Ариматеје, угледни саветник који и сам чекаше царство Божије, усуди се те уђе Пилату и затражи Исусово тело. ⁴⁴ А Пилат се зачуди да је већ умро, и позвавши капетана запита га да ли је одавно умро; ⁴⁵ а кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу. ⁴⁶ Он купи платно, скину га, уви у платно и положи га у гроб који је био усечен у стени, те навали камен на врата од гроба. ⁴⁷ А Марија Магдалина и Марија Јосијина посматраху где је положен.

Глава 16

Исусово васкрсење

¹ И пошто прође субота, Марија Магдалина, Марија мајка Јаковљева и Салома купише мирисе да дођу и да га помажу. ² И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб, када је сунце изишло. ³ И говораху међу собом: ко ће нам одвалити камен са врата гроба? ⁴ Погледавши пак видеше да је камен одваљен; беше, наиме, врло велик. ⁵ А кад уђоше у гроб, видеше младића обучена у дугу белу хаљину како седи с десне стране и запрепастише се. ⁶ Но он им рече: не плашите се. Тражите распетога Исуса Назарећанина; васкрсао је, нема га овде; ево место где га положише. ⁷ Него идите, кажите његовим ученицима и Петру да он иде пред вама у Галилеју; онде ћете га видети, као што вам рече. ⁸ И изишавши побегоше од гроба. Јер их трепет и страх обузео; и никоме ништа не рекоше; јер се бојаху.

Исусова јављања

⁹ А када је васкрсао рано у први дан недеље, јави се прво Марији Магдалини, из које беше изагнао седам демона. ¹⁰ Она оде и јави онима што су били с њим - који туговаху и плакаху. ¹¹ А они чувши да је жив и да га је она видела - не повероваше. ¹² После тога јави се у другом обличју двојици од њих на путу - кад су ишли у село. ¹³ И они одоше те јавише осталима; ни њима не повероваше.

Апостолска мисија
Вазнесење

¹⁴ Касније се јави Једанаесторици, кад су били за трпезом, и укори их због њиховог неверовања и тврдоће срца, што не повероваше онима који су га видели васкрслог из мртвих. ¹⁵ И рече им: идите у сав свет и објавите еванђеље сваком створењу. ¹⁶ Ко поверује и крсти се - биће спасен, а ко не поверује - биће осуђен. ¹⁷ А ови знаци ће пратити оне који поверују: у моје име изгониће демоне, говориће новим језицима, ¹⁸ змије ће подизати, ако и попију што смртоносно - неће им нашкодити. Стављаће руке на болеснике и осећаће се добро. ¹⁹ А Господ Исус, пошто им ово изговори, би узет на небо и седе с десне стране Бога. ²⁰ Они пак изишавши објавише свуда, а Господ је потпомагао и потврђивао реч знацима који су је пратили.