превод Емилијан Чарнић

Еванђеље по Луки

НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992

Еванђеље по Луки

Глава 1

Увод и посвета Теофилу

¹ Пошто су многи предузели да опишу догађаје који су се испунили међу нама, ² - онако како нам предаше они који су од почетка били очевици и служитељи речи, - ³ наумих и ја - пошто сам све тачно испитао од почетка - да ти напишем по реду, угледни Теофиле, ⁴ да увидиш истинитост онога о чему си поучен.

Наговештај рођења Јована Крститеља

⁵ У време јудејског краља Ирода беше један свештеник по имену Захарија, од Авијине чреде, и његова жена од Аронових кћери по имену Јелисавета. ⁶ Обоје беху праведни пред Богом живећи без мане по свим заповестима и наредбама Господњим. ⁷ Дете нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје зађоше у године.

⁸ Када је он као свештеник служио пред Богом по реду своје чреде, ⁹ по обичају свештенства паде на њега коцка да уђе у храм Господњи и окади, ¹⁰ а за време кађења све мноштво народа молило се напољу. ¹¹ Тада му се појави анђео Господњи стојећи с десне стране кадионог жртвеника. ¹² Видевши га Захарија се узнемири и страх га спопаде. ¹³ Али му анђео рече: не плаши се, Захарија, јер је услишана твоја молитва и твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти треба да му наденеш име Јован. ¹⁴ Радоваћеш се и веселићеш се, и многи ће се обрадовати његовом рођењу. ¹⁵ Јер ће бити велик пред Господом, неће пити ни вина ни жестока пића, а Духа Светога напуниће се још у утроби своје мајке, ¹⁶ те ће обратити многе Израиљеве синове њиховом Господу Богу. ¹⁷ Он ће ићи пред њим у Илијином духу и сили, да обрати срца отаца према деци и непокорне на праведничку разборитост, да припреми Господу уређен народ. ¹⁸ Захарија пак рече анђелу: по чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар а и жена ми је зашла у године. ¹⁹ Одговори анђео и рече му: ја сам Гаврил који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радосну вест; ²⁰ и, ево, онемећеш и нећеш моћи да проговориш до онога дана када ће се ово догодити, зато што ниси поверовао мојим речима које ће се испунити у своје време. ²¹ А народ је ишчекивао Захарију и чудио се што се дуго задржао у храму. ²² А када је изишао, није могао да им говори, и увидеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знаке главом и оста нем.

²³ И кад се навршише дани његове службе, оде својој кући. ²⁴ А после ових дана заче његова жена Јелисавета и крила се пет месеци говорећи: ²⁵ тако ми је учинио Господ у време када погледа на мене да уклони моју срамоту међу људима.

Наговештај Исусова рођења

²⁶ А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у галилејски град по имену Назарет ²⁷ девојци испрошеној за човека по имену Јосифа из Давидовог дома; девојка се звала Марија. ²⁸ И ушавши к њој анђео рече: радуј се ти што си стекла милост, Господ је с тобом [благословена си међу женама]. ²⁹ Она се уплаши на ову реч и размишљаше какав би то поздрав био. ³⁰ Тада јој анђео рече: не бој се, Марија; јер си нашла милост у Бога. ³¹ И гле, зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. ³² Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо његовог оца Давида, ³³ те ће владати над домом Јаковљевим довека, и његовом царству неће бити краја. ³⁴ А Марија рече анђелу: како ће то бити кад не знам мужа? ³⁵ Анђео пак одговори и рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осениће те; зато ће се то свето дете звати Син Божији. ³⁶ И види, твоја рођака Јелисавета, и она заче сина у својој старости; ово је шести месец њој коју зову нероткињом, ³⁷ јер је свака реч Божија моћна. ³⁸ На то Марија рече: ево служитељке Господње; нека ми буде како си казао. И анђео оде од ње.

Сусрет Марије и Јелисавете

³⁹ У оне дане Марија уста и похита у горски крај у један Јудин град, ⁴⁰ па уђе у Захаријину кућу и поздрави Јелисавету. ⁴¹ Када Јелисавета чу Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби, и напуни се Духа Светога Јелисавета, ⁴² те повика из гласа и рече: благословена си међу женама и благословен је плод утробе твоје. ⁴³ И откуд ми то да мајка мога Господа дође к мени? ⁴⁴ Јер гле, кад глас твога поздрава дође до мојих ушију, заигра дете од радости у мојој утроби. ⁴⁵ И блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој је Господ рекао.

Маријина химна

⁴⁶ Марија пак рече: »Велича душа моја Господа, ⁴⁷ и обрадова се дух мој Богу, моме спаситељу; ⁴⁸ што погледа на понизност своје служитељке. Јер, гле, од сада ће ме сви нараштаји сматрати блаженом; ⁴⁹ што ми велика дела учини Силни, и свето је његово име, ⁵⁰ и милостив је од колена до колена онима који га се боје. ⁵¹ Својом руком учини силу, разби охоле у мислима њихова срца. ⁵² Збаци владаоце са престола и узвиси понизне, ⁵³ гладне насити добрима а богате отпусти празне. ⁵⁴ Прихвати Израиља, свога слугу, да се сети милости, ⁵⁵ као што рече нашим очевима, Аврааму и његовом потомству довека.« ⁵⁶ А Марија оста с њом око три месеца, па се врати својој кући.

Рођење Јована Крститеља

⁵⁷ Јелисавети пак дође време да роди и роди сина. ⁵⁸ И чуше њени суседи и рођаци да јој је Господ указао велику милост, те се радоваху с њом. ⁵⁹ А у осми дан дођоше да обрежу дете, и називаху га Захарија - по имену његовог оца. ⁶⁰ Али његова мајка проговори и рече: не, него ће се звати Јован. ⁶¹ Рекоше јој: нема никога у твојој родбини који се тако зове. ⁶² И намагнуше његовом оцу да каже како би он желео да се дете зове. ⁶³ И заиска плочицу за писање па написа: Јован је његово име. И сви се зачудише. ⁶⁴ А његова уста и језик се одмах отворише па говораше славећи Бога. ⁶⁵ И страх обузе све њихове суседе, те се у свем брдовитом крају Јудеје говорило о свему овоме, ⁶⁶ па сви који су чули примише то у своја срца говорећи: шта ће то бити од овога детета? Јер рука Господња беше с њим.

Захаријина химна и пророштво

⁶⁷ А Захарија, његов отац, напуни се Духа Светога и изговори пророчке речи: ⁶⁸ »Нека је благословен Господ Бог Израиљев што је посетио и искупио свој народ, ⁶⁹ и подигао нам рог спасења у дому свога слуге Давида, ⁷⁰ као што је обрекао од давнине кроз уста својих светих пророка ⁷¹ спасење од наших непријатеља и из руке свих који нас мрзе, ⁷² да учини милост нашим очевима и да се сети свога светог савеза, ⁷³ заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму, да ће нам дати ⁷⁴ да му служимо без страха избављени од непријатељске руке ⁷⁵ у светости и праведности пред њим у све наше дане. ⁷⁶ А ти, дете, зваћеш се пророк Свевишњега; јер ћеш ићи пред Господом да припремиш његове путеве, ⁷⁷ да научиш његов народ да је спасење у опроштењу њихових грехова, ⁷⁸ милосрдним срцем нашег Бога, којим ће нас посетити светлост са висине, ⁷⁹ да засветли онима што седе у мраку и сенци смрти, да упути наше ноге на пут мира«.

⁸⁰ А дете је расло и јачало духом, и било је у усамљености до дана његовог иступања пред Израиљ.

Глава 2

Исусово рођење

¹ У оно време пак изиђе заповест од цара Августа да се попише сав свет. ² Ово је био први попис када је Квириније управљао Сиријом. ³ И сви су ишли да се попишу - свако у свој град. ⁴ Тако и Јосиф оде из Галилеје из града Назарета горе у Јудеју у Давидов град који се зове Витлејем, зато што је био из Давидове куће и породице, ⁵ да се упише са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна. ⁶ А кад су били онде, дође време да она роди, ⁷ и роди свога; сина првенца, те га пови у пелене и метну у јасле, јер за њих није било места у гостионици.

⁸ А у истом том крају пастири су ноћивали под ведрим небом стражарећи код свога стада. ⁹ И анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја, те се уплашише врло. ¹⁰ Анђео им пак рече: не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу, ¹¹ зато што вам се данас родио Спаситељ у Давидовом граду, који је Христос Господ. ¹² И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено у пелене где лежи у јаслама. ¹³ И одједном се са анђелом створи мноштво небеске војске хвалећи Бога и говорећи: ¹⁴ слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божјој вољи.

¹⁵ А кад анђели одоше од њих на небо, пастири говораху један другом: хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио. ¹⁶ И журећи дођоше па нађоше Марију и Јосифа, и дете где лежи у јаслама. ¹⁷ А кад видеше, објавише што им је речено за ово дете. ¹⁸ И сви који су чули, задивише се ономе што су им пастири рекли. ¹⁹ А Марија је памтила све ове речи и размишљала о њима у свом срцу. ²⁰ И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели онако како им је било речено.

²¹ И кад се навршише осам дана за његово обрезање, наденуше му име Исус, како га назва анђео пре но што га је мајка зачела.

Исуса доносе у храм

²² И кад се навршише дани њихова очишћења - по Мојсијевом закону, однеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа, ²³ као што је написано у закону Господњем: »Све мушко - што се прво рађа - нека се посвети Господу«, ²⁴ и да принесу жртву како је речено у закону Господњем: »Пар грлица или два голупчета«.

²⁵ И гле, у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон, и то човек праведан и побожан који је очекивао Израиљеву утеху, и Дух Свети беше на њему. ²⁶ Њему је Дух Свети прорекао да неће видети смрти пре но што види Помазаника Господњег. ²⁷ И надахнут Духом дође у храм. И кад су родитељи уносили дете Исуса да поступе с њим по законском обичају, ²⁸ узе га на своје руке, благослови Господа и рече: ²⁹ сад отпушташ с миром свога служитеља, Господе, по речи својој; ³⁰ јер су моје очи виделе спасење твоје, ³¹ које си припремио пред свим народима, ³² светлост за просвећење многобожаца и славу свога народа, Израиља. ³³ И његов отац и мајка чудили су се ономе што се говорило за њега. ³⁴ И благослови их Симеон, па рече његовој мајци Марији: види, овај је одређен да обори и подигне многе у Израиљу и за знак коме ће се противити - ³⁵ а теби самој мач ће пробости душу - да се открију мисли многих срца.

³⁶ Била је и пророчица Ана, Фануилова кћи из племена Асирова; она беше врло стара, од свога девојаштва живела је с мужем седам година, ³⁷ а као удовица до осамдесет и четири године, није напуштала храм служећи Богу постом и молитвом ноћу и дању. ³⁸ И у исти час она дође и слављаше Бога, и говораше о њему свима који су чекали избављење Јерусалима.

³⁹ И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у свој град Назарет. ⁴⁰ А дете је расло и јачало пунећи се мудрошћу, и благодат Божја беше на њему.

Исус као дечак у храму

⁴¹ И сваке године о празнику пасхе његови родитељи ишли су у Јерусалим. ⁴² Када му је пак било дванаест година, одоше тамо по празничном обичају, ⁴³ па кад проведоше дане, приликом њиховог повратка дете Исус задржа се у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали; ⁴⁴ него мислећи да је међу сапутницима, одоше дан хода и тражаху га међу рођацима и познаницима, ⁴⁵ па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим тражећи га. ⁴⁶ И после три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, слуша их и пита их. ⁴⁷ А сви који су га слушали дивили су се његовој памети и његовим одговорима. ⁴⁸ И кад га видеше, запрепастише се, те му његова мајка рече: дете, што си нам то учинио? Види, твој отац и ја тражили смо те уцвељени. ⁴⁹ Он им рече: зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да ја треба да будем у дому свога Оца? ⁵⁰ Али они нису разумели реч коју им је рекао. ⁵¹ И сиђе с њима, те дође у Назарет, и био им је послушан. А његова мајка је чувала све ове речи у свом срцу. ⁵² Исус је пак напредовао у мудрости и расту, и милости код Бога и људи.

Глава 3

Проповед Јована Крститеља

¹ А у петнаестој години владе цара Тиверија, када је Понтије Пилат управљао Јудејом, и Ирод четверовласник Галилејом, а његов брат Филип као четверовласник над Итурејом и Трахонитидом, па Лисанија као четверовласник над Авилином, ² када су Ана и Кајафа били првосвештеници, рече Бог Захаријином сину Јовану у пустињи. ³ И он дође у сву јорданску околину проповедајући покајничко крштење за опроштење грехова, ⁴ као што је написано у књизи речи пророка Исаије »Глас онога што виче у пустињи: припремите пут Господњи, поравнајте стазе његове. ⁵ Нека се испуни свака долина и свака гора и брежуљак нека се слегне, и што је криво нека буде право и неравни путеви нека буду глатки. ⁶ И свако ће видети спасење Божије.«

⁷ Народу пак, који је излазио да га он крсти, говорио је: змијски породе, ко вам је указао да избегнете предстојећи гнев? ⁸ Донесите, дакле, родове достојне покајања; и немојте сад говорити у себи: имамо оца Авраама. Јер вам кажем да Бог може од овога камења подићи децу Аврааму. ⁹ Већ и секира лежи код корена дрвећа. Стога се одсеца и баца у ватру свако дрво које не рађа добра рода.

¹⁰ А народ га је питао: шта онда да радимо? ¹¹ Он им одговори и рече: ко има две хаљине нека да ономе који нема, и ко има хране нека чини исто тако. ¹² А дођоше и цариници да се крсте и рекоше му: учитељу, како да поступимо? ¹³ Он им рече: не тражите ништа више од онога што вам је одређено. ¹⁴ А питали су га и војници: шта да чинимо ми? И рече им: не злостављајте никога и не оптужујте лажно, и будите задовољни својом плаћом.

¹⁵ Како је народ ишчекивао и сви размишљаху у својим срцима о Јовану, да није он Христос, ¹⁶ Јован одговори свима: ја вас крштавам водом; али иде јачи од мене, коме ја нисам достојан да одрешим ремена на његовој обући; он ће вас крстити Духом Светим и огњем. ¹⁷ У његовој руци је лопата, да очисти своје гумно и скупи пшеницу у своју житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.

¹⁸ И тако је објављивао радосну вест народу напомињући и много друго шта. ¹⁹ А Ирод четверовласник, кога је он укорео због Иродијаде, жене његовог брата, и за сва зла која је Ирод починио, ²⁰ додаде на све још и ово: затвори Јована у тамницу.

Исусово крштење и родослов

²¹ А кад се сав народ крстио, па се крстио и Исус и молио Богу, отвори се небо, ²² те сиђе Дух Свети на њега у телесном виду као голуб, и чу се глас с неба: ти си мој љубљени Син, ти си по мојој вољи.

²³ А он, Исус, имао је око тридесет година када је почео, и био је - како се мислило - син Јосифов, Илијев, ²⁴ Мататов, Левијев, Мелхијев, Јанејев, Јосифов, ²⁵ Мататијин, Амосов, Наумов, Еслијев, Нангејев, ²⁶ Маатов, Мататијин, Семеинов, Јосихов, Јодин, ²⁷ Јоананов, Рисин, Зоровавелов, Салатиилов, Ниријев, ²⁸ Мелхијев, Адијев, Косамов, Елмадамов, Иров, ²⁹ Исусов, Елиезеров, Јоримов, Мататов, Левијев, ³⁰ Симеонов, Јудин, Јосифов, Јонамов, Елиакимов, ³¹ Мелејин, Менин, Мататин, Натанов, Давидов, ³² Јесејев, Јовидов, Воозов, Салин, Наасонов, ³³ Аминадавов, Админов, Арнијев, Есромов, Фаресов, Јудин, ³⁴ Јаковљев, Исааков, Авраамов, Тарин, Нахоров, ³⁵ Серухов, Рагавов, Фадеков, Еверов, Салин, ³⁶ Каинамов, Арфаксадов, Симов, Нојев, Ламехов, ³⁷ Матусалин, Енохов, Јаретов, Маладеилов, Каинамов, ³⁸ Еносов, Ситов, Адамов, Божји.

Глава 4

Исусово кушање

¹ А Исус се пун Духа Светога врати с Јордана, и водио га је Дух по пустињи, ² где га је ђаво кушао четрдесет дана. И тих дана није јео ништа, па кад се они навршише, огладне. ³ Тада му рече ђаво: ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб. ⁴ Исус му пак одговори: написано је да човек неће живети о самом хлебу. ⁵ И одведе га горе, те му у трен ока показа сва светска царства. ⁶ И рече му ђаво: теби ћу дати сву ову власт и славу њихову, јер је мени предана и ја је дајем коме хоћу. ⁷ Ако се, дакле, поклониш преда мном, све ће бити твоје. ⁸ Исус пак одговори и рече му: написано је: »Клањај се Господу Богу своме и њему једином служи«. ⁹ И одведе га у Јерусалим, те га постави на врх храма и рече му: ако си Син Божији, баци се одавде доле; ¹⁰ јер је написано: »Заповедиће својим анђелима за тебе да те сачувају«, ¹¹ и: »Носиће те на рукама, да не запнеш својом ногом о камен«. ¹² Исус пак одговори и рече му: казано је: »Не искушавај Господа Бога свога«. ¹³ И свршивши свако кушање одступи ђаво од њега за неко време.

Проповед у Галилеји

¹⁴ И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и глас о њему рашири се по свој околини. ¹⁵ Учио је такође у њиховим синагогама и сви су га хвалили.

¹⁶ И дође у Назарет, где је одрастао, па уђе у суботњи дан у синагогу - по свом обичају, те уста да чита. ¹⁷ И дадоше му књигу пророка Исаије, па је отвори и нађе место где је било написано: ¹⁸ »Дух Господњи је на мени, зато ме је помазао и послао да објавим радосну вест сиромашнима, да јавим заробљенима да ће се пустити и слепима да ће прогледати, да отпустим потлачене, ¹⁹ да најавим пријатну годину Господњу«. ²⁰ И затвори књигу, даде је службенику те седе;а очи свих људи у синагоги беху уперене у њега. ²¹ И поче им говорити: данас смо чули испуњење овога писма. ²² И сви су му одобравали и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста, те говораху: није ли ово Јосифов син? ²³ И рече им: свакако ћете ми рећи ову пословицу: лекару, излечи себе самога. Учини и овде у свом завичају све што смо чули да си учинио у Кафарнауму. ²⁴ Тада рече: заиста вам кажем да ниједан пророк није добро примљен у свом родном крају. ²⁵ Заиста вам кажем, у Илијино време је било много удовица у Израиљу, када небо би затворено три године и шест месеци, па наста велика глад по свој земљи, ²⁶ и ни једној од њих Илија није био послан него само жени удовици у Сарепту Сидонску. ²⁷ И за време пророка Јелисеја било је много губавих у Израиљу, али ниједан од њих не би очишћен сем Немана Сирца. ²⁸ А кад су ово чули, напунише се гнева сви у синагоги, ²⁹ па се дигоше и избацише га из града, те га одведоше до падине брда на ком је њихов град био саграђен - с намером да га баце доле. ³⁰ Али он прође између њих и оде.

Проповед и чуда у Кафарнауму

³¹ И сиђе у галилејски град Кафарнаум. И учио их је суботом. ³² И дивили су се његовој науци, јер је његова беседа била силна. ³³ А у синагоги је био један човек кога је опсео дух нечистог демона, те повика веома гласно: ³⁴ ах, шта имамо ми с тобом Исусе Назарећанине? Дошао си да нас упропастиш? Знам те ко си, светац Божији. ³⁵ Исус му пак запрети говорећи: умукни и изиђи из њега. Тада га демон обори на средину, изиђе из њега и ништа му не нашкоди. ³⁶ И сви су се препали и говорили један другом: каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима - и излазе? ³⁷ И глас о њему рашири се по свим околним местима.

³⁸ Тада оде из синагоге и уђе у Симонову кућу. А Симонову ташту беше ухватила велика грозница, те га замолише за њу. ³⁹ И наднесе се над њом, запрети грозници - и остави је; и одмах уста и служаше их. ⁴⁰ А кад је сунце зашло, сви који су имали болеснике од различитих болести, доведоше их к њему. А он их је излечио ставивши руке на сваког од њих. ⁴¹ Па и демони су излазили из многих вичући и говорећи: ти си Син Божији. А он им је претио и није им дозвољавао да говоре, јер су знали да је он Христос. ⁴² А кад се разданило, изиђе и оде на једно пусто место; а народ га је тражио, те дођоше до њега и држаху га да не оде од њих. ⁴³ Али им он рече: треба да проповедам еванђеље о царству Божијем и у другим градовима, јер сам за то послан. ⁴⁴ И проповедао је по јудејским синагогама.

Глава 5

Позив првих ученика

¹ Када је народ хрлио к њему и слушао реч Божију, а он стајао код Генисаретског језера, ² виде два чамца крај обале; рибари су изишли из њих и испирали мреже. ³ Ушавши у један од тих чамаца, који је био Симонов, замоли га да мало одмакне од копна. Потом седе и учаше народ из чамца. ⁴ А кад преста да говори, рече Симону; навези на дубину и баците своје мреже за лов. ⁵ Симон му одговори и рече: учитељу, сву ноћ смо се трудили и нисмо ухватили ништа; али на твоју реч бацићу мреже. ⁶ И кад то учинише, ухватише мноштво риба; мреже им се чак цепале. ⁷ И намагнуше друговима у другом чамцу да дођу и да им помогну. И дођоше, па напунише оба чамца тако да су тонули. ⁸ Видевши пак Симон Петар, припаде Исусовим коленима и рече: иди од мене, Господе, јер сам грешан човек. ⁹ Запрепашћење, наиме, обузе њега и све који су били с њим због улова, риба што уловише, ¹⁰ а исто тако и Зеведејеве синове Јакова и Јована, који су били Симонови другови. Тада Исус рече Симону: не бој се; одсада ћеш ловити људе. ¹¹ И извукоше чамце на обалу, оставише све и одоше за њим.

Очишћење губавца и исцељење узетог

¹² И када је био у једном граду, гле, човек сав губав видевши Исуса паде ничице и замоли га говорећи: Господе, ако хоћеш можеш да ме очистиш. ¹³ Тада пружи руку, дотаче га и рече: хоћу, буди чист. И одмах губа спаде с њега. ¹⁴ И заповеди му да никоме не каже, него рече иди, покажи се свештенику и принеси жртву за своје очишћење, како је то наложио Мојсије, за сведочанство њима. ¹⁵ Али се глас о њему још више ширио, те се многи народ стицао да га слуша и да се лечи од својих болести. ¹⁶ А он се повлачио у усамљена места и молио се Богу.

¹⁷ И када је једног дана учио, седели су фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима; а он је лечио силом Господњом. ¹⁸ И, гле, људи донеше на постељи човека који је био узет, те гледаху да га унесу и ставе пред њега. ¹⁹ И не нашавши пута да га унесу - због народа - попеше се на кров и спустише га кроз црепове с постељом на средину пред Исуса. ²⁰ И када виде њихову веру, рече: човече, опраштају ти се твоји греси. ²¹ Тада почеше књижевници и фарисеји да размишљају говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може да опрашта грехе сем јединога Бога? ²² Исус је пак схватио њихове мисли, те им у одговору рече: шта премишљате у својим срцима? ²³ Шта је лакше, рећи: опраштају ти се твоји греси, или рећи: устани и ходај? ²⁴ Али да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе, рече узетоме: теби говорим, устани и дигни своју постељу, па иди својој кући. ²⁵ И одмах уста пред њима, подиже постељу на којој је лежао, па оде својој кући славећи Бога. ²⁶ И сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говораху: данас смо видели чудне ствари.

Матејев позив

²⁷ И после тога изиђе, те виде цариника по имену Левија како седи на царинарници. И рече му: хајде за мном. ²⁸ Тада он остави све, уста и пође за њим. ²⁹ И Левије му приреди велику част у својој кући; било је и много цариника и других људи с њима за трпезом. ³⁰ А фарисеји и њихови књижевници су гунђали његовим ученицима говорећи: зашто једете и пијете с цариницима и грешницима? ³¹ Исус пак одговори и рече им: лекар није потребан здравима него болеснима; ³² нисам дошао да позовем праведнике него грешнике на покајање.

³³ А они му рекоше: Јованови ученици често посте и моле се Богу, фарисејски ученици исто тако, а твоји једу и пију. ³⁴ Исус им пак рече: можете ли навести сватове да посте док је младожења с њима? ³⁵ Него ће доћи дани, када младожења буде отет од њих, онда ће постити у те дане. ³⁶ А рече им и причу: нико не дере закрпу од нове хаљине и не ставља на стару хаљину; иначе нову цепа, а старој не пристаје закрпа од нове. ³⁷ И нико не сипа ново вино у старе мехове; иначе ће ново вино продерати мехове, оно ће се просути, а мехови ће пропасти; ³⁸ него ново вино треба сипати у нове мехове. ³⁹ И нико - ко је пио старо - не жели ново; јер каже: старо је добро.

Глава 6

Господар суботе

¹ Догодило се да је једне суботе пролазио кроз усеве, а његови ученици су кидали класје, трли га рукама јели. ² А неки од фарисеја рекоше: зашто радите оно што се не сме чинити суботом? ³ Исус пак одговори и рече им: зар нисте читали ни то што је учинио Давид, када је огладнео он и његово друштво? ⁴ Како је ушао у дом Божји, узео постављене хлебове - које су смели да једу само свештеници - јео и дао својим друговима? ⁵ И рече им: Син човечији је господар и суботе.

⁶ А једне друге суботе је ушао у синагогу и учио; био је онде и један човек чија је десна рука била сува. ⁷ А књижевници и фарисеји су мотрили на њега - хоће ли лечити у суботу - да би нашли оптужбу против њега. ⁸ Он је пак знао њихове мисли, те рече човеку са сувом руком: устани и стани на средину; и уставши стаде. ⁹ А Исус им рече: питам вас, сме ли се суботом добро чинити или зло, спасти живот или упропастити? ¹⁰ И погледа их све наоколо па му рече: пружи своју руку. А он учини тако, те његова рука поста опет здрава. ¹¹ Они се пак избезумише и договараху се међу собом шта би могли да учине Исусу.

Избор Дванаесторице

¹² Тих дана изиђе на гору да се помоли, и проведе ноћ молећи се Богу. ¹³ А када се разданило, позва своје ученике и од њих изабра Дванаесторицу, које и апостолима назва: ¹⁴ Симона кога назва и Петром, и његовог брата Андреју, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, ¹⁵ Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона који се зове Зилот, ¹⁶ Јуду Јаковљева и Јуду Искариотског који поста издајник.

Беседа на гори

¹⁷ И сишавши с њима стаде на једном равном месту, и мноштво његових ученика, и врло много народа из све Јудеје, и из Јерусалима, и приморја тирског и сидонског, ¹⁸ који су дошли да га чују и да се излече од својих болести, и исцељиваху се и они које су мучили нечисти духови. ¹⁹ А сав народ је тражио да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.

²⁰ Тада подиже своје очи на своје ученике и рече:

Блажени сте ви сиромашни, јер је ваше царство Божије.

²¹ Блажени сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити.

Блажени сте ви који сада плачете, јер ћете се Смејати.

²² Блажени сте када вас људи омрзну, и кад вас издвоје и вређају и одбаце ваше име као зло - због Сина човечијег. ²³ Радујте се у тај дан и ликујте, јер гле, велика је ваша награда на небу; њихови очеви су исто тако чинили пророцима.

²⁴ Само тешко вама богаташима, јер сте примили своју утеху.

²⁵ Тешко вама који сте сад сити, јер ћете гладовати.

Тешко вама који се сад смејете, јер ћете туговати и плакати.

²⁶ Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре; њихови очеви су тако чинили лажним пророцима.

²⁷ Него вама - који слушате - велим: љубите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе, ²⁸ благосиљајте оне који вас куну, молите се за оне који вас вређају. ²⁹ Пружи и други образ ономе ко те удари по једном, не ускрати ни кошуље ономе који ти узима огртач. ³⁰ Подај свакоме који иште од тебе, не тражи натраг своје од онога који узима од тебе. ³¹ И како хоћете да људи чине вама, онако чините и ви њима. ³² И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који љубе њих. ³³ И ако чините добро својим добротворима, каква вам је хвала? То исто чине и грешници. ³⁴ И ако зајмите онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? И грешници зајме грешницима - да исто толико приме. ³⁵ Него љубите своје непријатеље, и чините добро, и дајте на зајам не очекујући ништа; и биће ваша награда велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ према незахвалнима и злима, ³⁶ Будите милосрдни као што је и Отац ваш милосрдан. ³⁷ И не судите, па вам се неће судити; и не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено; ³⁸ дајите и даће вам се; добру меру, набијену, стресену, препуну, даће у ваше наручје; јер каквом мером мерите, онаквом ће вам се одмерити.

³⁹ А каза им и причу: може ли слепац да води слепца? Зар неће обојица пасти у јаму? ⁴⁰ Ученик није над учитељем; него и као изучен биће као његов учитељ. ⁴¹ А што гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш греде у свом сопственом оку? ⁴² Како можеш да кажеш свом брату: брате, дај да извадим трун који је у твом оку, а сам не видиш греде у свом оку? Лицемере, извади прво греду из свога ока, па ћеш онда гледати како да извадиш трун који је у оку твога брата. ⁴³ Јер нема добра дрвета које рађа нездрав род, ни нездрава дрвета које рађа добар род. ⁴⁴ Јер се свако дрво познаје по свом плоду. С трња се не беру смокве, нити се грожђе бере с купине. ⁴⁵ Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло; јер његова уста говоре оно чега је срце пуно. ⁴⁶ А што ме зовете: Господе, Господе, а не чините што говорим?

⁴⁷ Показаћу вам на кога личи свако ко долази к мени, те слуша моје речи и извршује их. ⁴⁸ Сличан је човеку који гради кућу, ископа дубоко и постави темељ на стени. А кад дође бујица, навали река на ту кућу, али не може да је покрене, зато што је добро саграђена.

⁴⁹ А ко је чуо, па није извршио, сличан је човеку који је саградио кућу на земљи без темеља, на коју навали река, и одмах се сруши. И би велико рушење те куће.

Глава 7

Исцељење капетановог слуге

¹ Пошто је свршио све своје речи пред народом, уђе у Кафарнаум.

² А слуга једнога капетана - кога је он ценио - беше болестан на умору. ³ Чувши за Исуса посла к њему јудејске старешине молећи га да дође и излечи његовог слугу. ⁴ А кад они дођоше Исусу, мољаху га усрдно говорећи: заслужује да му то учиниш; ⁵ јер воли наш народ и подигао нам је синагогу. ⁶ Исус пође с њима. А кад већ није био далеко од куће, посла капетан пријатеље поручујући му: Господе, не труди се; јер нисам достојан да уђеш под мој кров. ⁷ Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него реци само једну реч па ће бити излечен мој слуга. ⁸ И ја сам, наиме, човек под влашћу, имам под собом војнике, па кажем овоме: иди, и иде, а другоме: дођи, и долази, и своме слузи: учини то, и чини. ⁹ Чувши то Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим, те рече: кажем вам, толику веру нисам нашао ни у Израиљу. ¹⁰ И кад су се изасланици вратили кући, нађоше слугу здрава.

Васкрсење младића у Наину

¹¹ Затим Исус оде у град звани Наин, а с њим су ишли његови ученици и много народа. ¹² А кад се приближио градским вратима, гле, износили су мртваца, јединца сина његове мајке која је била удовица, и с њом је било много света из града. ¹³ А када је Господ виде, сажали се на њу и рече јој: не плачи. ¹⁴ Тада приђе, дотаче мртвачки сандук - носиоци пак стадоше - и рече: младићу, теби говорим, устани. ¹⁵ И мртвац седе, те поче да говори, и даде га његовој мајци. ¹⁶ А страх је обузео све, па су славили Бога говорећи: велики пророк се појавио међу нама, и: Бог је посетио свој народ. ¹⁷ И рашири се овај глас о њему по свој Јудеји и по свој околини.

Посланство Јована Крститеља

¹⁸ Јована обавестише о свему овоме његови ученици. Тада Јован дозва двојицу од својих ученика, ¹⁹ посла их Господу питајући: јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога? ²⁰ Када су пак ови људи дошли к њему, рекоше: Јован Крститељ нас је послао к теби и пита: јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога? ²¹ У тај час је излечио многе људе од болести, мука и злих духова, и многим слепима даровао вид. ²² Њима пак одговори: идите, јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи поново гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, Мртви устају, сиромашнима се проповеда еванђеље; ²³ и блажен је који се не саблазни о мене.

²⁴ А кад су Јованови посланици отишли, поче Исус да говори народу о Јовану: шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју ветар љуља? ²⁵ Него шта сте изишли да видите? Човека обучена у меке хаљине? Гле, који носе сјајне хаљине и живе у раскоши - на краљевским дворовима су. ²⁶ Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка. ²⁷ То је онај за кога је написано: »Гле шаљем свога весника пред лице твоје, који ће припремити твој пут пред тобом«. ²⁸ Кажем вам, међу рођенима од жена нико није већи од Јована; а најмањи у царству Божијем већи је од њега. ²⁹ И сав народ који је чуо, па и цариници признаше праведност Божију, те се крстише Јовановим крштењем. ³⁰ А фарисеји и законици одбацише оно што је Бог хтео да учини с њима, и не примише његово крштење. ³¹ С ким ћу, дакле, упоредити људе овог нараштаја? И на кога личе? ³² Они су као деца која седе на тргу и довикују једни другима: свирали смо вам и нисте играли, кукали смо и нисте плакали. ³³ Дошао је наиме Јован Крститељ, није јео хлеба нити је пио вина, и кажете: демон је у њему. ³⁴ Дошао је Син човечији који једе и пије, па кажете: гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника. ³⁵ И оправдаше мудрост сва деца њезина.

Скрушена грешница

³⁶ Један од фарисеја молио га је да једе с њим; и ушавши у фарисејеву кућу леже за трпезу. ³⁷ И гле, једна жена, која је била грешница у граду, сазна да је он у фарисејевој кући за трпезом, донесе алавастарски суд с миром, ³⁸ те стаде подно код његових ногу плачући, па поче сузама квасити његове ноге, и својом косом отра, и љубљаше његове ноге, и помазиваше их миром. ³⁹ Видевши пак фарисеј који га је позвао, рече у себи: да је он пророк, знао би ко је и каква је жена која га дотиче, да је грешница. ⁴⁰ Исус му пак одговори и рече: Симоне, имам да ти кажем нешто. А он: учитељу, кажи. Рече: ⁴¹ Двојица су били дужни једном зајмодавцу; један је дуговао пет стотина динара, а други педесет. ⁴² Како нису имали да врате, опрости обојици. Који ће га, дакле, од њих више љубити? ⁴³ Симон одговори: мислим онај коме је више поклонио. А он му рече: право си просудио. ⁴⁴ И окрену се жени, те рече Симону: видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, ниси ми дао воде за ноге; а она је сузама облила моје ноге и својом косом отрла. ⁴⁵ Пољубац ми ниси дао; а она, откако сам ушао није престала да ми љуби ноге. ⁴⁶ Ниси ми помазао главу уљем; а она је миром помазала моје ноге. ⁴⁷ Стога ти кажем, опроштени су јој многи греси, јер је имала много љубави; коме се мало прашта, мало љуби. ⁴⁸ А њој рече: опроштени су ти греси. ⁴⁹ Они пак, који беху заједно за трпезом, почеше да говоре у себи: ко је овај што и грехе опрашта? ⁵⁰ А жени рече: вера твоја спасла те је; иди с миром.

Глава 8

¹ После тога ишао је по градовима и селима проповедајући и објављујући еванђеље о царству Божјем. А с њим су били Дванаесторица ² и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изишло седам демона, ³ па Јована жена Иродовог управитеља Хузе, и Сусана, и многе друге које су им служиле својим имањем.

Приче

⁴ Пошто се стекло много народа и, како су му долазили из разних градова, рече им у причи: ⁵ изиђе сејач да сеје своје семе. И кад је сејао, једно семе паде крај пута, те га погазише и птице небеске га позобаше. ⁶ Друго пак паде на камен, изниче и осуши се, јер није имало влаге. ⁷ Треће паде међу трње, и трње израсте с њим те га угуши. ⁸ А четврто паде на добру земљу, те изниче и донесе стоструки род. Говорећи ово повика: ко има уши да слуша - нека слуша.

⁹ А његови ученици су га питали шта значи ова прича. ¹⁰ Он им пак рече: вама је дано да сазнате тајне царства Божијег, а осталима се излажу у причама, да гледајући не виде и слушајући не разумеју. ¹¹ А ова прича значи: семе је реч Божија. ¹² Они крај пута - ти су чули; после долази ђаво и узима реч из њиховог срца, да не поверују и не спасу се. ¹³ Они на камену - ти, чим чују, с радошћу примају реч, али ни они немају корена, неко време верују, али отпадају у време искушења. ¹⁴ Семе које је пало у трње - ти су чули, али их током живота угуше бриге, и богатство, и животна уживања, те не доносе зрела рода. ¹⁵ А оно на доброј земљи - ти су у добром и племенитом срцу чули реч, задржавају је и у стрпљењу доносе род.

¹⁶ Нико - ко је запалио светиљку - не покрива је судом нити је ставља под кревет, него је ставља на свећњак, да виде светлост они који улазе. ¹⁷ Јер нема ничег тајног што неће изићи на јавност, нити чега прикривеног што се неће дознати и изићи на видело. ¹⁸ Пазите, дакле, како слушате; даће се, наиме, оном који има, а ко нема - од њега ће се узети и оно што мисли да има.

Прави Христови рођаци

¹⁹ А мајка и браћа његова дођоше к њему, али нису могли да се састану с њим због народа. ²⁰ И јавише му: твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да те виде. ²¹ Он им пак одговори и рече: ови што слушају и извршују реч Божју - они су моја мајка и моја браћа.

Стишавање буре, бесомучни Гергесинац

²² А једнога дана он уђе у чамац са својим ученицима и рече им: пређимо на другу страну језера; и отпловише. ²³ Али он заспа док су пловили. На језеро се пак спусти олуја, те се чамац пунио водом и беху у опасности. ²⁴ Тада приђоше и пробудише га говорећи: учитељу, учитељу, пропадамо. А он се пробуди, запрети ветру и таласима; и престаше, и језеро би мирно. ²⁵ Њима пак рече: где је ваша вера? А они се уплашени задивише говорећи један другом: та ко је овај што заповеда и ветровима и води - и покоравају му се?

²⁶ И допловише до гергесинског краја, који се налази према Галилеји. ²⁷ А кад је изишао на земљу, срете га неки човек из града, у ком су били демони, те дуго времена није облачио одело и није становао у кући него у гробовима. ²⁸ Видевши пак Исуса повика, паде пред њега и рече веома гласно: шта ја имам с тобом, Исусе Сине Бога свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш. ²⁹ Био је, наиме, заповедио нечистом духу да изиђе из тог човека. Јер га је одавно ухватио, па су га везивали ланцима и оковима, и чували, а он је кидао окове и демон га је гонио у пуста места. ³⁰ Исус га запита: како ти је име? Он пак рече: Легион, јер су многи демони ушли у њега. ³¹ И молили су га да им не заповеди да иду у бездан. ³² А онде на гори пасло је велико крдо свиња; и замолише га демони да им дозволи да уђу у свиње. И допусти им. ³³ А демони изиђоше из човека, те уђоше у свиње, па навали крдо низ стрмен у језеро и удави се. ³⁴ А кад су пастири видели шта се догодило, побегоше и јавише у граду и по селима. ³⁵ Људи пак изиђоше да виде шта се догодило, па дођоше Исусу и нађоше човека из кога су изишли демони, како седи код Исусових ногу, обучен и паметан, и уплашише се. ³⁶ А очевици су им испричали како је бесомучни спасен. ³⁷ И замоли га сав народ гергесинске околине да оде од њих, јер их је обузео велики страх; он пак уђе у чамац и врати се. ³⁸ А човек, из кога су изишли демони, молио га је да остане с њим; али га он отпусти и рече: ³⁹ врати се својој кући и казуј шта ти је Бог учинио. И отиде проповедајући по свем граду шта му је Исус учинио.

Васкрсење Јаирове кћери и исцељење крвоточиве жене

⁴⁰ А кад се Исус враћао, народ га је примио, јер су га сви очекивали. ⁴¹ И гле, дође човек по имену Јаир, који је био старешина синагоге. Он паде пред Исусове ноге и мољаше га да уђе у његову кућу, ⁴² јер је он имао ћерку јединицу од неких дванаест година и она је била на умору. И кад је Исус ишао, народ се тискао око њега. ⁴³ А једна жена која је дванаест година патила од течења крви и која је све своје имање потрошила на лекаре, а ниједан није могао да је излечи, ⁴⁴ приступи састраг те дотаче скут његове хаљине, и одмах преста њено крварење. ⁴⁵ А Исус рече: ко ме је дотакао? Пошто су сви одрицали, Петар рече: учитељу, народ је око тебе и тиска те. ⁴⁶ Исус пак рече: неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изишла из мене. ⁴⁷ А кад жена виде да није остала незапажена, приђе дрхћући, те паде пред њега и каза пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах била излечена. ⁴⁸ Он јој пак рече: кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром.

⁴⁹ Док је он још говорио, дође неко из старешинине куће и рече: умрла ти је кћи, немој више да мучиш учитеља. ⁵⁰ Исус пак чу и рече му: не бој се само веруј - и биће спасена. ⁵¹ А кад је дошао у кућу, није дозволио ником да уђе с њим, осим Петру, Јовану и Јакову, и девојчином оцу и мајци. ⁵² Сви су плакали и јаукали за њом. Он пак рече: не плачите; јер није умрла, него спава. ⁵³ И исмеваху га знајући да је умрла. ⁵⁴ А он ухвати њену руку и повика: девојко устани. ⁵⁵ И поврати се њен дух, те одмах уста, и он заповеди да јој даду да једе. ⁵⁶ Њени родитељи се запрепастише, а он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.

Глава 9

Апостолска мисија, Иродова стрепња

¹ А Дванаесторицу сазва и даде им моћ и власт над свима демонима и да лече болести. ² И посла их да проповедају царство Божије и да лече болеснике. ³ И рече им: ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба, ни новца, нити треба да имате две хаљине. ⁴ Ако пак уђете у коју кућу, онде остајте и оданде излазите. ⁵ И који год вас не приме, - изиђите из овога града, отресите прашину са својих ногу - за сведочанство против њих. ⁶ Тада су отишли и ишли по селима проповедајући еванђеље и лечећи свуда.

⁷ А Ирод четверовласник је чуо све шта се догађа и био је у великој неприлици, јер су неки говорили да је Јован васкрсао из мртвих; ⁸ а други - да се појавио Илија, трећи пак - да је устао неки од старих пророка. ⁹ Ирод рече: Јовану сам ја одсекао главу; али ко је овај о коме слушам такве ствари? И тражио је да га види.

Исус храни народ

¹⁰ А кад су се апостоли вратили, испричаше му све шта су учинили. И узе их са собом, па се повуче у самоћу према граду званом Витсаида. ¹¹ Али је народ то сазнао и пошао за њим. И он их прими и говораше им о царству Божијем, и исцељивао је оне којима је лечење било потребно. ¹² А дан поче нагињати; Дванаесторица тада приступише и рекоше му: отпусти народ, нека иду у околна села и засеоке да нађу свратиште и храну, јер смо овде у пустом крају. ¹³ Он им пак рече: па дајте им ви да једу. Али они рекоше: немамо више од пет хлебова и две рибе; можда да ми идемо и купимо храну за сав овај народ. ¹⁴ А било је око пет хиљада људи. И рече својим ученицима: посадите их у групе по педесет. ¹⁵ И поступише тако, те посадише све. ¹⁶ Он пак узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше их ученицима да изнесу пред народ. ¹⁷ И једоше сви и наситише се, те подигоше дванаест котарица преосталог комађа.

Петрово исповедање
Исус предсказује своју смрт и васкрсење

¹⁸ И кад се једном сам молио Богу, а ученици били с њим, упита их: шта каже народ, ко сам ја? ¹⁹ Они пак одговорише: једни кажу - Јован Крститељ, други - Илија, а трећи - да је васкрсао неки од старих пророка. ²⁰ Тада им рече: а шта ви кажете, ко сам ја? На то Петар одговори: Христос Божији. ²¹ А он им запрети и заповеди да то никоме не казују, ²² додајући да Син човечији треба много да препати, да буде одбачен од старешина и првосвештеника и књижевника, да буде убијен и да васкрсне трећи дан.

²³ И свима је говорио: ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе и узме свој крст сваки дан, па нека иде за мном. ²⁴ Јер ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га; а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће га спасти. ²⁵ Јер какву корист има човек кад задобије сав свет, а самога себе упропасти или оштети? ²⁶ Ко се, наиме, постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечији када дође у својој слави, у слави Оца и светих анђела. ²⁷ А вама уистину кажем: има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царство Божје.

Преображење

²⁸ А око осам дана после ове беседе, узе Петра, Јована и Јакова, па се попе на гору да се помоли. ²⁹ И док се молио, његово лице се измени, а његово одело поста бело и сјајно. ³⁰ И гле, два човека су разговарала с њим; то су били Мојсије и Илија, ³¹ који се показаше у слави и говораху о његовој смрти коју је имао да поднесе у Јерусалиму. ³² Међутим, Петра и његове другове је савладао сан. А кад су се пробудили, видеше његову славу и два човека који су стајали с њим. ³³ И кад су се они одвајали од њега, Петар рече Исусу: учитељу, добро је да смо овде, да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији, - не знајући шта говори. ³⁴ И док је он то говорио, дође облак и заклони их; и уплашише се кад уђоше у облак. ³⁵ А из облака дође глас који је говорио: ово је мој изабрани Син, њега слушајте. ³⁶ И кад је глас одјекнуо, Исус се нађе сам. Они су пак оћутали и тих дана нису јављали никоме ништа од онога што су видели.

Исцељење падавичара

³⁷ А кад су следећег дана сишли са горе, многи народ му изиђе у сусрет. ³⁸ И гле, један човек из народа повика: учитељу, молим те погледај на мога сина, јер ми је јединац. ³⁹ Види, хвата га дух те изненада виче, и растрже га тако да баца пену, и сатирући га једва одлази од њега. ⁴⁰ И замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли. ⁴¹ Исус пак одговори и рече: о неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама и докле ћу вас подносити? Доведи свога сина овамо. ⁴² И док му је прилазио, обори га демон и растрза. Али Исус запрети нечистом духу, те излечи дечака и даде га његовом оцу.

Исус поново предсказује своју смрт
Поука апостола
Захтеви апостолства

⁴³ И сви су се дивили Божјој величини. А док су се сви чудили свему што је чинио, он рече својим ученицима: ⁴⁴ ставите ове речи у своје уши; јер ће Син човечији бити предан у људске руке. ⁴⁵ Али они нису разумели ове речи, и била је скривена од њих да нису могли да је схвате, а бојали су се да га запитају за ову реч.

⁴⁶ И почеше размишљати у себи ко би био највећи међу њима. ⁴⁷ А Исус знајући помисао њихових срца узе једно дете, стави га крај себе ⁴⁸ и рече им: ко прими ово дете у моје име - мене прима; а ко мене прими - прима онога који је мене послао; јер ко је најмањи међу свима вама - тај је највећи. ⁴⁹ На то проговори Јован и рече: учитељу, видели смо једнога који у твоје име изгони демоне, и ми смо му бранили, зато што не иде с нама. ⁵⁰ Исус му пак рече: не браните, јер ко није против вас - за вас је.

⁵¹ А кад је дошло време да се вазнесе на небо, одлучи да иде у Јерусалим, ⁵² те посла гласнике пред собом. Они одоше и уђоше у једно самарјанско село да му припреме. ⁵³ Али га нису примили, зато што се упутио Јерусалиму. ⁵⁴ Када су то видели ученици Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да кажемо да сиђе огањ с неба и да их уништи? ⁵⁵ А он се окрену и укори их [рекавши: не знате каквог сте духа; Син човечији није дошао да уништи људске животе, него да их спасе.] ⁵⁶ И одоше у друго село.

⁵⁷ И док су ишли путем, неко му рече: ићи ћу с тобом куд год ти пођеш. ⁵⁸ Исус му пак рече: лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечији нема где да наслони главу. ⁵⁹ А једном другом рече: хајде за мном. Али он рече: Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свога оца. ⁶⁰ Рече му: остави мртве нека сахрањују своје мртваце, а ти иди и објављуј царство Божије. ⁶¹ А рече и трећи: ја ћу за тобом, Господе; али ми прво дозволи да се опростим са својим домаћима. ⁶² Исус му пак рече: за царство Божије није нико ко стави своју руку на плуг па се осврће натраг.

Глава 10

Мисија седамдесетдвојице ученика

¹ После тога Господ наименова других седамдесет и два, па их посла по двојицу пред собом у сваки град и свако место куда је сам намеравао да дође. ² И рече им: жетва је велика, а радника је мало; молите стога господара жетве да пошаље раднике на своју жетву. ³ Идите, ето, шаљем вас као јагањце међу вукове. ⁴ Не носите новчаника, ни торбе, ни обуће; и не поздрављајте никога на путу. ⁵ А кад уђете у коју кућу, прво реците: мир овој кући. ⁶ И ако тамо буде син мира, ваш мир ће остати на њој; а ако не, вратиће се к вама. ⁷ У тој кући остајте, једите и пијте што имају; радник је наиме достојан своје плате. Немојте прелазити из куће у кућу, ⁸ и ако уђете у који град - па вас приме - једите што је изнесено пред вас. ⁹ Лечите болеснике у њему и говорите им: дошло је до вас царство Божије. ¹⁰ Ако пак уђете у који град - па вас не приме - изиђите на његове улице и реците: ¹¹ отресамо вам из вашега града и прах који је прионуо за наше ноге. Али то знајте да се приближило царство Божије. ¹² Кажем вам да ће у онај дан Содому бити лакше него том граду.

¹³ Тешко теби Хоразине, тешко теби Витсаидо, јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, одавно би се покајали седећи у врећи и пепелу. ¹⁴ Али Тиру и Сидону ће бити лакше на суду него вама. ¹⁵ И ти Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? Бићеш срушен до ада. ¹⁶ Ко вас слуша - мене слуша, и ко вас одбацује - мене одбацује; ко пак одбацује мене - одбацује онога који је мене послао.

¹⁷ А оних седамдесет и два вратише се с радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у твоје име. ¹⁸ А он им рече: гледао сам сатану како је пао с неба као муња. ¹⁹ Ето, дао сам вам власт да стајете на змије и скорпије, и на сваку непријатељску силу - и ништа вам неће наудити. ²⁰ Али немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небесима.

²¹ У тај час обрадова се у Духу Светоме и рече: хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си сакрио ово од мудрих и паметних, а открио си безазленима. Да Оче, зато што се теби тако свидело. ²² Мој Отац ми је све предао. И нико - сем Оца - не зна ко је Син, и ко је Отац - зна само Син и онај коме Син хоће да открије. ²³ Тада се обрати посебно ученицима и рече: блажене су очи које гледају што ви гледате. ²⁴ Јер вам кажем да су многи пророци и краљеви желели да виде оно што ви гледате, и нису видели, те да чују оно што ви слушате, па нису чули.

Милостиви Самарјанин

²⁵ И гле, један учитељ закона уста да га куша и рече: учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни? ²⁶ А он му рече: шта је написано у закону? Како читаш? ²⁷ А он одговори и рече: »Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мишљу својом«, и »Љуби ближњега свога као самог себе«. ²⁸ Рече му: право си одговорио; чини то па ћеш живети. ²⁹ Он пак желећи да се оправда, рече Исусу: а ко је мој ближњи? ³⁰ Исус прихвати и рече: један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који га свукоше, избише, оставише га напољу полумртва и одоше. ³¹ А случајно је тим путем силазио један свештеник, виде га и прође. ³² Исто тако и један левит дође на то место, па кад виде прође. ³³ А неки Самарјанин путујући дође до њега и кад виде сажали се, ³⁴ приђе, прели његове ране уљем и вином те их преви, па га посади на своје живинче, одведе га у гостионицу и постара се за њега. ³⁵ Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару и рече: побрини се за њега, и ако потрошиш што више, платићу ти приликом свога повратка. ³⁶ Шта мислиш који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке? ³⁷ А он рече: онај који му је учинио милосрђе. Исус му пак рече: иди па чини и ти тако.

Марта и Марија

³⁸ А кад су путовали, уђе у једно село; нека жена по имену Марта прими га у своју кућу. ³⁹ Она је имала сестру по имену Марију, која је села крај ногу Господа и слушала његову беседу. ⁴⁰ А Марта се много трудила да га што боље послужи. Она приђе и рече: Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. ⁴¹ А Господ јој одговори и рече: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш се за много, ⁴² а једно је потребно. Марија је, наиме, изабрала добри део који јој се неће одузети.

Глава 11

Поука о молитви

¹ А кад се молио на једном месту - и престао - рече му један од његових ученика: Господе, научи нас да се молимо Богу, као што је и Јован поучио своје ученике. ² А он им рече: када се молите говорите: Оче, нека се свети име твоје; нека дође царство твоје; ³ хлеб наш насушни дај нам сваки дан; ⁴ и опрости нам наше грехе, јер и ми опраштамо свако свом дужнику; и не уведи нас у искушење.

⁵ Рече им још: ако ко од вас има пријатеља, па му оде у поноћ и каже му: пријатељу, позајми ми три хлеба, ⁶ јер ми је пријатељ дошао с пута, а ја немам шта да му изнесем, ⁷ а он изнутра одговори: немој да ме узнемираваш, врата су већ затворена и моја деца су са мном у постељи; не могу да устанем и да ти дам. ⁸ Кажем вам, ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му је потребно. ⁹ И ја вам кажем: молите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. ¹⁰ Јер свако ко моли добива, и ко тражи налази, и отвориће се оном који куца. ¹¹ Који је то отац међу вама, који ће своме сину, кад заиште хлеб, дати камен? Или ако затражи рибу, хоће ли му уместо рибе дати змију? ¹² Или ако заиште јаје, хоће ли му дати скорпију? ¹³ Кад, дакле, ви као зли људи умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више Отац небески дати Духа Светога онима који га моле.

Исус и Веелзевул
Јонин знак

¹⁴ И истеривао је једног демона који је био нем. А кад је демон изишао, проговори неми човек и задиви се народ. ¹⁵ Али неки од њих рекоше: он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара. ¹⁶ Други су га пак кушали и тражили од њега знак с неба. ¹⁷ А он је знао њихове мисли и рече им: опустеће свако царство које се разделило против самога себе, и кућа пада на кућу. ¹⁸ И ако се сатана разделио против самога себе, како ће се одржати његово царство? Јер ви кажете да истерујем демоне помоћу Веелзевула. ¹⁹ Ако пак ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу их ваши синови изгоне? Зато ће вам они бити судије. ²⁰ Али ако ја Божијим прстом избацујем демоне, онда је дошло до вас царство Божије. ²¹ Када јаки, наоружани човек чува свој двор, његово имање је у миру; ²² ако пак јачи од њега дође и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је опленио од њега. ²³ Ко није са мном - против мене је, и ко не сабира са мном - расипа. ²⁴ Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја. И када га не нађе, каже: вратићу се у свој дом одакле сам изишао. ²⁵ И кад дође, налази га почишћена и украшена. ²⁶ Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, па уђу и бораве онде, и последње стање тога човека бива горе од првога. ²⁷ А кад је он то говорио, једна жена из народа подиже глас и рече му: блажена је утроба која те је носила и блажене су дојке које си сисао. ²⁸ На то он рече: ипак су више блажени они који слушају Божју реч и држе је.

²⁹ А кад се народ окупљао, поче да говори: овај нараштај је рђав нараштај; тражи знак, али знак му се неће дати - осим знака Јонина. ³⁰ Као што је, наиме, Јона био знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити овом нараштају. ³¹ Краљица југа устаће на суду са људима овог нараштаја и осудиће их; јер је дошла с краја земље да чује Соломонову мудрост, а види овде - нешто више од Соломона. ³² Ниневљани ће устати на суду са овим нараштајем и осудиће га; јер су се покајали на Јонину проповед, а види овде - нешто више од Јоне.

³³ Нико не ставља упаљену светиљку на скривено место нити под мерицу, него на свећњак, да виде светлост они који улазе. ³⁴ Светило тела је твоје око. Ако је твоје око бистро, светло је и све тело твоје; ако је пак рђаво, мрачно је и твоје тело. ³⁵ Стога гледај да светлост - која је у теби - не буде тама. ³⁶ Ако је све твоје тело светло, тако да нема ни једног мрачног дела, оно ће бити све светло као кад те светиљка осветљава својим сијањем.

Претња књижевницима и фарисејима

³⁷ А док је говорио, замоли га један фарисеј да руча код њега; он уђе и леже за трпезу. ³⁸ А фарисеј се зачуди кад виде да се није опрао пре обеда. ³⁹ Господ му пак рече: да, ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни грабежа и злоће. ⁴⁰ Неразборити, зар није онај који је начинио оно што је споља начинио и оно што је унутра? ⁴¹ Него дајте као милостињу оно што је унутра, и гле - све вам је чисто. ⁴² Али тешко вама фарисејима, што дајете десетак од нане и руте и сваког поврћа, а мимоилазите правду и љубав Божију; ово је требало чинити, а оно не остављати. ⁴³ Тешко вама фарисејима, што волите прво место у синагогама и поздраве на трговима. ⁴⁴ Тешко вама, што сте као гробови који се не примећују, па људи који иду по њима то не знају.

⁴⁵ А један од законика му одговори и рече: учитељу, кад то говориш и нас вређаш. ⁴⁶ Он пак рече: тешко и вама законицима, што оптерећујете људе несношљивим бременима, а сами својим прстом не дотичете бремена. ⁴⁷ Тешко вама, што зидате надгробне споменике пророцима, а ваши очеви су их побили. ⁴⁸ Према томе ви сведочите за дела својих отаца и одобравате их, јер су их они побили, а ви зидате. ⁴⁹ Зато је и Божија мудрост рекла: послаћу им пророке и апостоле, и побиће једне од њих, а друге прогонити, ⁵⁰ па да се затражи од овог нараштаја крв свих пророка која је проливена од постанка света, ⁵¹ од Авељеве крви до крви Захарије који је погинуо између жртвеника и храма. Да, кажем вам, тражиће се од овога нараштаја. ⁵² Тешко вама законицима, што сте узели кључ знања; сами нисте ушли, а спречили сте оне који желе да уђу. ⁵³ И кад је отишао оданде, књижевници и фарисеји се јако окомише на њега и испитиваху га о многом чему, ⁵⁴ вребајући га - не би ли уловили што из његових уста.

Глава 12

Слободно исповедање

¹ Пошто се у међувремену окупише хиљаде народа, тако да су газили један другога, поче да говори прво својим ученицима: чувајте се фарисејског квасца, који је лицемерје. ² Али ништа није скривено, што се неће открити, ни тајно, што се неће дознати. ³ Стога ће се чути на светлости оно што сте рекли у тами, и проповедаће се са кровова оно што сте казали на ухо у собама. ⁴ Али вама, својим пријатељима кажем: не бојте се оних што убијају тело и после тога не могу ништа више да учине. ⁵ Него ћу вам указати кога да се бојите: бојте се онога који после убијства има власт да баци у пакао. Да, кажем вам, тога се бојте. ⁶ Зар се пет врабаца не продају за два аса? И ниједан од њих није заборављен пред Богом. ⁷ А вама је и сва коса на глави избројана. Не бојте се; вредите више него многи врапци. ⁸ Него вам кажем: који год призна мене пред људима, тога ће и Син човечији признати пред Божијим анђелима; ⁹ а ко се одрекне мене пред људима, њега ће се одрећи пред Божјим анђелима. ¹⁰ Опростиће се и сваком који каже реч против Сина човечијег, али се неће опростити оном који похули на Духа Светога. ¹¹ А кад вас доведу у синагоге и пред поглаварства и власти, не брините се како ћете или чиме ћете се одбранити или шта ћете рећи; ¹² јер ће вас Дух Свети научити у тај час шта треба да кажете.

Луди богаташ
Брижљивост и поуздање

¹³ Тада му рече неки из народа: учитељу, кажи мом брату да подели са мном наследство. ¹⁴ На то му он рече: човече, ко је мене поставио за судију или делитеља над вама? ¹⁵ Њима пак рече: пазите и чувајте се сваког лакомства, јер у изобиљу ничији живот не почива на његовом имању. ¹⁶ Каза им и причу: њива једног богатог човека је добро понела. ¹⁷ И размишљао је у себи овако: шта да урадим, јер немам где да саберем своју летину? ¹⁸ Тада рече: ово ћу учинити: порушићу своје житнице па ћу саградити веће, и онде ћу сабрати све своје жито и сва своја добра. ¹⁹ И рећи ћу својој души: душо, имаш многа имања смештена за много година; почивај, једи, пиј, уживај. ²⁰ Али Бог му рече: безумниче, ове ноћи тражиће твоју душу од тебе; чије ће бити оно што си припремио? ²¹ Тако пролази ко себи стиче благо, а није богат пред Богом.

²² Својим ученицима пак рече: зато вам кажем: не брините се за живот - шта ћете јести, нити за тело - у шта ћете се обући; ²³ јер је живот претежнији од јела и тело од одела. ²⁴ Погледајте гавране како не сеју нити жању, немају оставе ни житнице, и Бог их храни. Колико више ви вредите од птица? ²⁵ А ко од вас бринући се може да дода један лакат свом животу? ²⁶ Па кад не можете да учините ни нешто најмање, зашто се бринете за остало? ²⁷ Погледајте љиљане како расту, нити се труде нити преду; а ја вам кажем да се ни Соломон у свој својој слави није обукао као један од ових. ²⁸ Ако пак Бог тако одева траву у пољу, која данас постоји а сутра се баца у пећ, колико ће пре вас, маловерни. ²⁹ И ви - не тражите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама; ³⁰ јер све то траже многобошци овога света; а ваш Отац зна да вам је ово потребно. ³¹ Него тражите његово царство, и ово ће вам се додати. ³² Не бој се, мало стадо; јер се свидело вашем Оцу да вам да царство. ³³ Продајте своје имање и дајте га као милостињу. Начините себи торбе које неће овештати, неисцрпно благо на небу, где се лупеж не приближава нити мољац уништава. ³⁴ Јер где је ваше благо, онде ће бити и ваше срце.

Увек спремни и будни

³⁵ Нека ваша бедра буду опасана и светиљке ваше нека горе; ³⁶ а ви будите као људи који чекају свога господара, када се врати са свадбе, да му отворе одмах кад дође и закуца. ³⁷ Блажене су оне слуге које господар - кад дође - нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати и посадиће их за трпезу, па ће приступити и служиће им. ³⁸ И ако дође у другу или трећу стражу, и нађе их тако, благо њима. ³⁹ Али ово знајте: кад би домаћин знао у који час ће лупеж доћи, не би оставио да му поткопа кућу. ⁴⁰ И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у час у који не мислите.

⁴¹ На то Петар рече: Господе, говориш ли ову причу нама или свима? ⁴² А Господ рече: ко је, дакле, тај верни и разборити домоуправитељ кога ће господар поставити над својом чељади да им даје оброк на време? ⁴³ Блажен је онај слуга кога господар - кад дође - нађе да чини тако. ⁴⁴ Заиста, кажем вам да ће га поставити над свим својим имањем. ⁴⁵ Ако пак онај слуга каже у свом срцу: мој господар неће доћи задуго, па стане тући слуге и слушкиње, те јести и пити и опијати се, ⁴⁶ доћи ће господар онога слуге у дан када не очекује и у час који не зна, па ће га расећи и одредиће му место међу невернима. ⁴⁷ А онај слуга који је знао вољу свога господара, па није спремио или није учинио по његовој вољи, биће много бијен. ⁴⁸ А који није знао, а учинио оно што заслужује батине, биће мало бијен. Од сваког - коме је много дано - тражиће се много, и коме је много поверено - од њега ће се више захтевати.

⁴⁹ Дошао сам да бацим ватру на земљу, и како бих хтео да је већ запаљена. ⁵⁰ Али треба да се крстим крштењем, и како ми је тешко док се не сврши. ⁵¹ Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. ⁵² Јер ће од сад пет њих у једној кући бити раздељени; поделиће се троје против двоје и двоје против троје, ⁵³ отац против сина и син против оца, мајка против кћери и кћи против мајке, свекрва против своје снахе и снаха против свекрве.

⁵⁴ А говорио је и народу: кад видите како се облак диже на западу, одмах кажете: киша долази, и бива тако. ⁵⁵ И кад видите да дува југ, кажете да ће бити врућина и бива. ⁵⁶ Лицемери, знате да процените изглед земље и неба, а како не препознајете ово време? ⁵⁷ А зашто и сами од себе не судите шта је праведно? ⁵⁸ Када пак идеш са својим супарником поглавару, потруди се да га се ослободиш још на путу, да те не одвуче пред судију, а судија те преда судском службенику, и службеник те баци у тамницу. ⁵⁹ Кажем ти, нећеш изићи оданде док не платиш и последњу пару.

Глава 13

Покајање или пропаст

¹ У исто време дођоше неки и јавише му за Галилејце чију је крв Пилат помешао са њиховим жртвама. ² Он одговори и рече им: мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од свих Галилејаца, што су тако пострадали? ³ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. ⁴ Или мислите да су оних осамнаест, на које је пала кула у Силоаму и побила их, били више криви од свих јерусалимских становника? ⁵ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁶ Каза и ову причу: један човек је имао смокву посађену у свом винограду, и дође да тражи род на њој, али не нађе. ⁷ Тада рече виноградару: види, има три године како долазим и тражим род на овој смокви, али не налазим. Посеци је; зашто да још слаби земљу? ⁸ Али му он одговори и рече: господару, остави је још ове године, док окопам око ње и нађубрим, ⁹ па ће можда родити; ако пак не роди, посећи ћеш је у будуће.

Исцељење згрчене жене у суботу
Приче о горушичином зрну и квасцу

¹⁰ А кад је учио у суботу у једној синагоги, ¹¹ гле, онде је била жена која је осамнаест година имала духа, изазивача болести, и била је згрчена те није могла да се сасвим исправи. ¹² Када је Исус виде, дозва је и рече јој: жено, ослобођена си своје болести. ¹³ И стави руке на њу, па се одмах исправи и слављаше Бога. ¹⁴ А старешина синагоге је негодовао што је Исус излечио у суботу, и рече народу: има шест дана у које треба радити; у те дане, дакле, долазите и лечите се, а не у суботњи дан. ¹⁵ На то му Господ одговори и рече: лицемери, зар сваки од вас не одвезује свога вола или магарца од јасала у суботу и не води га да га поји? ¹⁶ А ову Авраамову кћер, коју је сатана свезао - ево, осамнаест година, зар није требало ослободити ове свезе у суботњи дан? ¹⁷ А кад је то рекао, сви његови противници су се постидели, а сав народ се радовао за сва славна дела која је учинио.

¹⁸ Тада рече: на шта личи царство Божије и чиме ћу га упоредити? ¹⁹ Оно је слично горушичином зрну које човек узе и посеја у свом врту, те узрасте и поста велико дрво, па се птице небеске настанише на његовим гранама. ²⁰ И опет рече: чиме ћу упоредити царство Божије? ²¹ Оно је слично квасцу који је жена узела и помешала у три сата брашна, док све није ускисло.

Уска врата
Јадиковка над Јерусалимом

²² И пролазио је кроз градове и села учећи и путујући у Јерусалим. ²³ А неко му рече: Господе је ли мало оних који се спасавају? Он им пак рече: ²⁴ борите се да уђете на уска врата јер ће многи, кажем вам, настојати да уђу, али неће моћи. ²⁵ Кад домаћин устане и затвори врата, а ви почнете напољу стајати и куцати на врата говорећи: Господе, отвори нам, он ће вам одговорити: не знам вас откуда сте. ²⁶ Тада ћете почети да говорите: ми смо јели и пили пред тобом, а ти си учио по нашим улицама. ²⁷ И он ће рећи: кажем вам, не знам откуда сте; одступите од мене сви који чините неправду. ²⁸ Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама, Исаака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе истеране напоље. ²⁹ И доћи ће од истока и запада, од севера и југа, па ће лећи за трпезу у царству Божијем. ³⁰ И гле, има последњих који ће бити први, а има првих који ће бити последњи.

³¹ У тај час приђоше му неки фарисеји говорећи му: иди и удаљи се одавде, јер Ирод хоће да те убије. ³² И рече им: идите и кажите тој лисици: ево истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећи дан ћу свршити. ³³ Али данас, сутра и прекосутра треба да путујем, јер не бива да пророк погине изван Јерусалима.

³⁴ Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем оне који су теби послани, колико пута сам хтео да скупим твоју децу као квочка своје пилиће под крила, али нисте хтели. ³⁵ Ето, оставља вам се ваша кућа пуста. Него вам кажем, нећете ме видети док не дође време да кажете: благословен је који долази у име Господње.

Глава 14

Исцељење болесника од водене болести

¹ Кад је једном у суботу дошао у кућу неког фарисејског старешине да једе, они су мотрили на њега. ² И гле, пред њим је био неки човек који је патио од водене болести. ³ И Исус проговори и рече законицима и фарисејима: сме ли се суботом лечити или не? ⁴ А они су ћутали. И дохвати га, излечи га и отпусти. ⁵ А њима рече: који од вас неће свога сина или вола - кад му падне у бунар - одмах извадити у суботњи дан? ⁶ И нису могли да му одговоре на то.

Прво и последње место

⁷ А гостима каза причу, кад опази како су изабрали прочеља, и рече им: ⁸ кад те неко позове на свадбу, немој да се посадиш у прочеље, да случајно не позове неког ко је угледнији од тебе, ⁹ па да ти не каже - кад дође - онај који је позвао тебе и њега: дај место овоме. И онда ћеш постиђен заузети последње место. ¹⁰ Него кад те позову, иди и посади се на последње место, да ти каже - кад дође онај који те је позвао: пријатељу, помакни се више. Тада ће ти бити част пред свима који су с тобом за трпезом. ¹¹ Јер ће бити понижен сваки који уздиже самога себе, а ко самога себе унижава - биће узвишен. ¹² А и ономе што га је позвао рече: кад приређујеш ручак или вечеру, немој да зовеш своје пријатеље, нити своју браћу, нити своје сроднике, нити богате суседе, да не би и они тебе позвали и узвратили ти. ¹³ Него кад приређујеш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе; ¹⁴ и бићеш блажен што не могу да ти узврате; узвратиће ти се о ускрсу праведних.

Велика гозба

¹⁵ Када је то чуо један од гостију, рече му: блажен је онај који ће јести хлеб у царству Божијем. ¹⁶ На то он рече: један човек је приредио велику вечеру и позвао многе, ¹⁷ а кад је било време за вечеру, посла свога слугу да каже званицама: дођите, јер је већ све готово. ¹⁸ Тада почеше сви одреда да се изговарају. Први му рече: купио сам њиву и морам изићи да је видим. Молим те сматрај да сам се извинио. ¹⁹ И други рече: купио сам пет јармова волова, па идем да их огледам. Молим те, сматрај да сам се извинио. ²⁰ И трећи рече: оженио сам се и зато не могу да дођем. ²¹ А слуга дође и јави то своме господару. Тада се домаћин расрди и рече своме слузи: изиђи брзо на градске улице и сокаке, па доведи овамо сиромахе, кљасте, слепе и хроме. ²² И рече му слуга: господару, учињено је што си наредио, а места још има. ²³ Тада господар рече слузи: изиђи на друмове и до забрана, па их приволи да дођу - да ми се напуни кућа. ²⁴ Кажем вам да неће окусити моје вечере ниједан од оних људи који су били позвани.

Потпуна преданост Исусу Христу

²⁵ А кад је многи народ ишао с њим, обрати им се и рече: ²⁶ ако ко дође к мени, а није му мрзак његов отац, и мајка, и жена, и деца, и браћа, и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. ²⁷ Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик. ²⁸ Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, неће прво сести и прорачунати трошак - да ли има да доврши? ²⁹ Да не би, кад постави темељ а не може да доврши, сви који гледају почели да му се ругају ³⁰ говорећи: овај човек је почео да зида, али није могао да доврши. ³¹ Или који краљ, кад крене да зарати на другог краља, неће ли прво сести и посаветовати се - да ли може са десет хиљада да изиђе у сусрет ономе што иде на њега са двадесет хиљада? ³² Ако не може, послаће посланике док је онај још далеко, и молиће примирје. ³³ Тако, дакле, сваки од вас - који се не одрекне свег свог имања - не може да буде мој ученик.

³⁴ Со је добра; али ако и со обљутави, чиме ће се поправити? ³⁵ Нити је за земљу нити за ђубре; бацају је напоље. Ко има уши да слуша - нека слуша.

Глава 15

Прича о изгубљеној овци

¹ А сви цариници и грешници су се стално приближавали к њему да га слушају. ² Фарисеји пак и књижевници гунђали су говорећи: овај прима грешнике и једе с њима. ³ Тада им каза ову причу: ⁴ ко од вас, кад има сто оваца и изгуби једну од њих, неће оставити деведесет и девет у пустињи - и не иде за изгубљеном док је не нађе? ⁵ И кад је нађе, ставља је на своја рамена радујући се, ⁶ па кад дође кући, сазива пријатеље и суседе и каже им: радујте се са мном, јер сам нашао своју изгубљену овцу. ⁷ Кажем вам: тако ће на небу бити већа радост због једног грешника који се каје, него ли због деведесет и девет праведника којима покајање није потребно.

Прича о изгубљеној драхми

⁸ Или, која жена, кад има десет драхми па једну драхму изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу, и не тражи марљиво док је не нађе? ⁹ И кад је нађе, сазива пријатељице и суседе и каже: радујте се са мном, јер сам нашла драхму коју сам изгубила. ¹⁰ Тако се, кажем вам, радују Божији анђели због једног грешника који се каје.

Прича о блудном сину

¹¹ И рече: један човек је имао два сина. ¹² И млађи од њих рече оцу: оче, дај ми део имања који ми припада. И он им подели имање. ¹³ А после неколико дана млађи син покупи све, оде у далеку земљу, те потроши немилице онде сав свој иметак живећи распусно. ¹⁴ А кад је потрошио све, наста велика глад у оној земљи и он поче да оскудева. ¹⁵ Тако оде и приби се код једног грађанина оне земље, који га посла на своја поља да чува свиње. ¹⁶ И желео је да напуни свој стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао. ¹⁷ А када је дошао к себи рече: колико најамника код мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде пропадам од глади. ¹⁸ Устаћу и отићи ћу свом оцу и рећи ћу му: оче, згрешио сам небу и теби, ¹⁹ нисам више достојан да се зовем твој син; прими ме као једног од својих најамника. ²⁰ И уста, те дође свом оцу. А кад је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби га. ²¹ А син му рече: оче, згрешио сам небу и теби, нисам више достојан да се зовем твој син. ²² Отац пак рече својим слугама: изнесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, и дајте прстен на његову руку и обућу на ноге, ²³ доведите и угојено теле, закољите, да једемо и да се веселимо, ²⁴ јер је овај мој син био мртав и оживео је, био је изгубљен, али је нађен. И почеше да се веселе. ²⁵ А његов старији син је био у пољу. Када је пак долазио и приближио се кући, чу свирку и играње, ²⁶ те дозва једног од слугу и испитиваше шта је то. ²⁷ А он му рече: дошао је твој брат и твој отац је заклао угојено теле, зато што га је здрава дочекао. ²⁸ На то се он расрди и не хтеде ући. А његов отац изиђе и мољаше га. ²⁹ Али он одговори оцу: види, служим ти толико година и никад нисам преступио твоје заповести, па ми никад ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. ³⁰ А кад је дошао овај твој син који је расуо твоје имање с блудницама, заклао си му угојено теле. ³¹ Он му пак рече: дете, ти си увек са мном и све што је моје - твоје је; ³² али је требало да се веселимо и радујемо, зато што је овај твој брат био мртав и оживео је, и изгубљен је био и нађен је.

Глава 16

Прича о сналажљивом управитељу

¹ А говорио је и ученицима: био је један богат човек који је имао управитеља имања, и овога су оптужили код њега да расипа његово имање. ² Тада га дозва и рече му: шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер не можеш више управљати. ³ А управитељ рече у себи: шта да урадим, јер мој господар одузима од мене управу? Копати не могу, стид ме је да просим. ⁴ Знам шта ћу учинити, да би ме примили у своје куће када будем уклоњен са управе. ⁵ И позва дужнике свога господара, сваког појединачно, и рече првом: колико си дужан мом господару? ⁶ А он рече: сто вати уља. Рече му: узми своју обвезницу и одмах седи па напиши педесет. ⁷ Затим рече другом: а ти колико дугујеш? Он рече: сто кора пшенице. Рече му: узми своју обвезницу и напиши осамдесет. ⁸ И похвали господар неправичног управитеља, што је мудро учинио; јер су деца овога света према свом роду мудрија од синова светлости. ⁹ Па и ја вам кажем: начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства, да би вас примили у вечне станове - кад оно нестане. ¹⁰ Ко је веран у најмањем - веран је у великом, а ко је неисправан у најмањем - неисправан је и у великом. ¹¹ Ако, дакле, нисте били верни у неправедном богатству, ко ће вам поверити истинито богатство. ¹² И ако нисте били верни у туђем, ко ће вам дати ваше? ¹³ Ниједан слуга не може да служи два господара; јер, или ће једнога мрзети а другога љубити, или ће једном бити привржен а другога презирати. Не можете да служите Богу и мамону. ¹⁴ А све ово слушали су фарисеји који су били среброљупци, и ругали су му се. ¹⁵ И рече им: ви се представљате праведни пред лудима, али Бог зна ваша срца. Јер што се међу људима сматра као нешто високо, пред Богом је мрзост.

Мојсијев закон и царство небеско

¹⁶ Закон и пророци су били до Јована; од тада се проповеда еванђеље о царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега. ¹⁷ Али је лакше да небо и земља прођу, него да пропадне једна цртица из закона. ¹⁸ Прељубу чини сваки који отпушта своју жену и жени се другом; и ко се жени отпуштеном -чини прељубу.

Богаташ и убоги Лазар

¹⁹ А био је неки богат човек који се облачио у скерлет и скупоцено платно и веселио се сјајно сваки дан. ²⁰ А пред његовим вратима лежао је један сиромах по имену Лазар, пун чирева, ²¹ желећи да се насити оним што је падало са богаташеве трпезе; уз то су и пси долазили и лизали његове ране. ²² А кад умре сиромах, анђели га однеше у Авраамово наручје. Умро је и богаташ и сахранише га. ²³ И кад се мучио у аду, подиже своје очи и виде издалека Авраама и Лазара у његовом наручју. ²⁴ Тада повика: оче Аврааме, смилуј се на мене и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и да ми расхлади језик, јер се мучим у овом пламену. ²⁵ А Авраам рече: синко, сети се да си примио своја добра у свом животу, а Лазар исто тако зла; он се сад овде теши, а ти се мучиш. ²⁶ А преко свега тога постављена је велика провалија између нас и вас, да не могу да пређу они који желе одавде к вама, нити да пређу к нама они оданде. ²⁷ Тада рече: молим те онда, оче, да га пошаљеш у кућу мога оца, ²⁸ јер имам петоро браће; нека их увери - да не би и они дошли на ово место мучења. ²⁹ Али Авраам рече: они имају Мојсија и пророке, нека послушају њих. ³⁰ Он пак рече: не, оче Аврааме, него ако им ко из мртвих дође, покајаће се. ³¹ Рече му: ако не слушају Мојсија и пророке, неће их придобити ни онај ко васкрсне из мртвих.

Глава 17

Опомене и савети

¹ И рече својим ученицима: није могућно да саблазни не дођу, али тешко ономе чијим посредством долазе. ² Боље би му било да се жрвањ обеси о његов врат и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих. ³ Пазите на себе. Ако згреши твој брат, покарај га и опрости му ако се покаје. ⁴ И ако ти седам пута згреши на дан па се седам пута врати к теби и каже: кајем се, опрости му. ⁵ И апостоли рекоше Господу: дометни нам вере. ⁶ Господ пак рече: кад бисте имали вере колико горушичино зрно, рекли бисте овом дуду: ишчупај се с кореном и посади се у море, и послушао би вас.

⁷ Који ће од вас, кад има слугу који оре или чува стадо, па се он врати кући с поља, рећи: дођи одмах и лези за трпезу. ⁸ Зар му неће рећи: спреми ми шта ћу вечерати, запрегни се и служи ми док једем и пијем, па после тога једи и пиј? ⁹ Да ли је захвалан слузи што је учинио оно што је било заповеђено? ¹⁰ Тако и ви говорите кад свршите све што вам је наређено: ми смо некорисне слуге, учинили смо што смо били дужни да учинимо.

Захвалност и незахвалност

¹¹ И када је ишао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје. ¹² И кад је улазио у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, ¹³ те подигоше глас говорећи: Исусе учитељу, смилуј се на нас. ¹⁴ И кад их виде рече им: идите и покажите се свештеницима. И беху очишћени док су још ишли. ¹⁵ А један од њих видевши да је излечен, врати се славећи Бога из гласа, ¹⁶ те паде ничице код његових ногу одавајући му захвалност; а тај је био Самарјанин. ¹⁷ Тада Исус одговори и рече: зар нису десеторица очишћени? Па где су деветорица? ¹⁸ Зар се не нађоше да се врате и захвале Богу, него само овај туђин? ¹⁹ И рече му: устани и иди; спасла те је твоја вера.

Долазак царства Божијег

²⁰ А када су га фарисеји упитали када ће доћи царство Божије, он им је одговорио и рекао: царство Божије неће доћи тако да би се спољни знаци могли опажати, ²¹ нити ће се казати: ево га овде, или онде; јер, гле, царство Божије је међу вама. ²² А ученицима рече: доћи ће дани када ћете зажелети да видите само један дан Сина човечијег, и нећете видети. ²³ И рећи ће вам: ено га онде, ево га овде; не идите онамо и не трчите за њима. ²⁴ Јер као што муња - кад сева - светли од једног краја под небом до другога, тако ће бити Син човечији у свој дан. ²⁵ Али он треба прво много да препати и да буде одбачен од овога нараштаја. ²⁶ И како је било у Нојеве дане, тако ће бити и у дане Сина човечијег: ²⁷ јели су, пили су, женили се и удавали све до дана када је Ноје ушао у ковчег, и дође потоп и уништи их све. ²⁸ Исто тако, као што је било у Лотове дане: јели су, пили су, куповали су, продавали су, садили су, зидали су; ²⁹ а онога дана када је Лот изишао из Содома изли се огањ и сумпор са неба и уништи их све. ³⁰ Исто тако биће у онај дан кад се појави Син човечији. ³¹ Тога дана ко буде на крову, а његово покућанство у кући, нека не силази да га узме. Исто тако ко буде у пољу нека се не враћа натраг. ³² Сетите се Лотове жене. ³³ Ко зажели да одржи свој живот - изгубиће га, а ко га изгуби - одржаће га живим. ³⁴ Кажем вам: те ноћи биће два на једној постељи, један ће бити прихваћен а други ће бити остављен. ³⁵ Две жене ће заједно млети, једна ће бити прихваћена а друга ће бити остављена. ³⁶ [Два ће бити у пољу, један ће бити прихваћен а други ће бити остављен]. ³⁷ Тада проговорише и рекоше му: где, Господе? А он им рече: где је лешина онде ће се и орлови окупити.

Глава 18

Истрајност успева

¹ А каза им причу да би показао како треба свагда да се моле и да не малаксавају. ² Рече: у једном граду био је неки судија који се није бојао Бога и није марио за људе. ³ А у том граду била је једна удовица која је долазила к њему и говорила: одбрани ме од мога противника пред судом. ⁴ Али он неко време није хтео; а после рече у себи: ако се и не бојим Бога нити марим за људе, ⁵ одбранићу ову удовицу, јер ми досађује, да не би најзад дошла и избила ме. ⁶ Даље рече Господ: чујте шта говори неправедни судија. ⁷ А Бог, зар да не одбрани своје изабране који му вапију дању и ноћу, и зар да оклева с њима? ⁸ Кажем вам: одбраниће их брзо. Него кад Син човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?

Фарисеј и цариник

⁹ А ову причу каза некима који су били уверени у себе - да су праведни - и остале људе ниподаштавали. ¹⁰ Два човека одоше у храм да се помоле, један фарисеј а други цариник. ¹¹ Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочинци, или као и овај цариник; ¹² постим два пута у недељи, дајем десетак од свега што стичем. ¹³ А цариник је стајао издалека и није хтео ни очи да подигне према небу, него је ударао своја прса говорећи: Боже, буди милостив мени грешноме. ¹⁴ Кажем вам: овај се вратио кући оправдан, а не онај; јер ће бити понижен свако ко уздиже самога себе, а узвишен ће бити ко самога себе унизује.

Исус благосиља децу
Богаташ и царство Божије

¹⁵ Доносили су му и малу децу да их дотакне. А кад су ученици то видели, забрањивали су им. ¹⁶ Али Исус дозва децу к себи и рече: Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их; јер царство Божије припада таквима. ¹⁷ Заиста вам кажем: ко не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

¹⁸ И запита га један старешина: добри учитељу, шта да учиним па да наследим вечни живот? ¹⁹ А Исус му рече: што ме називаш добрим? Нико није добар осим једнога Бога. ²⁰ Знаш заповести: »Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и мајку«. ²¹ Он пак рече: држао сам све то од своје младости. ²² А кад је Исус то чуо, рече му: недостаје ти још једно: продај све што имаш и раздај сиромасима, па ћеш имати благо на небесима, и хајде, пођи за мном. ²³ А он чувши то постаде врло жалостан, јер је био врло богат. ²⁴ А кад га Исус виде таквог, рече: како имућни људи тешко улазе у царство Божије. ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него да богаташ уђе у царство Божије. ²⁶ А они који су чули рекоше: па ко може да се спасе? ²⁷ Он пак рече: што је код људи немогуће - могућно је код Бога.

²⁸ На то Петар рече: види, ми смо оставили све своје и пошли смо за тобом. ²⁹ А он им рече: заиста вам кажем да нема ниједнога који је ради царства Божијег оставио кућу или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ³⁰ а да не прими много више у ово време и вечни живот у свету који ће доћи.

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење
Исцељење јерихонског слепца

³¹ Тада узе Дванаесторицу и рече им: ево, идемо горе у Јерусалим и свршиће се све што су пророци написали за Сина човечијег. ³² Јер ће га предати многобошцима и наругаће му се, и биће злостављан и испљуван, ³³ па кад га ишибају убиће га и трећи дан ће васкрснути. ³⁴ Али они нису разумели ништа од овога; ова реч је била скривена од њих и нису разумели што је речено.

³⁵ А кад се приближио Јерихону, неки слепац је седео крај пута и просио. ³⁶ А кад је чуо како народ пролази, запита шта је то. ³⁷ И обавестише га да пролази Исус Назарећанин. ³⁸ И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, смилуј се на мене. ³⁹ А они што су ишли напред прекореваху га да ућути. Али је он још више викао: сине Давидов, смилуј се на мене. ⁴⁰ И Исус стаде и заповеди да га доведу к њему. А кад се он приближи, запита га: ⁴¹ шта хоћеш да ти учиним? Он пак рече: Господе, да прогледам. ⁴² Тада му Исус рече: прогледај; спасла те је твоја вера. ⁴³ И одмах прогледа и иђаше за њим славећи Бога. Хвалио је Бога и сав народ који је то видео.

Глава 19

Закеј

¹ И кад је ушао у Јерихон, пролазио је кроз град. ² И гле, ту беше човек звани Закеј, који је био врховни цариник и то богат. ³ И трудио се да види Исуса - ко је, али није могао од народа, јер је био малог раста. ⁴ Тако потрча напред и попе се на дивљу смокву да га види, јер је требало да он прође тим путем. ⁵ И кад је Исус дошао на то место, погледа горе и рече му: Закеју сиђи брзо, јер данас треба да останем у твојој кући. ⁶ И сиђе брзо па га прими радујући се. ⁷ А сви који су видели, почеше гунђати што је грешном човеку дошао у кућу да се одмори. ⁸ Закеј пак стаде и рече Господу: види, Господе, дајем половину свога имања сиромасима, и ако сам од кога што изнудио, враћам четвероструко. ⁹ А Исус му рече; данас је дошло спасење овој кући, јер је и он Авраамов син; ¹⁰ јер је Син човечији дошао да потражи и спасе оно што је пропало.

Прича о десет мина

¹¹ И кад су они ово слушали, настави им причу, зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се царство Божије појавити одмах. ¹² Рече тако: један човек угледна рода оде у далеку земљу да прими за себе краљевство и да се врати. ¹³ Пошто је позвао својих десет слугу, даде им десет мина и рече им: послујте док се не вратим. ¹⁴ Али његови грађани су га мрзели и послаше за њим посланике да кажу: нећемо да овај завлада над нама. ¹⁵ А кад се он вратио - примивши краљевство - рече да му дозову оне слуге којима је дао новац, да види шта је који привредио. ¹⁶ Тако први дође и рече: господару, твоја мина је донела десет мина. ¹⁷ И рече му: добро, добри слуго, што си био веран у нечем сасвим малом, ево ти власт над десет градова. ¹⁸ Дође и други говорећи: твоја мина, господару, донела је пет мина. ¹⁹ Рече и овоме: и ти буди над пет градова. ²⁰ И трећи дође говорећи: господару, ево твоја мина коју сам чувао у убрусу; ²¹ бојао сам се тебе зато што си строг човек, узимаш што ниси оставио и жањеш што ниси посејао. ²² Њему рече: зли слуго, судићу ти по твојим речима. Знао си да сам строг човек, да узимам што нисам оставио и да жањем што нисам посејао; ²³ што онда ниси дао мој новац у банку? И ја бих га по доласку примио с каматом. ²⁴ А онима што су били присутни рече: узмите од њега ту мину и дајте ономе што има десет. ²⁵ Тада му рекоше: господару, он има десет мина. ²⁶ Кажем вам да ће се дати сваком ко има, а од онога који нема, узеће се и оно што има. ²⁷ Него те моје непријатеље, који нису хтели да будем краљ над њима, доведите овамо и посеците их предамном.

Месија улази у Јерусалим
Изгнање трговаца из храма

²⁸ А пошто је ово рекао, пође на пут даље идући горе у Јерусалим. ²⁹ И кад се приближио Витфаги и Витанији код горе која се зове Маслинска, посла двојицу од ученика говорећи: ³⁰ идите у село које је према вама, и кад уђете у њега наћи ћете привезано магаре на које нико од људи никад није сео, па га одвежите и доведите. ³¹ И ако вас ко пита зашто одвезујете, овако реците: Господу је потребно. ³² А послани одоше и нађоше као што им је рекао. ³³ И кад су одвезивали магаре, рекоше им његови господари: што одвезујете магаре? ³⁴ Они пак рекоше: Господу је потребно. ³⁵ И доведоше га Исусу па ставише своје хаљине на магаре и посадише Исуса. ³⁶ А кад је ишао, простираху своје хаљине по путу. ³⁷ И кад се већ приближио месту где се силази са Маслинске горе, све мноштво ученика поче у радости да хвали Бога из гласа за сва чудеса која су видели, ³⁸ говорећи: нека је благословен цар који долази у име Господње. Мир на небу и слава на висини. ³⁹ А неки фарисеји из народа рекоше му: учитељу, забрани својим ученицима. ⁴⁰ И одговори им: кажем вам, ако ови ућуте, камење ће викати.

⁴¹ А кад се приближи, угледа град и заплака над њим говорећи: ⁴² кад би и ти бар у овај дан сазнао шта је за твој мир; али је сад скривено од твојих очију. ⁴³ Јер ће доћи дани на тебе и твоји непријатељи окружиће те опкопом, па ће те опколити и навалиће на тебе са свих страна, ⁴⁴ и сравниће са земљом тебе и твоју децу, те неће оставити у теби камен на камену, зато што ниси упознао време када си похођен.

⁴⁵ И ушавши у храм поче да изгони продавце ⁴⁶ говорећи им: написано је: »Мој дом нека буде дом молитве« а ви сте начинили од њега разбојничку пећину.

⁴⁷ И учио је сваки дан у храму; а првосвештеници, књижевници и народне старешине гледаху да га погубе, ⁴⁸ али нису нашли шта би учинили, јер га је сав; народ одано слушао.

Глава 20

Исусова власт

¹ И кад је једног дана учио народ у храму проповедао еванђеље, приступише му првосвештеници и књижевници са старешинама ² и рекоше му: кажи нам каквом влашћу чиниш то, или ко је тај који ти је дао ту власт? ³ А он им у одговору рече: и ја ћу вам упутити једно питање па ми кажите: ⁴ да ли је Јованово крштење било с неба или од људи? ⁵ А они промишљаху међу собом говорећи: ако кажемо - с неба, рећи ће: зашто му нисте поверовали? ⁶ Ако пак кажемо - од људи, сав народ ће нас побити камењем, јер је уверен да је Јован пророк. ⁷ И одговорише да не знају откуда је. ⁸ И Исус им рече: ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово.

Зли виноградари

⁹ А ову причу поче казивати народу: један човек посади виноград и даде га виноградарима под закуп, те отпутова на дуже време. ¹⁰ А кад је дошло време, посла слугу виноградарима да му даду од виноградског рода. Али виноградари њега избише и послаше празних руку. ¹¹ И опет посла једног другог слугу; али они и тога избише, осрамотише и послаше празних руку. ¹² На то посла и трећега; али они и овога ранише и избацише. ¹³ Онда рече господар винограда: шта да радим? Послаћу свог вољеног сина; можда ће презати од њега. ¹⁴ А кад га виноградари видеше, почеше размишљати међу собом говорећи: ово је наследник; да га убијемо па да наследство буде наше. ¹⁵ Тако га избацише из винограда и убише. Шта ће им, дакле, учинити господар винограда? ¹⁶ Доћи ће и погубиће те виноградаре, па ће виноград дати другима. А кад су они то чули, рекоше: не дао Бог. ¹⁷ Он пак погледа на њих и рече: шта, дакле, значи ова реч Писма: »Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен«? ¹⁸ Разбиће се сваки ко падне на тај камен, а на кога он падне - сатрће га. ¹⁹ Књижевници пак и првосвештеници настојали су тога часа да ставе руке на њега, али се побојаше народа. Схватили су, наиме, да је ову причу на њих уперио.

Плаћање пореза

²⁰ И мотрећи на њега послаше људе, који су били подметнути да се представе као праведни - да би га ухватили у речи - па да га предаду прокураторовој власти и сили. ²¹ И упиташе га говорећи: учитељу, знамо да право говориш и учиш, те не гледаш ко је ко, него у истини учиш путу Божијем. ²² Да ли је нама допуштено да дајемо порез цару, или није? ²³ Он пак приметивши њихово лукавство, рече им: ²⁴ покажите ми динар. Чији лик и натпис носи? Они рекоше: царев. ²⁵ А он им рече: дајте онда цару царево а Богу Божије. ²⁶ И нису могли да га ухвате у речи пред народом, него умукоше зачуђени његовим одговором.

О васкрсењу мртвих

²⁷ Тада приђоше неки од садукеја, који оспоравају васкрсење, и запиташе га говорећи: ²⁸ учитељу, Мојсије нам је написао: »Ако коме умре брат који има жену, а буде без деце, нека његов брат узме жену и нека подигне пород свом брату«. ²⁹ Било је тако седморо браће. Први је узео жену и умро без деце; ³⁰ тада је узе други, ³¹ па трећи, и тако свих седам не оставише деце и помреше. ³² Најзад умре и жена. ³³ О ускрсу, дакле, ова жена коме ће од њих припасти као жена? Јер је она била жена седморици. ³⁴ Тада им рече Исус: деца овога света жене се и удају, ³⁵ а који се удостоје да добију онај свет и ускрс из мртвих нити се жене нити се удају. ³⁶ Они не могу више ни умрети, јер су као анђели, и синови су Божији, пошто су синови васкрсења. ³⁷ А да мртви устају, то је и Мојсије показао на месту о купини, где Господа назива Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим. ³⁸ А Бог није Бог мртвих него живих, јер су њему сви живи. ³⁹ А неки од књижевника одговорише и рекоше: учитељу, добро си рекао. ⁴⁰ И нису се више усуђивали да га ишта питају.

Месија Давидов син и Господ

⁴¹ Тада им рече: како говоре да је Христос Давидов син? ⁴² Наиме, сам Давид каже у књизи псалама: »Господ рече Господу моме: седи мени с десне стране, ⁴³ док положим твоје непријатеље као подножје твојих ногу«. ⁴⁴ Давид га, дакле, назива Господом; како му је онда син?

Опасност од књижевника

⁴⁵ И док је сав народ слушао, рече својим ученицима: ⁴⁶ чувајте се књижевника који радо иду у дугим хаљинама, воле поздраве на трговима, прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама, ⁴⁷ који једу удовичке куће и лажно се моле дуго; ови ће бити већма осуђени.

Глава 21

Удовичин прилог

¹ А кад погледа горе, виде богате људе како стављају своје дарове у ковчег за прилоге. ² А виде и једну сиромашну удовицу како ставља тамо две лепте, ³ и рече: заиста, кажем вам: ова сиромашна удовица ставила је више од свих; ⁴ јер су сви ови приложили дар Богу од свога изобиља, а она је од своје сиротиње ставила све што је имала за живот.

Пророштво о разорењу храма

⁵ И кад су неки говорили о храму, како је украшен лепим камењем и заветним даровима, он рече: ⁶ то што гледате - доћи ће дани када се неће оставити ни камен на камену, који неће бити порушен. ⁷ А они га запиташе говорећи: учитељу, па кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити? ⁸ Он пак рече: пазите да вас не заведу; јер ће многи доћи у моје име говорећи: ја сам, и: време се приближило; не идите за њима. ⁹ Не плашите се кад чујете за ратове и буне; јер прво мора тога да буде, али није одмах крај.

¹⁰ Тада им рече: устаће народ на народ и царство на царство, ¹¹ па ће бити великих земљотреса, глади и куге по различитим местима, страхота и великих знакова на небу. ¹² А пре свега метнуће своје руке на вас и гониће вас, предаваће вас у синагоге и у тамнице, одводиће вас пред краљеве и намеснике због мога имена; ¹³ то ће вам бити прилика да сведочите. ¹⁴ Урежите дубоко у своја срца да се не припремате како ћете се бранити; ¹⁵ јер ћу вам ја дати уста и мудрост, којој неће моћи да се успротиве нити да противрече сви ваши противници. ¹⁶ А предаваће вас и родитељи, и браћа, и рођаци, и пријатељи, и убиће неке од вас, ¹⁷ и сви ће вас мрзети због мога имена. ¹⁸ Али вам неће пропасти ни длака с главе. ¹⁹ Спашћете своје душе својом трпељивошћу.

²⁰ А кад видите да је војска опколила Јерусалим, онда знајте да је близу његово опустошење. ²¹ Тада становници Јудеје нека беже у горе, који буду у граду нека изиђу напоље, а који буду у пољу нека не улазе у град, ²² јер су ово дани освете, да се испуни све што је написано. ²³ Тешко трудним женама и дојиљама у те дане; биће, наиме, велика невоља на земљи и гнев на овом народу, ²⁴ пашће од оштрице мача и одвешће их у ропство по свим народима, а многобошци ће газити Јерусалим док се не испуне времена многобожаца.

Долазак Сина човечијег

²⁵ И биће знакова на сунцу, месецу и звездама, а на земљи страх ће обузети народе, тако да неће имати куд од хуке и морских валова, ²⁶ људи ће издисати од страха и очекивања онога што иде на свет; јер ће небеске силе бити уздрмане. ²⁷ И тада ће угледати Сина човечијег како долази на облаку с великом силом и славом. ²⁸ А кад се ово почне збивати, исправите се и подигните своје главе, јер се приближава ваше избављење.

²⁹ И каза им једну причу: погледајте смокву и сва дрвета; ³⁰ чим приметите да пупе - сами знате да је лето већ близу. ³¹ Тако и ви кад видите да се ово збива, знајте да је царство Божије близу. ³² Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. ³³ Небо и земља проћи ће, али моје речи неће проћи.

³⁴ Али се чувајте да ваша срца не отежају од мамурлука, пијанства и брига за живот, и да вам тај дан не дође изненада ³⁵ као замка; доћи ће наиме на све који станују по свој земљи. ³⁶ Него бдите и молите се Богу у свако доба, да будете кадри да избегнете све ово што ће се збити, и да станете пред Сина човечијег. ³⁷ Дању је учио у храму, а ноћу је излазио и ноћивао на гори која се зове Маслинска. ³⁸ И сав народ је рано ујутро долазио к њему у храм да га слуша.

Глава 22

Јудино издајство

¹ А приближавао се празник бесквасних хлебова који се зове Пасха. ² Првосвештеници и књижевници су тражили начин како да га убију; али су се бојали народа. ³ Тада сатана уђе у Јуду који се звао Искариотски, један из броја Дванаесторице. ⁴ Он оде и договори се са првосвештеницима и заповедницима како ће га њима издати. ⁵ И обрадоваше се па уговорише да му даду новаца. ⁶ И он обећа, и тражио је згодну прилику да га преда њима кад ту не буде народа.

Тајна вечера

⁷ И дође дан бесквасних хлебова када је требало да се коље пасхално јагње. ⁸ Тада посла Петра и Јована рекавши: идите и спремите нам Пасху да једемо. ⁹ А они му рекоше: где хоћеш да спремимо? ¹⁰ Он им пак рече: ето, кад уђете у град, срешће вас један човек који носи крчаг с водом; идите за њим у кућу у коју он уђе, ¹¹ па кажите домаћину: Учитељ ти поручује: где је дворана где ћу јести Пасху са својим ученицима? ¹² И он ће вам показати велику застрту собу на спрату; онде припремите. ¹³ А они одоше и нађоше као што им је рекао, па припремише Пасху.

¹⁴ А кад је дошао час, леже за трпезу и апостоли с њиме. ¹⁵ Тада им рече: врло сам желео да једем ову Пасху са вама пре но што пострадам. ¹⁶ Јер вам кажем: нећу је више јести док се не испуни у царству Божијем. ¹⁷ И узе чашу, захвали Богу и рече: узмите је и разделите међу собом. ¹⁸ Јер вам кажем: од сада нећу више пити од виноградског рода - док не дође царство Божије. ¹⁹ Тада узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде њима говорећи: ово је моје тело које се даје за вас; ово чините за мој спомен. ²⁰ А исто тако и чашу после вечере говорећи: ова чаша је нови савез мојом крвљу која се пролива за вас. ²¹ Него, види, рука мога издајника ја са мном на трпези. ²² Син човечији додуше иде као што је одређено, али тешко оном човеку који посредује у издајству. ²³ Тада почеше питати један другога ко би од њих био тај који намерава да то учини.

²⁴ А наста и препирање међу њима - који се од њих сматра да је највећи. ²⁵ А он им рече: краљеви народа господаре над њима, и који имају власт над њима зову се добротвори. ²⁶ Али ви немојте тако; него највећи међу вама нека буде као најмлађи, и старешина као служитељ. ²⁷ Јер ко је већи, који лежи за трпезом или који служи? Није ли онај што лежи за трпезом? А ја сам међу вама као служитељ. ²⁸ Ви сте ти што су истрајали са мном у мојим искушењима. ²⁹ И ја вам одређујем царство, као што је мени мој отац одредио, ³⁰ да једете и пијете за мојом трпезом у мом царству, и да седите на престолима и да судите дванаест племена Израиљевих.

³¹ Симоне, Симоне, види сатана вас је затражио да вас прорешета као пшеницу. ³² Али ја сам се молио за тебе да твоја вера не престане. И ти, кад се једном обратиш, утврди своју браћу. ³³ А он му рече: Господе, спреман сам да идем с тобом и у тамницу и у смрт. ³⁴ Он пак рече: кажем ти, Петре, неће петао данас запевати док трипут не одрекнеш да ме познајеш. ³⁵ Рече им још: када сам вас послао без новчаника, без торбе и обуће, да ли вам је што недостајало? А они рекоше: ништа. ³⁶ На то им рече: али сада ко има новчаник нека га узме, исто тако и торбу, а који нема нека прода своју хаљину и нека купи мач. ³⁷ Јер вам кажем да ова реч Писма мора да се изврши на мени: »И уврстише га међу злочинце«; свршава се наиме оно што ми је одређено. ³⁸ А они рекоше: Господе, ево овде два мача. Али им он рече: доста је.

Молитва на Маслинској гори

³⁹ И изишавши оде по обичају на Маслинску гору; а за њим пођоше и ученици. ⁴⁰ И кад стиже на то место, рече им: молите се Богу да не дођете у искушење. ⁴¹ А сам се повуче од њих колико се може каменом добацити, те клекну на колена и мољаше се говорећи: ⁴² Оче, ако хоћеш уклони ову чашу од мене; али нека не буде моја воља него твоја. ⁴³ И појави му се анђео с неба и крепио га је. ⁴⁴ И нашавши се у смртном страху, молио се још истрајније. А зној му је био као капи крви, које се сливају на земљу. ⁴⁵ И кад уста од молитве, дође ученицима и нађе их како спавају од жалости, ⁴⁶ па им рече: што спавате? Устаните и молите се Богу да не дођете у искушење.

⁴⁷ Док је он још говорио, ето руље пред којом је ишао један од Дванаесторице, који се звао Јуда, те се приближи Исусу да га пољуби. ⁴⁸ Али му Исус рече: Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијег? ⁴⁹ А кад његово друштво виде шта ће бити, рекоше: Господе, хоћемо ли да бијемо мачем? ⁵⁰ И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. ⁵¹ Исус пак одговори и рече: доста с тим; затим дотаче ухо и излечи га. ⁵² Тада Исус рече првосвештеницима, заповедницима храма и старешинама који су дошли на њега: изишли сте с мачевима и батинама - као на разбојника; ⁵³ кад сам сваког дана био с вама у храму нисте пружили руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.

Петрово одрицање
Исус пред синедрионом

⁵⁴ А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у првосвештеникову кућу; Петар је ишао за њим издалека. ⁵⁵ Када су пак наложили ватру насред дворишта и сели заједно, седео је и Петар међу њима. ⁵⁶ И кад га опази једна служавка како седи код ватре, погледа га и рече: и овај је био с њим. ⁵⁷ Али он одрече говорећи: жено, не познајем га. ⁵⁸ И мало затим опази га још један други те рече: и ти си од њих. А Петар рече: нисам, човече. ⁵⁹ И кад је прошао отприлике један час, потврђивао је један други: заиста је и овај био с њим, јер је Галилејац. ⁶⁰ А Петар рече: човече, не знам шта говориш. И одмах - док је он још говорио - петао запева. ⁶¹ Тада се Господ обазре и погледа на Петра, и сети се Петар Господње речи, како му рече: три пута ћеш ме се одрећи данас пре но што петао запева. ⁶² И изишавши напоље заплака горко.

⁶³ А људи, који су га држали, ругали су му се и ударали су га, ⁶⁴ покрили су га и питали: прореци ко те је ударио? ⁶⁵ Говорили су и многе друге хуле на њега.

⁶⁶ А кад се разданило, окупише се народне старешине, првосвештеници и књижевници, па га одведоше на свој скуп ⁶⁷ говорећи: ако си ти Христос - кажи нам. А он им рече: ако вам кажем - нећете поверовати; ⁶⁸ ако пак запитам - нећете одговорити. ⁶⁹ Од сада ће Син човечији седети с десне стране силе Божије. ⁷⁰ Тада сви рекоше: ти си, дакле, Син Божији? Он им пак рече: ви кажете да сам то ја. ⁷¹ А они рекоше: шта нам је још потребно сведочанство? Сами смо чули из његових уста.

Глава 23

Исус пред Пилатом

¹ И усташе они сви скупа, те га одведоше Пилату. ² Тада почеше да га оптужују говорећи: нашли смо овога како отпађује наш народ и забрањује да се даје порез цару, а за себе говори да је Христос, цар. ³ На то га Пилат упита: јеси ли ти цар јудејски? А он му у одговору рече: ти кажеш. ⁴ Пилат пак рече првосвештеницима и светини: не налазим никакве кривице на овом човеку. ⁵ Али они наваљиваху говорећи: он буни народ учећи по свој Јудеји - почевши од Галилеје па довде.

Исус пред Иродом Антипом

⁶ Чувши Пилат то, упита да ли је тај човек Галилејац, ⁷ и кад дозна да је из Иродова подручја, посла га Ироду који је тих дана такође био у Јерусалиму. ⁸ А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло; јер је одавно желео да га види, зато што је слушао о њему и надао се да ће видети какво чудо од њега. ⁹ И питао га је многим речима, али му он не одговори ништа. ¹⁰ Првосвештеници пак и књижевници су стајали и оптуживали га упорно. ¹¹ Тада га Ирод са својим војницима презре и наруга му се, обуче му белу хаљину, те га посла натраг Пилату. ¹² А Ирод и Пилат се спријатељише тог дана; јер су пре били у непријатељству.

Исусова осуда

¹³ Пилат пак сазва првосвештенике, старешине и народ ¹⁴ па им рече: довели сте ми овога човека као да он отпађује народ, а гле, ја сам пред вама испитао и на овом човеку нисам нашао ниједне кривице за које га оптужујете. ¹⁵ А ни Ирод; јер га је послао натраг нама. И, очигледно, није учинио ништа што заслужује смрт. ¹⁶ Зато хоћу да га ослободим - пошто га казним. ¹⁷ А требало је да им о празнику ослободи једнога сужња. ¹⁸ Али они сви скупа повикаше говорећи: узми овога, а Вараву нам ослободи. ¹⁹ Овај је био бачен у тамницу због некакве буне у граду и због убијства. ²⁰ А Пилат им се опет обрати желећи да ослободи Исуса. ²¹ Али они викаху говорећи: распни га, распни. ²² Тада им по трећи пут рече: па какво је зло он учинио? Нисам нашао на њему ништа што заслужује смрт; стога хоћу да га ослободим - пошто га казним. ²³ Они су међутим наваљивали с великом виком тражећи да он буде распет, и њихова вика је бивала све јача, ²⁴ те Пилат одлучи да се њихов захтев удовољи. ²⁵ Тако ослободи онога кога су тражили, а који је био бачен у тамницу због буне и убијства; Исуса пак предаде њима на вољу.

Распеће

²⁶ И кад су га повели, ухватише неког Симона из Кирине који је долазио из поља, па ставише на њега крст да га носи за Исусом. ²⁷ А за њим је ишло велико мноштво народа и жена које су га сажаљевале и оплакивале. ²⁸ Исус се обазре на њих и рече: кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом. ²⁹ Јер, ето, иду дани када ће говорити: блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише. ³⁰ Тада ће почети да говоре горама: падните на нас, и бреговима: покрите нас; ³¹ јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек бити са сувим? ³² А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим. ³³ Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне а другог с леве стране. ³⁴ А Исус је говорио: Оче, опрости им, јер не знају шта чине. Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине. ³⁵ Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: друге је спасао, нека спасе самога себе, ако је он Христос, изабраник Божији. ³⁶ Подсмехнуше му се и војници, који су прилазили приносећи му оцат ³⁷ и говорећи: спаси самога себе - ако си ти цар јудејски.

³⁸ А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: ово је цар јудејски.

³⁹ А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас. ⁴⁰ А други му одговори прекоревајући га: зар се ни мало не бојиш Бога - будући да си исто тако осуђен? ⁴¹ И, ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; овај међутим није учинио ништа неумесно. ⁴² И рече: Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством. ⁴³ А он му рече: заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају. ⁴⁴ А било је већ око шестога часа, и би тама по свој земљи до часа деветог, ⁴⁵ при чему је сунце изгубило своју светлост; а завеса у храму раздера се напола. ⁴⁶ Тада Исус повика веома гласно и рече: Оче, предајем свој дух у твоје руке. И кад ово рече, издахну. ⁴⁷ А кад капетан виде шта се догодило, стаде славити Бога говорећи: овај човек је заиста био праведан. ⁴⁸ И сва светина, која се окупила да гледа ово, видевши шта се догодило, враћала се кући бијући се у прса. ⁴⁹ А сви његови знанци стајали су издалека, и жене које су дошле за њим из Галилеје - и гледаху ово.

Исусова сахрана

⁵⁰ И гле, човек по имену Јосиф, саветник, честит и праведан човек, ⁵¹ - он није пристао на њихову одлуку и њихово дело, - из Ариматеје, јудејског града, који је очекивао царство Божије, ⁵² приступи Пилату и заиска Исусово тело. ⁵³ И кад га скиде, обави га платном, те га стави у гроб усечен у камену - у коме још нико никада није лежао. ⁵⁴ А био је петак, и субота освиташе. ⁵⁵ За њим су пошле и жене које су дошле са Исусом из Галилеје, па видеше гроб и како је стављено његово тело. ⁵⁶ Затим се вратише и спремише мирисе и миро. У суботу пак осташе у миру - по закону.

Глава 24

Васкрсење

¹ А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб носећи мирисе које су спремиле. ² Али нађоше камен одваљан од гроба, ³ и кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса. ⁴ И док су биле у недоумици због тога, гле, два човека у сјајном оделу стадоше пред њих. ⁵ Пошто су биле уплашене и обориле лице земљи, они им рекоше: што тражите живога међу мртвима? ⁶ Нема га овде, него је васкрсао; сетите се како вам је рекао док је још био у Галилеји, ⁷ наиме, да Син човечији треба да буде предан у руке грешних људи, и да буде распет, и да васкрсне трећи дан. ⁸ Тада се сетише његових речи, ⁹ па се вратише од гроба и јавише све ово Једанаесторици и свима осталима. ¹⁰ То су биле Марија Магдалина и Јована и Марија Јаковљева мајка; и остале жене с њима рекоше ово апостолима. ¹¹ А њима се ове речи учинише као празна шала и нису им веровали. ¹² Петар пак уста и отрча до гроба; нагнувши се виде само завоје, и оде чудећи се у себи ономе што се догодило.

Исус се јавља двојици ученика

¹³ И гле, истога дана двојица од њих су ишли у село које се зове Емаус, сто шездесет стадија удаљено од Јерусалима, ¹⁴ и они су разговарали међу собом о свим овим догађајима. ¹⁵ Док су они расправљали и разговарали, сам Исус се приближи и иђаше с њима. ¹⁶ Али њиховим очима није било дано да га препознају. ¹⁷ И рече им: какви су то разговори што их успут водите међу собом? И застадоше гледајући тужно. ¹⁸ Одговори један, по имену Клеопа, и рече му: јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који није сазнао шта се у њему догодило ових дана? ¹⁹ И рече им: шта? А они му рекоше: оно с Исусом Назарећанином, који је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом, ²⁰ како су га наши првосвештеници и старешине предали на смртну казну и распели га. ²¹ А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израиља. И при свем том данас је трећи дан како се то догодило. ²² Уз то запрепастише нас неке наше жене које су биле рано ујутро на гробу ²³ и како нису нашле његово тело, дођоше и рекоше да су виделе појаву анђела, који су им рекли да је он жив. ²⁴ Неки од наших одоше до гроба и нађоше тако како су жене рекле, али њега нису видели.

²⁵ И рече им он: о, како сте неразумни и спора срца да верујете у све што су пророци казали. ²⁶ Зар није требало да Христос претрпи то и да уђе у своју славу? ²⁷ Тада им разјасни шта је о њему писано у свем Писму - почевши од Мојсија и свих пророка. ²⁸ И приближи се селу у које су ишли, а он се правио као да хоће да иде даље. ²⁹ И салетеше га говорећи: остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ измакао. Тако уђе да остане с њима. ³⁰ И кад је лежао с њима за трпезом, узе хлеб, благослови, изломи и даваше, им. ³¹ Тада им се отворише очи и препознаше га; али њега више није било пред њима. ³² И рекоше један другоме: није ли наше срце горело у нама кад нам је говорио успут и тумачио нам Писма? ³³ И уставши тога часа вратише се у Јерусалим, те нађоше окупљену Једанаесторицу и њихове другове, ³⁴ који су говорили: Господ је стварно васкрсао и јавио се Симону. ³⁵ А они су им причали шта је било на путу и како су га препознали приликом ломљења хлеба.

Исус се јавља апостолима

³⁶ Док су они још то говорили, сам Исус стаде међу њих и рече им: мир вам. ³⁷ А они шћућурени и уплашени, мишљаху да гледају духа. ³⁸ И рече им: што сте тако збуњени и зашто се јављају сумње у вашим срцима? ³⁹ Погледајте моје руке и моје ноге - ја сам главом. Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију - као што видите да ја имам. ⁴⁰ Рекавши то показа им руке и ноге. ⁴¹ А како они још нису веровали од радости, него су се чудили рече им: имате ли овде шта за јело? ⁴² А они му дадоше комад печене рибе; ⁴³ он узе и поједе пред њима.

⁴⁴ И рече им: то су моје речи које сам изговорио док сам још био с вама, наиме, да треба да се испуни све што је за мене написано у Мојсијевом закону, пророцима и псалмима. ⁴⁵ Тада им отвори ум да разумеју Писма. ⁴⁶ Рече им још: тако је написано да Христос треба да пострада и да васкрсне из мртвих трећи дан, ⁴⁷ те да се у његово име проповеда покајање и опроштај грехова свима народима - почевши од Јерусалима. ⁴⁸ Ви сте сведоци овоме, ⁴⁹ а ја ћу, ето, послати на вас обећање свога Оца; ви седите у граду док се не обучете у силу с висине.

Вазнесење

⁵⁰ Тада их изведе до Витаније, подиже своје руке и благослови их. ⁵¹ И док их је благосиљао, удаљи се од њих и узношаше се на небо. ⁵² А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу, ⁵³ и беху једнако у храму [хвалећи и] благосиљајући Бога.