превод Емилијан Чарнић

Еванђеље по Јовану

НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992

Еванђеље по Јовану

Глава 1

Оваплоћење Божије Речи

¹ У почетку беше Реч Божија, и та Реч беше у Бога, и Бог беше Реч. ² Ова беше у почетку у Бога. ³ Све је кроз њу постало, и ништа, што је постало, није постало без ње. ⁴ У њој беше живот, и живот беше светлост за људе. ⁵ И светлост светли у тами, и тама је не прихвати.

⁶ Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован; ⁷ овај дође за сведочанство, да посведочи за светлост, да сви поверују кроз њега. ⁸ Он не беше светлост, него је требало да посведочи за светлост.

⁹ Истинита светлост, која осветљава сваког човека, долажаше на свет. ¹⁰ На свету беше, и свет кроз њега поста, и свет га не позна. ¹¹ Својима је дошао, и његови га не примише. ¹² А свима, који га примише, даде моћ да постану деца Божија, - онима што верују у његово име, ¹³ који се не родише од крви, ни од воље тела, ни од мужевљеве воље - него од Бога.

¹⁴ И Реч се оваплоти и станова међу нама, и гледасмо њену славу, славу као јединороднога од Оца, пуног благодати и истине. ¹⁵ Јован сведочи за њега и виче: овај је за кога рекох: који за мном долази постоји пре мене, јер пре мене беше. ¹⁶ Из његове пуноће сви ми примисмо, и то благодат за благодат. ¹⁷ Јер закон је дан преко Мојсија, а благодат и истина дође кроз Исуса Христа. ¹⁸ Бога нико никад није видео; јединородни Бог, који је у Очевом крилу, он га објави.

Сведочанство Јована Крститеља

¹⁹ Ово је Јованово сведочанство, када Јудеји из Јерусалима послаше к њему свештенике и левите да га запитају: ко си ти? ²⁰ И призна и не порече, те исповеди: ја нисам Христос. ²¹ Тада га запиташе: шта дакле? Јеси ли ти Илија? Он рече: нисам. Јеси ли пророк? и одговори: не. ²² Онда му рекоше: ко си? - да можемо одговорити онима који су нас послали; шта кажеш за себе? ²³ Рече: »Ја сам глас онога што виче у пустињи: поравните пут Господњи«, као што рече пророк Исаија.

²⁴ И посланици беху од фарисеја. ²⁵ Они га упиташе и рекоше му: зашто онда крштаваш, кад ниси Христос, ни Илија, ни пророк? ²⁶ Јован им одговори: ја крштавам водом; међу вама стоји онај кога ви не знате, ²⁷ који за мном долази, коме ја нисам достојан да одрешим ремен на његовој обући. ²⁸ Ово се догодило у Витанији, с оне стране Јордана, где је Јован крштавао.

²⁹ Сутрадан виде Исуса како долази к њему и рече: ево јагње Божије које уклања грех света. ³⁰ Ово је онај за кога рекох: за мном долази човек који је пре мене постао, јер беше пре мене. ³¹ И ја га нисам знао, али да би се он показао Израиљу, зато сам дошао и крштавам водом. ³² И посведочи Јован говорећи: видео сам Духа како силази као голуб са неба, и оста на њему. ³³ И ја га нисам знао, него онај што ме посла да крстим водом, он ми рече: на кога видиш да силази Дух и остаје на њему, тај крштава Духом Светим. ³⁴ И ја сам видео и сведочио да је то Син Божији.

Први ученици

³⁵ Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од његових ученика, ³⁶ и кад погледа на Исуса који је пролазио, рече: гле, јагње Божије. ³⁷ И чуше га двојица ученика како говори па пођоше за Исусом. ³⁸ А Исус се обазре и видевши их да иду за њим, рече им: шта тражите? А они му рекоше: рави, што преведено значи: учитељу, где станујеш? ³⁹ Рече им: дођите па ћете видети. Тада дођоше и видеше где борави, те осташе код њега онај дан; беше око десетога часа. ⁴⁰ Андреја, брат Симона Петра, беше један од оне двојице што су чули од Јована и пошли за Исусом. ⁴¹ Овај нађе прво свога брата Симона и рече му: нашли смо Месију, што преведено значи: Христа. ⁴² Доведе га Исусу. Исус га погледа и рече: ти си Симон син Јованов, тебе ће назвати Кифа, што значи Петар.

⁴³ Сутрадан хтеде да изиђе у Галилеју, и нађе Филипа. И рече му Исус: хајде за мном. ⁴⁴ А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејина и Петрова. ⁴⁵ Филип нађе Натанаила и рече му: нашли смо онога за кога писаху Мојсије у закону и пророци, Исуса сина Јосифова из Назарета. ⁴⁶ И рече му Натанаил: може ли из Назарета да буде нешто добро? Рече му Филип: дођи и види. ⁴⁷ Исус виде Натанаила како иде к њему и рече за њега: гле, заиста је Израиљац у коме нема лукавства. ⁴⁸ Рече му Натанаил: одакле ме познајеш? Исус одговори и рече му: пре но што те Филип позва, видех те кад си био под смоквом. ⁴⁹ Одговори му Натанаил: рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев. ⁵⁰ Одговори Исус и рече му: верујеш ли зато што сам ти рекао да те видех под смоквом? Видећеш и веће од овога. ⁵¹ И рече му: заиста, заиста, кажем вам, видећете отворено небо и анђеле Божије како се пењу и силазе на Сина човечијег.

Глава 2

Свадба у Кани

¹ А трећега дана беше свадба у Кани галилејској, и мајка Исусова беше онде. ² Позваше на свадбу и Исуса и његове ученике. ³ И кад је нестало вина, рече Исусова мајка њему: немају вина. ⁴ Исус јој пак рече: шта ја имам с тобом, жено? још није дошао мој час. ⁵ Мајка његова рече слугама: што год вам каже, учините. ⁶ А онде беше шест камених судова по пропису јудејског чишћења, који су захватали по два или три метрита. ⁷ Рече им Исус: напуните судове водом. И напунише их до врха. ⁸ Тада им рече: захватите сад и носите трпезару. И однеше. ⁹ А кад трпезар окуси воду која је постала вино - и није знао откуда је, а слуге које су захватиле знале су - позва трпезар младожењу ¹⁰ и рече му: сваки човек износи прво добро вино, а кад се опију - онда слабије; ти си чувао добро вино до сада. ¹¹ Ово учини Исус у Кани галилејској као почетак чуда и објави своју славу, те ученици његови повероваше у њега.

¹² После тога сиђе у Кафарнаум, он, и мајка његова, и браћа, и ученици његови, па осташе онде неколико дана.

Изгнање трговаца из храма

¹³ И беше близу Пасха јудејска, те оде Исус горе у Јерусалим. ¹⁴ И нађе продавце волова, оваца, голубова и мењаче новца како седе у храму. ¹⁵ Тада начини бич од узица и изагна све из храма, и овце и волове, мењачима просу новце и испретура столове, ¹⁶ а онима што продаваху голубове рече: носите то одавде, не чините од дома Оца мога кућу трговачку. ¹⁷ Сетише се његови ученици да је написано: »Ревност за твој дом појешће ме«. ¹⁸ Тада прозборише Јудеји и рекоше му: којим знаком нам доказујеш што то чиниш? ¹⁹ Одговори Исус и рече им: срушите овај храм, па ћу га за три дана подићи. ²⁰ Онда рекоше Јудеји: за четрдесет и шест година саграђен је овај храм, а ти ћеш га подићи за три дана? ²¹ Но он је говорио о храму свога тела. ²² Када је пак васкрсао из мртвих, сетише се његови ученици да је то рекао, па повероваше Писму и речи коју је Исус изговорио.

²³ А када је био у Јерусалиму о празнику Пасхе, многи повероваше у његово име, гледајући његова чуда која је чинио. ²⁴ Сам Исус није им се поверавао, зато што је он све познавао, ²⁵ и није имао потребе да ко сведочи за човека; јер је сам знао шта беше у човеку.

Глава 3

Разговор с Никодимом

¹ А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, старешина јудејски; ² овај дође Исусу ноћу и рече му: рави, знамо да си ти као учитељ дошао од Бога; јер нико не може да чини ова чуда која ти чиниш ако Бог није с њим. ³ Одговори Исус и рече му: заиста, заиста, кажем ти, ако се ко не роди одозго, не може видети царства Божија. ⁴ Рече му Никодим: како може човек да се роди кад је стар? Зар може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди? ⁵ Одговори Исус: заиста, заиста, кажем ти, ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије. ⁶ Што је рођено од тела - тело је, а што је рођено од Духа - дух је. ⁷ Немој да се чудиш што ти рекох: треба да се родите одозго. ⁸ Ветар дува где хоће и фијук његов чујеш, али не знаш одакле долази и куда иде. Тако је са сваким који је рођен од Духа. ⁹ Одговори Никодим и рече му: како може то бити? ¹⁰ Исус одговори и рече му: ти си израиљски учитељ и не знаш то? ¹¹ Заиста, заиста, кажем ти да говоримо оно што знамо, и сведочимо што смо видели, ипак не примате нашега сведочанства. ¹² Не верујете кад сам вам говорио о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам кажем о небеским? ¹³ И нико се није попео на небо - сем онога што је сишао са неба, Син човечији.

¹⁴ И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син човечији, ¹⁵ да сваки - ко верује - има у њему живот вечни. ¹⁶ Јер Бог је тако заволео свет да је свог јединородног Сина дао, да сваки - ко верује у њега - не пропадне, него да има вечни живот. ¹⁷ Бог, наиме, није послао Сина у свет да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. ¹⁸ Ко верује у њега - томе се не суди; а ко не верује - већ је осуђен, што није веровао у име јединороднога Сина Божијег. ¹⁹ А ово је суд: светлост је дошла на свет, а људи заволеше мрак више него светлост, јер дела њихова беху зла. ²⁰ Сваки, наиме, који рђаво ради, мрзи светлост и не иде на светлост, да се не обелодане његова дела; ²¹ а ко чини истину иде на светлост, да се покажу његова дела - да су у Богу учињена.

Јованово сведочанство о Исусу

²² После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао. ²³ А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде - и људи су долазили и крштавали се; ²⁴ Јован још не беше бачен у тамницу. ²⁵ Тада наста распра између Јованових ученика и једног Јудејина око очишћења. ²⁶ И дођоше Јовану и рекоше му: рави, онај што беше с тобом с оне стране Јордана, за кога си ти сведочио, види, он крштава, и сви иду к њему. ²⁷ Одговори Јован и рече: не може човек ништа узети, ако му није дано са неба. ²⁸ Ви сте ми сами сведоци да сам рекао: ја нисам Христос, него сам послан испред њега. ²⁹ Ко има младу младожења је; а младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, веома се радује што чује младожењин глас. Ова моја радост се, дакле, испунила. ³⁰ Он треба да расте, а ја да се умањујем.

³¹ Који долази одозго над свима је, који је са земље, земаљски је и говори земаљски. Који долази са неба над свима је; ³² сведочи оно што је видео и чуо, и нико не прима његова сведочанства. ³³ Ко је примио његово сведочанство потврдио је да је Бог истинит. ³⁴ Јер онај кога је Бог послао говори Божије речи; Бог, заиста, не даје Духа на меру. ³⁵ Отац љуби Сина и све је дао њему у руку. ³⁶ Ко верује у Сина има вечни живот; а ко је непослушан Сину неће видети живота, него гнев Божији остаје на њему.

Глава 4

Исус и Самарјанка

¹ Кад, дакле Господ сазна да су фарисеји чули како Исус стиче више ученика и крштава него Јован, ² - премда Исус сам није крштавао, него његови ученици, - ³ остави Јудеју и оде опет у Галилеју. ⁴ А требало је да прође кроз Самарију. ⁵ Тако дође у самаријски град звани Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу; ⁶ онде беше бунар Јаковљев. Исус тада, уморан од пута, сеђаше тако на бунару; било је око шестога часа. ⁷ Дође једна жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: дај ми да пијем. ⁸ Ученици његови пак беху отишли у град да купе хране. ⁹ Самарјанка му рече: како то ти - као Јудејин - тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш? Јудеји се, наиме, нису мешали са Самарјанима. ¹⁰ Одговори Исус и рече јој: кад би знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, замолила би га и он би ти дао воду живу. ¹¹ Рече му жена: Господе, немаш ни чиме да захватиш, а бунар је дубок; откуда ти, дакле, жива вода? ¹² Зар си ти већи од оца нашега Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега сам, и синови његови, и стока његова? ¹³ Одговори Исус и рече јој: сваки ко пије од ове воде - опет ће ожеднети. ¹⁴ А ко пије од воде коју ћу му ја дати - неће ожеднети довека, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која увире у вечни живот. ¹⁵ Рече му жена: Господе, дај ми ту воду, да не жедним и не долазим овамо да захватам воду. ¹⁶ Рече јој: иди, позови свога мужа и дођи овамо. ¹⁷ Одговори жена и рече му: немам мужа. Рече јој Исус: добро си казала да немаш мужа; ¹⁸ јер си имала пет мужева, и кога сад имаш није ти муж; то си истинито рекла. ¹⁹ Рече му жена: Господе, увиђам да си пророк. ²⁰ Наши очеви су се молили Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити. ²¹ Рече јој Исус: веруј ми, жено, да иде час када се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. ²² Ви се молите ономе што не знате, ми се молимо ономе што знамо, јер спасење долази од Јудеја. ²³ Него иде час и већ је ту када ће се прави богомољци молити Оцу у духу и истини; јер Бог жели такве богомољце. ²⁴ Бог је дух, и који му се моле треба да се моле у духу и истини. ²⁵ Рече му жена: знам да ће доћи Месија, који се зове Христос; када он дође, обавестиће нас о свему. ²⁶ Рече јој Исус: ја сам - који говорим с тобом.

²⁷ Уто дођоше његови ученици и чуђаху се што је говорио са женом, али ни један не рече: шта тражиш, или, што говориш с њом? ²⁸ Тада жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: ²⁹ дођите, видите човека који ми рече све што сам учинила; да није то Христос? ³⁰ Изиђоше из града и долажаху к њему. ³¹ У међувремену су га ученици молили говорећи: рави, једи. ³² Но он им рече: ја треба да једем једно јело које ви не знате. ³³ Тада ученици говораху међу собом: да му није ко донео да једе? ³⁴ Рече им Исус: моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело. ³⁵ Не кажете ли ви: још четири месеца па долази жетва? Ето, кажем вам, подигните своје очи и погледајте њиве како се жуте за жетву. ³⁶ Већ жетелац прима плату и скупља род за вечни живот, да се сејач и жетелац радују заједно. ³⁷ Јер је у овоме истинита реч: један сеје, а други жање. ³⁸ Ја вас послах да жањете оно за шта се ви нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте ушли у њихов труд.

³⁹ А многи Самарјани из онога града повероваше у њега због речи ове жене, која је сведочила да јој је Исус рекао све што је учинила. ⁴⁰ А кад дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и оста онде два дана. ⁴¹ И још више ,их је поверовало због његове речи, ⁴² а жени говораху: сад не верујемо због твог казивања; сами смо, наиме, слушали и знамо да је овај човек заиста Спаситељ света.

Вера краљевског чиновника

⁴³ После та два дана оде оданде у Галилеју. ⁴⁴ Јер је сам Исус посведочио да пророк у свом завичају нема поштовања. ⁴⁵ Када, дакле, дође у Галилеју, примише га Галилејци који су видели све што је учинио у Јерусалиму о празнику; јер су и сами дошли на празник.

⁴⁶ И дође опет у Кану галилејску, где је претворио воду у вино. А беше неки краљевски чиновник чији је син боловао у Кафарнауму. ⁴⁷ Овај, чувши да је Исус дошао из Јудеје у, Галилеју, оде к њему и мољаше га да сиђе и да му излечи сина; јер беше на самрти. ⁴⁸ Тада му рече Исус: ако не видите знакова и чуда, нећете да поверујете. ⁴⁹ Рече му краљевски чиновник: Господе, сиђи док није умрло моје дете. ⁵⁰ Рече му Исус: иди, твој син живи. Човек поверова речи коју му рече Исус и оде. ⁵¹ Но још на путу сретоше га слуге јављајући да је његово дете у животу. ⁵² Он се распитиваше од њих за час када је пошло на боље; рекоше му да га је јуче, у седмом часу, пустила грозница. ⁵³ Тада је разумео отац да је то било у онај час када му је Исус рекао: живи твој син; и поверова он и сав дом његов. ⁵⁴ Ово пак друго чудо учини Исус када дође из Јудеје у Галилеју.

Глава 5

Исцељење у Бањи Витезди

¹ После тога беше јудејски празник и Исус оде горе у Јерусалим. ² А у Јерусалиму, код Овчијих врата, има једна бања са пет тремова, која се јеврејски зове Витезда. ³ У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих, који су чекали да се вода заталаса. ⁴ Јер је анђео силазио у одређено време у бању и заталасавао воду; и ко је први ушао - пошто се вода заталаса - бивао је здрав, ма од које болести да је патио. ⁵ Беше онде један човек који је од своје болести боловао тридесет и осам година. ⁶ Видевши Исус овога како лежи и сазнавши да већ дуго болује, рече му: хоћеш ли да оздравиш? ⁷ Одговори му болесник: Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса; док ја дођем, други сиђе пре мене. ⁸ Рече му Исус: устани, подигни свој кревет и ходај. ⁹ И одмах оздрави тај човек, узе свој кревет и ходаше.

¹⁰ А тај дан беше субота. Стога Јудеји говораху излеченом човеку: субота је и не смеш понети кревет. ¹¹ Но он им одговори: онај који ме из лечи рече ми: подигни свој кревет и ходај. ¹² Тада га запиташе: ко је тај човек који ти је рекао: узми и ходај? ¹³ А излечени није знао ко је то био; јер се Исус уклонио, пошто је било много света на том месту. ¹⁴ После тога нађе га Исус у храму и рече му: видиш, оздравио си; не греши више да те не снађе што горе. ¹⁵ Оде човек и рече Јудејима да га је Исус излечио. ¹⁶ И зато су Јудеји гонили Исуса, што је то чинио у суботу. ¹⁷ А Исус им одговори: Отац мој стално ради, па радим и ја. ¹⁸ Због тога су опет Јудеји још више тражили да га убију, не само што је разрешавао суботу, него што је и Бога називао својим Оцем, изједначујући се с Богом.

Син и Отац

¹⁹ Исус пак у одговору рече њима: заиста, заиста, кажем вам, не може Син да чини ништа сам од себе, ако не види шта Отац чини; јер оно што чини Отац, то исто тако чини и Син. ²⁰ Отац, наиме, воли Сина и показује му све што сам чини, и показаће му дела већа од ових, да се ви чудите. ²¹ Јер као што Отац васкрсава мртве и оживљава, тако и Син оживљава оне које хоће. ²² Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину, ²³ да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина - не поштује ни Оца који га је послао. ²⁴ Заиста, заиста, кажем вам: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази пред суд, него је прешао из смрти у живот. ²⁵ Заиста, заиста, кажем вам да иде час - и већ је настао - када ће мртви слушати глас Сина Божија, и који га чују - живеће. ²⁶ Јер као што Отац има у себи живот, тако је дао и Сину да има живот у себи. ²⁷ Дао му је и власт да суди - што је Син човечији. ²⁸ Не чудите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути његов глас, ²⁹ па ће васкрснути за живот они који су чинили добро, а злочинци ће васкрснути за суд. ³⁰ Ја не могу да чиним ништа сам од себе; како слушам - судим, и мој суд је праведан, јер не тражим своје воље, него вољу онога који ме је послао.

³¹ Ако ја сведочим за себе, моје сведочанство није истинито; ³² други сведочи за мене и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене. ³³ Ви сте послали људе Јовану и он је сведочио за истину; ³⁴ но ја не узимам сведочанства од човека, него говорим ово да се ви спасете. ³⁵ Јован беше светило које је горело и светлело, а ви сте хтели да се замало радујете у његовој светлости.

³⁶ Ја пак имам сведочанство веће од Јованова: дела, која ми је дао Отац да их свршим, баш та дела која чиним, сведоче за мене - да ме је Отац послао. ³⁷ И Отац који ме је послао, сам је сведочио за мене. Нити сте гласа његова икад чули, нити појаву његову видели, ³⁸ те реч његова не станује у вама, зато што не верујете ономе кога је он послао. ³⁹ Истражујете Писма, јер сматрате да у њима имате вечни живот; и она сведоче за мене; ⁴⁰ и нећете да дођете к мени - да имате живот. ⁴¹ Од људи славе не примам, ⁴² шта више, упознао сам вас да немате у себи љубави према Богу. ⁴³ Ја сам дошао у име свога Оца, и не примате ме. Ако други дође у своје име, њега ћете примити. ⁴⁴ Како можете да верујете, кад примате славу један од другога, а славе од јединога Бога не тражите? ⁴⁵ Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има ко вас оптужује, Мојсије, у кога сте се уздали. ⁴⁶ Јер да сте веровали Мојсију, веровали бисте и мени; јер је он о мени писао. ⁴⁷ Ако пак његовим писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима.

Глава 6

Исус храни пет хиљада људи

¹ После тога оде Исус преко мора Галилејског, Тиверијадског. ² А за њим је ишао многи народ, јер су гледали чуда која је чинио на болесницима. ³ Исус се попе на гору и сеђаше онде са својим ученицима. ⁴ А беше близу Пасха, јудејски празник. ⁵ Тада Исус подиже очи и виде да многи народ долази к њему, те рече Филипу: одакле ћемо купити хлеба, да се ови нахране? ⁶ Ово је пак рекао кушајући га; јер је сам знао шта ће чинити. ⁷ Одговори му Филип: за две стотине динара хлеба њима није довољно - да сваки нешто мало добије. ⁸ Рече му један од његових ученика, Андреја, брат Симона Петра: ⁹ има овде један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибе; али шта је то на толико њих? ¹⁰ А Исус рече: посадите људе. Било је, наиме, много траве на том месту. Тако се посади око пет хиљада људи. ¹¹ Исус тада узе хлебове, захвали Богу и раздели онима који су полегали, исто тако и од риба колико су хтели. ¹² А када се наситише, рече својим ученицима: скупите преостало комађе, да ништа не пропадне. ¹³ Скупише, дакле, и напунише дванаест котарица комађа од пет јечмених хлебова - што претече онима који су јели.

¹⁴ Људи пак видевши чудо које учини, рекоше: ово је заиста пророк који треба да дође на свет. ¹⁵ Но Исус, сазнавши да намеравају да дођу и да га одвуку, да би га прогласили царем, повуче се опет самосам у гору.

Исус хода по води

¹⁶ А кад би вече, сиђоше његови ученици на море, ¹⁷ па ушавши у чамац, пловљаху преко мора у Кафарнаум. Мрак се већ био спустио, а Исус још није дошао к њима, ¹⁸ док се море узбуркало од силнога ветра. ¹⁹ Пошто су пловили око двадесет и пет или тридесет стадија, опазише Исуса како иде по мору и приближава се чамцу, па се уплашише. ²⁰ Но он им рече: ја сам, не плашите се. ²¹ Они хтедоше да га узму у чамац, и одмах се чамац створи на обали према којој су ишли.

Исус - хлеб живота

²² Сутрадан народ, који је стајао преко мора, виде да онде није било другог чамца сем једнога, и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него су сами његови ученици отишли. ²³ Дођоше из Тиверијаде други чамци - близу места где су јели хлеб, када је Господ захвалио Богу. ²⁴ И када народ виде да онде нема Исуса ни његових ученика, уђоше и сами у чамце, те дођоше у Кафарнаум тражећи Исуса. ²⁵ А када га нађоше на другој страни мора, рекоше му: рави, како си се нашао овде?

²⁶ Одговори им Исус и рече: заиста, заиста, кажем вам, тражите ме не зато што сте видели чудне знаке, него што сте јели од оних хлебова и наситили се. ²⁷ Стичите не пропадљиво јело, него јело које остаје за вечни живот, које ће вам Син човечији дати; јер је њега потврдио Бог Отац. ²⁸ Тада му рекоше: шта да радимо да бисмо чинили дела Божија? ²⁹ Одговори Исус и рече им: ово је дело Божије, да верујете у онога кога је он послао. ³⁰ Они му пак рекоше: какав чудан знак чиниш, да видимо и да ти поверујемо? Шта ти радиш? ³¹ Наши оци су јели ману у пустињи, као што је написано: »Хлеб са неба даде им да једу«. ³² Рече им Исус: заиста, заиста, кажем вам, није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истинити хлеб са неба. ³³ Јер Божији хлеб је онај што силази са неба и даје живот свету. ³⁴ Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хлеб. ³⁵ Рече им Исус: ја сам хлеб живота; ко мени долази неће огладнети, и ко верује у мене неће ожеднити никада. ³⁶ Али вам рекох: иако сте ме видели - не верујете. ³⁷ Све што ми даје Отац доћи ће к мени, и онога који иде к мени нећу избацити, ³⁸ јер нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао. ³⁹ А ово је воља онога који ме је послао: да не изгубим ништа од онога што ми је дао, него да то васкрснем у последњи дан. ⁴⁰ Јер је то воља мога Оца, да сваки који гледа Сина - и верује у њега - има живот вечни, те да га ја васкрснем у последњи дан.

⁴¹ Јудеји су гунђали против њега, зато што је рекао: ја сам хлеб који је сишао са неба, ⁴² и говораху: није ли то Исус син Јосифов, чијег оца и мајку знамо? Како сад каже да је сишао са неба? ⁴³ Одговори Исус и рече им: не гунђајте међу собом. ⁴⁴ Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути у последњи дан. ⁴⁵ У пророцима је написано: »И биће сви од Бога научени«. Сваки - ко је чуо од Оца и научио - долази к мени. ⁴⁶ Не да је ко видео Оца, сем онога који је од Бога, тај је видео Оца. ⁴⁷ Заиста, заиста, кажем вам, ко верује има вечни живот.

⁴⁸ Ја сам хлеб живота. ⁴⁹ Очеви ваши једоше ману у пустињи и умреше. ⁵⁰ Ово је хлеб који силази са неба, да се од њега једе и не умре. ⁵¹ Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ако ко једе од овога хлеба, живеће довека; и хлеб, који ћу ја дати, јесте тело моје - за живот света. ⁵² А Јудеји се препираху међу собом говорећи: како он може да нам да своје тело да једемо?

⁵³ Тада им Исус рече: заиста, заиста, кажем вам, ако не једете тела Сина човечијег и не пијете крви његове, немате живота у себи. ⁵⁴ Ко једе моје тело и пије моју крв - има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан. ⁵⁵ Јер моје тело је право јело, и моја крв је право пиће. ⁵⁶ Ко једе моје тело и пије моју крв - остаје у мени и ја у њему. ⁵⁷ Као што је мене послао живи Отац, и ја живим зато што живи Отац, тако ће и онај који мене једе живети кроз мене. ⁵⁸ То је хлеб који је сишао са неба. Не као што су очеви јели и умрли; ко једе овај хлеб живеће довека. ⁵⁹ Ово је рекао када је учио у Кафарнауму у синагоги.

Речи вечног живота

⁶⁰ Чувши то многи од његових ученика рекоше: тврда је ово беседа; ко може да је слуша? ⁶¹ Пошто је Исус знао у себи да његови ученици гунђају због тога, рече им: ово вас саблажњава? ⁶² А ако видите Сина човечијег како иде горе - тамо где је пре био? ⁶³ Дух је оно што оживљава а тело ништа не помаже. Речи које сам вам ја рекао, дух су и живот су. ⁶⁴ Него има међу вама неких који не верују. Знао је, наиме, Исус од почетка који не верују и ко ће га издати. ⁶⁵ И рече: зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му није дано од Оца.

⁶⁶ Од тада многи од њихових ученика одоше натраг и нису више ишли с њим. ⁶⁷ А Исус рече Дванаесторици: да нећете и ви да идете? ⁶⁸ Одговори му Симон Петар: Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота; ⁶⁹ ми смо уверени и сазнали смо да си ти светац Божији. ⁷⁰ Одговори им Исус: зар нисам ја изабрао вас, Дванаесторицу? и - један од вас је ђаво. ⁷¹ А рекао је за Јуду сина Симона Искариотског; јер је овај намеравао да га изда, он, један од Дванаесторице.

Глава 7

Празник сеница. Исус у Јерусалиму

¹ После тога ишао је Исус по Галилеји; по Јудеји, наиме, није хтео да иде, зато што су Јудејци тражили да га убију. ² А беше близу јудејски празник сеница. ³ Тада му рекоше његова браћа: премести се одавде и иди у Јудеју, да и твоји ученици виде твоја дела која чиниш; ⁴ јер нико не ради ништа тајно, кад сам жели да буде познат. Ако све ово чиниш, објави се свету. ⁵ Јер ни његова браћа нису веровала у њега. ⁶ Стога им рече Исус: моје време још није дошло, а ваше време је увек спремно. ⁷ Не може свет да мрзи вас, мене мрзи, зато што ја сведочим за њега - да су његова дела зла. ⁸ Ви идите горе на празник; ја не идем на овај празник, јер се моје време још није навршило. ⁹ Ово им рече и оста у Галилеји.

¹⁰ А када његова браћа одоше на празник, тада оде и сам, не јавно, него тајно. ¹¹ Но Јудеји су га тражили о празнику и говораху: где је он? ¹² И у народу се много говорило о њему; једни говораху да је добар, а други говораху: не, него заводи народ. ¹³ Нико, међутим, није слободно говорио о њему због страха од Јудеја.

¹⁴ А кад је већ била половина празника, оде Исус горе у храм и учаше. ¹⁵ Јудеји се пак чуђаху говорећи: како овај зна писма - кад није изучио? ¹⁶ Тада им Исус одговори и рече: моја наука није моја, него онога који ме је послао. ¹⁷ Ако ко хоће да чини његову вољу, знаће да ли је ова наука од Бога, или ја говорим сам од себе. ¹⁸ Ко говори сам од себе - тражи своју славу; а ко тражи славу онога који га је послао, тај је истинит, и у њему нема неправде. ¹⁹ Није ли вам Мојсије дао закон? и - нико од вас не извршава закон. Што тражите да ме убијете? ²⁰ Одговори народ: у теби је демон; ко хоће да те убије? ²¹ Одговори Исус и рече им: једно дело учиних и сви се дивите. ²² Стога вам је Мојсије дао обрезање, не као да је оно од Мојсија, него од отаца, те ви у суботу обрезујете човека. ²³ Ако се човек обрезује у суботу - да се не разреши Мојсијев закон - зашто се љутите на мене што сам у суботу излечио целога човека? ²⁴ Не судите по спољним знацима, него судите праведно.

Је ли то Месија?

²⁵ Тада рекоше неки од Јерусалимљана: није ли то човек кога траже да убију? ²⁶ И, гле, слободно говори и ништа му не кажу. Да нису старешине заиста увиделе да је он Христос? ²⁷ Него, овога знамо одакле је; а када Христос дође, нико неће знати одакле је. ²⁸ Исус пак повика у храму учећи и говорећи: и мене знате, а знате и одакле сам; нисам дошао сам од себе, него је истинит онај који ме је послао, кога ви не знате. ²⁹ Ја га знам, јер сам од њега и он ме је послао ³⁰ Тада су гледали да га ухвате, али нико није ставио руку на њега, јер још не беше дошао његов час. ³¹ Али из народа многи повероваше у њега и говораху: хоће ли Христос, кад дође, чинити више чуда но што овај учини?

³² Чуше фарисеји да народ говори то о њему, па послаше првосвештеници и фарисеји слуге да га ухвате. ³³ На то Исус рече: још мало времена сам с вама, па идем ономе који ме је послао. ³⁴ Тражићете ме и нећете ме наћи, и где сам ја - ви не можете доћи. ³⁵ Тада Јудеји рекоше међу собом: куда овај намерава да иде, да га ми нећемо наћи? Да не мисли да иде онима што су расејани међу многобошцима и да учи многобошце? ³⁶ Шта значи ова реч, коју је изговорио: тражићете ме и нећете наћи, и: где сам ја - ви не можете доћи.

³⁷ А последњег, великог дана празника стајао је Исус и викао говорећи: ако је ко жедан, нека дође к мени и нека пије. ³⁸ Ко верује у мене - као што рече Писмо - из његова тела ће потећи реке живе воде. ³⁹ Ово је пак рекао за Духа, кога су имали да приме они што верују у њега; јер Дух још не беше сишао пошто Исус још није био прослављен.

Подвојеност у народу

⁴⁰ А неки из народа, који су чули ове речи, говораху: ово је заиста пророк. ⁴¹ Други говораху: ово је Христос. Трећи пак говораху: зар ће Христос доћи из Галилеје? ⁴² Зар не рече Писмо да ће Христос доћи из Давидова потомства, и то из Витлејема, села где Давид беше? ⁴³ Тако наста подвојеност у народу због њега; ⁴⁴ неки од њих су чак хтели да га ухвате, али нико не стави руке на њега.

Непријатељство старешина и фарисеја

⁴⁵ Тада дођоше слуге првосвештеницима и фарисејима, и ови им рекоше: зашто га не доведосте? ⁴⁶ Слуге одговорише: никад нико није говорио тако како говори овај човек. ⁴⁷ Фарисеји им пак одговорише: да нисте и ви заведени? ⁴⁸ Да ли је ко од старешина или фарисеја поверовао у њега? ⁴⁹ Него, проклет је овај народ, који не зна закона. ⁵⁰ Никодим, који је Исусу раније пришао, а који је њима припадао, рече им: ⁵¹ зар наш закон суди човеку, ако га претходно не саслуша и не дозна шта чини? ⁵² Одговорише и рекоше му: да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк не долази из Галилеје. ⁵³ И одоше сваки својој кући.

Глава 8

Жена ухваћена у прељуби

¹ Исус оде на Маслинску гору. ² А ујутро дође опет у храм, и сав је народ долазио к њему, а он седе и учаше их. ³ Тада књижевници и фарисеји доведоше једну жену, ухваћену у прељуби, па је поставише у средину ⁴ и рекоше му: учитељу, ова жена је ухваћена баш кад је чинила прељубу. ⁵ А Мојсије нам је у закону наредио да такве жене камењем убијамо; шта ти кажеш на то? ⁶ Ово пак рекоше кушајући га, да би имали за шта да га оптуже. Но Исус се саже доле и писаше прстом по земљи. ⁷ Али како су га и даље питали, исправи се и рече им: ко је од вас безгрешан - нека први баци камен на њу. ⁸ И опет се саже те писаше по земљи. ⁹ А они чувши то излажаху један по један, почевши од најстаријих до последњих; тако оста сам Исус и жена стојећи на средини. ¹⁰ Исус се тада исправи и рече јој: жено, где су? Ниједан те не осуди? ¹¹ Она рече: нико, Господе. На то јој Исус рече: не осуђујем те ни ја; иди и од сада више не греши.

Исус светлост света

¹² Опет прозбори даље Исус говорећи: ја сам светлост света; ко иде за мном, неће ходити по тами, него ће имати животну светлост. ¹³ Фарисеји пак рекоше: ти сведочиш сам за себе; није истинито твоје сведочанство. ¹⁴ Одговори Исус и рече им: и ако сведочим за себе самога, моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем; а ви не знате одакле долазим нити куда идем. ¹⁵ Ви судите по спољашности, ја не судим никоме. ¹⁶ Ако ја и судим, мој суд је истинит, јер нисам сам, него - ја и Отац који ме је послао. ¹⁷ И у вашем закону стоји написано да је истинито сведочанство двојице људи. ¹⁸ Ја сведочим за себе, а сведочи за мене и Отац који ме је послао. ¹⁹ Тада му рекоше: где је твој отац? Одговори Исус: не знате ни мене ни мога Оца; кад бисте знали мене, знали бисте и мога Оца. ²⁰ Ове речи је изговорио код ризнице кад је учио у храму; нико га не ухвати, јер још не беше дошао његов час.

Упозорење неверним Јудејима

²¹ Тада им опет рече: ја одлазим и тражићете ме, и умрећете у свом греху; куда ја одлазим ви не можете доћи. ²² На то Јудеји рекоше: да неће да се убије кад каже: куд ја одлазим - ви не можете доћи? ²³ Рече им још: ви потичете одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога света, ја нисам од овога света. ²⁴ Добро вам рекох да ћете умрети у својим гресима; ако, наиме, не поверујете да сам то ја, умрећете у својим гресима. ²⁵ Тада му рекоше: ко си ти? Рече им Исус: што вам уопште и говорим? ²⁶ Имам много да говорим о вама и да судим; али је истинит онај који ме је послао, и ја говорим свету оно што сам чуо од њега. ²⁷ Нису схватили да им је говорио о Оцу. ²⁸ Зато им рече Исус: када подигнете Сина човечијег, тада ћете сазнати да сам то ја и да ништа не чиним сам од себе, него говорим оно што ме је научио Отац. ²⁹ И са мном је онај који ме је послао; није ме оставио сама, јер ја свагда чиним оно што је њему угодно.

Христова истина и Авраамови потомци

³⁰ Када је ово говорио, многи повероваше у њега. ³¹ Стога рече Исус Јудејима који су му поверовали: ако ви останете у мојој науци, онда сте заиста моји ученици, ³² и сазнаћете истину, и истина ће вас ослободити. ³³ Одговорише му: ми смо Авраамово потомство и никад никоме нисмо робовали; како ти говориш: бићете слободни? ³⁴ Одговори им Исус: заиста, заиста, кажем вам, да је сваки - ко греши - роб греха. ³⁵ А роб не остаје у кући довека; син остаје довека. ³⁶ Ако вас, дакле, Син ослободи, бићете стварно слободни. ³⁷ Знам да сте Авраамово потомство; али тражите да ме убијете зато што моја реч нема места у вама. ³⁸ Ја говорим оно што сам видео код свога Оца; чините и ви што сте чули од вашега оца. ³⁹ Одговорише и рекоше му: Авраам је наш отац. Исус им рече: ако сте Авраамова деца, чините Авраамова дела. ⁴⁰ Ви, међутим, сада тражите да убијете мене, човека који вам је казао истину коју је чуо од Бога. Авраам тако шта није учинио. ⁴¹ Ви чините дела свога оца. Рекоше му: ми нисмо рођени из блуда, једног оца имамо - Бога.

⁴² Рече им Исус: кад би Бог био ваш отац, волели бисте мене; јер сам ја од Бога изишао и дошао; и нисам сам од себе дошао, него ме је он послао. ⁴³ Зашто не разумете мога говора? Зато што не можете да слушате моју реч. ⁴⁴ Ви потичете од оца ђавола и хоћете да чините жеље свога оца. Он је био убица људски од почетка, и у истини се није учврстио, јер у њему нема истине. Када говори лаж, од свога говори, пошто је лажа и отац лажи. ⁴⁵ Мени не верујете што вам говорим истину. ⁴⁶ Ко ме од вас прекорева за грех? Ако говорим истину, зашто ми ви не верујете? ⁴⁷ Ко је од Бога слуша речи Божије; зато ви не слушате што нисте од Бога.

⁴⁸ Одговорише Јудеји и рекоше му: не говоримо ли ми лепо да си ти Самарјанин и да је демон у теби? ⁴⁹ Одговори Исус: немам ја демона, него поштујем свога Оца, а ви ме презирете. ⁵⁰ Ја не тражим своје славе; има ко тражи и суди. ⁵¹ Заиста, заиста, кажем вам, ако ко одржи моју реч, неће видети смрти довека. ⁵² Рекоше му Јудеји: сад смо сазнали да је демон у теби. Авраам је умро, а и пророци, ти пак кажеш: ако ко сачува моју реч, неће окусити смрти довека. ⁵³ Да ниси ти већи од оца нашега Авраама - који је умро? И пророци помреше; за кога се ти сам издајеш? ⁵⁴ Одговори Исус: ако ја прослављам самога себе, ништавна је моја слава; мене прославља мој Отац, за кога ви говорите да је ваш Бог, ⁵⁵ и - ви га нисте упознали, а ја га познајем. И кад бих рекао да га не знам, био бих лажа као и ви; него, знам га и држим његову реч. ⁵⁶ Авраам, отац ваш, ликовао је што ће видети мој дан, и - видео је и обрадовао се. ⁵⁷ На то му рекоше Јудеји: немаш још педесет година, а видео си Авраама? ⁵⁸ Рече им Исус: заиста, заиста, кажем вам: ја постојим пре но што се Авраам родио. ⁵⁹ Тада подигоше камење да баце на њега; али се Исус сакри и изиђе из храма.

Глава 9

Исцељење слепог од рођења

¹ И виде у пролазу човека слепа од рођења. ² И запиташе га његови ученици: рави, ко је згрешио, он, или његови родитељи па се слеп родио? ³ Одговори Исус: није згрешио ни он ни његови родитељи, него треба да се покажу на њему дела Божија. ⁴ Ми треба да чинимо дела онога који ме је послао - док је дан; доћи ће ноћ када нико не може да ради. ⁵ Док сам на свету, ја сам светлост света. ⁶ Рекавши то пљуну на земљу, начини кал од пљувачке, те помаза калом његове очи, ⁷ па му рече: иди, умиј се у Силоамској бањи; што преведено значи: послан. Он оде и уми се, те дође гледајући. ⁸ А суседи и они који су га раније гледали као просјака говораху: зар то није онај што је седео и просио? ⁹ Једни говораху да је то он; други говораху: не, него личи на њега. Он је говорио: ја сам. ¹⁰ Тада му рекоше: како ти се отворише очи? ¹¹ Он одговори: човек, који се зове Исус, начини кал, па помаза моје очи и рече ми: иди у Силоамску бању и умиј се; ја одох, умих се и прогледах. ¹² Рекоше му: где је он? Рече: не знам.

¹³ Одведоше некадашњег слепца фарисејима. ¹⁴ А беше субота онај дан када Исус начини кал и отвори његове очи. ¹⁵ Тада га опет питаху и фарисеји како је прогледао. Но он им рече: он је ставио кал на моје очи, ја се умих и - видим. ¹⁶ Тада рекоше неки од фарисеја: овај човек није од Бога, јер не светкује суботе. Други говораху: како може грешан човек да чини таква чуда? И дође до подвојености међу њима. ¹⁷ Тада опет рекоше слепоме: шта ти кажеш за онога што ти отвори очи? А он рече: пророк је. ¹⁸ Јудеји, .наиме, нису поверовали да је он био слеп и да је прогледао, док не позваше родитеље онога што је прогледао, ¹⁹ и запиташе их говорећи: је ли ово ваш син за кога ви кажете да се родио слеп? Како сада види? ²⁰ Његови родитељи пак одговорише и рекоше: знамо да је ово наш син и да се слеп родио; ²¹ а како сад види - не знамо, или, ко му отвори очи - ми не знамо. Запитајте њега, одрастао је, нека говори сам за себе. ²² Ово рекоше његови родитељи, јер се бојаху Јудеја; већ су се, наиме, Јудеји били сложили да се искључи од синагоге ако ко Исуса призна за Христа. ²³ Због тога рекоше његови родитељи да је одрастао, њега питајте.

²⁴ Тада по други пут позваше човека који је био слеп и рекоше му: подај славу Богу; ми знамо да је овај човек грешан. ²⁵ На то им он одговори: да ли је грешан - не знам; једно знам, да сам био слеп, а сада видим. ²⁶ Тада му опет рекоше: шта ти је урадио? Како ти је отворио очи? ²⁷ Одговори им: већ сам вам рекао и нисте саслушали; шта хоћете поново да чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици? ²⁸ Изгрдише га и рекоше: ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици. ²⁹ Ми знамо да је Бог говорио Мојсију; а овога не знамо одакле је. ³⁰ Одговори човек и рече им: то је баш чудновато, што ви не знате одакле је, а моје очи је отворио. ³¹ Познато нам је да Бог не слуша грешнике, него, ако је ко побожан и врши његову вољу, тога услиши. ³² Откако је света и века није се чуло да је ко отворио очи рођеноме слепцу; ³³ кад он не би био од Бога, не би могао ништа да чини. ³⁴ Одговорише и рекоше му: ти си се сав родио у гресима, и ти нас учиш? И истераше га напоље.

³⁵ Исус чу да су га избацили напоље, нађе га и рече му: верујеш ли ти у Сина човечијег? ³⁶ Одговори он и рече: а ко је, Господе, да верујем у њега? ³⁷ Рече му Исус: видео си га, који говори с тобом - он је. ³⁸ А он рече: верујем, Господе; и паде ничице пред њим. ³⁹ Тада рече Исус: ја сам дошао на овај свет за суд, да виде који не виде и да постану слепи они који виде. ⁴⁰ Неки од фарисеја, који су били с њим, чуше то и рекоше му: да нисмо и ми слепи? ⁴¹ Рече им Исус: кад бисте били слепи, не бисте имали греха; али сад кажете: видимо; ваш грех остаје.

Глава 10

Добри пастир

¹ Заиста, заиста, кажем вам, ко не улази у овчији тор на врата, него прелази с друге стране, тај је лопов и разбојник. ² А ко улази на врата пастир је овцама. ³ Овоме вратар отвара, и овце слушају његов глас, и своје овце зове по имену и изводи их. ⁴ Када све своје овце истера, иде пред њима и овце иду за њим, јер знају његов глас. ⁵ За туђином неће ићи, него ће бежати од њега, јер не познају гласа туђинаца. ⁶ Исус им каза ову причу, али они нису разумели шта им је говорио.

⁷ Рече им опет Исус: заиста, заиста, кажем вам, ја сам врата за овце. ⁸ Сви који су дошли пре мене - лопови су и разбојници; али их овце не послушаше. ⁹ Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене, биће спасен, улазиће и излазиће, и пашу ће налазити. ¹⁰ Лопов долази само да украде, закоље и упропасти; ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.

¹¹ Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце. ¹² Најамник, који није пастир, коме овце не припадају, гледа вука како долази, те оставља овце и бежи, а вук их граби и распуди, ¹³ јер је најамник и не мари за овце. ¹⁴ Ја сам добри пастир, и знам своје и моје овце познају мене. ¹⁵ Као што Отац познаје мене и ја познајем Оца, и полажем свој живот за овце. ¹⁶ Имам и друге овце, које нису из овога тора; и њих треба да доведем, па ће слушати мој глас и биће једно стадо, један пастир. ¹⁷ Отац ме љуби зато што ја полажем свој живот, да га опет узмем. ¹⁸ Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Имам моћ да га положим, а могу да га опет узмем, - овај налог сам примио од свог Оца. ¹⁹ Због ових речи опет дође до подвојености међу Јудејима. ²⁰ Многи од њих говораху: демон је у њему и махнита; што га слушате? ²¹ Други говораху: то нису речи бесомучног човека; зар може демон да отвори очи слепих.

Јединство Оца и Сина

²² У Јерусалиму се тада славио празник освећења храма; беше зима. ²³ А Исус је ходао у храму по Соломоновом трему. ²⁴ Јудеји га тако опколише и рекоше му: докле ћеш нам мучити душу? Ако си ти Христос, кажи нам слободно. ²⁵ Исус им одговори: рекох вам, па не верујете; дела која ја чиним у име свога Оца сведоче за мене. ²⁶ Али ви не верујете, зато што не припадате мојим овцама. ²⁷ Моје овце слушају мој глас, и ја их познајем, те иду за мном. ²⁸ Дајем им вечни живот, па неће никада пропасти, нити ће их ко отети из моје руке. ²⁹ Мој Отац - који ми даде - већи је од свих, и нико не може да отима из руке мога Оца. ³⁰ Ја и Отац једно смо.

³¹ Јудеји поново донеше камење, да га камењем убију. ³² Исус им одговори: показао сам вам многа добра дела од Оца; за које од тих дела бацате камење на мене? ³³ Одговорише му Јудеји: за добро дело те не засипамо камењем, него због хуле на Бога, што се ти - као човек - градиш Богом. ³⁴ Одговори им Исус: зар не стоји написано у вашем закону: »Ја рекох: богови сте«? ³⁵ Када оне назива боговима, на које се односи реч Божија - а Писмо се не може разрешити - ³⁶ зашто ви кажете да хули на Бога онај кога је Отац посветио и послао на свет, - што сам рекао: ја сам Син Божији? ³⁷ Ако не чиним дела свога Оца, не верујете ми. ³⁸ А ако их чиним, верујте делима, ако мени не верујете, да сазнате и познајете да је Отац у мени и ја у Оцу. ³⁹ Тада су опет тражили да га ухвате, али им измаче из руку.

⁴⁰ И оде опет преко Јордана на место где је Јован прво крштавао, те оста онде. ⁴¹ И многи дођоше к њему и говораху: Јован, додуше, није учинио ни једнога чуда, али је било истинито све што је Јован рекао за овога. ⁴² И многи повероваше онде у њега.

Глава 11

Лазарево васкрсење

¹ Беше и један болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте. ² А Марија, чији брат беше болестан, била је та која је помазала Господа миром и убрисала његове ноге својом косом. ³ И сестре му поручише: Господе, види, болестан је онај кога ти волиш. ⁴ А кад Исус чу, рече: ова болест није на смрт него на славу Божију, да се њом прослави Син Божији. ⁵ А Исус је волео Марту, и њену сестру, и Лазара. ⁶ Па када чу да је он болестан, оста тада још два дана у месту где је био. ⁷ После тога рече ученицима: хајдемо опет у Јудеју. ⁸ Рекоше му ученици: рави, сад су Јудеји тражили да те убију камењем, и опет идеш онамо? ⁹ Одговори Исус: зар нема дан дванаест часова? Ако неко иде по дану, не спотиче се, јер гледа светлост овога света; ¹⁰ а ако ко иде по ноћи, спотиче се, зато што у њему нема светлости. ¹¹ Ово рече и после тога им продужи: наш пријатељ Лазар је заспао; него, идем да га пробудим. ¹² Тада му рекоше ученици: Господе, ако је заспао, оздравиће. ¹³ Но Исус је говорио о његовој смрти, а они помислише да говори о починку сна. ¹⁴ Тада им Исус рече отворено: Лазар је умро, ¹⁵ и радујем се због вас, што нисам био онде, - да поверујете; него, хајдемо до њега. ¹⁶ На то Тома, звани близанац, рече осталим ученицима: хајдемо и ми, да помремо с њим.

¹⁷ Исус пак дође и нађе га како је већ четири дана у гробу. ¹⁸ А Витанија је била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко. ¹⁹ И многи Јудеји беху дошли Марти и Марији да их теше за [њиховим] братом. ²⁰ Чим је Марта чула да Исус долази, изиђе му у сусрет; а Марија је седела код куће. ²¹ Тада Марта рече Исусу: Господе, да си био овде, не би умро мој брат. ²² И сад знам да ће ти Бог дати, ако ма шта замолиш од Бога. ²³ Рече јој Исус: васкрснуће твој брат. ²⁴ Марта му рече: знам да ће васкрснути приликом васкрсења у последњи дан. ²⁵ Рече јој Исус: ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене - живеће - ако и умре. ²⁶ И сваки, који живи и верује у мене, неће умрети довека; верујеш ли то? ²⁷ Рече му: да, Господе; ја сам уверена да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.

²⁸ Рекавши то она оде и позва Марију, своју сестру, па јој рече тајно: Учитељ је ту и зове те. ²⁹ А кад она то чу, уста брзо и оде к њему; ³⁰ Исус, наиме, још не беше дошао у село, него је још био на оном месту где га је срела Марта. ³¹ Јудеји пак, који су били с њом у кући и тешили је, видевши да је Марија брзо устала и изишла, пођоше за њом мислећи да она иде на гроб да тамо плаче. ³² А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га паде пред његове ноге, говорећи му: Господе, да си био овде, не би умро мој брат. ³³ Када је Исус видео како она плаче, и како плачу Јудеји који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се ³⁴ и рече: где сте га ставили? Рекоше му: Господе, дођи и види. ³⁵ Исусу ударише сузе. ³⁶ Тада рекоше Јудеји: гле, како га је волео. ³⁷ А неки од њих рекоше: зар није могао овај, који је отворио очи слепоме, да учини да и овај не умре?

³⁸ На то се Исус опет јако узбуди у себи и дође на гроб; а то беше пећина и камен је био наваљен на њу. ³⁹ Исус рече: подигните камен. Рече му Марта, покојникова сестра: Господе, већ заудара; јер је четврти дан у гробу. ⁴⁰ Рече јој Исус: зар ти не рекох да ћеш видети славу Божију - ако поверујеш. ⁴¹ Тада подигоше камен. А Исус подиже очи горе и рече: Оче, хвала ти што си ме услишио. ⁴² Ја сам знао да ме увек слушаш; али ово рекох због народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао. ⁴³ Рекавши то повика веома гласно: Лазаре, изиђи напоље. ⁴⁴ Изиђе мртвац, обавијен завојима по рукама и ногама, а лице му је било повезано убрусом. Рече им Исус: развите га и пустите га да иде.

Синедрион против Исуса

⁴⁵ Тако многи од Јудеја, који су дошли Марији и видели шта је учинио, повероваше у њега; ⁴⁶ а неки од њих одоше фарисејима и рекоше им шта је Исус учинио. ⁴⁷ Тада првосвештеници и фарисеји сазваше синедрион и говораху: шта ћемо чинити, јер овај човек чини многе чудне знаке? ⁴⁸ Ако га тако оставимо, сви ће веровати у њега, па ће доћи Римљани и узеће нам свето место и народ. ⁴⁹ А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник оне године, рече им: ви не знате ништа, ⁵⁰ и не помишљате да је за вас боље да један човек умре за народ, и да сав народ не пропадне. ⁵¹ А ово није рекао сам од себе, него је као првосвештеник оне године прорекао да ће Исус умрети за народ, ⁵² и не само за народ, него и да скупи уједно расејану децу Божију. ⁵³ Тако се после онога дана договорише да га убију.

⁵⁴ Стога Исус није више јавно ишао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње у град по имену Ефрем, и онде је боравио са ученицима. ⁵⁵ А беше близу јудејска Пасха, па многи из унутрашњости одоше горе у Јерусалим пре Пасхе, да се очисте. ⁵⁶ Тражили су Исуса и стојећи у храму говораху међу собом: шта ви мислите? Зар неће доћи на празник? ⁵⁷ А првосвештеници и фарисеји беху издали наредбу да јави - ако ко сазна где је, да га ухвате.

Глава 12

Помазање у Витанији
Месија улази у Јерусалим

¹ Шест дана пре Пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар кога је Исус васкрсао из мртвих. ² Онде му приредише вечеру, и Марта је служила, а Лазар је био један од оних који су с њим лежали за трпезом. ³ Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза Исусове ноге, те му отр ноге својом косом; и кућа се напуни мирисом од мира. ⁴ А Јуда Искариотски, један од његових ученика, који је намеравао да га изда, рече: ⁵ зашто се ово миро није продало за три стотине динара и то дало сиромасима? ⁶ Али ово рече не зато што се бринуо за сиромахе, него што је био лопов, код њега је била благајна, те је узимао што се у њу стављало. ⁷ Но Исус рече: пусти је, нека сачува то за дан мога погреба. ⁸ Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. ⁹ Тако дознаше многи Јудеји да је онде, па дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога је васкрсао из мртвих. ¹⁰ Првосвештеници пак одлучише да убију и Лазара, ¹¹ јер су многи Јудеји одлазили због њега и веровали у Исуса.

¹² Сутрадан многи народ, који је дошао на празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, ¹³ узе гране од палми, па му изиђе у сусрет и викаше: »Осана, нека је благословен који долази у име Господње, и то - цар Израиљев«. ¹⁴ А Исус нађе магаре, те седе на њега, као што је написано: ¹⁵ »Не бој се, кћери Сиона; ево иде твој цар седећи на магарету«. ¹⁶ Ово његови ученици прво нису разумели, али кад се Исус прославио, тада се сетише да је то било написано за њега и да су му то учинили. ¹⁷ А народ - који је био уз њега - сведочио је да је он позвао Лазара из гроба и васкрсао из мртвих. ¹⁸ Због тога му је народ и изишао у сусрет, јер су чули да је он учинио то чудо. ¹⁹ Фарисеји пак рекоше међу собом: видите да ништа не можете; ето, свет оде за њим.

Последње Исусове речи народу

²⁰ А међу онима што су ишли горе да се помоле Богу о празнику беху и неки Грци. ²¹ Ови приђоше Филипу који је био из Витсаиде галилејске, те га мољаху говорећи: господине, желимо да видимо Исуса. ²² Филип оде и рече Андреји; затим Андреја и Филип одоше и рекоше Исусу. ²³ А Исус им одговори: дошао је час да се прослави Син човечији. ²⁴ Заиста, заиста, кажем вам, ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, доноси много рода. ²⁵ Ко воли свој живот - упропашћује га, а ко мрзи свој живот на овом свету - сачуваће га за вечни живот. ²⁶ Ако ко мени служи - нека иде за мном, и где сам ја, онде ће бити и мој служитељ; ако ко мени служи, њега ће поштовати Отац.

²⁷ Моја душа је сад узнемирена, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа; не, због овога сам дошао до овога часа. ²⁸ Оче, прослави своје име. Тада дође глас са неба: прославио сам и опет ћу прославити. ²⁹ А народ, који је стајао и чуо, рече: гром је загрмео; други рекоше: анђео му је говорио. ³⁰ Исус одговори и рече: овај глас се није чуо ради мене, него ради вас. ³¹ Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље; ³² а ја ћу - кад будем подигнут са земље - привући све к себи. ³³ Ово је пак рекао да покаже каквом ће смрћу умрети. ³⁴ Тада му народ одговори: ми смо чули из закона да Христос остаје довека, како ти кажеш да треба подићи Сина човечијег? Ко је тај Син човечији? ³⁵ На то им Исус рече: још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас мрак не обузме; ко иде по мраку, не зна куд иде. ³⁶ Док имате светлости, верујте у светлост, да будете синови светлости. Исус то рече, па оде и сакри се од њих.

Јевреји не верују у Исуса

³⁷ Иако је толика чуда учинио пред њима, нису веровали у њега, ³⁸ да се испуни реч пророка Исаије, коју је изрекао: »Господе, ко је поверовао нашој проповеди? И коме се откри рука Господња?« ³⁹ Зато нису могли да верују што је још Исаија рекао: ⁴⁰ »Заслепио им је очи, и окаменио је њихова срца, да не виде очима, и не разумеју срцем, и не обрате се - и не излечим их«. ⁴¹ Ово рече Исаија, зато што је видео његову славу и говорио о њему. ⁴² Ипак су многи од старешина поверовали у њега, али због фарисеја нису јавно исповедали, да их не би искључили из синагоге; ⁴³ јер су више волели људску славу, него ли славу Божију.

Подстицај на веру

⁴⁴ А Исус узвикну и рече: ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао, ⁴⁵ и ко гледа мене, гледа онога који ме је послао. ⁴⁶ Ја сам дошао на свет као светлост, да ниједан - који верује у мене - не остане у мраку. ⁴⁷ И ако ко чује моје речи и не сачува их, нећу му ја судити: јер нисам дошао да судим свету, него да спасем свет. ⁴⁸ Ко мене одбацује и не прима мојих речи, има свога судију; реч - коју сам изговорио - она ће му судити у последњи дан. ⁴⁹ Јер ја нисам говорио сам од себе, него Отац који ме је послао, он ми је дао налог шта да кажем и шта да говорим. ⁵⁰ И знам да је његова заповест живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим онако како ми је говорио Отац.

Глава 13

Исус пере ноге ученицима
Исус указује на издајника
Наговештај Петровог одрицања

¹ Пред празник Пасхе Исус - знајући да му је дошао час да пређе из овога света к Оцу - показа до краја љубав према својима, које је љубио на овом свету. ² И приликом вечере, кад је већ ђаво убацио мисао у срце Јуде Симонова, Искариотског, да га изда, ³ знајући да му је Отац све дао у руке, да је од Бога изишао и да Богу иде, ⁴ уста од вечере и скиде горњу хаљину. узе убрус и опаса се. ⁵ Затим насу воде у лавор, па поче прати ноге ученицима и брисати убрусом којим је био опасан. ⁶ Тако дође до Симона Петра; а овај му рече: Господе, ти хоћеш да переш моје ноге? ⁷ Одговори Исус и рече му: ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш после разумети. ⁸ Рече му Петар: нећеш ти никада опрати мојих ногу. Одговори му Исус: ако те не оперем, немаш удела са мном. ⁹ Рече му Симон Петар: Господе, опери ми не само ноге, него и руке и главу. ¹⁰ Рече му Исус: окупаноме треба опрати само ноге, пошто је сав чист; и ви сте чисти, али не сви. ¹¹ Знао је, наиме, свога издајника; због тога је рекао: нисте сви чисти.

¹² А када им опра ноге, узе своју горњу хаљину и леже опет за трпезу, па рече: разумете ли шта сам вам учинио? ¹³ Зовете ме учитељем и Господом, и добро кажете, јер сам ја то. ¹⁴ Па кад сам ја, Господ и учитељ, опрао ноге вама, и ви сте дужни да перете ноге један другоме; ¹⁵ јер вам дадох пример да и ви чините онако како сам ја вама учинио. ¹⁶ Заиста, заиста, кажем вам: слуга није већи од свога господара, нити је посланик већи од оног који га је послао. ¹⁷ Кад то знате, бићете блажени - ако то чините. ¹⁸ Не говорим за све вас; ја знам које сам изабрао; него треба да се испуни писмо: »Који једе мој хлеб, подиже своју пету на мене«. ¹⁹ Од сада вам говорим, пре но што се збуде, да поверујете - кад се збуде - да сам то ја. ²⁰ Заиста, заиста, кажем вам: ко прима онога кога пошаљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који је мене послао.

²¹ Рекавши то Исус се узбуди у души, те посведочи и рече: заиста, заиста, кажем вам да ће ме један од вас издати. ²² Тада се ученици згледаху међу собом у недоумици за кога говори. ²³ А један од његових ученика, кога је Исус љубио, лежаше за трпезом до Исусових груди; ²⁴ тада намагну на њега Симон Петар и рече му: реци о ком говори. ²⁵ Тако се он наслони на Исусове груди и рече му: Господе, који је то? ²⁶ А Исус му одговори: онај коме ја умочим залогај и дам му. Тада умочи залогај, узе и даде Јуди, сину Симона Искариотског. ²⁷ И пошто је узео залогај, уђе у њега сатана. Исус му пак рече: што чиниш - чини брже. ²⁸ Али нико од оних што су лежали за трпезом није разумео, зашто му је то рекао; ²⁹ неки мишљаху - како је код Јуде била благајна - да му Исус рече: купи шта нам треба за празник, или да нешто да сиромасима. ³⁰ Тада Јуда, узевши залогај, одмах изиђе; а била је ноћ.

³¹ А кад изиђе, Исус рече: сад се прославио Син човечији, и Бог се прославио у њему. ³² Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. ³³ Дечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и - као што рекох Јудејима: куда ја идем ви не можете доћи - и вама сада то кажем. ³⁴ Дајем вам нову заповест, да љубите један другога, као што сам ја вас љубио, да и ви љубите један другога. ³⁵ По том ће сви познати да сте моји ученици -ако будете имали љубави међу собом.

³⁶ Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? Одговори му Исус: куда ја идем, ти сада не можеш поћи за мном, али ћеш после ићи за мном. ³⁷ Рече му Петар: Господе, зашто сад не могу да идем за тобом? Положићу свој живот за тебе. ³⁸ Исус одговори: положићеш свој живот за мене? Заиста, заиста, кажем ти, неће петао запевати док ме се три пута не одречеш.

Глава 14

Исус - пут, истина и живот

¹ Нека се не узнемирава ваше срце; верујте у Бога, и верујте у мене. ² У дому мога Оца има много станова; да није тако, зар бих вам рекао: идем да вам припремим место. ³ И кад одем и припремим вам место, доћи ћу опет и узећу вас к себи, да и ви будете где сам ја. ⁴ И знате пут куда ја идем. ⁵ Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; и како можемо да знамо тај пут? ⁶ Рече му Исус: ја сам пут и истина и живот; нико не долази к Оцу - сем кроз мене. ⁷ Кад сте мене упознали, упознаћете и мога Оца. Већ сад га познајете и видели сте га. ⁸ Рече му Филип: Господе, покажи нам Оца, и нама је довољно. ⁹ Рече му Исус: толико времена сам с вама и ниси ме упознао, Филипе? Ко је видео мене, видео је Оца; како онда говориш: покажи нам Оца? ¹⁰ Зар не верујеш да сам ја у Оцу и да је Отац у мени? Речи које вам говорим не говорим сам од себе; Отац, који остаје у мени, он чини дела. ¹¹ Верујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени; ако пак не, - верујте због самих дела. ¹² Заиста, заиста, кажем вам, ко верује у мене чиниће дела која ја чиним, чиниће и већа од ових, јер ја идем к Оцу; ¹³ и што год заиштете у моје име, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. ¹⁴ Ако ме што замолите у моје име, ја ћу учинити.

Обећање Духа Светога

¹⁵ Ако ме љубите, држаћете моје заповести. ¹⁶ И ја ћу молити Оца, па ће вам дати другог помагача - утешитеља да буде са вама довека, ¹⁷ Духа истине, кога свет не може да прими, јер га не види и не познаје; ви га познајете, зато што борави код вас и биће у вама. ¹⁸ Нећу вас оставити сиротне, доћи ћу к вама. ¹⁹ Још мало и свет ме неће више видети, а ви ћете ме видети, и живећете зато што ја живим. ²⁰ У онај дан ћете сазнати да сам ја у своме Оцу, и ви у мени, и ја у вама. ²¹ Ко има моје заповести и држи их, тај ме љуби; а ко љуби мене, тога ће љубити мој Отац, и ја ћу га љубити, и показаћу му се. ²² Рече му Јуда, не Искариотски: Господе, шта то би да ћеш се показати нама а не свету? ²³ Исус одговори и рече му: ако ме ко љуби, држаће моју реч, па ће га љубити мој Отац, и доћи ћемо к њему, и настанићемо се код њега. ²⁴ Ко ме не љуби - не држи мојих речи; а реч коју слушате није моја, него Оца који ме је послао.

²⁵ Ово сам вам говорио док сам био код вас; ²⁶ а помагачу - тешитељ, Дух Свети кога ће Отац послати у моје име, он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што сам вам рекао. ²⁷ Остављам вам мир, дајем вам свој мир. Не дајем вам као што свет даје. Нека се не узнемирава ваше срце и нека не страхује. ²⁸ Чули сте да сам вам рекао: идем и доћи ћу вам. Кад бисте ме љубили, обрадовали бисте се што идем Оцу, јер је Отац већи од мене. ²⁹ И сад сам вам казао, пре но што се збуде, да поверујете кад се збуде. ³⁰ Нећу још много говорити са вама, јер долази владар овога света, и на мени не налази ништа, ³¹ али, да свет сазна да ја љубим Оца, као што ми је наредио Отац, - тако чиним. Устаните, хајдемо одавде.

Глава 15

Јединство Исуса и његових верних

¹ Ја сам прави чокот, а мој Отац је виноградар. ² Сваку лозу на мени - која не рађа рода - он уклања, и чисти сваку која рађа род - да више рода доноси. ³ Ви сте већ чисти због речи коју сам вам говорио. ⁴ Останите у мени и ја ћу остати у вама. Као што лоза не може да доноси род сама од себе - ако не остане на чокоту - тако не можете ни ви, ако не останете у мени. ⁵ Ја сам чокот, ви сте лозе. Ко остаје у мени, и ја у њему. тај доноси много рода, јер без мене не можете ништа чинити. ⁶ Ако ко не остаје у мени, тога избацују као лозу и суши се, - њу скупљају, бацају у ватру и спаљују. ⁷ Ако останете у мени и моје речи остану у вама, иштите што год хоћете, и биће вам. ⁸ Тиме се прославио мој Отац, да доносите много рода и да будете моји ученици. ⁹ Као што је Отац љубио мене, и ја сам љубио вас; останите у мојој љубави. ¹⁰ Ако ушчувате моје наредбе, остаћете у мојој љубави, као што сам ја сачувао наредбе свога Оца, па остајем у његовој љубави. ¹¹ Ово сам вам говорио, да моја радост буде у вама и да се ваша радост испуни. ¹² Ово је моја наредба: да љубите један другога као што сам ја вас љубио. ¹³ Нико нема веће љубави од ове: да неко положи свој живот за своје пријатеље. ¹⁴ Ви сте моји пријатељи - ако чините што вам ја налажем. ¹⁵ Не називам вас више слугама, јер слуга не зна шта његов господар чини; а вас сам назвао пријатељима, зато што сам вам обзнанио све што сам чуо од свога Оца. ¹⁶ Нисте ви изабрали мене, него сам ја вас изабрао и поставио да ви идете и доносите род, и да ваш род остане, да вам да Отац што год заиштете у моје име. ¹⁷ Ово вам налажем, да љубите један другога.

Мржња света

¹⁸ Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас. ¹⁹ Кад бисте били од овога света, свет би љубио своје; али како нисте од овога света, него сам вас ја изабрао од света, због тога вас свет мрзи. ²⁰ Сећајте се речи коју сам вам рекао: слуга није већи од свога господара. Ако су гонили мене, гониће и вас; ако су моју реч одржали, држаће и вашу. ²¹ Него, све ће вам ово чинити због мога имена, јер не знају онога који ме је послао. ²² Да нисам дошао и да им нисам рекао, не би имали греха; овако немају изговора за свој грех. ²³ Ко мрзи мене, мрзи и мога Оца. ²⁴ Да нисам учинио међу њима дела - којих нико други не учини - не би имали греха; сада су пак гледали и мрзели мене и мога Оца. ²⁵ Него, треба да се испуни реч, записана у њиховом закону: »Омрзнуше ме ни за шта«.

²⁶ А када дође помагач - утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца исходи, он ће сведочити за мене; ²⁷ а и ви сведочите, јер сте са мном од почетка.

Глава 16

¹ Ово сам вам казао, да се не саблазните. ² Искључиће вас из синагоге; чак ће доћи час да ће сваки који вас убије помислити да Богу служи. ³ И ово ће [вам] чинити зато што нису упознали Оца - ни мене. ⁴ А ја сам вам ово казао, да се ви сетите тога - када дође време тога - да сам вам казао. Нисам вам ово рекао од почетка, зато што сам био са вама.

Дело Духа Светога

⁵ А сада одлазим ономе који ме је послао, и нико од вас ме не пита: куда идеш? ⁶ Него је жалост испунила ваше срце, зато што сам вам то казао. ⁷ Али ја вам говорим истину: добро је за вас да ја одем. Јер ако не одем, помагач - утешитељ неће доћи до вас; ако пак одем, послаћу вам га. ⁸ И када он дође, доказаће свету да има греха, и праведности, и суда. ⁹ У погледу греха - што не верују у мене; ¹⁰ у погледу праведности - што одлазим Оцу и нећете ме више видети; ¹¹ у погледу суда - што је владар овога света осуђен. ¹² Имам још много да вам говорим, али сада не можете да поднесете. ¹³ А кад он дође, Дух истине, упутиће вас у сву истину; јер неће говорити сам од себе, него ће говорити оно што слуша, и најавиће вам што ће доћи. ¹⁴ Он ће ме прославити, јер ће узети од мојега и јавити вам. ¹⁵ Све што Отац има - моје је; због тога рекох да ће узети од мојега и вама јавити.

Жалост ће се обратити у радост

¹⁶ Још мало, и нећете ме више гледати, и опет мало, па ћете ме видети. ¹⁷ А неки од његових ученика рекоше један другом: шта је то што нам говори: још мало, и нећете ме гледати, и опет мало, па ћете ме видети? и: ја одлазим Оцу? ¹⁸ Говораху даље: шта је то »мало« о којем говори? Не знамо шта говори. ¹⁹ Исус је разумео да су хтели да га питају и рече им: расправљате међу собом о оном што вам рекох: још мало, и нећете ме гледати, и опет мало, па ћете ме видети? ²⁰ Заиста, заиста, кажем вам да ћете плакати и туговати, а свет ће се радовати; ви ћете бити жалосни, али ће се ваша жалост обратити у радост. ²¹ Жена је жалосна кад рађа, јер је дошао њен час; но кад роди дете, не сећа се више муке - од радости што се родио човек на свет. ²² Тако сте и ви сада жалосни; али видећу вас опет, па ће се ваше срце радовати, и ту вашу радост не може вам нико узети. ²³ И у онај дан нећете ме питати ништа. Заиста, заиста, кажем вам, ако у моје име затражите што од Оца, даће вам. ²⁴ До сада нисте ништа тражили у моје име; тражите и добићете, да ваша радост буде потпуна.

²⁵ Ово сам вам говорио у причама; доћи ће час када вам нећу више говорити у причама, него ћу вам отворено говорити о Оцу. ²⁶ У онај дан молићете у моје име, и не кажем вам да ћу ја молити Оца за вас; ²⁷ сам Отац вас љуби, зато што сте ме волели и веровали да сам ја изишао од Бога. ²⁸ Изишао сам од Оца и дошао сам на свет; сад остављам свет и опет идем Оцу. ²⁹ Рекоше његови ученици: гле, сад говориш отворено, и не говориш никакве приче. ³⁰ Сад знамо да све знаш и немаш потребе да те ко пита; по томе верујемо да си изишао од Бога. ³¹ Одговори им Исус: сад верујете? ³² Ево, иде час, и већ је дошао, да се разбегнете сваки на своју страну и ме не оставите сама; па ипак нисам сам, зато што је Отац са мном. ³³ Ово сам вам говорио да имате мир у мени. У свету имате невољу; али будите храбри - ја сам надвладао свет.

Глава 17

Исусова првосвештеничка молитва

¹ Исус изговори ово, па подиже своје очи к небу и рече: Оче, дошао је час; прослави свога Сина, да Син прослави тебе, ² као што си му дао власт над сваким човеком, да свему - што си му дао - да вечни живот. ³ А ово је вечни живот, да познају тебе, јединога правога Бога, и Исуса Христа кога си послао. ⁴ Ја те прославих на земљи, сврших дело које си ми дао да учиним; ⁵ а сада, Оче, прослави ти мене - код себе - славом коју сам имао код тебе пре но што је свет постао.

⁶ Објавио сам твоје име оним људима које си ми дао од света. Твоји су били, и дао си их мени, и одржаше твоју реч. ⁷ Сад су сазнали да је од тебе све што си ми дао; ⁸ дао сам им речи, које си ми дао, те их они примише и сазнаше да сам заиста од тебе изишао, и повероваше да си ме ти послао. ⁹ За њих се молим; не молим се за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји, ¹⁰ и све моје - твоје је, и твоје - .моје, и прославио сам се у њима. ¹¹ И нисам више на свету, а они су на свету, ја идем к теби. Оче свети, сачувај их у своје име, које си ми дао, да буду једно - као што смо ми. ¹² Док сам био с њима, чувао сам их у твоје име, које си ми дао, и сачувао сам их, и ни један од њих не пропаде - сем сина пропасти - да се испуни Писмо. ¹³ А сада идем к теби, те говорим ово на свету да имају моју радост испуњену у себи. ¹⁴ Дао сам им твоју реч и свет их омрзну, зато што нису од света - као што ни ја нисам од света. ¹⁵ Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла. ¹⁶ Они нису од света, као што ни ја нисам од света. ¹⁷ Посвети их у истини; твоја реч је истина. ¹⁸ Као што си ти мене послао у свет, послах и ја њих у свет; ¹⁹ за њих посвећујем самога себе, да и они буду освећени у истини.

²⁰ Али не молим само за ове, него и за оне који на њихову реч верују у мене, ²¹ да сви буду једно, као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, да и они буду једно у нама, како би свет поверовао да си ме ти послао. ²² Дао сам им славу, коју си ти дао мени, да буду једно као што смо ми једно; ²³ ја у њима, а ти у мени, да буду савршено уједињени, да зна свет да си ме ти послао, и да си их љубио као што си љубио мене. ²⁴ Оче, желим да они, које си ми дао, буду са мном тамо где сам ја, да гледају моју славу, коју си ми дао, зато што си ме љубио пре створења света. ²⁵ Оче праведни, свет те није упознао, а ја сам те упознао, па и ови сазнаше да си ме ти послао. ²⁶ И обзнанио сам им твоје име и обзнанићу, да љубав, којом си ме љубио, буде у њима и ја у њима.

Глава 18

Исуса хватају

¹ Исус рече ово и изиђе са својим ученицима преко потока Кедрона, где беше један врт, у који уђе он и његови ученици. ² А за то место је знао и Јуда, његов издајник, јер се Исус често састајао онде са својим ученицима. ³ Тада Јуда узе чету и слуге од првосвештеника и од фарисеја, па дође онамо са буктињама, светиљкама и оружјем. ⁴ А Исус, знајући шта ће се све догодити с њим, иступи и рече им: кога тражите? ⁵ Одговорише му: Исуса Назарећанина. Рече им Исус: ја сам. А са њима је стајао и Јуда, његов издајник. ⁶ Када им, дакле, рече: ја сам, устукнуше и падоше на земљу. ⁷ Онда их опет запита: кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. ⁸ Одговори Исус: казао сам вам да сам ја; ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду; ⁹ да се испуни реч коју је рекао: нисам упропастио ни једнога од оних које си ми дао. ¹⁰ А Симон Петар је имао мач, потеже га и удари првосвештениковог слугу, те му одсече десно ухо; а слузи беше име Малх. ¹¹ Тада Исус рече Петру: стави мач у корице; зар да не пијем чашу коју ми је дао Отац?

Исус пред првосвештеником
Петрово одрицање

¹² На то чета, заповедник и јудејске слуге ухватише Исуса и свезаше, ¹³ па га одведоше прво Ани; он, наиме, беше таст Кајафе, који је био првосвештеник оне године. ¹⁴ А Кајафа је био тај што је посаветовао Јудеје, да је боље да један човек умре за народ. ¹⁵ За Исусом су ишли Симон Петар и један други ученик. А тај ученик је био познат првосвештенику, па уђе са Исусом у првосвештеников двор, ¹⁶ Петар је пак стајао напољу код врата. Тада изиђе онај други ученик, првосвештеников познаник, проговори с вратарком, па уведе Петра. ¹⁷ Служавка, вратарка, тада рече Петру: да ниси и ти један од ученика овога човека? Он рече: нисам. ¹⁸ А слуге и службеници стајаху, наложише ватру, јер је било хладно, и грејаху се; и Петар је стајао са њима и грејао се.

¹⁹ Тада првосвештеник запита Исуса за његове ученике и за његову науку. ²⁰ Одговори му Исус: ја сам говорио свету јавно; увек сам учио у синагоги и у храму, где се скупљају сви Јудеји, и ништа нисам говорио тајно. ²¹ Што мене питаш? Питај оне који су чули шта сам им говорио; ето, они знају шта сам рекао. ²² Када је он то рекао, један од присутних службеника удари Исуса по образу и рече: тако одговараш првосвештенику? ²³ Исус му одговори: ако сам рђаво казао, докажи да је рђаво; а ако сам добро казао, што ме удараш? ²⁴ Тада га Ана свезана посла првосвештенику Кајафи.

²⁵ А Симон Петар је стајао и грејао се. Уто му рекоше: да ниси и ти један од његових ученика? Он одрече и рече: нисам. ²⁶ Рече један од првосвештеникових слугу, рођак онога што му Петар одсече ухо: зар те нисам видео у врту с њим? ²⁷ Но Петар опет одрече, и одмах петао запева.

Исус пред Пилатом
Смртна пресуда

²⁸ Исуса пак поведоше од Кајафе у преторијум; било је јутро; и они не уђоше у преторијум, да не би постали нечисти, него да могу јести Пасху. ²⁹ Тада Пилат изиђе напоље к њима и рече: какву тужбу подносите против овога човека? ³⁰ Одговорише и рекоше му: кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби. ³¹ На то им Пилат рече: узмите га ви и судите му по свом закону. Рекоше му Јудеји: ми не смемо никога да убијемо; ³² - да се испуни Исусова реч коју је рекао, наговештавајући каквом ће смрћу умрети.

³³ Затим Пилат поново уђе у преторијум, позва Исуса и рече му: ти си цар јудејски? ³⁴ Исус одговори: говориш ли то сам од себе, или ти други рекоше за мене? ³⁵ Одговори Пилат: зар сам ја Јудејин? Твој народ и првосвештеници предадоше те мени; шта си учинио? ³⁶ Исус одговори: моје царство није од овога света; кад би моје царство било од овога света, моји војници би се борили, да не будем предан Јудејима; овако, моје царство није одавде. ³⁷ На то му рече Пилат: ипак си цар? Исус одговори: ти кажеш да сам цар. Ја сам се за то родио, и за то дошао на свет, да посведочим за истину. Сваки - ко је од истине - слуша мој глас. ³⁸ Рече му Пилат: шта је истина? Рекавши то опет изиђе к Јудејима и рече им: ја не налазим никакве кривице на њему. ³⁹ А у вас је обичај да вам о Пасхи ослободим једнога; хоћете ли, дакле, да вам ослободим цара јудејског? Тада опет повикаше говорећи: не овога, него Вараву. А Варава је био разбојник.

Глава 19

¹ Тада Пилат преузе Исуса и казни га шибањем. ² Војници пак оплетоше венац од трња, ставише му на главу, огрнуше му пурпурну кабаницу, ³ те му прилажаху и говораху: здраво, царе јудејски; и шамараху га. ⁴ Затим Пилат поново изиђе и рече им: ево, изводим вам га, да знате да на њему не налазим никакве кривице. ⁵ А Исус изиђе напоље носећи трнов венац и пурпурну кабаницу. И рече им Пилат: ево човека. ⁶ Но, кад га првосвештеници и њихови службеници видеше, повикаше говорећи: распни, распни. Рече им Пилат: узмите га ви и распните; ја не налазим на њему кривице. ⁷ Одговорише му Јудеји: ми имамо закон и по том закону он мора да умре, зато што се сам прогласио за Сина Божијег.

⁸ А када Пилат чу ову реч, побоја се још више. ⁹ И уђе опет у преторијум, те рече Исусу: одакле си? Но Исус му не даде одговора. ¹⁰ Тада му Пилат рече: са мном не говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и да имам власт да те распнем? ¹¹ Исус одговори: не би ти имао никакве власти нада мном, да ти није дано одозго; зато је већи грех на ономе који ме је предао теби. ¹² Отада је Пилат настојао да га ослободи; но Јудеји викаху говорећи: ако ослободиш овога, ниси царев пријатељ; ко год се сам издаје за цара - противи се цару. ¹³ А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса и седе на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос, а јеврејски Гавата ¹⁴ А беше дан уочи Пасхе, око шестога часа; и рече Јудејима: ево, вашега цара. ¹⁵ Но они викаху: узми, узми, распни га. Рече им Пилат: да распнем вашега цара? Првосвештеници одговорише: ми немамо цара сем ћесара. ¹⁶ Тада им га предаде - да га распну.

Распеће

¹⁷ Тада преузеше Исуса; и он носећи свој крст изиђе на место звано Лубања, јеврејски Голгота, ¹⁸ где га распеше, и са њим другу двојицу, с једне и друге стране, а Исуса у средини. ¹⁹ А Пилат написа и натпис и постави га на крст; беше, наиме, написано: »Исус Назарећанин, цар јудејски«. ²⁰ Овај натпис прочиташе многи Јудеји јер је близу града било место где је Исус распет; а било је написано јеврејски, латински и грчки. ²¹ Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: немој писати: цар јудејски, него да је он рекао: ја сам цар јудејски. ²² Пилат одговори: што сам написао - написао сам. ²³ А војници, кад распеше Исуса, узеше његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина није била шивена, него сва изаткана одозго до доле. ²⁴ Тада рекоше међу собом: да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, коме ће припасти; да се испуни Писмо [које каже]: »Разделише моје хаљине међу собом и бацише коцку за моје одело«. Војници то и учинише.

²⁵ А код Исусова крста стајаху његова мајка, и сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалина. ²⁶ А Исус, видевши мајку и крај ње ученика кога је љубио, рече мајци: жено, ето ти сина. ²⁷ Затим рече ученику: ето ти мајке. И од онога часа узе је ученик к себи. ²⁸ После тога Исус, знајући да је већ све свршено, да би се Писмо сасвим испунило, рече: жедан сам. ²⁹ Један суд пун оцта стајаше ту; тада сунђер пун оцта натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима. ³⁰ Но Исус, када прими оцат, рече: свршено је, и приклони главу, те предаде дух.

³¹ Јудеји пак, како је био петак, да тела не би у суботу остала на крсту - јер је она субота била велики дан - замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. ³² Тако дођоше војници и пребише голени првоме и другоме, распетом с њим; ³³ а кад дођоше до Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени, ³⁴ него му један од војника прободе копљем ребра, и одмах потече крв и вода. ³⁵ И очевидац је то посведочио, те је истинито његово сведочанство, и он зна да истину говори - да и ви верујете. ³⁶ Све се ово, наиме, догодило, да се испуни Писмо: »Његова кост се неће преломити«. ³⁷ И још, друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи«.

Исусова сахрана

³⁸ После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик, али тајни - због страха од Јудеја - замоли Пилата да узме Исусово тело; и допусти Пилат. Тако дође и узе његово тело. ³⁹ А дође и Никодим, који му је први пут дошао ноћу, те донесе око сто литара помешане смирне и алоја. ⁴⁰ Тада узеше Исусово тело и обавише га платненим завојима с мирисима - како Јудеји обично сахрањују. ⁴¹ А код места, где је био распет, био је један врт, и у врту нов гроб у ком још нико није био сахрањен. ⁴² Пошто је овај гроб био близу - због јудејског петка - сахранише ту Исуса.

Глава 20

Васкрсење

¹ А у први дан недеље рано, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб и виде да је камен подигнут са гроба. ² Тада отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога је Исус љубио, те им рече: узеше Господа из гроба и не знамо где су га метнули. ³ А Петар и тај други ученик изиђоше и пођоше према гробу. ⁴ Обојица су, наиме, трчали заједно; али је други ученик трчао брже од Петра и први дошао до гроба. ⁵ И надневши се виде завоје где леже, али не уђе. ⁶ Затим стиже и Симон Петар, који је ишао за њим, па уђе у гроб; и виде платнене завоје где леже, ⁷ а убрус, који је био на Исусовој глави, није лежао са завојима, него је био посебно савијен на једном месту. ⁸ Тада уђе и други ученик, који је први стигао на гроб, па виде и поверова. ⁹ Они, наиме, још нису разумели Писмо, да он треба да васкрсне из мртвих. ¹⁰ Тако ученици опет одоше кући.

¹¹ Марија је пак стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб ¹² и виде два анђела како седе у белим хаљинама тамо где је лежало Исусово тело, и то један чело главе а други крај ногу. ¹³ И ови јој рекоше: жено, што плачеш? Она им рече: уклонише мога Господа и не знам где су га ставили. ¹⁴ Рекавши то обазре се натраг и виде Исуса како стоји, али није знала да је то Исус. ¹⁵ Исус јој рече: жено, што плачеш? Кога тражиш? Мислећи да је то вртар, она му рече: господине. ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, па ћу га ја узети. ¹⁶ Рече јој Исус: Марија. Она се осврну и рече му јеврејски: равуни, што значи: учитељу. ¹⁷ Исус јој рече: не дотичи ме, јер још нисам отишао горе Оцу. Него иди до моје браће и реци им: ја идем горе своме Оцу - и Оцу вашем, своме Богу - и Богу вашем. ¹⁸ Марија Магдалина дође и јави ученицима да је видела Господа и да јој је ово рекао.

Исусово јављање ученицима
Неверни Тома

¹⁹ Онога, дакле, првога дана недеље увече, када су била затворена врата где су били ученици, због страха од Јудеја, дође Исус, те стаде на средину и рече им: мир вам. ²⁰ Ово рече и показа им руке и ребра. Нато се ученици обрадоваше што су видели Господа. ²¹ Тада им Исус опет рече: мир вам. Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас. ²² Рекавши то надахну их и рече им: примите Духа Светога. ²³ Којима опростите грехе - опраштају им се; којима задржите - задржани су.

²⁴ А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше с њима када је Исус дошао. ²⁵ Стога му други ученици рекоше: видели смо Господа. Но он им рече: ако не видим ожиљак од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у рану од клинова, и не ставим своју руку у његова ребра, - нећу поверовати. ²⁶ И после осам дана опет су његови ученици били унутра, а Тома са њима. Врата су била затворена, Исус дође, стаде на средину и рече: мир вам. ²⁷ Затим рече Томи: пружи свој прст овде и види моје руке, и пружи своју руку, па је стави у моја ребра, и не буди неверан - него веран. ²⁸ Тома одговори и рече му: Господ мој и Бог мој. ²⁹ Рече му Исус: поверовао си зато што си ме видео. Блажени су који не видеше - а повероваше.

³⁰ И многа друга чуда учини Исус пред ученицима, која нису записана у овој књизи; ³¹ а ова су записани да ви верујете да је Исус Христос, Син Божији, и да верујући имате живот у његово име.

Глава 21

Исусово јављање у Галилеји

¹ После тога Исус се опет јавио ученицима на Тиверијадском мору; јавио се, наиме, овако: ² Симон Петар и Тома, звани Близанац, Натанаил из Кане галилејске и Зеведејеви синови, и друга двојица од његових ученика, беху заједно. ³ Рече им Симон Петар: идем да ловим рибу. Рекоше му: идемо и ми с тобом. Тако изиђоше и уђоше у чамац, али оне ноћи не ухватише ништа. ⁴ А када је већ било јутро, Исус стаде на обалу; али ученици нису знали да је то Исус. ⁵ Рече им Исус: дечице, имате ли шта за јело? Одговорише му: немамо. ⁶ А он им рече: баците мрежу с десне стране чамца и наћи ћете. На то они бацише и нису више могли да је вуку од мноштва риба. ⁷ Тада рече Петру онај ученик кога је Исус љубио: то је Господ. Симон Петар пак, чувши да је то Господ, опаса се огртачем, јер беше го, и скочи у море. ⁸ А други ученици дођоше чамцем вукући мрежу с рибом, јер не беху далеко од копна, него око двеста лаката.

⁹ Када пак изиђоше на земљу, видеше постављен жар, и рибу на њему, и хлеб. ¹⁰ Рече им Исус: донесите од риба што сте сад ухватили. ¹¹ На то Симон Петар уђе у чамац и извуче на обалу мрежу пуну великих риба - сто педесет и три; иако их је толико било, мрежа се не поцепа. ¹² Рече им Исус: дођите, доручкујте. Али ниједан од ученика се није усудио да га испита: ко си ти? - знајући да је то Господ. ¹³ Исус дође и узе хлеб, те даде њима, исто тако и рибу. ¹⁴ Ово се већ трећи пут Исус јавио ученицима, пошто је васкрсао из мртвих.

¹⁵ А када завршише доручак, рече Исус Симону Петру: Симоне Јованов, љубиш ли ме више од ових? Рече му: да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: напасај моје јагањце. ¹⁶ Рече му опет, по други пут: Симоне Јованов, љубиш ли ме? Рече му: да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: чувај моје овце. ¹⁷ Рече му по трећи пут: Симоне Јованов, волиш ли ме? Петар се ражалости што му по трећи пут рече: волиш ли ме? И рече му: Господе, ти знаш све, ти знаш да те волим. Рече му Исус: напасај моје овце. ¹⁸ Заиста, заиста, кажем ти, кад си био млађи, опасивао си се сам и ишао си куда си хтео; но кад остариш, раширићеш своје руке, па ћете други опасати и одвести куда нећеш. ¹⁹ А ово је рекао, наговештавајући каквом ће смрћу прославити Бога. И кад му то каза, рече му: хајде за мном.

Вољени ученик

²⁰ Петар се обазре и виде како за њима иде ученик кога је Исус љубио, који се на вечери наслонио на Исусове груди и рекао: Господе, ко је твој издајник? ²¹ Видевши овога Петар рече Исусу: Господе, а шта ће овај? ²² Рече му Исус: ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти пођи за мном. ²³ Тако се рашири ова реч међу браћом, да онај ученик неће умрети; но, Исус му није рекао да неће умрети, него: ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога?

²⁴ Ово је ученик који сведочи за ово и који је написао ово, и знамо да је његово сведочанство истинито. ²⁵ А има и много чега другог, што Исус учини, које - кад би се записало једно по једно - мислим да написане књиге не би стале ни у сами свет.