превод Емилијан Чарнић

Дела апостолска

НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992

Дела апостолска

Глава 1

Обећања Духа Светога и Исусово вазнесење

¹ Теофиле, прву књигу написао сам о свему што је Исус отпочео да чини и учи - ² све до дана када је Духом Светим дао налог апостолима које је изабрао, и када је вазнет био; ³ њима се после свога страдања многим доказима показао као жив, тиме што им се јављао четрдесет дана и говорио о царству Божијем. ⁴ И док је још био са њима заједно, заповеди им да се не удаљавају из Јерусалима, него да чекају Очево обећање, »које сте« рече »чули од мене: ⁵ Јован је крстио водом, а ви ћете за који дан бити крштени Духом Светим.« ⁶ А окупљени питаху га овим речима: Господе, хоћеш ли у ово време поново успоставити царство Израиљево? ⁷ Он им рече: Није ваше да знате времена или рокове које је Отац одредио својом влашћу, ⁸ него ћете примити силу - кад Дух Свети сиђе на вас, и бићете моји сведоци како у Јерусалиму тако и по свој Јудеји, и Самарији, и све до краја земље. ⁹ И кад то рече, би узнет пред њиховим очима, и један облак га узе од њихових погледа. ¹⁰ Када су пак гледали на небо - док је он одлазио - гле, два човека у белим хаљинама већ су стајали поред њих. ¹¹ Они рекоше: људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, доћи ће на исти начин како сте га видели да одлази на небо.

Избор Јудиног наследника

¹² Тада се вратише у Јерусалим са горе која се зове Маслинска, удаљене од Јерусалима један суботни дан хода. ¹³ И кад су ушли у кућу, попеше се у горњу собу где су обично боравили Петар и Јован, Јаков и Андреја, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот и Јуда Јаковљев. ¹⁴ Сви ови истрајно и једнодушно су се молили Богу заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом.

¹⁵ Тих дана уста Петар међу браћом, а народа је на окупу било око сто двадесет душа, и рече: ¹⁶ браћо, требало је да се испуни Писмо, што је Дух Свети Давидовим устима прорекао за Јуду, који је предводио оне што ухватише Исуса; ¹⁷ био је у нашем броју и добио је део ове службе. ¹⁸ Он је међутим злочиначком платом стекао њиву, те паде стрмоглавце, распуче се по средини, и просу се сва његова утроба. ¹⁹ То су дознали сви Јерусалимљани, тако да је она њива прозвана на њиховом језику Акелдамах, то јест Крвна њива. ²⁰ Наиме, у Књизи псалама је написано: »Дом његов нека буде пуст, и не било никога ко би становао у њему«, а »његову службу нека прими други«. ²¹ Треба дакле са нама заједно да буде сведок његовог васкрсења један од ових људи који су били са нама за све време откако је Господ Исус дошао к нама и отишао од нас - ²² почевши од Јованова крштења па до дана када би узнет од нас. ²³ И поставише двојицу: Јосифа званог Варсава, по надимку Јуст, и Матију. ²⁴ И помолише се Богу овим речима: Господе, ти што познајеш срца свих, покажи којега си од ове двојице изабрао, ²⁵ да прими место у овој служби и апостолству, од чега је Јуда одступио - да би отишао на своје место. ²⁶ Тако бацише коцке за њих, и коцка паде на Матију, те би придодат једанаесторици апостола.

Глава 2

¹ А кад дође Педесетница, сви су били заједно на истом месту. ² И одједном наста хука са неба као кад дува силан ветар, те испуни сву кућу у којој су седели. ³ И показаше им се језици који се разделише, као да су од ватре, па се на сваког од њих постави по један. ⁴ Тада се сви испунише Духом Светим, па почеше говорити другим језицима - како им је Дух давао да говоре.

⁵ А у Јерусалиму су становали побожни Јудеји из сваког народа под небом. ⁶ И кад наста ова хука, скупи се народ и смете се, јер је свако слушао како они говоре његовим језиком. ⁷ Сви су се дивили и чудили говорећи: гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? ⁸ Па како ми чујемо свако свој језик у ком смо се родили: ⁹ Парћани и Миђани и Еламити, па становници Месопотамије, Јудеје и Кападокије, Понта и Азије, ¹⁰ Фригије и Памфилије, Египта и предела Ливије око Кирине, и Римљани који су придошли, ¹¹ Јудеји и проселити, Крићани и Арапи, - слушамо како они нашим језицима објављују велика дела Божија. ¹² Сви су се дивили и у недоумици говорили један другом: шта ће то бити? ¹³ Други су се пак подсмевали и говорили: напили су се новога вина.

Петрова беседа

¹⁴ А Петар стаде с Једанаесторицом, подиже свој глас и рече им: Јудеји и ви сви што живите у Јерусалиму, ово знајте и саслушајте моје речи. ¹⁵ Нису ови људи пијани - како ви мислите - јер је тек трећи час дана, ¹⁶ него се ту ради о ономе што је рекао пророк Јоил: ¹⁷ »У последње дане, говори Бог, излићу од свога Духа на све људе, па ће ваши синови и ваше кћери пророковати, и ваши младићи ће гледати виђења, а ваши старци ће снивати снове; ¹⁸ па и на своје слуге и своје слушкиње излићу од свога Духа у оне дане, и пророковаће. ¹⁹ Чинићу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи, крв и огањ, и пушење дима. ²⁰ Сунце ће се претворити у таму и месец у крв - пре но што дође велики и славни дан Господњи. ²¹ И биће спасен свако ко призове име Господње.« ²² Људи Израиљци чујте ове речи: Бог је у вашој средини потврдио Исуса Назарећанина силама, чудима и знацима што је Бог преко њега учинио међу вама, као што сами знате, ²³ њега сте ви, пошто је предан по одређеној вољи и промислу Божијем, преко руку безаконика приковали на крст и убили, ²⁴ али га Бог ослободи смртних болова и подиже га, јер није било могућно да га смрт држи. ²⁵ Давид, наиме, говори за њега: »Стално сам гледао Господа пред собом, јер ми је с десне стране - да се не пољуљам. ²⁶ Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, чак ће и тело моје почивати у нади, ²⁷ јер моју душу нећеш оставити у царству смрти, нити ћеш дозволити да светац твој иструне. ²⁸ Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весељем пред лицем својим«. ²⁹ Браћо, вама се може слободно рећи о патријарху Давиду, да је умро и био сахрањен, и да је његов гроб код нас до данашњег дана. ³⁰ Али како је био пророк и како је знао да му се Бог заклетвом заклео да ће од рода његових бедара некога посадити на његов престо, ³¹ предвидевши рече за Христово васкрсење: нити је био остављен у царству мртвих, нити му је тело иструлило. ³² Овога Исуса је Бог васкрсао, чему смо ми сви сведоци. ³³ Подигнут тако Божијом десницом он је примио од Оца обећаног Духа Светога и излио ово што гледате и слушате. ³⁴ Давид се, наиме, није попео на небеса, него сам говори: »Рече Господ Господу моме: седи мени с десне стране, ³⁵ док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу«. ³⁶ Стога нека сав дом Израиљев сигурно зна даје Бог учинио Господом и Христом овога Исуса кога сте ви распели.

³⁷ А кад су ово чули, косну их у срце, те рекоше Петру и осталим апостолима: браћо, шта да чинимо? ³⁸ А Петар им рече: покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, па ћете примити дар Духа Светога. ³⁹ Јер је за вас то обећање, и за вашу децу, и за све даљне колико год их позове Господ Бог наш. ⁴⁰ И многим другим речима сведочио је и опомињао их: спасите се од овог поквареног нараштаја. ⁴¹ Тако се крстише они који су примили његову реч, и додаде се онога дана Цркви око три хиљаде душа.

Живот првих хришћана

⁴² Били су истрајни у апостолској науци и заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама. ⁴³ А страх уђе у сваку душу, јер су апостоли чинили многа чудеса и знаке. ⁴⁴ А сви који су поверовали беху заједно и имали су све заједничко; ⁴⁵ продавали су што су стекли и имали, па су то делили свима - како је коме било потребно. ⁴⁶ Свакодневно су били стално и једнодушно у храму, ломили су хлеб по кућама, примали су храну с радошћу и проста срца, ⁴⁷ хвалећи Бога и уживајући љубав свега народа. А Господ је сваки дан додавао оне који се спасавају.

Глава 3

Исцељење пред вратима храма

¹ Петар и Јован су ишли горе у храм у време молитве, у девети час. ² Уто су носили некога човека, хромог од рођења; њега су сваки дан постављали код храмовних врата која се зову »Лепа«, да проси милостињу од оних који улазе у храм. ³ Када је он видео Петра и Јована како намеравају да уђу у храм, просио је милостињу од њих. ⁴ А Петар га погледа заједно с Јованом, те рече: погледај нас. ⁵ Он је, међутим, обраћао пажњу на њих само очекујући да од њих нешто добије. ⁶ Али му Петар рече: немам сребра ни злата, али ти дајем што имам: у име Исуса Христа Назарећанина ходај. ⁷ Тада га ухвати за десну руку и подиже га. Тако се одмах учврстише његове ноге и глежњи, ⁸ те скочи, стаде, и ходаше, па уђе с њима у храм идући и скачући, и хвалећи Бога. ⁹ Видео га је и сав народ како иде и хвали Бога; ¹⁰ препознали су га - да је био тај што је ради милостиње седео код »Лепих« храмовних врата - и задивише се, и беху ван себе због онога што му се догодило.

Петрова беседа у Соломоновом трему

¹¹ Али како се он држао Петра и Јована, окупи се сав запрепашћени народ око њих у трему који се зове Соломонов. ¹² Видевши то Петар обрати се народу: људи Израиљци, што се чудите овоме, или што гледате на нас као да смо својом силом или побожношћу учинили да овај хода? ¹³ Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев, Бог отаца наших, прославио је свога слугу Исуса, кога сте ви предали и кога сте се ви одрекли пред Пилатом, када је одлучио да га ослободи. ¹⁴ Ви сте се одрекли свеца и праведника, а молили сте да вам поклони једног убицу, ¹⁵ па сте убили зачетника живота, кога је Бог васкрсао из мртвих, чему смо ми сведоци. ¹⁶ И зато што верујемо у његово име, његово име је учинило чврстим овога кога гледате и знате; вера - до које долазимо његовим посредством - дала му је потпуно здравље пред свима вама. ¹⁷ И сад, браћо, знам да сте то учинили из незнања - као и ваше старешине ¹⁸ Али Бог је на тај начин испунио што је унапред јавио устима свих пророка: да ће његов Христос пострадати. ¹⁹ Покајте се стога и обратите се, да вам се избришу греси, ²⁰ да би од Господа дошла времена одмарања, те да пошаље Исуса Христа који вам је унапред одређен, ²¹ кога треба небо да прими до времена када ће се успоставити све што је Бог од давних времена рекао устима својих светих пророка. ²² Мојсије је, наиме, рекао: »Господ Бог подићи ће вам од ваше браће пророка - као што је подигао мене; њега послушајте у свему што год вам каже. ²³ А свака душа, која не послуша тога пророка, биће истребљена из народа«. ²⁴ Ове дане наговестили су и сви пророци од Самуила и даље - колико год их је говорило. ²⁵ Ви сте синови пророка и савеза који је Бог склопио са вашим оцима говорећи Аврааму: »У твом потомству биће благословени сви народи на земљи«. ²⁶ Бог је прво вама подигао свога слугу и послао га да вам донесе благослов - тиме што ће сваког од вас одвратити од злих дела ваших.

Глава 4

Апостоли пред синедрионом

¹ Док су они још говорили народу приђоше им свештеници, и старешина храма, и садукеји, ² негодујући што уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, ³ па ставише руке на њих и бацише их у затвор до идућег дана, јер је већ било вече. ⁴ А многи од оних који су чули реч повероваше, тако да се број људи повећао на скоро пет хиљада.

⁵ А сутрадан окупише се у Јерусалиму њихови поглавари, старешине и књижевници, ⁶ па првосвештеник Ана, и Кајафа, и Јован, и Александар, и колико год их је било од првосвештеничког рода. ⁷ Они поставише апостоле на средину и питаху их: каквом силом или у чије име сте учинили ово? ⁸ Тада им Петар, испуњен Духом Светим, рече: поглавари народни и старешине, ⁹ ако смо данас узети на одговорност за добро дело учињено болесном човеку, чиме је он исцељен, ¹⁰ онда знајте сви ви и сав израиљски народ: у име Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, кога је Бог васкрсао из мртвих, у то име овај стоји пред вама здрав. ¹¹ То је камен који сте ви зидари одбацили, а који је постао камен угаони. ¹² Нема спасења ни у једном другом, нити има другог имена под небом, даног људима, у ком треба да нађемо спасење.

¹³ А кад присутни видеше Петрову и Јованову слободу и приметише да су то нешколовани и обични људи, чудили су се; препознали су их - да су били са Исусом, ¹⁴ али су гледали како излечени човек стоји са њима, па нису имали шта да приговоре. ¹⁵ Заповедише им да изиђу из синедриона и почеше да се саветују међу собом говорећи: ¹⁶ шта да радимо овим људима? Јасно је да су учинили познато чудо за које знају сви становници Јерусалима, и не можемо да порекнемо. ¹⁷ Али да се не разгласи и даље по народу, да им припретимо да више никоме не говоре у то име. ¹⁸ Тако их позваше и заповедише им да уопште не говоре нити уче у име Исусово. ¹⁹ Али им Петар и Јован у одговору рекоше: расудите да ли је право пред Богом да вас слушамо радије него Бога? ²⁰ Ми уосталом не можемо да не говоримо што смо видели и чули. ²¹ И како нису нашли пута и начина како да их казне, запретише им још једанпут и ослободише их, због народа, јер су сви прослављали Бога за оно што се догодило. ²² Човек, на ком се догодило ово чудо исцељења, имао је више од четрдесет година.

Молитва Цркве за апостоле

²³ Ослобођени апостоли дођоше својима и јавише им шта су им рекли првосвештеници и старешине. ²⁴ А они чувши то подигоше једнодушно глас к Богу и рекоше: Господе, творче неба и земље, мора и свега што је у њима, ²⁵ Ти си Духом Светим рекао, устима свога слуге Давида: »Зашто се побунише многобошци, и што су народи смислили залудне ствари? ²⁶ Дигоше се краљеви земаљски и владари се здружише против Господа и Помазаника његова«. ²⁷ Удружише се заиста у овом граду против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, Ирод и Понтије Пилат са многобошцима и племенима Израиљевим, ²⁸ да учине што је твоја рука и твоја одлука унапред одредила да буде. ²⁹ И сад, Господе, погледај на њихове претње, па дај својим служитељима да потпуно слободно објављују твоју реч, ³⁰ пружај при том своју руку, да би се догађала исцељења, и знаци, и чуда - именом твога светог слуге Исуса. ³¹ А када се помолише Богу затресе се место на ком су били окупљени, те се сви испунише Духом Светим, и проповедаху слободно реч Божију.

Заједница љубави и заједничко имање

³² А у народа који је поверовао било је једно срце и једна душа, и нико није говорио да је што од његовог имања његово лично, него им је све било заједничко. ³³ Апостоли су веома силно сведочили за ускрс Господа Исуса и велика благодат беше на свима њима. ³⁴ Нико међу њима није оскудевао, јер су сви поседници земље или кућа продавали што су имали, доносили су вредност проданога ³⁵ и стављали пред ноге апостола. Одатле се сваком делило - колико је коме било потребно. ³⁶ А Јосиф кога су апостоли прозвали Варнава, што преведено значи Син утехе, левит родом са Кипра, ³⁷ имао је њиву, продао је, а новац је донео и метнуо апостолима пред ноге.

Глава 5

Ананија и Сапфира

¹ А један човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде једно имање, ² па са жениним знањем задржа за себе део новца од продаје, а други део донесе, те метну апостолима пред ноге. ³ А Петар му рече: Ананија, зашто је сатана испунио твоје срце - да слажеш Духа Светога и да задржиш за себе део новца од продаје њиве? ⁴ Зар не би и даље остала твоја, и кад је продана, зар није била у твојој власти? Зашто си у свом срцу наумио то дело? Ниси слагао људима, него Богу. ⁵ Слушајући ове речи Ананија паде и издахну. И велики страх обузе све који су то слушали. ⁶ А младићи усташе, умоташе га, изнеше и сахранише. ⁷ А кад прође око три часа, уђе и његова жена не знајући шта се догодило. ⁸ Тада јој се Петар обрати: реци ми јесте ли њиву продали за толику суму? А она рече: да, за толико. ⁹ На то јој Петар рече: зашто сте се договорили да искушате Духа Господњег? Види, пред вратима су ноге оних што су сахранили твога мужа, и тебе ће изнети. ¹⁰ И одмах паде пред његове ноге, и издахну. А младићи уђоше, нађоше је мртву, изнесоше је и сахранише до њеног мужа. ¹¹ А велики страх обузе сву Цркву и све који су о овоме слушали.

¹² Преко апостолских руку збивали су се многи знаци и чуда у народу; а сви су били једнодушно у Соломоновом трему. ¹³ Од осталих пак нико се није усуђивао да им се придружи; народ их је, међутим, веома хвалио. ¹⁴ А мноштво људи и жена, који су веровали у Господа, бивало је све веће, ¹⁵ тако да су износили болеснике на улице, стављали их на постеље и носила, да би макар Петрова сенка осенила неког од њих - кад он пролази. ¹⁶ Стицали су се у Јерусалиму и многи из околних градова носећи болеснике и мучене од нечистих духова, и сви су били излечени.

Апостоли у тамници

¹⁷ Тада се подиже првосвештеник и сви који су били уз њега, наиме садукејска странка, испунише се завишћу, ¹⁸ те ставише руке на апостоле и бацише их у општу тамницу. ¹⁹ Али анђео Господњи отвори ноћу тамничка врата, изведе их и рече: ²⁰ идите, иступите у храму и говорите народу све речи овога живота. ²¹ Чувши то они пред зору уђоше у храм и учаху. А кад дође првосвештеник и они који су били уз њега, сазваше синедрион и све старешине синова Израиљевих, те послаше људе у тамницу да их доведу. ²² Када пак службеници дођоше, не нађоше их у тамници. Вратише се и јавише: ²³ тамницу смо нашли закључану и добро осигурану, и стражаре где стоје пред вратима, али кад смо отворили, унутра нисмо нашли никога. ²⁴ Када су ове речи чули старешина храма и првосвештеници, били су у неприлици због њих - шта би то могло да буде. ²⁵ Али неко дође и јави им: ено људи, које сте бацили у тамницу, стоје у храму и уче народ. ²⁶ Тада оде старешина храма са службеницима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали народа, да не буду каменовани. ²⁷ И кад их доведоше, поставише их пред синедрион, те их првосвештеник запита овим речима: ²⁸ зар вам нисмо строго наредили да не учите у то име, а гле ви сте напунили Јерусалим својом науком и хоћете да баците крв тога човека на нас. ²⁹ На то Петар и апостоли у одговору рекоше: Бога треба слушати више него људе. ³⁰ Бог отаца наших васкрсао је Исуса кога сте ви обесили на дрво и убили. ³¹ Њега је Бог својом десницом узвисио као поглавара и спаситеља, да додели Израиљу покајање и опроштај грехова. ³² Ми смо сведоци свега тога, и Дух Свети кога је Бог дао онима који су му послушни. ³³ Чувши ово они се разљутише врло и намераваху да их побију.

³⁴ Али тада уста у синедриону један фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона, цењен од свег народа, заповеди да изведу људе мало напоље, ³⁵ и рече им: људи Израиљци узмите се у памет у погледу ових људи - шта ћете чинити. ³⁶ Јер пре ових дана подиже се Тевда који је за себе говорио да је он нешто велико, уз кога је пристало око четири стотине људи; он је био убијен, а сви који су га слушали разиђоше се и беху уништени. ³⁷ После тога подиже се Јуда Галилејац у време пописа и одвуче доста народа за собом. Погинуо је и он, а сви који су га слушали беху расути. ³⁸ И у садашњој прилици вам кажем: прођите се ових људи и пустите их; јер ако је од људи ова намисао или ово дело, биће осујећено; ³⁹ ако је пак од Бога, нећете моћи да их уништите, - иначе бисте се нашли као људи који се боре против Бога. Тада га послушаше. ⁴⁰ И дозваше апостоле, избише их и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их. ⁴¹ Они пак отидоше од синедриона радујући се што су били удостојени да претрпе понижење за име Исусово. ⁴² Тако нису престали да свакога дана у храму и по кућама уче и проповедају еванђеље о Христу Исусу.

Глава 6

Избор ђакона

¹ А у те дане, када је ученика све више бивало Јелинисти подигоше вику на Јевреје домороце, зато што су њихове удовице биле запостављене приликом свакодневног дељења помоћи. ² Тада Дванаесторица сазваше све ученике и рекоше: не приличи да ми запоставимо реч Божију и да служимо око трпеза. ³ Стога гледајте, браћо, да нађете седам осведочених људи из своје средине, пуних Духа и мудрости, којима ћемо поверити ову дужност; ⁴ ми ћемо се и даље посветити молитви и проповедничкој служби. ⁵ И свиде се ова реч свему народу, па изабраше Стефана, човека пуна вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу проселита из Антиохије. ⁶ Њих поставише пред апостоле, који се помолише Богу и положише руке на њих.

Напад на Стефана

⁷ А реч Божија је напредовала и број ученика У Јерусалиму се веома повећавао, па се и многи свештеници покораваху вери.

⁸ А Стефан је пун благодати и силе чинио велика чуда и чудне знаке у народу. ⁹ Али усташе неки из синагоге која се зове Либертинска, и Киринска, и Александријска, и оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном, ¹⁰ али нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио. ¹¹ Тада подговорише људе који изјавише: чули смо га како хули на Мојсија и на Бога. ¹² Тако побунише народ и старешине, и књижевнике, те навалише на њега, шчепаше га и одведоше пред синедрион. ¹³ Поставише и лажне сведоке који су говорили: овај човек непрестано говори против светог места и закона; ¹⁴ чули смо, наиме, како говори да ће Исус, тај Назарећанин, разорити ово место и изменити обичаје које нам је Мојсије предао. ¹⁵ А сви који су седели у синедриону упреше погледе на њега ти видеше да му је лице као лице анђела.

Глава 7

Стефанова беседа

¹ Тада првосвештеник рече: је ли то тако? ² Он пак рече: браћо и оци, чујте. Бог славе показао се нашем оцу Аврааму када је боравио у Месопотамији, пре но што се доселио у Харан, ³ и рече му: изиђи из своје земље и од свога рода, па хајде у земљу коју ћу ти показати. ⁴ Тада изиђе из земље Халдејске и настани се у Харану. Оданде га после смрти његова оца Бог пресели у ову земљу у којој ви сада станујете. ⁵ Али му не даде наследства у њој - ни једну стопу, него му само обећа, у време када он још није имао детета, да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега. ⁶ Бог, наиме, овако рече: његови потомци биће дошљаци у туђој земљи, и поробиће их и злостављаће их четири стотине година. ⁷ А ја ћу судити народу коме ће они служити, рече Бог, па ће после тога изићи и служиће ми на овом месту. ⁸ И даде му завет обрезања; тако роди Исаака и обреза га осми дан, и Исаак роди Јакова, а Јаков дванаест патријараха.

⁹ И патријарси позавидеше Јосифу, те га продадоше у Египат; но Бог беше с њим, ¹⁰ и избави га од свих његових невоља, па му даде милост и мудрост пред фараоном, египатским краљем, који га постави да управља Египтом и свом његовом кућом. ¹¹ Али дође глад на сав Египат и Ханан, и велика невоља, и наши очеви нису могли да нађу хране. ¹² А Јаков, чувши да у Египту има жита, посла наше очеве први пут. ¹³ Када пак дођоше други пут, Јосиф учини да га браћа препознаду, и фараон сазна Јосифово порекло. ¹⁴ Тада Јосиф посла и дозва свога оца Јакова и сву родбину, седамдесет и пет душа. ¹⁵ И Јаков сиђе у Египат, и умре он и очеви наши, ¹⁶ те их пренеше у Сихем и положише у гроб који је Авраам сребрним новцем купио од Еморових синова у Сихему.

¹⁷ Уколико се више приближавало обећано време које је Бог обрекао Аврааму, и народ се повећао и намножио у Египту, ¹⁸ док не завлада Египтом други краљ који није знао Јосифа. ¹⁹ Овај |е лукаво поступио с нашим племеном и тлачио наше очеве тако да су морали да излажу своју дечицу - да не остану у животу. ²⁰ У то време роди се Мојсије и беше мио Богу; био је одгајан у очевој кући три месеца; ²¹ а кад га изложише, узе га фараонова кћи и одгоји га себи за сина. ²² И Мојсије би поучен у свој египатској мудрости, и беше силан у својим речима и делима. ²³ А кад му је било четрдесет година, дође му на ум да обиђе своју браћу, синове Израиљеве. ²⁴ И кад виде једнога како неправедно страда, одбрани га и освети угњетаваног - убивши Египћанина. ²⁵ Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог његовом руком даје избављање; али не схватише. ²⁶ Идућег дана дође међу њих, док су се свађали, и покуша да их измири рекавши: људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом? ²⁷ Али онај, који је чинио неправду своме ближњему, одби га и рече: ко је тебе поставио за господара и судију над нама? ²⁸ Да нећеш да ме убијеш као што си јуче убио Египћанина? ²⁹ Због ове речи Мојсије побеже и настани се као дошљак у мадијамској земљи, где роди два сина.

³⁰ После четрдесет година јави му се анђео у пламену купине која је горела у пустињи Синајске горе. ³¹ Мојсије пак видевши то задиви се призору; а кад се приближавао да расмотри, чу се глас Господњи: ³² ја сам Бог твојих отаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев. Мојсије уздрхта и не усуди се да погледа. ³³ Тада му Господ рече: изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш - света земља. ³⁴ Заиста видех злостављање свога народа који је у Египту и чух његово уздисање, те сиђох да га избавим; и сад хајде да те пошаљем у Египат.

³⁵ Овога Мојсија, кога су се одрекли рекавши: ко је тебе поставио за господара и судију, њега је Бог преко анђела, који му се јавио у купини, послао за господара и избавитеља. ³⁶ Он их изведе учинивши чуда и чудне знаке у земљи египатској, и у Црвеном мору, и у пустињи четрдесет година. ³⁷ То је Мојсије који је рекао синовима Израиљевим: Бог ће вам подићи пророка из ваше браће као што је подигао мене. ³⁸ То је онај који је у збору у пустињи био с анђелом, који му је говорио на Синајској гори, и с очевима нашим; он је примио живе речи да их вама да. ³⁹ Наши очеви нису хтели да га послушају, него га одбацише и окренуше се срцем својим Египту, ⁴⁰ па рекоше Аарону: начини нам богове који ће ићи пред нама; јер не знамо шта се догодило овом Мојсију који нас је извео из Египта. ⁴¹ И начинише теле у оне дане и принеше жртву идолу, и радоваху се својим рукотворинама. ⁴² Тада се Бог окрену од њих и предаде их да служе небеској војсци, као што је написано у књизи пророка: »Доме Израиљев, јеси ли ми четрдесет година у пустињи приносио клане животиње и жртве? ⁴³ Него сте носили Молохов шатор и звезду бога Рефана, кипове које сте начинили да им се клањате; и преселићу вас даље од Вавилона«. ⁴⁴ Наши очеви имали су шатор сведочанства у пустињи, како је наредио онај који је говорио Мојсију да га начини по слици коју је видео. ⁴⁵ Наши очеви га примише и унеше с Исусом кад заузеше земљу многобожаца, које је Бог отерао испред наших отаца, и тако је било све до Давида. ⁴⁶ Он нађе милост у Бога и измоли да нађе стан Богу Јаковљеву. ⁴⁷ Али му Соломон сагради кућу. ⁴⁸ Али Свевишњи не станује у рукотвореним храмовима, као што каже пророк: ⁴⁹ »Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојим. Какав ћете ми дом саградити, говори Господ, иди које је место мога почивања? ⁵⁰ Зар није моја рука све то начинила?« ⁵¹ Тврдоврати и необрезаних срца и ушију, ви се једнако противите Духу Светоме, како ваши очеви тако и ви. ⁵² Којега од пророка не прогнаше ваши очеви? И побише оне који су унапред најављивали долазак Праведника, чије издајице и убице ви сада постасте, ⁵³ ви који сте примили закон на заповест анђела - и нисте га одржали.

Стефанова смрт

⁵⁴ Чувши ово веома су се љутили у својим срцима и шкргутаху зубима на њега. ⁵⁵ А он пун Духа Светога погледа на небо и виде славу Божију и Исуса где стоји с десне стране Богу, ⁵⁶ и рече: ево, гледам отворена небеса и Сина човечијег како стоји с десне стране Богу. ⁵⁷ Тада повикаше веома гласно, запушише своје уши и навалише једнодушно на њега, ⁵⁸ избацише га из града и засипаху га камењем. А сведоци ставише своје хаљине код ногу младића који се звао Савле. ⁵⁹ И засипаху камењем Стефана који је призивао Бога и говорио: Господе Исусе, прими мој дух. ⁶⁰ Онда паде на колена и повика веома гласно: Господе, не упиши им овај грех. И кад то рече усну.

Глава 8

Савле гони Цркву

¹ А Савле је одобравао његово убијство. Онога дана наста и велико гоњење Цркве у Јерусалиму; сем апостола сви су били расејани по крајевима Јудеје и Самарије. ² А побожни људи сахранише Стефана и учинише велики плач над њим. ³ Савле је пак пустошио Цркву, улазећи у куће одвлачио је људе и жене и предавао их у тамницу.

Обраћање Самарјана

⁴ Расејани међутим пролажаху свуда и проповедаху реч Божију. ⁵ Тако Филип дође у главни град Самарије и проповедаше им Христа. ⁶ И народ је једнодушно пазио на Филипове речи слушајући и гледајући чудне знаке које је он чинио. ⁷ Јер из многих, који су имали нечисте духове, ови излажаху с великом виком; чак многи узети и хроми беху излечени. ⁸ И наста велика радост у оном граду.

⁹ У том граду се од раније налазио један човек по имену Симон, који је врачао и доводио у чудо самарјански народ говорећи за себе да је он нешто велико. ¹⁰ Овога слушаху сви, од малог до великог, говорећи: овај човек је сила Божија, за коју се каже да је велика. ¹¹ А слушали су га зато што их је дуже времена задивљавао врачањем. ¹² Када пак повероваше Филипу, који је проповедао еванђеље о царству Божијем и о имену Исуса Христа, крштаваху се људи и жене. ¹³ Чак и сам Симон поверова и би крштен, па оста уз Филипа; гледајући чудне знаке и велика чуда која су се догађала - беше ван себе.

¹⁴ Апостоли који су били у Јерусалиму, чувши да је Самарија примила реч Божију, послаше им Петра и Јована, ¹⁵ који сиђоше и помолише се Богу за њих - да приме Духа Светога; ¹⁶ још, наиме, ни на једног од њих не беше сишао, него су били само крштени у име Господа Исуса. ¹⁷ Тада ставише руке на њих, те примаху Духа Светога. ¹⁸ Када пак Симон виде да се полагањем апостолских руку додељује Дух, донесе им новаца ¹⁹ говорећи: дајте и мени ту власт, да прими Духа Светога свако на кога положим руке. ²⁰ На то му Петар рече: твој новац нека иде с тобом заједно у пропаст, зато што си смислио да новцем стекнеш дар Божији. ²¹ Нема за тебе дела и удела у овој ствари, јер твоје срце није право пред Богом. ²² Обрати се дакле од ове своје злоће и помоли се Господу, не би ли ти била опроштена помисао твога срца; ²³ видим да си у горком отрову и у оковима неправде. ²⁴ Симон пак у одговору рече: помолите се ви Господу за мене, да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли. ²⁵ Они пак, пошто су посведочили и казали реч Господњу, вратише се у Јерусалим проповедајући еванђеље многим самарјанским селима.

Крштење Етиопљанина

²⁶ Анђео Господњи рече Филипу: устани и иди према југу на пут који се спушта од Јерусалима у Газу; тај пут је пуст. ²⁷ Тако уста и оде. И гле, један Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандаке, етиопске краљице који је био над свом њеном ризницом, а у Јерусалим је дошао да се помоли Богу, ²⁸ враћао се кући седећи на својим колима и читајући пророка Исаију. ²⁹ Уто Дух рече Филипу: приђи и држи се ових кола. ³⁰ Тада Филип притрча и чу како он чита пророка Исаију, те рече: да ли и разумеш то што читаш? ³¹ Он пак рече: а како бих могао да разумем, ако ме ко не упути? И позва Филипа да се попне и седне с њим. ³² А место из Писма, које је читао, беше ово: »Одведоше га као овцу на клање, и као што је јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара својих уста. ³³ У његовом понижењу укиде се његов суд. Ко ће избројати његов нараштај? Јер се узима са земље његов живот«. ³⁴ Тада ушкопљеник у одговору рече Филипу: молим те, о ком го говори пророк? О самом себи или о неком другом? ³⁵ На то Филип отвори своја уста и почевши од овога места Писма проповеди му еванђеље о Исусу. ³⁶ А кад су путујући дошли до неке воде, ушкопљеник рече: ево воде, шта ми смета да се крстим? [³⁷ Филип пак рече: ако верујеш од свег срца: може. Он одговори и рече: верујем да је Исус Христос Син Божији.] ³⁸ И заповеди да стану кола, те обојица сиђоше у воду, Филип и ушкопљеник, и крсти га. ³⁹ А кад изиђоше из воде, Дух Господњи узе Филипа и ушкопљеник га више не виде. Путовао је даље својим путем радујући се. ⁴⁰ А Филип се нађе у Азоту, а затим пролазећи проповедаше еванђеље свим градовима, док не дође у Кесарију.

Глава 9

Савлово обраћање

¹ А Савле још увек испуњен претњом и убијством против Господњих ученика приступи првосвештенику? ² па измоли од њега писма за синагоге у Дамаску, - ако нађе неке присталице ове науке, људе и жене - да их свезане доведе у Јерусалим. ³ Али, када се путујући приближио Дамаску, обасја га одједном светлост са неба, ⁴ те паде на земљу и чу глас како му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? ⁵ Он пак рече: ко си, Господе? А он: ја сам Исус, кога ти гониш; ⁶ него устани и уђи у град, и казаће ти се шта треба да чиниш. ⁷ А његови сапутници стајаху неми, јер су глас слушали, али никога нису видели. ⁸ Тада Савле уста са земље; иако су му очи биле отворене, није ништа видео. На то га узеше за руку и уведоше у Дамаск. ⁹ Три дана је био слеп, и није јео нити пио.

¹⁰ А у Дамаску беше један ученик по имену Ананија. Њему рече Господ у виђењу: Ананија. А он рече: ево ме, Господе. ¹¹ Господ пак њему: устани и иди у улицу која се зове Права, па потражи у Јудиној кући Таршанина по имену Савла; јер види, он се моли Богу. ¹² И Савле у виђењу угледа човека по имену Ананију где уђе и стави руке на њега - да прогледа. ¹³ Ананија пак одговори: Господе, чуо сам од многих за тога човека - колика зла је починио твојим светима у Јерусалиму; ¹⁴ па и овде има овлашћење од првосвештеника да свеже све који призивају твоје име. ¹⁵ На то му Господ рече: иди, јер ми је он изабрано оруђе - да изнесе моје име пред многобошце, и краљеве, и синове Израиљеве; ¹⁶ ја ћу му, наиме, показати колико треба да претрпи за моје име. ¹⁷ Тада Ананија оде и уђе у кућу, те стави руке на њега и рече: Савле брате, Господ Исус, који ти се јавио на путу којим си долазио, послао ме је - да прогледаш и да се напуниш Духа Светога. ¹⁸ И одмах спаде с његових очију као крљушт, па прогледа, устаде и би крштен, ¹⁹ и примивши храну окрепи се.

Неколико дана провео је са ученицима који беху у Дамаску. ²⁰ И одмах је проповедао Исуса по синагогама - да је он Син Божији. ²¹ А сви који су слушали дивили су се и говорили су: није ли то онај који је у Јерусалиму упропастио оне који призивају ово име, и зар није овамо дошао да их свезане поведе пред првосвештенике? ²² А Савле је бивао све јачи и збуњивао је Јудеје који су становали у Дамаску, доказујући да је овај Исус Месија. ²³ А кад прође више дана, договорише се Јудеји да га убију. ²⁴ Њихова намера, међутим, дата је на знање Савлу. Они су пак пазили на градска врата дању и ноћу - да би га убили. ²⁵ Али, његови ученици узеше га и ноћу спустише у котарици преко зида.

²⁶ А кад дође у Јерусалим, покушавао је да се придружи ученицима; али сви су се бојали њега јер нису веровали да је ученик. ²⁷ Тада га Варнава прихвати, доведе апостолима и каза им како је Савле на путу видео Господа, и да му је говорио, и како је у Дамаску слободно иступао у име Исусово. ²⁸ И са њима је улазио у Јерусалим и излазио иступајући слободно у име Господње. ²⁹ Говорио је и препирао се са Јелинистима; но они су настојали да га убију. ³⁰ А када браћа то дознаше, сведоше га у Кесарију и одатле послаше у Тарс.

³¹ И тако је црква по свој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру, подизала се и живела у страху Господњем, и умножавала се потпором Светога Духа.

Петар у Лиди и Јопи

³² А када је Петар обилазио све, дође и к светима који су били настањени у Лиди. ³³ Онде нађе једнога човека по имену Енеју, који је узет осам година лежао у постељи. ³⁴ И рече му Петар: Енеја, Исус Христос те исцељује; устани и намести свој кревет. И одмах уста. ³⁵ И видеше га сви становници Лиде и Сарона па се обратише Господу.

³⁶ У Јопи пак беше једна ученица по имену Тавита, што преведено на грчки значи Дорка, Газела; ова беше пуна добрих дела и милостиња које је чинила. ³⁷ У оне дане разболе се и умре; окупаше је и метнуше у горњу собу. ³⁸ А како је Лида близу Јопе, ученици чуше да је Петар у њој и послаше к њему два човека молећи: не оклевај да дођеш до нас. ³⁹ А Петар уста и оде с њима. Кад дође, одведоше га у горњу собу и приступише му све удовице плачући и показујући доње и горње хаљине које је Газела радила док је била са њима. ⁴⁰ На то Петар изгна све напоље, клече на колена и помоли се Богу, па окренувши се мртвом телу рече: Тавито, устани. А она отвори своје очи и видевши Петра седе. ⁴¹ Тада јој он пружи руку и подиже је. Затим дозва свете и удовице и показа је живу. ⁴² Ово се разгласи по свој Јопи и многи повероваше у Господа. ⁴³ Он пак оста више дана у Јопи код неког Симона кожара.

Глава 10

Крштење капетана Корнилија

¹ А један човек у Кесарији по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска, ² побожан и богобојазан са свим својим домом, који је давао многе милостиње народу и стално се молио Богу, ³ виде око деветог часа јасно у виђењу анђела Божијег како уђе к њему и рече му: Корнилије. ⁴ А он погледа на њега и уплашен рече: шта је, Господе? Рече му: твоје молитве и твоје милостиње уздигоше се до Бога и он их се сећа. ⁵ И сад пошљи људе у Јопу и позови некога Симона који се зове Петар. ⁶ Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа крај мора. ⁷ А кад оде анђео који му је говорио, он дозва двојицу својих слугу и једног побожног војника од оних који су стално били уз њега, ⁸ па им каза све и посла их у Јопу.

⁹ А сутрадан, кад су они путовали и приближавали се граду, попе се Петар на кров око шестога часа да се помоли Богу. ¹⁰ У то огладне и хтеде да једе; али док су му припремали јело паде у занос ¹¹ и виде отворено небо и некакав суд како силази као велико платно, које се на своја четири краја спушта на земљу. ¹² У њему беху све четвероножне животиње, и гмизавци земаљски, и птице небеске. ¹³ И један глас му довикну: устани, Петре, закољи и поједи. ¹⁴ Петар пак рече: нипошто, Господе, јер никад нисам јео оно што је погано и нечисто. ¹⁵ И глас ће опет њему, по други пут: што је Бог учинио чистим не називај поганим. ¹⁶ Ово се догодило трипут и одмах суд би узет на небо.

¹⁷ А док је Петар у себи био у недоумици шта може да буде призор који је видео, гле, људи послани од Корнилија, напитавши Симонову кућу, стадоше пред вратима, ¹⁸ зовнуше и питаху да ли |е овде у гостима Симон звани Петар. ¹⁹ И док је Петар још размишљао о виђењу, рече му Дух: види, три човека те траже; ²⁰ него устани, сиђи и иди с њима ништа не премишљајући, јер сам их ја послао. ²¹ Тада Петар сиђе људима и рече: ево, ја сам кога тражите; због чега сте дошли? ²² А они рекоше: капетан Корнилије, праведан и богобојазан човек, за кога сведочи сав јудејски народ, упућен је од једног светог анђела да те позове у свој дом и да чује шта ћеш му рећи. ²³ Тада их позва унутра и угости.

А сутрадан уста и оде с њима, и неки од браће из Јопе одоше с њим. ²⁴ Сутрадан пак уђе у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, сазвавши своју родбину и присне пријатеље. ²⁵ Када пак Петар уђе у кућу, Корнилије му пође у сусрет, паде пред његове ноге и поклони се. ²⁶ Тада га Петар подиже говорећи: устани; и ја сам само човек. ²⁷ И у разговору с њим уђе, те нађе многе окупљене, ²⁸ па им рече: ви знате да Јудејину не приличи да се дружи с туђином и да долази к њему, али мени је Бог показао да ни једног човека не називам поганим или нечистим. ²⁹ Зато сам и дошао без поговора, кад сте ме позвали. Питам стога: због чега сте ме позвали? ³⁰ И Корнилије рече: пре четири дана, баш у ово време, у девети час молио сам се Богу у својој кући, и гле, човек у сјајном оделу стаде преда ме ³¹ и рече: Корнилије, услишена је твоја молитва и Бог се сетио твојих милостиња. ³² Пошљи стога у Јопу и позови Симона који се зове Петар; он је гост у кући Симона кожара крај мора. ³³ Тако одмах послах к теби и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо овде сви пред Богом, да чујемо све што ти је Господ заповедио.

³⁴ Тада Петар отвори уста и рече: заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко, ³⁵ него му је у сваком народу добродошао ко се њега боји и твори правду. ³⁶ Ви знате реч коју је послао синовима Израиљевим, објављујући као еванђеље мир кроз Исуса Христа; овај је Господ свима. ³⁷ Ви знате шта се догодило по целој Јудеји, почевши од Галилеје после крштења које је Јован проповедао, ³⁸ знате Исуса из Назарета, како га је Бог помазао Духом Светим и силом. Он је прошао чинећи добра и лечећи све које је ђаво савладао, јер је Бог био с њим. ³⁹ И ми смо сведоци свега што је починио у јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га о дрво. ⁴⁰ Њега је Бог васкрсао трећи дан и омогућио му да се покаже, ⁴¹ не свему народу, него сведоцима које је Бог унапред изабрао, нама који смо с њим јели и пили после његовог ускрса из мртвих. ⁴² И он нам је заповедио да објавимо народу и да посведочимо да је он од Бога одређени судија живима и мртвима. ⁴³ За њега сведоче сви пророци, да ће његовим именом добити опроштај грехова свако ко верује у њега.

⁴⁴ Док је Петар још говорио ове речи, сиђе Дух Свети на све који су слушали говор. ⁴⁵ И задивише се верни из обрезања који су дошли с Петром, што се и на многобошце излио дар Светога Духа; ⁴⁶ јер су их слушали како говоре језике и величају Бога. Тада одговори Петар: ⁴⁷ може ли ко да ускрати воду, да се не крсте ови који су примили Духа Светога као и ми? ⁴⁸ И заповеди да их крсте у име Исуса Христа. Тада га замолише да остане још неколико дана.

Глава 11

Петров извештај Јерусалимској цркви

¹ А апостоли и браћа у Јудеји чуше да су многобошци примили реч Божију. ² И када Петар дође горе у Јерусалим, препираху се с њим они из обрезања ³ говорећи: ушао си к необрезаним људима и јео си с њима.

⁴ Тада поче Петар говорити и излагаше им редом говорећи: ⁵ ја сам био у граду Јопи и молио сам се Богу, и видех у заносу призор, како силази некакав суд као велико платно које се на своја четири краја спушта са неба, и дође до мене. ⁶ Бацивши поглед на њ осматрао сам и видех четвероножне земаљске животиње, и звери, и гмизавце, и птице небеске. ⁷ Чух и један глас који ми говораше: устани, Петре, закољи и поједи. ⁸ А ја рекох: нипошто, Господе, јер погано или нечисто још никад није ушло у моја уста. ⁹ На то глас са неба одговори по други пут: што је Бог учинио чистим не називај поганим. ¹⁰ Ово се догодило трипут, па све опет би одвучено горе на небо. ¹¹ И гле, у тај час три човека, послана из Кесарије к мени, стадоше пред кућом у којој смо били. ¹² А Дух ми рече да идем са њима ништа не премишљајући. И ово шесторо браће дођоше са мном, па уђосмо у кућу тог човека. ¹³ Тада нам он каза како је у својој кући видео анђела, који је стао и рекао: пошаљи у Јопу и дозови Симона прозваног Петра, ¹⁴ он ће ти говорити речи којима ћеш се спасити ти и сав твој дом. ¹⁵ А кад сам почео да говорим, сиђе Дух Свети на њих - као и на нас у почетку. ¹⁶ Сетих се тако речи Господње, како је говорио: Јован је крстио водом, а ви ћете бити крштени Духом Светим. ¹⁷ Када је дакле Бог њима - пошто су поверовали у Господа Исуса Христа - дао исти дар као и нама, ко сам био ја - да бих могао Богу забранити? ¹⁸ А кад ово чуше, умирише се и прославише Бога говорећи: Бог је дакле и многобошцима дао покајање за живот.

Црква у Антиохији

¹⁹ Они пак који беху расејани због гоњења, покренутог против Стефана, прођоше све до Финикије, и Кипра, и Антиохије, не објављујући реч ником другом него само Јудејима. ²⁰ А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који, кад дођоше у Антиохију, говораху и Грцима, објављујући им као радосну вест Господа Исуса. ²¹ И рука Господња беше с њима, и велики број поверова, те се обрати Господу. ²² А кад вест о њима дође до ушију цркве у Јерусалиму, послаше Варнаву у Антиохију. ²³ Он дође и виде благодат Божију, обрадова се и опомињаше све да одлучним срцем остану у Господу; ²⁴ био је, наиме, изврстан човек, и пун Духа Светога и вере. И многи народ би придодан Господу. ²⁵ Он оде даље у Тарс да потражи Савла, ²⁶ и кад га нађе, доведе га у Антиохију. И тако су се читаву годину састајали у цркви и многи народ поучили, и прво су у Антиохији ученике назвали хришћанима.

²⁷ У те дане пророци из Јерусалима сиђоше у Антиохију. ²⁸ И уста један од њих по имену Агав, и објави Духом да ће бити велика глад по целом свету, која и би за време Клаудија. ²⁹ На то ученици одлучише да сваки од њих, колико је ко могао, пошаље у помоћ браћи која су живела у Јудеји. ³⁰ Ово и учинише, пославши старешинама по Варнави и Савлу.

Глава 12

Јаковљево мучеништво.
Петар у тамници

¹ У оно време латио се краљ Ирод да злоставља неке који су припадали Цркви. ² И погуби мачем Јакова, брата Јованова. ³ И кад виде да је то по вољи Јудејима, ухвати и Петра; а беху дани бесквасних хлебова. ⁴ Ухвати га и баци у тамницу, предаде четирма стражама од по четири војника да га чувају, намеравајући да га после Пасхе изведе пред народ. ⁵ Петра су тако чували у тамници, а Црква се истрајно молила Богу за њега. ⁶ Када је пак Ирод хтео да га изведе, те ноћи Петар је спавао између два војника, свезан двоструким ланцима, а стражари су пред вратима чували тамницу. ⁷ И гле, анђео Господњи приступи и светлост засија у одаји. Он куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: устани брзо. И спадоше му ланци с руку. ⁸ На то му анђео рече: опаши се и обуј своје сандале. И учини тако. Рече му још: огрни своју хаљину и хајде за мном. ⁹ И изишавши иђаше за њим, и није знао да је то, што је анђео учинио, стварност, него је мислио да види утвару. ¹⁰ Прођоше тако прву и другу стражу и дођоше до гвоздених врата која воде у град; она им се сама отворише, те изиђоше и прођоше једну улицу, па одмах анђео одступи од њега.

¹¹ И кад Петар дође к себи, рече: сад заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избави из Иродове руке и од свега што је очекивао јудејски народ. ¹² Схвативши то дође до куће Марије, мајке Јована који је имао надимак Марко, где су се многи окупили и молили Богу. ¹³ А кад он закуца на авлијска врата, дође служавка по имену Ружа да ослушне, ¹⁴ и кад препозна Петров глас, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима. ¹⁵ А они јој рекоше: ти си луда. Но она је и даље тврдила да је тако. На то они говораху: то је његов анђео. ¹⁶ А Петар је упорно куцао. И кад отворише, видеше га и беху ван себе од запрепашћења. ¹⁷ Он пак махну на њих руком да ћуте и каза им како га је Господ извео из тамнице, и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изиђе, те оде на друго место.

¹⁸ А кад освану дан, међу војницима беше не мала пометња, шта то би од Петра. ¹⁹ И кад га Ирод затражи, па не нађе, узе стражаре на саслушање, нареди да их одведу на губилиште, па оде из Јудеје у Кесарију и онде је боравио.

Иродова смрт

²⁰ Љутио се Ирод на Тирце и Сидонце, но ови једнодушно дођоше к њему, па пошто задобише краљевог коморника Власта, мољаху мир, јер је њихова земља увозила храну из краљеве. ²¹ Одређеног дана Ирод обуче краљевско одело, седе на престоље и говораше им на отвореном народном скупу. ²² А народ одобравајући викаше: Божији глас а не човечији. ²³ У то га одмах удари анђео Господњи, зато што није дао славе Богу, и би изједен од црва, и издахну.

²⁴ А реч Божија је расла и напредовала. ²⁵ Варнава пак и Савле, пошто су предали помоћ, вратише се из Јерусалима, узевши са собом Јована који је имао надимак Марко.

Глава 13

Прво Павлово мисионарско путовање

¹ А у Антиохијској цркви беху пророци и учитељи: Варнава и Симеон звани Нигер, па Лукије Киринац, Манаин одгајен с Иродом тетрархом, и Савле. ² Кад су они служили Господу и постили, Дух Свети рече: одвојте ми Варнаву и Савла за дело на које сам их позвао. ³ Тада постише и помоливши се Богу положише руке на њих, па их отпустише.

На Кипру

⁴ Они пак послани од Светога Духа сиђоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар, ⁵ и кад дођоше у Саламину, објављиваху реч Божију у јудејским синагогама; а имаху и Јована као помоћника. ⁶ И кад прођоше цело острво све до Пафа, нађоше неког врачара, лажног пророка, Јудејина који се звао Варисус, ⁷ и који беше са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком. Овај проконзул дозва Варнаву и Савла и заиска да чује реч Божију. ⁸ Али њима се противио Елима врачар, јер његово име преведено то значи, у настојању да одврати проконзула од вере. ⁹ Савле пак, који се зове и Павле, испуњен Духом Светим погледа на њега ¹⁰ и рече: о ти, пун сваког лукавства и неваљалства, сине ђавољи, непријатељу сваке праведности, нећеш ли престати да изврћеш праве путеве Господње? ¹¹ Види сад, рука Господња пада на тебе, бићеш слеп и нећеш видети сунца за неко време. И одмах паде на њега мрак и тама, те је ишао наоколо и тражио људе који ће га водити. ¹² Тада проконзул, видевши шта се догодило, поверова, задивљен науком Господњом.

У Антиохији писидијској

¹³ А Павле са својим друштвом отплови из Пафа и дође у Пергу памфилијску; ту се Јован одвоји од њих и врати се у Јерусалим. ¹⁴ Они пак продужише из Перге и дођоше у Антиохију писидијску, да уђоше у синагогу у суботњи дан и седоше. ¹⁵ А по читању закона и пророка старешине синагоге послаше к њима и поручише: браћо, ако имате какву утешну реч за народ, говорите.

¹⁶ На то Павле уста, махну руком и рече: људи Израиљци, и ви који се Бога бојите, чујте. ¹⁷ Бог овог израиљског народа изабра наше очеве и подиже народ у туђини, у земљи египатској. И по дигнутом руком изведе их из те земље, ¹⁸ и око четрдесет година носио их је и хранио у пустињи, ¹⁹ и уништи седам народа у земљи хананској и даде им њихову земљу у наследство ²⁰ за неких четири стотине и педесет година. После тога даде им судије до пророка Самуила. ²¹ Од тада затражише цара и Бог им даде Саула сина Кисова, човека из Венијаминова племена, за четрдесет година. ²² Кад њега одгурну, подиже им Давида за цара, за кога посведочи и рече: »Нађох Давида сина Јесејева, човека по мом срцу, који ће урадити све што ја хоћу«.

²³ Од његовог потомства Бог је - сходно обећању - подигао Израиљу Спаситеља Исуса, ²⁴ пошто је Јован пре његовог доласка свем народу Израиљеву у проповеди објавио покајничко крштење. ²⁵ Када је пак Јован био при крају свог живота, говорио је: ја нисам то што ви мислите; него, гле, иде за мном један коме нисам достојан на раздрешим обућу на ногама. ²⁶ Браћо, синови Авраамова рода и ви богобојазни мећу њима, нама је послана реч о овом спасењу. ²⁷ Јер јерусалимски становници и њихове старешине не препознаше овога Исуса, него га осудише и тако испунише пророчке речи које се читају сваке суботе. ²⁸ Иако нису нашли никакве кривице, која повлачи смртну казну, замолише Пилата да га погуби. ²⁹ И кад су свршили све што је написано за њега, скинуше га с дрвета и метнуше у гроб. ³⁰ Али га Бог васкрсе из мртвих; ³¹ показивао се више дана онима који су с њим из Галилеје отишли горе у Јерусалим, који су сад његови сведоци пред народом.

³² И ми вам проповедамо еванђеље о обећању даном очевима, ³³ - да је Бог то обећање испунио нама, њиховој деци, кад је васкрсао Исуса, као што је и написано у другом псалму: »Ти си мој син, ја сам те данас родио«. ³⁴ А да га је васкрсао из мртвих - да се више не враћа у труљење, овако је рекао: »Испунићу вам свете и поуздане речи Давидове«. ³⁵ Зато и на другом месту каже: »Нећеш дати да твој светац види труљења«. ³⁶ Давид је, наиме, послужио своме нараштају и по Божијој вољи умро, био је придодат својим очевима и видео је труљење. ³⁷ А кога је Бог васкрсао, тај није видео труљења. ³⁸ Стога примите на знање, браћо, да се кроз овога вама објављује опроштај грехова, и од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом; ³⁹ њиме се оправдава свако ко верује. ⁴⁰ Гледајте, дакле, да не дође на вас што је речено у пророцима: ⁴¹ »Видите, ви који презирете, чудите се и нестаните, јер ја чиним дело у ваше дане, дело у које нећете поверовати, ако вам ко усказује«.

⁴² А кад су они излазили, људи су их молили да им се ове речи проповедају и идуће суботе. ⁴³ Када се пак скуп у синагоги разишао, многи Јудеји и проселити који су Бога поштовали пођоше за Павлом и Варнавом. Ови су им говорили и наговарали их да остану у благодати Божијој. ⁴⁴ А следеће суботе окупи се скоро сав град да чује реч Божију. ⁴⁵ Јудеји пак видевши многи народ испунише се завишћу и хулећи говораху против Павлових речи. ⁴⁶ Павле и Варнава рекоше слободно: требало је да се прво вама проповеда реч Божија. Али пошто је ви одбијате и себе не сматрате достојним вечног живота, ево, обраћамо се многобошцима. ⁴⁷ Јер тако нам је Господ заповедио: »Поставио сам те за светлост многобошцима, да будеш на спасење до краја земље«.

⁴⁸ А многобошци слушајући ово радоваху се и слављаху реч Господњу, те повероваше сви који су били одређени за живот вечни. ⁴⁹ И реч Господња се све више ширила по свој околној земљи. ⁵⁰ Јудеји, међутим, подстакоше угледне и побожне многобожачке жене и градске прваке, па покренуше гоњење Павла и Варнаве, и истераше их из својих крајева. ⁵¹ Они пак отресоше прашину са својих ногу на њих и одоше у Икониум, ⁵² а ученици беху пуни радости и Духа Светога.

Глава 14

У Икониуму

¹ А у Икониуму уђоше заједно у јудејску синагогу и одржаше говор, тако да је поверовало мноштво Јудеја и Грка. ² Али Јудеји, који их не послушаше, подбунише и огорчише душе многобожаца против браће. ³ Они пак проведоше онде доста времена проповедајући слободно с поуздањем у Господа, који је сведочио за реч своје благодати и омогућавао да њихове руке чине знаке и чуда. ⁴ Тако се градско становништво подели; једни су били на страни Јудеја, а други са апостолима. ⁵ Али кад многобошци и Јудеји са својим старешинама навалише да их злоставе и побију камењем, ⁶ они то дознаше, те побегоше у ликаонске градове, Листру и Дерву и њихову околину, ⁷ па онде проповедаху еванђеље.

У Листри

⁸ У Листри је седео један човек немоћан у ногама, хром од мајчине утробе, који није никад проходао. ⁹ Он чу Павла кад је говорио; кад Павле погледа на њега и виде да има веру у спасење, ¹⁰ рече снажним гласом: усправи се на своје ноге. И скочи те ходаше наоколо. ¹¹ Када пак мноштво народа виде шта учини Павле, подиже свој глас говорећи ликаонски: богови посташе као људи и сиђоше к нама. ¹² Тако Варнаву називаху Зевсом, а Павла Хермесом, јер је он водио главну реч. ¹³ А свештеник Зевсовог храма, који се налазио пред градом, доведе јунце и донесе венце пред врата и хтеде с народом да принесе жртву. ¹⁴ Чувши то апостоли, Варнава и Павле, раздераше своје хаљине, скочише међу народ вичући ¹⁵ и говорећи: људи, шта то чините? и ми смо људи - као и ви, проповедамо вам еванђеље - да се од ових ништавних ствари обратите живом Богу, који је створио небо, и земљу, и море, и све што је у њима; ¹⁶ који је у прошлим временима пустио све многобошце да иду својим путевима, ¹⁷ али ипак није себе као добротвора оставио непосведочена, дајући вам кишу с неба и родне године, пунећи ваша срца храном и весељем. ¹⁸ И говорећи ово једва одвратише народ да им не принесе жртву. ¹⁹ Али Јудеји из Антиохије и Икониума дођоше и наговорише народ, засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је умро. ²⁰ Међутим, када су се ученици окупили око њега, он уста те уђе у град. Сутрадан пак са Варнавом оде у Дерву.

Повратак у Антиохију сиријску

²¹ Пошто су објавили еванђеље у оном граду и стекли много ученика, вратише се у Листру, Икониум и Антиохију, ²² утврђујући душе ученика и саветујући их да истрају у вери, и - да нам ваља кроз многе невоље ући у царство Божије. ²³ И кад им поставише старешине у појединим црквама, помолише се уз пост и предадоше их Господу у кога су веровали. ²⁴ И прошавши Писидију дођоше у Памфилију, ²⁵ објавише реч Божију у Перги, па сиђоше у Аталију, ²⁶ а оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани Божијој благодати на дело које су свршили. ²⁷ Када пак стигоше и сабраше Цркву, причаху шта је све учинио Бог који је био са њима, и да је многобошцима отворио врата вере. ²⁸ И осташе дуже времена са ученицима.

Глава 15

Апостолски сабор у Јерусалиму

¹ И дођоше неки из Јудеје, па учаху браћу: ако се не обрежете по мојсијевском обичају, не можете се спасити. ² А кад се Павле и Варнава упустише у не малу распру и препирање с њима, одредише да због овог спорног питања Павле и Варнава и још неки од њих иду горе у Јерусалим к апостолима и старешинама. ³ Тако су испраћени од Цркве пролазили кроз Финикију и Самарију причајући о обраћењу многобожаца и причињавајући велику радост свој браћи. ⁴ Када пак дођоше у Јерусалим, прими их Црква, и апостоли, и старешине, па казаше шта је све учинио Бог који је био с њима. ⁵ Али усташе неки од фарисејске странке, који су били поверовали, и рекоше да их треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев закон.

⁶ Апостоли и старешине се окупише да извиде ову ствар. ⁷ И како наста велика распра, уста Петар и рече им: браћо, знајте да ме је Бог већ од првих дана изабрао између вас - да многобошци из мојих уста чују еванђеоску реч и поверују. ⁸ И Бог, који познаје срца, посведочио је за њих, кад им је дао Духа Светога као и нама, ⁹ и није поставио никакве разлике између нас и њих, већ је очистио њихова срца вером. ¹⁰ Што, дакле, сад кушате Бога тиме што хоћете да наметнете ученицима на врат јарам, који ни наши очеви ни ми нисмо могли да понесемо? ¹¹ Него верујемо да ћемо благодаћу Господа Исуса бити спасени на исти начин као и они. ¹² Тада заћута све мноштво и слушаху Варнаву и Павла, који су причали колике је знаке и чуда Бог преко њих учинио међу многобошцима.

¹³ Пошто су они свршили говор, проговори Јаков и рече: браћо, саслушајте ме. ¹⁴ Симеон каза како се Бог најпре побринуо да између многобожаца узме народ за своје име. ¹⁵ И с овим се слажу пророчке речи, као што је написано: ¹⁶ »Вратићу се потом и поново ћу сазидати Давидов дом који је пао, опет ћу сазидати што је у њему срушено, и наново ћу га подићи, ¹⁷ да би и остали људи могли да траже Господа, и сви народи на које је призвано име моје, говори Господ који твори ово ¹⁸ - познато од вечности«. ¹⁹ Стога сматрам да не треба узнемиравати оне који се од многобожаца обраћају Богу, ²⁰ него да им се пише да се уздржавају од идолских погани, и од блуда, и од удављенога, и од крви. ²¹ Јер Мојсије има своје проповеднике у сваком граду од давних времена: чита се по синагогама сваке суботе.

²² Тада апостоли и старешине са свом Црквом одлучише да изаберу између себе људе и да их са Павлом и Варнавом пошаљу у Антиохију; Јуду који се звао Варсава и Силу, водеће људе међу браћом, ²³ те послаше по њима [ово писмо]: апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављају браћу из многобоштва која су у Антиохији, и Сирији, и Киликији. ²⁴ Пошто смо чули да су вас неки од нас, којима ми нисмо ништа наредили, збунили речима и узнемирили ваше душе, ²⁵ одлучисмо једнодушно да вам пошаљемо одабране људе са нашим драгим Варнавом и Павлом, ²⁶ људима који су предали своје животе за име Господа нашега Исуса Христа. ²⁷ Послали смо вам стога Јуду и Силу, који ће вам ово исто усмено јавити. ²⁸ Одлучисмо, наиме, Дух Свети и ми, да вас не оптерећујемо ничим другим - сем ових потребних ствари: ²⁹ да се уздржавате од меса које је жртвовано идолима, и од крви, и од удављеног, и од блуда; ако се од свега овога чувате, добро ћете чинити. Остајте здраво.

³⁰ Тако они отпраћени сиђоше у Антиохију, сакупише народ и предаше посланицу. ³¹ А кад је прочиташе, обрадоваше се утеси. ³² Јуда пак и Сила, који су и сами били пророци, многим речима утешише и утврдише браћу. ³³ И пошто су провели онде извесно време, браћа их отпратише с миром к онима који су их били послали. [34 Сила пак одлучи да остане онде.] ³⁵ А Павле и Варнава боравили су у Антиохији учећи и проповедајући са многим другима реч Господњу.

Друго Павлово мисионарско путовање

³⁶ После неколико дана Павле рече Варнави: хајде да се вратимо и посетимо браћу по свим градовима где смо објавили реч Господњу, да видимо како су. ³⁷ А Варнава је хтео да поведу са собом и Јована који се звао Марко. ³⁸ Но Павле је сматрао да не треба повести човека који их је напустио у Памфилији и није пошао с њима на посао. ³⁹ И дође до заоштрености, тако да се расташе један од другога; Варнава узе са собом Марка, те отплови на Кипар. ⁴⁰ Павле пак изабра Силу и отиде - предан од браће благодати Господњој.

Од Антиохије до Троаде

⁴¹ Пролазио је кроз Сирију и Киликију и утврђивао цркве.

Глава 16

¹ И тако је доспео у Дерву и Листру. И гле, онде беше један ученик по имену Тимотеј, син Јудејке, која је веровала, и оца Грка. ² Браћа у Листри и Икониуму су за њега добро сведочила. ³ Павле је зажелео да овај пође с њим; узе га и обреза због Јудеја који су били у оним местима, јер су сви знали да му је отац био Грк. ⁴ А кад су пролазили градове, предаваху им одредбе, установљене од апостола и старешина у Јерусалиму, да их држе. ⁵ А цркве су се тако утврђивале у вери, и број им је сваког дана бивао све већи.

⁶ Прођоше фригијску и галатијску земљу, пошто им је Дух Свети забранио да проповедају реч у Азији. ⁷ А кад дођоше према Мисији, покушавали су да се упуте у Витинију, али им Дух Исусов не даде; ⁸ прођоше тако поред Мисије и сиђоше у Троаду. ⁹ И Павлу се јави утвара ноћу: један Македонац стаде пред њега молећи га и говорећи: пређи у Македонију и помози нам. ¹⁰ А кад он виде ту утвару, затражисмо одмах да одемо у Македонију, наслућујући да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.

У Филипима

¹¹ Отпловисмо затим из Троаде и путовасмо право на Самотрак, идућег дана у Неапољ, ¹² па оданде у Филипе, римску колонију, први град тог дела Македоније. У том граду провели смо неколико дана. ¹³ А у суботу изиђосмо ван градских врата према реци претпостављајући да се ту налази јудејска богомоља, па седосмо и говорисмо женама које су се окупиле. ¹⁴ И једна богобојазна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире, слушаше; њој Господ отвори срце да пази па Павлове речи. ¹⁵ А кад би крштена она и њен дом, замоли нас говорећи: ако сте дошли до убеђења да ја верујем у Господа, уђите у мој дом и останите; и приволи нас.

¹⁶ А кад смо једном ишли у богомољу, срете нас једна робиња, која је имала погађачки дух и која је гатајући доносила велики добитак својим господарима. ¹⁷ Ова је ишла за Павлом и за нама вичући: ови људи су слуге свевишњег Бога, које нам објављују спасоносни пут. ¹⁸ Ово је она чинила много дана. И кад Павлу досади, он се окрену и рече духу: наређујем ти у име Исуса Христа да изиђеш из ње; и изиђе у тај час. ¹⁹ Када пак њени господари видеше да им се измакла нада на добитак, узеше Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред старешине. ²⁰ Пошто су их привели заповедницима, рекоше: ови људи, који су Јудеји, буне наш град ²¹ и проповедају обичаје, које ми као Римљани не смемо да примимо нити да вршимо. ²² И подиже се народ против њих, а заповедници им здераше хаљине и наредише да их шибају. ²³ Пошто им ударише много удараца, бацише их у тамницу, те заповедише тамничару да их сигурно чува. ²⁴ Примивши такву заповест овај их баци у унутрашњи део тамнице и ноге им стави у кладе.

²⁵ Око поноћи Павле и Сила у молитви слављаху Бога, а сужњи су их слушали. ²⁶ Али одједном би снажан потрес, тако да су се пољуљали тамнички темељи; врата се одмах отворише и свима спадоше окови. ²⁷ Тамничар пак, пробудивши се и видевши отворена тамничка врата, извуче мач и хтеде да се убије - мислећи да су сужњи побегли. ²⁸ Али Павле повика сасвим гласно и рече: не чини себи никаква зла, јер смо сви овде. ²⁹ На то он затражи светлост, улети и паде дршћући пред Павла и Силу, ³⁰ изведе их напоље и рече: господо, шта треба да чиним да бих се спасао? ³¹ Они пак рекоше: поверуј у Господа Исуса, па ћеш бити спасен и ти и твој дом. ³² И проповедише реч Господњу њему и свима који су били у његовој кући. ³³ И узевши их још у онај ноћни час опра им ране од удараца, па одмах би крштен он и сви његови. ³⁴ Тада их одведе горе у кућу, приреди им трпезу, ликујући са свим својим домом што је поверовао у Бога.

³⁵ А кад освану дан, послаше заповедници судске службенике и рекоше: ослободи оне људе. ³⁶ Тамничар пак каза ове речи Павлу: заповедници су поручили да вас пустим. ³⁷ Стога сад изиђите и идите с миром. Но Павле им рече: јавно, без претходне пресуде избише нас, римске грађане, бацише у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце. Не, него нека дођу сами и нека нас изведу. ³⁸ Судски службеници саопштише ове речи заповедницима. А они се уплашише чувши да су то римски грађани, ³⁹ па дођоше, извинише се, изведоше их и молише да оду из града. ⁴⁰ Изишавши тако из тамнице дођоше у Лидијину кућу, видеше и утешише браћу, па одоше оданде.

Глава 17

У Солуну и Верији

¹ Прошавши Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где је била јудејска синагога. ² По свом обичају Павле уђе к њима и у току три суботе проповедаше им из Писма, ³ дајући им на знање и излажући да је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да је ово Месија - Исус кога вам ја објављујем. ⁴ И неки од њих беху у то уверени, па присташе уз Павла и Силу, а исто тако и врло много богобојазних Грка и не мало угледних жена. ⁵ Али Јудеји позавидеше, узеше неке зле, уличне људе, окупише гомилу и изазваше гужву у граду, па навалише на Јасонову кућу и тражаху да их изведу пред народ. ⁶ А кад их ту не нађоше, одвукоше Јасона и још неку браћу пред градске старешине вичући: ови, што су цео свет узбунили, дошли су и овамо; ⁷ њих је Јасон прихватио. И сви ови раде против царских заповести говорећи да је краљ један други, Исус. ⁸ Узнемирише тако народ и градске старешине које су ово чуле, ⁹ и тек кад су добили јемство од Јасона и осталих, ослободише их.

¹⁰ А браћа одмах, још у току ноћи, послаше Павла и Силу у Верију; дошавши тамо они уђоше у јудејску синагогу. ¹¹ Ови су били племенитији од оних у Солуну, па примише реч са сваком предусретљивошћу, истражујући свакодневно Писма - је ли то тако. ¹² И многи од њих повероваше, а од угледних грчких жена и људи не мало. ¹³ Али кад солунски Јудеји дознаше да је Павле и у Верији објавио реч Божију, дођоше и онамо, покренуше и узбунише светину. ¹⁴ На то браћа одмах отпратише Павла да иде у приморје, а Сила и Тимотеј осташе онде. ¹⁵ Пратиоци пак доведоше Павла до Атине, па примивши налог за Силу и Тимотеја - да што брже дођу к њему - одоше.

У Атини

¹⁶ А кад их је Павле очекивао у Атини, узбуди се његов дух у њему - посматрајући град који је био пун идола. ¹⁷ И расправљао је са Јудејима у синагоги и свакодневно на тргу са богобојазним људима који су се ту нашли. ¹⁸ А неки од епикурејских и стојичких философа сретоше се с њим, па једни говораху: шта би хтео овај брбљивац да каже? а други: изгледа да проповеда туђе богове; јер је проповедао еванђеље о Исусу и о васкрсењу. ¹⁹ Најзад га узеше, одведоше на Ареопаг и рекоше: можемо ли да дознамо каква је то нова наука, коју ти казујеш? ²⁰ Пуниш нам уши нечим чудноватим; хоћемо, дакле, да знамо шта је то. ²¹ А сви Атињани и странци међу њима имали су времена само за то да неку већу новост кажу или чују.

²² Тада Павле стаде насред Ареопага и рече: Атињани, по свему видим да сте врло побожни. ²³ Пролазећи, наиме, и посматрајући ваше светиње нашао сам и један жртвеник на којем је било написано: »Непознатом Богу«. Што ви, дакле, не познавајући поштујете, то вам ја објављујем. ²⁴ Бог који је створио свет и све што је у њему, као господар неба и земље не станује у рукотвореним храмовима, ²⁵ нити прима службе од људских руку - као да има потребу за чим, пошто сам даје свима живот, и дах, и све. ²⁶ Он је такође учинио да сав људски род потиче од једног човека и да се настани по свој земљи, поставио је одређена времена и границе њиховог настањивања, ²⁷ да траже Бога - не би ли га како напипали и нашли, пошто он није тако далеко ни од једног од нас. ²⁸ Јер у њему живимо, и мичемо се, и јесмо, као што су и неки од ваших песника рекли: и ми смо његов род. ²⁹ И пошто смо род Божији, не треба да мислимо да је Божанство као злато или сребро или камен, као творевина људске уметности и замисли. ³⁰ Не гледајући, дакле, на времена незнања Бог сада налаже људима да се сви свуда покају, ³¹ јер је он поставио дан у који ће по правди судити целом свету преко човека кога је одредио, пруживши свима поуздање тиме што га је васкрсао из мртвих. ³² А кад су чули за васкрсење из мртвих, једни су се ругали, а други рекоше: чућемо те други пут о томе. ³³ Тако Павле оде од њих. ³⁴ Ипак неки људи присташе уз њега и повероваше, међу којима беше и Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други с њима.

Глава 18

У Коринту

¹ После тога [Павле] напусти Атину и дође У Коринт. ² Ту нађе једног Јудејина по имену Акилу, родом из Понта, који је са својом женом Прискилом недавно био дошао из Италије - због Клаудијеве наредбе да сви Јудеји напусте Рим. К њима дође, ³ па пошто су се бавили истим занатом, оста код њих и ту је радио. У свом занату израђивали су шаторе. ⁴ А сваке суботе расправљао је у синагоги и убеђивао Јудеје и Грке.

⁵ Када пак Сила и Тимотеј стигоше из Македоније, Павле се сасвим посветио проповеди сведочећи Јудејима да је Исус Месија. ⁶ Но како су се они противили и хулили, он отресе своје хаљине и рече им: ваша крв на ваше главе, ја сам чист и одсада идем многобошцима. ⁷ И пресели се оданде, те уђе у кућу једног богобојазног човека по имену Титија Јуста, чија је кућа била до синагоге. ⁸ И Крисп, старешина синагоге, са свим својим домом поверова у Господа, па и многи Коринћани слушајући га прилажаху вери и крштаваху се. ⁹ А Господ рече Павлу ноћу у једном виђењу: не бој се, него говори и да не ућутиш, ¹⁰ јер ја сам с тобом и нико те неће дотаћи да ти нанесе какво зло, пошто ја имам многи народ у овом граду. ¹¹ И оста међу њима годину и шест месеци учећи их речи Божијој.

¹² А када је Галион био намесник Ахаје, Јудеји једнодушно иступише против Павла, па га доведоше на суд говорећи: ¹³ овај наговара људе да поштују Бога на незаконит начин. ¹⁴ Када је пак Павле хтео да отвори уста, Галион рече Јудејима: да је посреди какав преступ или злонамерно неваљалство, о Јудеји, имао бих разлога да вас саслушам. ¹⁵ Ако су пак то спорна питања о науци или именима или закону који код вас важи, постарајте се сами, јер ја нећу да будем судија у тим стварима. ¹⁶ И отера их од судијске столице. ¹⁷ Тада сви Грци ухватише Состена, старешину синагоге, и удараху га пред судом, а Галион није за то ништа марио.

Повратак у Антиохију сиријску

¹⁸ Павле пак оста овде још много дана, па се онда опрости од браће и отплови у Сирију, а с њим Прискила и Акила; у Кенхреји је ошишао главу, јер је имао завет. ¹⁹ А кад стигоше у Ефес, остави их онде те сам уђе у синагогу и обрати се Јудејима. ²⁰ И кад су га молили да остане што дуже, није пристао, ²¹ него се опрости од њих и рече: ако буде воља Божија, вратићу се опет к вама; тако отплови из Ефеса. ²² Дошавши у Кесарију оде горе у Јерусалим, поздрави Цркву, па сиђе у Антиохију.

Треће Павлово мисионарско путовање

²³ Овде је провео неко време, па онда отпутова идући од места до места кроз Галатију и Фригију и утврђујући све ученике.

²⁴ У Ефес, међутим, дође један Јудејин по имену Аполос, родом Александријац, речит човек и добро упућен у Писма. ²⁵ Он је био поучен у науци Господњој, па је својим врлим духом говорно и учио тачно о Исусу, иако је знао само Јованово крштење. ²⁶ Он поче слободно да проповеда у синагоги. А кад га чуше Прискила и Акила, узеше га к себи и тачније му изложише науку Божију. ²⁷ Када је пак хтео да пређе у Ахају, браћа га охрабрише и написаше ученицима да га приме: тако је дошао и много помогао онима који су примили веру благодаћу, ²⁸ јер је надмоћно и јавно побијао Јудеје, доказујући Писмима да је Исус Месија.

Глава 19

Павле у Ефесу

¹ А кад је Аполос био у Коринту, Павле прошавши горње области дође у Ефес и ту нађе неке ученике. ² Њима рече: јесте ли примили Духа Светога кад сте поверовали? Одговорише му: нисмо ни чули да постоји Дух Свети. ³ Рече им још: у име чега сте крштени? А они рекоше: у име Јовановог крштења. ⁴ На то Павле рече: Јован је крстио покајничким крштењем говорећи народу да поверује у онога који за њим долази, то јест у Исуса. ⁵ Кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. ⁶ И кад је Павле положио руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, па говораху језицима и пророковаху. ⁷ А беше их у свему око дванаест људи.

⁸ Тада уђе у синагогу и ту је иступао слободно три месеца говорећи о царству Божијем и трудећи се да их убеди. ⁹ Како се пак неки показаше окорели и непокорни ружећи науку пред свима, он одступи од њих, одвоји ученике и свакодневно проповедаше у школи [неког] Тирана. ¹⁰ Ово је потрајало две године, тако да су реч Господњу чули сви који су живели у Азији, Јудеји и Грци. ¹¹ А Бог је - преко Павлових руку - чинио необична чуда, ¹² тако да су и убрусе за зној и кецеље са његовог тела односили на болеснике, и болести су их остављале, и зли дуси су излазили из њих.

¹³ А неки од Јудеја, који су скитали и заклињали духове, почеше призивати име Господа Исуса на оне који су имали зле духове, говорећи им: заклињем вас Исусом кога Павле проповеда. ¹⁴ Седам синова једног Јудејина Скеве, првосвештеника, чинили су ово. ¹⁵ Али зли дух им у одговору рече: Исуса познајем и Павла знам; али ко сте ви? ¹⁶ И човек, у ком је био зао дух, скочи на њих, надвлада их све и показа им своју надмоћ, тако да су голи и израњављени побегли из оне куће. ¹⁷ То дознаше сви Јудеји и Грци, који су становали у Ефесу, и уђе страх у све њих, те се величало име Господа Исуса. ¹⁸ А многи од оних који су били поверовали долажаху и исповедајући се казиваху своја дела. ¹⁹ Од оних пак који су се бавили врачањем приличан број донесе своје, књиге на гомилу, па их спалише пред свима; прорачунаше њихову вредност и нађоше да вреде педесет хиљада сребрника. ²⁰ Тако је реч Господња снажно расла, и показа своју моћ.

²¹ После ових збивања науми Павле у Духу да прође Македонију и Ахају и да се упути у Јерусалим, рекавши: пошто будем тамо, морам и Рим видети. ²² Стога посла у Македонију двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, а сам оста још неко време у Азији.

²³ У оно време пак наста не мала узбуна због науке Господње. ²⁴ Јер неки човек по имену Димитрије, ковач сребра, који је израђивао сребрне храмове Артемидине и занатлијама пружао не малу зараду, ²⁵ сакупи их и раднике који су се овим бавили, па рече: људи, ви знате да наше благостање долази од овога посла, ²⁶ а посматрате и слушате да је овај Павле не само у Ефесу него скоро по свој Азији убедио и одвратио многи народ говорећи да богови - рукама направљени - нису богови. ²⁷ Али не постоји само опасност да изгуби углед овај наш занат, него и храм велике богиње Артемиде неће се сматрати ни за шта, па ће се и штета нанети величанству богиње, коју поштује сва Азија и цео свет. ²⁸ А кад су чули ово, испуњени гневом викаху говорећи: велика је Артемида ефеска. ²⁹ И би пометња у граду, па навалише једнодушно у позориште и одвукоше Македонце Гаја и Аристарха, Павлове сапутнике.

³⁰ Када је пак Павле хтео да уђе у народ, ученици му не дадоше. ³¹ А неки од азиарха, који су му били пријатељи, послаше к њему и саветоваху га да се не појави у позоришту. ³² Једни су викали једно а други друго; јер је скуп био смућен и већина није знала ради чега су се искупили. ³³ У то подстакоше из народа Александра, кога су Јудеји гурали напред. Александар пак махну руком и хтеде да се брани пред народом. ³⁴ Али кад дознаше да је он Јудејин, повикаше сви у један глас и викаху око два сата: велика је Артемида ефеска. ³⁵ Најзад градски писар утиша народ и рече: Ефешани, који то човек не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао с неба? ³⁶ Пошто је то неоспорно, ви треба да будете мирни и да ништа нагло не чините. ³⁷ Доведосте ове људе који нису покрали храм нити хуле на нашу богињу. ³⁸ Стога, ако Димитрије и мајстори који су с њим имају тужбу против неког, има дана кад се суди, и намесници су ту; нека туже један другога. ³⁹ Ако ли нешто више тражите, решиће се у законитој скупштини. ⁴⁰ Јер нам прети опасност да будемо тужени за данашњу буну, пошто нема никаквог разлога којим бисмо могли да се оправдамо за ову буну. Рекавши ово распусти скуп.

Глава 20

У Македонији и Грчкој

¹ А када се буна утишала, Павле дозва ученике, посаветова их, опрости се од њих и крену на пут у Македонију. ² Пошто је прошао оне крајеве и ободрио их многим речима, дође у Грчку. ³ Овде је остао три месеца. Када је намеравао да отплови у Сирију, Јудеји сковаше заверу против њега, те одлучи да се врати преко Македоније. ⁴ Пратили су га: Пиров син Сопатер из Верије, Солуњани Аристарх и Секунд, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. ⁵ Ови одоше напред и чекаху нас у Троади. ⁶ А ми после дана бесквасних хлебова отпловисмо из Филипа и за пет дана дођосмо к њима у Троаду, где проведосмо седам дана.

⁷ А кад смо се у први дан недеље састали да преломимо хлеб, Павле им је проповедао; како је намеравао сутрадан да отпутује, продужи говор до поноћи. ⁸ У горњој соби пак, где смо били окупљени, биле су многе светиљке. ⁹ Како је Павле подуже говорио, један младић по имену Евтих седећи на прозору, обузет дубоким сном и савладан од сна, паде с трећег спрата и дигоше га мртва. ¹⁰ Тада Павле сиђе, баци му се у загрљај и рече: не узнемиравајте се, јер је његова душа у њему. ¹¹ Затим оде горе, преломи хлеб и једе, и пошто им је још много говорио до зоре, отпутова. ¹² А младића доведоше жива и утешише се врло.

¹³ Пошто смо се раније укрцали у лађу, одвезосмо се у Асос с намером да оданде Павла узмемо на лађу; тако је, наиме, он наредио, желећи да сам иде пешице. ¹⁴ А кад се састао с нама у Асосу, узесмо га у лађу и пођосмо у Митилину. ¹⁵ Отпловисмо и оданде, па сутрадан дођосмо према Хиосу; други дан пристасмо на Самос, те следећег дана дођосмо у Милит. ¹⁶ Павле је, наиме, био одлучио да се прође мимо Ефеса, да се не би задржао дуже време у Азији: јер се журио - ако би му било могућно - да на дан Педесетнице буде у Јерусалиму.

Опроштај с ефеским старешинама

¹⁷ Из Милита посла у Ефес и дозва црквене старешине. ¹⁸ А кад дођоше к њему, рече им: ви знате како сам с вама провео све време - од првог дана откако сам дошао у Азију, ¹⁹ служећи Господу са сваком понизношћу, са сузама и искушењима, која су ме снашла од јудејских сплетки, ²⁰ како ништа корисно нисам пропустио да вам кажем и да вас поучим јавно и идући од куће до куће, ²¹ преклињући Јудеје и Грке да се обрате Богу и да верују у Господа нашега Исуса.

²² А сад, ето, дух ми је везан и идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити, ²³ сем - што ми Дух Свети од града до града сведочи и говори - да ме чекају окови и невоље. ²⁴ Али мени није нимало стало до мога живота, само да свршим свој пут и службу коју сам примио од Господа Исуса, - да посведочим еванђеље о благодати Божијој.

²⁵ И ето, сад знам да сви ви, међу којима сам прошао проповедајући царство, нећете више видети мога лица. ²⁶ Зато вам сведочим на данашњи дан да сам чист од крви свију; ²⁷ јер се нисам устручавао да вам објавим сву одлуку Божију. ²⁸ Пазите на себе и на све стадо, у ком вас је Дух Свети поставио за епископе, да напасате Цркву Божију, коју је стекао својом крвљу. ²⁹ Ја знам да ће после мога одласка међу вас ући зверски вуци који неће штедети стада. ³⁰ Па и од вас самих устаће људи који ће говорити наопаке ствари - да повуку за собом ученике. ³¹ Стога будно пазите и сећајте се да три године, ноћ и дан, нисам посустао саветујући са сузама сваког од вас.

³² И сад вас предајем Богу и његовој благодатној речи, која може да назида и омогући наследство међу свима освећенима. ³³ Сребра или злата или одела нисам зажелео ни од кога. ³⁴ Сами знате да су ове моје руке послужиле мојим потребама и потребама мојих сарадника. ³⁵ Све сам вам показао, да се тако ваља трудити и немоћне прихваћати, и сећати се речи Господа Исуса, јер је он рекао: »Блаженије је давати него ли примати«. ³⁶ Рекавши ово клекну и помоли се Богу са свима њима. ³⁷ На то сви гласно заплакаху, падоше у загрљај Павлу и љубљаху га; ³⁸ највише бола нанела им је реч коју је рекао - да неће више видети његова лица. Затим га отпратише на лађу.

Глава 21

Од Милита до Јерусалима

Кад смо се растали од њих и одвезли, држећи се правог пута дођосмо на Кос, следећег дана на Родос, па оданде у Патару. ² И нашавши лађу која превози у Финикију, укрцасмо се и одвезосмо се. ³ А кад нам се указа Кипар, остависмо га с леве стране и пловљасмо у Сирију, те приспесмо у Тир; онде је лађа имала да истовари терет. ⁴ И пошто смо нашли ученике, остасмо ту седам дана; ови су надахнути Духом говорили Павлу да не иде горе у Јерусалим. ⁵ А кад нам истекоше ови дани, отидосмо оданде и путовасмо даље; пратили су нас сви са женама и децом - до изван града, а на обали клекнусмо и помолисмо се Богу. ⁶ Пошто смо се опростили једни од других, ми уђосмо у лађу, а они се вратише својим кућама.

⁷ Свршивши пак пловидбу од Тира стигосмо у Птолемаиду, поздрависмо браћу и остасмо код њих један дан. ⁸ Сутрадан отпутовасмо и дођосмо у Кесарију, па уђосмо у кућу еванђелисте Филипа, који је био један од Седморице, и остасмо код њега. ⁹ Он је имао четири кћери, девојке, које су пророковале. ¹⁰ Пошто смо се ту задржали више дана, дође из Јудеје један пророк по имену Агав, ¹¹ те нам приђе, узе Павлов појас, свеза своје ноге и руке, па рече: ово вели Дух Свети: човека, чији је ово појас, Јудеји ће у Јерусалиму свезати и предати у руке многобожаца. ¹² Кад смо то чули, молили смо ми и мештани да не иде горе у Јерусалим. ¹³ Тада Павле одговори: шта то чините? што плачете и цепате ми срце? За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем свезан, него и да умрем у Јерусалиму. ¹⁴ Како се није дао наговорити, ми се умирисмо и рекосмо: нека буде Господња воља. ¹⁵ После ових дана спремисмо се и одосмо горе у Јерусалим. ¹⁶ С нама пођоше и неки од ученика из Кесарије, па нас одведоше неком Мнасону Кипранину, старом ученику, да будемо његови гости.

У Јерусалимској цркви

¹⁷ А кад смо дошли у Јерусалим, браћа нас примише радосно. ¹⁸ Сутрадан Павле с нама посети Јакова, а све старешине су биле присутне. ¹⁹ И пошто их поздрави, причаше им у појединостима све што је Бог његовом службом учинио многобошцима.

²⁰ А кад су то саслушали, слављаху Бога и рекоше му: видиш, брате, колико хиљада верних има међу Јудејима, и сви ревнују за закон; ²¹ а о теби су обавештени да све Јудеје, који су међу многобошцима, учиш и отпађујеш од Мојсија говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по својим обичајима. ²² Шта ћемо, дакле, сад? Свакако ће чути да си дошао. ²³ Стога учини ово што ти кажемо: имамо четири човека који су се заветовали; ²⁴ узми их, подвргни се очишћењу с њима заједно и плати за њих да ошишају главе, па ће сви дознати да нема ништа од онога што су чули за тебе, него да и сам живиш држећи се закона. ²⁵ А за многобошце који су примили веру одлучили смо и поручили да се чувају од меса жртвованог идолима, и од крви, и од удављеног, и од блуда. ²⁶ Тада Павле узе те људе, па следећег дана очишћен с њима заједно уђе у храм објављујући да су се навршили дани очишћења, - док је за сваког од њих жртва била принета.

Павла хватају у храму

²⁷ А при истеку седам дана Јудеји из Азије приметише га у храму, побунише сав народ и ставише руке на њега вичући: ²⁸ Израиљци, помагајте, ово је човек који свуда све учи против народа, и закона, и овога места, па је још и Грке увео у храм и оскрнавио ово свето место. ²⁹ Претходно су, наиме, видели Трофима из Ефеса с њим у граду и мислили да га је Павле увео у храм. ³⁰ И сав град се ускомеша, навали народ са свих страна, па ухватише Павла и стадоше га вући из храма, а врата се одмах затворише. ³¹ Док су они тражили да га убију, дође глас до заповедника чете да је сав Јерусалим у пометњи. ³² Он одмах узе војнике и капетане, па дотрча на њих. Они пак видевши заповедника и војнике престаше да ударају Павла. ³³ Тада се заповедник приближи Павлу, прихвати га и нареди да га свежу двама ланцима, и распитиваше се ко је он и шта је учинио. ³⁴ А у народу једни викаху једно а други друго; како од вике није могао ништа сигурно да сазна, заповедник нареди да га одведу у касарну. ³⁵ А кад је био на степеницама, дошло је до тога да су га војници носили због силине народа; ³⁶ јер је мноштво народа ишло за њим и викало: погуби га.

³⁷ А кад је требало да га уведу у касарну, Павле рече заповеднику: смем ли ти нешто рећи? Овај пак рече: зар ти знаш грчки? ³⁸ Да ниси ти онај Египћанин који је пре ових дана побунио и извео у пустињу четири хиљаде људи наоружаних ножевима? ³⁹ На то Павле рече: ја сам Јудејин из Тарса киликијског, грађанин знаменитог града; молим те допусти ми да се обратим народу. ⁴⁰ И кад он допусти, Павле стојећи на степеницама махну руком народу. Када пак наста велика тишина, проговори јеврејским језиком и рече:

Глава 22

Павлова одбрана

¹ Браћо и оци, саслушајте сада моју одбрану којом се браним пред вама. ² А кад су чули да им се обраћа јеврејским језиком, умирише се још више. И рече: ³ ја сам Јудејин, рођен у Тарсу киликијском, а одгојен сам у овом граду и код Гамалиилових ногу васпитан строго по отачком закону, ревнујући за Бога као и ви сви данас. ⁴ Гонио сам ову науку до смрти свезујући људе и жене и предавајући их у тамнице, ⁵ што ми може посведочити првосвештеник са свим старешинама; примивши од њих писма за браћу у Дамаску ишао сам онамо да и тамошње свезане доведем у Јерусалим да се казне.

⁶ А кад сам путовао и приближио се Дамаску, око подне, обасја ме одједном велика светлост са неба, ⁷ те падох на земљу и чух глас како ми говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? ⁸ Ја пак одговорих: ко си ти, Господе? На то ми рече: ја сам Исус Назарећанин, кога ти гониш. ⁹ Моје друштво виде светлост, али није чуло гласа који ми је говорио. ¹⁰ Рекох још: шта да радим, Господе? А Господ ми рече: устани, иди у Дамаск и тамо ће ти се казати шта ти је све одређено да чиниш. ¹¹ И како нисам могао да гледам од сјаја оне светлости, водили су ме моји другови за руку и тако дођох у Дамаск.

¹² А неки Ананија, човек побожан по закону, за кога су добро сведочили сви тамошњи Јудеји, ¹³ дође к мени, приђе ми и рече: Савле брате, прогледај. И ја у тај час погледах на њега. ¹⁴ Он пак рече: Бог наших отаца унапред те је одредио да упознаш његову вољу и да видиш Праведника, те да чујеш глас из његових уста, ¹⁵ јер ћеш му бити сведок пред свим људима за оно што си видео и чуо. ¹⁶ И што сад оклеваш? Устани, крсти се, призови његово име и спери своје грехе. ¹⁷ Када сам се пак вратио у Јерусалим и молио се Богу у храму, падох у занос. ¹⁸ И видех га где ми говори: пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће усвојити оно што ти сведочиш за мене. ¹⁹ Ја још рекох: Господе, знају они да сам ја ишао од синагоге до синагоге, бацао у тамницу и био оне који верују у тебе. ²⁰ И кад се проливала крв твога сведока Стефана, стајао сам и ја онде, одобравао и чувао хаљине оних који су га убијали. ²¹ И рече ми: иди, јер ћуте послати далеко међу многобошце.

Павле у тамници

²² До ове речи слушали су га, затим подигоше свој глас говорећи: уклони таквог са земље, јер не треба да живи. ²³ Док су они тако викали, витлали своје хаљине и бацали прашину у ваздух, ²⁴ заповедник нареди да га одведу у касарну, рекавши да га бојем испитају, да би дознао због чега су тако викали на њега. ²⁵ А кад га опружише и кајшевима свезаше, Павле рече капетану који је стајао према њему: зар ви смете да шибате римског грађанина - још неосуђеног? ²⁶ Када пак капетан чу ово, приђе заповеднику, обавести га и рече: шта хоћеш да чиниш? та овај човек је римски грађанин. ²⁷ Тада му приђе заповедник и рече: кажи ми, јеси ли ти римски грађанин? А он рече: да. ²⁸ Заповедник пак одговори: ја сам приличном сумом стекао то грађанство. На то Павле рече: а ја сам се и родио с њим. ²⁹ И одмах одступише од њега они који су хтели да га шибањем испитају. А заповедник се уплаши, сазнавши да је Павле римски грађанин, и што га је свезао.

Павле пред синедрионом

³⁰ Сутрадан желећи да дође до сигурног сазнања - зашто га Јудеји оптужују, ослободи га, те нареди да се скупе првосвештеници и сав синедрион, па сведе Павла и постави га пред њих.

Глава 23

¹ А Павле погледа на синедрион и рече: браћо, ја сам са потпуно чистом савешћу живео служећи Богу до овога дана. ² Првосвештеник Ананија пак нареди онима што су стајали до њега да га бију по устима. ³ Тада му Павле рече: Бог ће бити тебе, зиде окречени; и ти седиш да ми судиш по закону, а против закона наређујеш да ме бију. ⁴ А они што стојаху ту рекоше: вређаш првосвештеника Божијег? ⁵ На то Павле рече: нисам знао, браћо, да је он првосвештеник; писано је, наиме: »Не говори ружно о старешини свога народа«.

⁶ Пошто је Павле знао да је један део припадао садукејима а други фарисејима, повика у синедриону: браћо, ја сам фарисеј, фарисејски син; због надања и васкрсења из мртвих изведен сам пред суд. ⁷ А кад је он то рекао, наста распра између фарисеја и садукеја, и скуп се подели. ⁸ Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји исповедају и једно и друго. ⁹ Тако је дошло до велике вике, те усташе неки књижевници фарисејске странке, препираху се и говораху: не налазимо никакво зло на овом човеку; ако му је дух или анђео говорио? ¹⁰ И како је дошло до велике свађе, заповедник се побоја да Павла не раскину, па нареди да војска сиђе доле, да га отме од њих и одведе у касарну. ¹¹ Идуће ноћи Господ стаде пред њега и рече: не бој се; као што си посведочио за мене у Јерусалиму, тако треба да посведочиш и у Риму.

Завера против Павла

¹² А кад се разданило, окупише се Јудеји и заклеше да неће ни јести ни пити док не убију Павла. ¹³ Било их је више од четрдесеторице, који положише ову заклетву. ¹⁴ Ови приђоше првосвештеницима и старешинама, и рекоше: заклетвом смо се заклели да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. ¹⁵ Стога ви сад са синедрионом поднесите захтев заповеднику да га сведе к вама, као да бисте хтели тачније да испитате његову ствар; а ми смо спремни да га убијемо пре но што се приближи.

¹⁶ Син Павлове сестре, међутим, чу за ову заседу, дође и уђе у касарну, те јави Павлу. ¹⁷ Павле пак дозва једног од капетана и рече: одведи овог младића заповеднику, јер има нешто да га обавести. ¹⁸ Овај га узе, одведе заповеднику и рече: сужањ Павле дозвао ме је и замолио да овога младића доведем к теби; има нешто да ти каже. ¹⁹ Тада га заповедник узе за руку, повуче се с њим насамо и питаше: шта је то што имаш да ми јавиш? ²⁰ На то он рече: Јудеји су се договорили да те замоле да сутра сведеш Павла у синедрион, као да намераваш нешто тачније да сазнаш за њега. ²¹ Не дај се, дакле, наговорити од њих, јер га вребају више од четрдесет њихових људи, који су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. И сад су спремни, само чекају твоје обећање. ²² Тако заповедник отпусти младића и нареди му: ником немој да кажеш да си ми ово јавио.

Спровођење у Кесарију

²³ И дозва двојицу од капетана и рече: спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и двеста стрелаца, да од трећег часа ноћи пођу на пут до Кесарије; ²⁴ опремите и коње да посаде Павла и безбедно га приведу намеснику Феликсу. ²⁵ И написа писмо следеће садржине: ²⁶ Клаудије Лисија поздравља угледног намесника Феликса. ²⁷ Овога човека, кога су Јудеји ухватили и хтели убити, ја сам дошавши са војском извукао, пошто сам дознао да је римски грађанин. ²⁸ Желећи да дознам за какву кривицу га оптужују, сведох га у њихов синедрион. ²⁹ Нађох да га оптужују за спорна питања њихова закона, а да нема никакве кривице која заслужује смртну казну или окове. ³⁰ Пошто ми је предочено да се спрема напад на овога човека, послах га одмах к теби и тужитеље упутих да пред тобом кажу шта имају против њега. Здраво!

³¹ Тако војници узеше Павла, како им је било заповеђено, и спроведоше га ноћу у Антипатриду. ³² Сутрадан оставише коњанике да продуже с њим, а они се вратише у касарну. ³³ Ови дођоше у Кесарију, предаше писмо намеснику и изведоше Павла пред њега. ³⁴ Пошто је прочитао писмо упита га из које је покрајине, и кад је дознао да је из Киликије, ³⁵ рече саслушаћу те кад и твоји тужитељи дођу; заповеди пак да га чувају у Иродовом двору.

Глава 24

Пред намесником Феликсом

¹ А после пет дана сиђе првосвештеник Ананија са неколико старешина и неким адвокатом Тертулом, па иступише пред намесником против Павла. ² Када га пак дозваше, Тертул поче да га оптужује говорећи: да велики мир уживамо захваљујући теби и да се твојом брижљивошћу много што шта поправило у овом народу, ³ то ми на сваки начин и на сваком месту признајемо, угледни Феликсе, са сваком захвалношћу. ⁴ Но, да те више не задржавам, молим те саслушај нас укратко по својој правичности. ⁵ Нашли смо, наиме, да је овај човек куга, да покреће свађе међу свим Јудејима по свему свету, да је првоборац назарејске секте, ⁶ па је покушао и храм да оскрнави, те га ухватисмо, [и хтедосмо да му судимо по свом закону, ⁷ али дође заповедник Лисија са великом силом, па га оте из наших руку и нареди да његови тужитељи дођу к теби.] ⁸ Од њега можеш - ако га испиташ - сам дознати све за шта га ми оптужујемо. ⁹ А Јудеји подупреше говорећи да је то тако.

¹⁰ А кад му намесник намагну да може да говори, Павле одговори: знајући да си од много година судија овом народу, мирне душе браним своју ствар. ¹¹ Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како сам отишао горе у Јерусалим да се помолим Богу. ¹² Па ни у храму, нити по синагогама, нити у граду, не нађоше да се с ким препирем или да буним народ, ¹³ а не могу ни теби да докажу оно за шта ме сад оптужују. ¹⁴ Теби пак признајем да по науци, коју они називају сектом, служим тако Богу наших отаца верујући све што је написано у закону и пророцима, ¹⁵ имајући наду у Бога, коју имају и ови сами, да ће бити ускрс праведника и грешника. ¹⁶ Стога се и сам трудим да имам увек безазлену савест пред Богом и пред људима. ¹⁷ После више година дошао сам да донесем милостињу свом народу и да принесем жртве, ¹⁸ којом приликом нађоше ме у храму неки Јудеји из Азије, очишћена, али без окупљања народа и без буке; ¹⁹ требало је да они изиђу пред тебе и да поднесу тужбу ако би имали шта против мене. ²⁰ Или ови сами нека кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стао пред синедрион, ²¹ или се можда ради о овој једној речи коју сам гласно рекао стојећи међу њима: због васкрсења мртвих судите ми данас.

²² Тада Феликс, који је боље познавао ову науку, одгоди њихову ствар и рече: кад дође заповедник Лисија, решићу вашу ствар. ²³ Капетану заповеди да га чувају, да буду према њему снисходљиви, и да се никоме од његових не забрањује да му буде на услузи. ²⁴ А после неколико дана дође Феликс са својом женом Друсилом, која је била Јудејка, те позва Павла и слушаше његове речи о вери у Исуса Христа. ²⁵ Када је пак расправљао о праведности, уздржљивости и о будућем суду, Феликса обузе страх и одговори: сад иди, а кад нађем мало времена, позваћу те опет. ²⁶ Уз то надао се да ће му Павле дати новаца; зато га је чешће позивао и разговарао с њим. ²⁷ А кад се навршише две године, Поркије Фест наследи Феликса; желећи да угоди Јудејима Феликс остави Павла у сужањству.

Глава 25

Пред намесником Фестом

¹ А кад је Фест дошао у ову покрајину, после три дана из Кесарије оде горе у Јерусалим, ² где првосвештеници и прваци јудејски иступише пред њим против Павла, и мољаху га ³ тражећи услугу против њега - да га спроведе у Јерусалим; они су постављали заседу да га убију на путу. ⁴ Фест, међутим, у одговору рече да се Павле чува у Кесарији, куда и сам намерава ускоро да иде. ⁵ Представници ваших власти, рече, могу да сиђу са мном, па ако има какве кривице на том човеку нека га оптуже.

⁶ Код њих није провео више од осам или десет дана, па сиђе у Кесарију и већ сутрадан седе на судијску столицу, те нареди да доведу Павла. ⁷ А кад се он појави, опколише га Јудеји, који су дошли из Јерусалима, износећи многе и тешке оптужбе, које нису могли да докажу. ⁸ Павле се овако бранио: ништа се нисам огрешио ни о јудејски закон, нити о храм, нити о цара. ⁹ Фест пак желећи да покаже своје благовољење Јудејима одговори Павлу и рече: хоћеш ли да идеш горе у Јерусалим и да ти се онде о овом преда мном суди? ¹⁰ На то Павле рече: ја стојим пред царским судом, овде треба да ми се суди. Јудејима нисам учинио никакву неправду, као што и ти сасвим добро знаш. ¹¹ Ако сам пак крив, или ако сам учинио нешто што заслужује смртну казну, не избегавам смрт; али ако нема ништа од онога за шта ме ови оптужују, нико ме не може оставити њима на милост и немилост. Улажем призив цару. ¹² Тада Фест поговори са својим саветом и одговори: уложио си призив цару, цару ћеш поћи.

Пред краљем Агрипом

¹³ А кад је прошло неколико дана, краљ Агрипа и Верника дођоше у Кесарију да поздраве Феста. ¹⁴ И како су онде боравили више дана, Фест изложи краљу Павлову ствар говорећи: Феликс је оставио једног човека у сужањству, ¹⁵ против кога су, кад сам био у Јерусалиму, иступили првосвештеници и јудејске старешине тражећи да га осудим. ¹⁶ Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се један човек изручи пре но што се оптужени суочи са тужитељима и пре но што би добио прилику да се брани од оптужбе. ¹⁷ Стога, кад се ови овде састаше, не одлажући нимало одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека. ¹⁸ Али тужитељи, који су стајали око њега, нису износили ни једне кривице за зло дело, које сам ја претпостављао, ¹⁹ него су износили против њега извесна спорна питања која се тичу њихове вере и извесног Исуса који је умро, а Павле за њега говори да је жив. ²⁰ Не знајући шта да радим у расправи о овим стварима, рекох да ли би хтео да иде у Јерусалим, и да му се онде суди за ово. ²¹ Пошто је Павле, међутим, уложио призив да га чувамо до одлуке царског величанства, наредих да га чувају док га не пошаљем цару. ²² На то ће Агрипа Фесту: хтео бих и ја да чујем тога човека. Чућеш га сутра, рече Фест.

²³ Тако сутрадан Агрипа и Верника дођоше с великим сјајем, па уђоше у судницу заједно са заповедницима и најугледнијим људима у граду; на Фестову заповест доведоше Павла. ²⁴ У то рече Фест: краљу Агрипа, и сви ви људи који сте присутни, гледајте овога, због кога је навалило на мене све мноштво Јудеја у Јерусалиму и овде, вичући да он не треба више да живи. ²⁵ Али колико сам ја докучио, он није учинио ништа што заслужује смртну казну, и пошто је он сам уложио призив цару одлучих да га пошаљем. ²⁶ За њега немам ничег сигурног да напишем господару; зато сам га извео пред вас, особито пред тебе, краљу Агрипа, да бих после испитивања имао шта да напишем. ²⁷ Јер ми изгледа неразумно послати сужња, а не назначити кривице које су против њега наведене.

Глава 26

¹ А Агрипа рече Павлу: допушта ти ;се да говориш у своју одбрану. Тада Павле испружи руку и брањаше се овако: ² сматрам се срећним, краљу Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме Јудеји оптужују, ³ поготову што ти познајеш све јудејске обичаје и њихова спорна питања; стога, молим те, саслушај ме стрпљиво. ⁴ Мој животни пут од младости, којим сам ишао од почетка у свом народу и у Јерусалиму, познат је свима Јудејима, ⁵ који ме знају отпре; само ако хоће да сведоче да сам као фарисеј живео по најстрожијој странци наше вере. ⁶ И сад стојим пред судом због надања у обећање, које је Бог дао нашим очевима, ⁷ а за које се наших дванаест племена надају да ће постићи служећи Богу истрајно дан и ноћ; због ове наде, краљу, оптужују ме Јудеји. ⁸ Зашто се код вас сматра невероватним кад Бог васкрсава мртве?

⁹ И ја сам са своје стране мислио да треба сасвим непријатељски да поступим против имена Исуса Назарећанина. ¹⁰ То сам и учинио у Јерусалиму; добивши овлашћење од првосвештеника затворио сам у тамницу многе од светих, а кад су их убијали, ја сам био за то. ¹¹ Много пута сам их по свим синагогама кажњавањем присиљавао да хуле; разјарен преко сваке мере на њих гонио сам их чак до туђих градова. ¹² Кад сам при том путовао у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од првосвештеника, ¹³ у сред бела дана, на путу, о краљу, видех светлост с неба, која мене и моје сапутнике обасја јаче од сунчаног сијања. ¹⁴ И кад сви попадасмо на земљу, чух глас како ми говори јеврејским језиком: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила ритати се. ¹⁵ А ја рекох: ко си ти, Господе? Господ пак рече: ја сам Исус кога ти гониш. ¹⁶ Него устани и стани на своје ноге: јавио сам ти се, наиме, за то да те одредим за служитеља и сведока свега овога - како си ме видео и како ћу ти се још јавити. ¹⁷ Ја ћу те избављати од твога народа и од многобожаца, којима те шаљем, ¹⁸ да им отвориш очи, да се обрате од таме ка светлости и од сатанске власти к Богу, да верујући у мене приме опроштај грехова и део међу онима који су освећени.

¹⁹ Стога, краљу Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, ²⁰ него сам прво онима у Дамаску, затим у Јерусалиму, по свој јудејској земљи, и многобошцима проповедао да се кају и обраћају Богу чинећи дела достојна покајања. ²¹ Због тога Јудеји ме ухватише у храму и покушаше да ме убију. ²² Али, добивши помоћ од Бога до данашњег дана стојим и сведочим малом и великом, не казујући ништа друго сем онога што су пророци и Мојсије рекли да ће се догодити, ²³ да ће Христос пострадати, да ће као први из васкрсења мртвих објавити светлост нашем народу и многобошцима.

²⁴ А кад је у својој одбрани ово изнео, рече му Фест сасвим гласно:, ниси при чистој свести, Павле; велика ученост доводи те до маније. ²⁵ На то ће Павле рећи: нисам луд, угледни Фесте, него изговарам истините и разборите речи. ²⁶ Зна, најзад, за све ово и краљ, коме слободно говорим; не верујем, наиме, да му је ишта од овога непознато, јер се то није догодило у неком углу. ²⁷ Верујеш ли, краљу Агрипа, пророцима? Знам да верујеш. ²⁸ Агрипа пак рече Павлу: још мало па ћеш ме наговорити и учинити ме хришћанином. ²⁹ А Павле рече: молио бих Бога да би пре или после не само ти, него и сви који ме данас слушају - изузев ових окова, постали такви какав сам ја. ³⁰ У то усташе краљ и намесник, Верника и сви који су седели с њима, па се повукоше и говораху међу собом: ³¹ овај човек не чини ништа што заслужује смртну казну или окове. ³² А Агрипа рече Фесту: овај човек могао би да буде ослобођен, да није уложио призив цару.

Глава 27

Пут у Рим

¹ А кад је пала одлука да отпловимо у Италију, предадоше Павла и неке друге сужње капетану »царске« чете, по имену Јулију. ² Уђосмо тако у једну адрамитску лађу, која је имала да плови у азијска приморска места, те се одвезосмо; Аристарх, Македонац из Солуна био је са нама. ³ Другог дана стигосмо у Сидон, и Јулије, који је с Павлом људски поступао, допусти му да оде до својих пријатеља - и да се ови постарају за њега. ⁴ А кад се одвезосмо оданде, пловили смо у заветрини Кипра, зато што смо имали противне ветрове. ⁵ Пошто смо препловили море дуж обала Киликије и Памфилије, стигосмо у Миру ликијску. ⁶ Онде је капетан нашао једну александријску лађу, која је пловила у Италију, те нас укрца у њу. ⁷ Више дана пловили смо споро и једва смо дошли према Книду, па како нам ветар није дао да пристанемо, пловили смо поред Салмоне у заветрини Крита; ⁸ пошто смо једва пловили уз обалу, дођосмо у једно место звано Добра пристаништа, у чијој близини је био град Ласеја.

⁹ Како је пак прошло много времена, а пловидба већ била несигурна, јер је и пост већ био прошао, Павле им је препоручивао ¹⁰ и говорио: људи, видим да ће пловидба бити с муком и великим губитком не само товара и лађе, него и наших живота. ¹¹ Али капетан је више веровао крмару и сопственику лађе него ономе што је Павле говорио. ¹² Како ова лука није била погодна за зимовање, већина је одлучила да се отплови оданде, - ако би некако било могућно доћи до критске луке Финикса, која је отворена према југозападу и северозападу, и онде презимити. ¹³ А кад дуну јужни ветар, помислише да могу остварити своју намеру, дигоше котву и пловљаху покрај Крита.

¹⁴ Али не задуго после тога дуну с Крита бурни ветар који се зове североисточњак. Кад понесе лађу, која није могла да се противи ветру, предасмо се и тако нас је носио. ¹⁶ Пловећи пак у заветрини једног малог острва, које се зове Клауда, једва смо могли да се дочепамо чамца; ¹⁷ подигоше га на лађу, употребише помоћна средства и подвезаше лађу. Но бојећи се да не ударе у Сирту, спустише справу и тако су били даље ношени. ¹⁸ Како нас је жестока бура захватила, сутрадан стадоше избацивати товар, ¹⁹ а трећег дана својим рукама избацише бродски алат. ²⁰ Пошто се током више дана нису показивали ни сунце ни звезде, а снажна бура није попуштала, свака нада да ћемо се спасти најзад беше изгубљена.

²¹ Пошто се већ дуже време остало без хране, Павле стаде међу њих и рече: људи, требало је мене послушати и не отпловити са Крита, па бисмо били поштеђени ове невоље и штете. ²² И сад вас опомињем да будете спокојни, јер ни један од вас неће изгубити живот; само ће лађа пропасти. ²³ Ове ноћи, наиме, стаде преда ме анђео Бога коме припадам и коме служим, ²⁴ и рече: Павле, не бој се; ти мораш доћи пред цара. И види, Бог ти је поклонио све који с тобом путују. ²⁵ Стога, Људи, будите спокојни; јер верујем Богу - да ће бити тако, како ми је речено. ²⁶ Ми морамо наићи на неко острво.

²⁷ А кад је наступила четрнаеста ноћ откако смо били ношени по Адрији, око поноћи лађари наслућиваху да им се нека земља приближава. ²⁸ Бацише висак за мерење дубине и нађоше двадесет хвати дубине, а мало даље бацише опет висак и нађоше петнаест хвати; ²⁹ бојећи се да не наиђемо на прудовита места бацише четири котве са стражњег дела лађе и жељно очекиваху да се раздани. ³⁰ Како су пак лађари настојали да побегну са лађе и спустили чамац у море под изговором као да желе с предњег дела лађе да спусте котве, ³¹ Павле рече капетану и војницима: ако ови не остану у лађи, ви се не можете спасити. ³² Тада војници одсекоше ужа на чамцу и пустише га да падне с лађе.

³³ А у свануће Павле замоли све да једу и рече: данас је четрнаести дан како ишчекујете и без јела проводите - не окусивши ништа. ³⁴ Стога вас молим да једете, јер је то за ваше спасење; а ни једном од вас неће длака с главе пропасти. ³⁵ То рече, узе хлеб и захвали Богу пред свима, изломи га и стаде јести. ³⁶ И сви посташе спокојни, па и сами једоше. ³⁷ А беше нас у лађи свега две стотине и седамдесет и шест душа. ³⁸ А кад се наситише хране, олакшаше лађу избацујући пшеницу у море.

Бродолом

³⁹ Када се пак раздани нису препознали земљу, али угледаше некакав залив с приступачном обалом, па одлучише да на њу натерају лађу, ако то буде могућно. ⁴⁰ Одрешише котве са свих страна и пустише их у море, истовремено олабавише ужа на крмама, па подигоше предње једро према ветру и пловљаху према обали. ⁴¹ А кад наиђоше на један гребен који море запљускује с обе стране, насукаше лађу, тако да је њен предњи део насео и остао непокретан, а стражњи део се ломио од силине валова. ⁴² Војници пак одлучише да побију сужње, да не би који испливао и утекао. ⁴³ Капетан, међутим, желећи да спасе Павла осујети њихову намеру; нареди да они који знају пливати први скоче у воду, те да изиђу на земљу, ⁴⁴ а остали - једни на даскама, а други на било каквим предметима са лађе. И тако се догодило да су се сви спасли на земљу.

Глава 28

На Малти

¹ И кад смо се спасли, дознали смо да се острво зове Малта. ² А варвари нам указаше необичну благонаклоност, те наложише ватру и примише нас све због кише која је стално падала и због хладноће. ³ А кад Павле сакупи гомилу грања и метну на ватру, изиђе змија од врућине и ухвати му се за руку. ⁴ Варвари пак видевши животињу како виси о његовој руци, говораху један другоме: овај човек је свакако убица, који се спасао мора, али му правда не даде да живи. ⁵ А он само отресе животињу у ватру и никакво зло му се не догоди. ⁶ Они су, међутим, очекивали да ће он да отекне или одједном да падне мртав. Кад после дугог чекања видеше да му се никакво зло није догодило, променише своје мишљење и говораху да је он неки бог.

⁷ Поглавар острва, по имену Публије, имао је имање у тој околини, те нас прихвати и угости љубазно три дана. ⁸ И догодило се да је Публијев отац лежао мучен грозницом и срдобољом. Павле уђе к њему, помоли се Богу, положи руке на њега и излечи га. ⁹ После тога догађаја и други болесници на острву долажаху и беху излечени. ¹⁰ Они нам указаше и многе почасти, а приликом одласка снабдеше нас оним што нам је било потребно.

Од Малте до Рима

¹¹ После три месеца одвезосмо се на једној александријској лађи, која је презимила на острву и имала као заштитни знак Диоскуре. ¹² Кад стигосмо у Сиракусу, остасмо онде три дана, ¹³ а одатле пловећи заобиђосмо, те стигосмо у Региум. И како после једног дана дуну јужни ветар, дођосмо за два дана у Путеоле, ¹⁴ где нађосмо браћу, која нас замолише да останемо код њих седам дана. И тако дођосмо у Рим. ¹⁵ Оданде нам браћа, чувши за наш долазак, изиђоше у сусрет до Апијева форума и Три крчме. Кад их Павле виде, захвали Богу и охрабри се. ¹⁶ Када пак уђосмо у Рим, Павлу би допуштено да станује посебно са војником који га је чувао.

Павлова проповед у Риму

¹⁷ А после три дана он сазва јудејске прваке, и кад се окупише, говораше им: браћо, иако нисам ништа учинио против свога народа, нити против отачких обичаја, ипак сам из Јерусалима као сужањ предат у руке Римљанима, ¹⁸ који ме испиташе и хтедоше пустити на слободу, зато што на мени нема никакве кривице која повлачи смртну казну. ¹⁹ Јудеји су се, међутим, томе противили и ја сам био принуђен да уложим призив цару, али не као да бих имао што да тужим свој народ. ²⁰ Због тога сам и вас замолио да дођете да вас видим и да вам проговорим; јер за надање Израиљево окован сам овим ланцем. ²¹ Они му пак рекоше: ми из Јудеје нисмо примили никакво писмо у вези с тобом, нити је ко од браће дошао и јавио или рекао што рђаво о теби. ²² Ипак, биће нам задовољство да од тебе чујемо шта ти имаш на уму; познато нам је, наиме, за ову секту - да се свуда против ње говори. ²³ И тако му заказаше један дан, те још више њих дође к њему у стан. Њима је излагао о царству Божијем на тај начин што је сведочио и убеђивао их од јутра до вечери сведочанствима из Мојсијевог закона и из пророка - у све што се односи на Исуса. ²⁴ И док његове речи убедише једне, други не вероваху. ²⁵ Будући несложни међу собом почеше да се разилазе, а Павле рече само једну изреку: добро је Дух Свети казао вашим очевима преко пророка Исаије, ²⁶ говорећи: »Иди овом народу и кажи: слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети, ²⁷ јер је окорело срце овога народа, те ушима тешко чуше, и очи своје затворише, да како не виде очима, и не чују ушима, и не разумеју срцем, и не обрате се - и излечим их«. ²⁸ Да знате, дакле, да је ово спасење Божије послано многобошцима; и они ће га чути. [²⁹ Кад је он то рекао, Јудеји одоше препирући се међу собом много].

³⁰ А он оста пуне две године у свом изнајмљеном стану, те примаше све који су му долазили - ³¹ проповедајући царство Божије и учећи о Господу Исусу Христу сасвим слободно и несметано.