превод Емилијан Чарнић

Посланица Римљанима

НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992

Посланица Римљанима

Глава 1

Увод и тема посланице

¹ Павле, служитељ Христа Исуса, позван за апостола, одређен за еванђеље Божије, ² које је Бог унапред обећао преко својих пророка у Светим писмима, ³ а које говори о његовом Сину, по телу рођеном из Давидовог потомства, ⁴ по Духу светости постављеном за Сина Божијег у сили - од ускрса из мртвих, Исусу Христу Господу нашем. ⁵ Његовим смо посредством добили благодат и апостолство да за његово име приведемо послушности и вери све народе, ⁶ међу којима сте и ви од Исуса Христа позвани, ⁷ - свима Богу драгима, позванима светима, који су у Риму: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

⁸ Прво захваљујем своме Богу кроз Исуса Христа за све вас, што се о вашој вери говори по свему свету. ⁹ И Бог, коме својим духом служим у објављивању еванђеља о његовом Сину, сведок ми је да вас се непрестано сећам ¹⁰ свагда у својим молитвама, молећи се да би ми једном пошло за руком да Божијом вољом дођем к вама. ¹¹ Желим, наиме, да вас видим, да вам уделим какав духовни дар за ваше учвршћење, ¹² односно, да међу вама, с вама заједно нађем утеху заједничком вером - вашом и мојом. ¹³ Не желим, браћо, да вам остане непознато да сам много пута ставио себи у задатак да дођем к вама, да имам какав плод и међу вама као и међу осталим многобошцима, али сам до сад увек био спречен. ¹⁴ Дужан сам Грцима и варварима, мудрима и неразумнима; ¹⁵ тако сам вољан да објавим еванђеље и вама у Риму.

¹⁶ Ја се, наиме, не стидим еванђеља, јер је оно сила Божија на спасење свакоме ко у њега верује, прво Јудејину, а и Грку. ¹⁷ Јер се у њему открива праведност Божија, из вере у веру, као што је написано: »Праведник ће живети од вере«.

Оправдање је потребно свима, многобошцима и Јудејима

¹⁸ Гнев Божији пак открива се са неба на сваку безбожност и неправедност људи, који неправедношћу задржавају истину, ¹⁹ јер оно што се може сазнати о Богу њима је познато; Бог им је објавио. ²⁰ Чак и његове невидљиве особине, његова вечна сила и божанство, могу се од створења света јасно сагледати, ако се на његовим делима проматрају, да немају изговора, ²¹ јер иако су Бога познали, нису га као Бога прославили, нити захвалност показали, него у својим мислима падоше у ништавну варку, те потамне њихово неразумно срце. ²² Постали су луди говорећи да су мудри, ²³ па заменише славу бесмртнога Бога сликом и приликом смртног човека, и птица, и четвероножних животиња, и гмизаваца.

²⁴ Бог их је зато са прохтевима њихових срца предао у нечистоту, да међусобно обешчашћују своја телеса, ²⁵ - они који су лажју заменили Божију истину, поштовали и клањали се творевини уместо творцу, који је благословен довека, амин. ²⁶ Зато их је Бог препустио срамним страстима; њихове жене заменише природно општење неприродним, ²⁷ а исто тако и људи оставише природно општење са женом и у својој пожуди распалише се један на другога, тако да људи с људима чине срам и на себи примају заслужену плату за своју заблуду. ²⁸ И пошто се нису потрудили да упознају Бога, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму - да чине што не приличи, ²⁹ они, који су испуњени сваком неправедношћу, злоћом, лакомством, неваљалством; пуни зависти, убијства, свађе, лукавства, злоћудности, дошаптавачи, ³⁰ опадачи, богомрсци, силеџије, охоли људи, разметљивци, проналазачи зала, непокорни родитељима, ³¹ неразумни, непоуздани, без љубави, немилосрдни; ³² они знају Божију правду - да они који тако шта чине заслужују смрт, па ипак не само што то чине, него одобравају и другима који чине.

Глава 2

¹ Зато немаш изговора, човече који судиш, ма ко ти био; јер судећи другом самога себе осуђујеш, пошто ти, судија, чиниш исто то. ² А знамо да Бог по истини суди онима који тако шта чине. ³ Или мислиш, човече, ти што судиш онима који чине тако шта, а исто чиниш, да ћеш избећи суд Божији? ⁴ Или не мариш за богатство његове доброте, подношења и стрпљивости, и не знаш да те Божија доброта води покајању? ⁵ Али својом тврдоглавошћу и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева и откривења праведног суда Божијег, ⁶ који ће свакоме узвратити по његовим делима; ⁷ онима који у истрајности чине добро и траже славу, част и непропадљивост, даће вечни живот, ⁸ а онима што пркосе и остају непокорни истини, а злу послушни, гнев и љутњу. ⁹ Невоља и мука на сваку душу човека који чини зло, прво Јудејина, па Грка. ¹⁰ А слава, част и мир свакоме који чини добро, прво Јудејину, па Грку. ¹¹ Јер Бог не гледа ко је ко.

¹² Јер сви који су без закона згрешили без суделовања закона ће и пропасти, а сви који су под законом згрешили - биће по закону осуђени. ¹³ Јер пред Богом нису праведни они који само слушају закон, него ће бити оправдани они који закон творе. ¹⁴ Кад, наиме, многобошци, који немају закона, по природи чине оно што закон захтева, онда су они, који немају закона, сами себи закон. ¹⁵ Они показују да је дело закона написано у њиховим срцима, што сведочи њихова савест и њихове мисли које се међусобно оптужују и бране, ¹⁶ на дан када ће Бог преко Исуса Христа - по мом еванђељу - судити људске тајне.

¹⁷ Ако се пак ти зовеш Јудејин, ослањаш се на закон и хвалиш се Богом, ¹⁸ и пошто си из закона добио поуку, знаш његову вољу и расуђујеш шта је право а шта не, ¹⁹ и убеђен си да си вођ слепима, светлост онима који су у мраку, ²⁰ васпитач неразумних, учитељ нејаких, који у закону има оличење знања и истине, ²¹ ти, дакле, који другога учиш самога себе не учиш? ти, што проповедаш да се не краде, крадеш? ²² ти, што говориш да се не чини прељуба, чиниш прељубу? ти, што осећаш одвратност према идолима, поткрадаш њихове храмове? ²³ ти, што се хвалиш законом, преступањем закона не одајеш поштовање Богу? ²⁴ Та због вас се хули на име Божије међу многобошцима, као што је и написано.

²⁵ Обрезање свакако помаже - ако закон извршаваш; ако си пак преступник закона, твоје обрезање постало је необрезање. ²⁶ Ако, дакле, необрезани држи законске прописе, зар се неће његово необрезање сматрати као обрезање? ²⁷ И тако ће онај који је по природи необрезан, а испуњава закон, судити теби, преступнику закона - и поред слова закона и обрезања. ²⁸ Јер није Јудејин онај који је то само споља, и није право обрезање оно које је споља на телу, ²⁹ него, Јудејин је онај који је то изнутра, и право обрезање је у срцу, у духу, а не у слову. Таквога не хвале људи него Бог.

Глава 3

¹ Какво преимућство има Јудејин, или каква је корист од обрезања? ² Много, на сваки начин. Прво, њима су поверена Божија обећања. ³ Шта то значи? Ако су неки били неверни, хоће ли њихова неверност обеснажити Божију верност? ⁴ Далеко од тога. Пре ће бити да се Бог покаже истинит, а сваки човек лажа, као што је написано: »Да будеш оправдан у својим речима и да победиш кад ти суде«. ⁵ Ако пак наша неправедност показује Божију праведност, шта ћемо рећи? Да није Бог неправедан кад даје израза свом гневу? - људски говорим. ⁶ Далеко од тога. Како би онда Бог могао да суди свету? ⁷ И кад се Божија истинитост мојом лажју показала још узвишенија на славу његову, зашто ми се још као грешнику суди? ⁸ Хоћемо ли, као што нас неки клеветају и за нас кажу да ми говоримо: треба да чинимо зло да тако дође добро? Осуда ових је праведна.

⁹ Шта, дакле? Јесмо ли у преимућству? Никако; јер малопре смо окривили Јудеје и Грке - да су сви под грехом, ¹⁰ као што је написано: »Нема праведнога - баш ни једнога; ¹¹ нема разумнога, нема тога који Бога тражи. ¹² Сви су скренули, сви су заједно постали бескорисни; нема тога који чини добро, нема баш ни једног. ¹³ Њихово грло је отворен гроб, варали су својим језицима, змијски отров је под њиховим уснама; ¹⁴ уста су им пуна клетве и горчине. ¹⁵ Ноге су им брзе за крвопролиће, ¹⁶ пустош и беда је на њиховим путевима, ¹⁷ а пут мира не познаше. ¹⁸ Пред њиховим очима нема страха од Бога.« ¹⁹ А знамо да све што закон говори - говори онима који су под законом, да се свака уста запуше и да сав свет буде крив пред Богом. ²⁰ Јер делима закона нико се неће оправдати пред њим; посредством закона долази само познање греха.

Праведност се постиже вером у Исуса Христа

²¹ А сад се без суделовања закона јавила праведност од Бога, посведочена од закона и пророка, ²² наиме, праведност Божија која вером у Исуса Христа долази за све који верују. Јер нема разлике; ²³ сви су згрешили и тако су лишени славе Божије, ²⁴ те се оправдавају за бадава - његовом благодаћу - на основу искупљења у Христу Исусу, ²⁵ кога је Бог поставио као жртву измирења - његовом крвљу - која се вером усваја, да се покаже његова праведност, јер је Бог у својој стрпљивости опраштао грехе учињене у прошлости, ²⁶ да би своју праведност показао у садашње време, да буде сам праведан и да оправда онога који верује у Исуса. ²⁷ Где је, дакле, хвалисање? Оно је искључено. Којим законом? законом дела? Не, него законом вере. ²⁸ Сматрамо, наиме, да се човек оправдава вером без дела закона. ²⁹ Или Бог припада само Јудејима, а не и многобошцима? Да, и многобошцима, ³⁰ пошто је само један Бог који ће обрезанога оправдати по вери а необрезанога вером. ³¹ Да ли ми, према томе, укидамо закон вером? Далеко од тога, него пре подржавамо закон.

Глава 4

¹ Шта ћемо, дакле, рећи да је наш по телу праотац Авраам [постигао]? ² Ако је, наиме, Авраам оправдан на основу својих дела, може да се хвали, али не пред Богом. ³ Јер шта каже писмо: »Авраам је поверовао Богу и то му је урачунато као праведност«. ⁴ А ономе који ради плата се не рачуна по милости него по дугу. ⁵ Ономе пак који не ради, а верује у онога који оправдава безбожника, његова вера се урачунава у праведност, ⁶ као што и Давид назива блаженим човека коме Бог урачунава праведност без дела: ⁷ »Блажени су којима су безакоња опроштена и греси покривени. ⁸ Блажен је човек коме Господ грех не урачунава«. ⁹ Да ли се ово блаженство односи само на обрезане, или и на необрезане? Ми, наиме, говоримо: »Аврааму је вера урачуната као праведност«. ¹⁰ Како му је то урачунато? када је био обрезан или када је био необрезан? Не када је био обрезан, него када је био необрезан. ¹¹ Па и знак обрезања добио је као печат праведности коју је стекао вером као необрезан, да буде отац свих који као необрезани верују, да се и њима то урачуна у праведност, ¹² и да буде отац обрезаних, оних наиме, који нису само обрезани, него и ходе стопама вере нашега оца Авраама, коју је он још као необрезан имао.

¹³ Јер обећање Аврааму или његовом потомству - да ће он бити наследник света, није дошло посредством закона, већ посредством праведности у вери. ¹⁴ Ако су, наиме, наследници само они од закона, онда је вера изгубила вредност, а обећање је обеснажено. ¹⁵ Јер закон изазива гнев, и где нема закона нема ни преступа. ¹⁶ Зато се каже »од вере«, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе од закона, него и ономе од Авраамове вере; он је отац свима нама, ¹⁷ као што је написано: »Поставио сам те за оца многим народима«, пред Богом, коме је он веровао, који оживљава мртве и који небиће позива у биће. ¹⁸ Авраам се - и мимо наде - надао и поверовао је да ће постати отац многим народима, као што је речено: »Тако ће бити твоје потомство«. ¹⁹ И није ослабео у вери када је узео у обзир своје већ изумрло тело, био је већ стогодишњак, и изумрлу Сарину материцу. ²⁰ У Божије обећање није посумњао с неверовањем, него би ојачан у вери, те даде славу Богу, ²¹ потпуно уверен да је Бог кадар и учинити оно што је обећао. ²² Зато му је било урачунато у праведност.

²³ И није само ради њега написано - да му је урачунато, ²⁴ него и ради нас, којима ће се урачунавати, зато што верујемо у онога који је васкрсао из мртвих Исуса, Господа нашега, ²⁵ који је предан за наше грехе и подигнут ради нашега оправдања.

Глава 5

Мир с Богом и нада на спасење

¹ Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом посредством Господа нашега Исуса Христа, ² чијим смо посредством - вером - дошли до ове благодати у којој стојимо, и хвалимо се надом на славу Божију. ³ И не само то, него се хвалимо и невољама, знајући да невоља гради стрпљивост, ⁴ стрпљивост пак прекаљеност, а прекаљеност наду; ⁵ и, нада не срамоти, јер се Божија љубав већ излила у наша срца Духом Светим који нам је дат. ⁶ Јер је Христос, док смо ми још били слаби, у одређено време умро за безбожнике. ⁷ Једва ће ко умрети за праведника; за доброга можда би се ко и усудио да умре. ⁸ Али Бог показује своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас кад смо још били грешници. ⁹ Стога ћемо много пре ми, оправдани сада његовом крвљу, његовим посредством бити спасени од гнева. ¹⁰ Ако смо, дакле, ми - као његови непријатељи - измирени с Богом смрћу његовога Сина, онда ћемо још пре бити спасени његовим животом, пошто смо измирени. ¹¹ И не само то, него се и хвалимо Богом кроз Господа свога Исуса Христа, чијим смо посредством сада примили помирење.

Уклањање прародитељског греха

¹² Стога, као што је посредством једнога човека грех ушао у свет, а грехом смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви згрешили. ¹³ Греха је, наиме, било на свету и пре но што је дат закон, али се грех не урачунава кад нема закона. ¹⁴ Смрт је ипак царовала од Адама до Мојсија и над онима који нису згрешили сличним преступом као Адам, који је слика будућег Адама. ¹⁵ Али благодат није као преступ. Јер ако су преступом једнога многи умрли, много се обилније излила на многе благодат Божија и дар у благодати једнога човека, Исуса Христа. ¹⁶ И благодатни дар не бива као што се догодило кад је један згрешио. Суд је, наиме, потекао од једнога и тако је довео до осуде, а благодатни дар је изазван многим преступима, те доводи до оправдања. ¹⁷ Јер, ако се посредством једнога смрт зацарила - услед преступа једнога, много ће пре они, који примају изобиље благодати и дара праведности, царовати у животу посредством једнога, Исуса Христа.

¹⁸ Стога, дакле, као што је за један преступ дошла осуда на све људе, тако је и једним праведним делом дошло на све људе оправдање које живот доноси. ¹⁹ Јер као што су непослушношћу једнога човека многи постали грешни, тако ће и послушношћу једнога многи постати праведни. ²⁰ Закон је уз то ушао да преступ буде још већи; где се пак грех умножи, онде се благодат преобилно изли, ²¹ да би, као што се грех зацарио у смрти, тако и благодат царовала праведношћу за вечни живот - посредством Исуса Христа, Господа нашега.

Глава 6

Ослобођење од робовања греху

¹ Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо и даље у греху - да би се благодат умножила? ² Далеко од тога. Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље у њему живети? ³ Или не знате да смо сви ми, који смо крштени у Христа Исуса, у његову смрт крштени? ⁴ Тако смо ми крштењем у смрт заједно с њим сахрањени, да бисмо, као што је Христос васкрснут из мртвих очевом славом, и ми на исти начин живели новим животом. ⁵ Јер кад смо срасли са сликом његове смрти, онда ћемо срасти и са сликом његовог васкрсења. ⁶ То знамо, да је наш стари човек распет с њим, да би грешно тело било обеснажено, да ми више не робујемо греху. ⁷ Јер ко је умро - опростио се греха. ⁸ Ако смо пак умрли с Христом, верујемо да ћемо и живети с њим, ⁹ знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире; смрт не господари више над њим. ¹⁰ Што је, наиме, умро - умро је греху једном за свагда, а што живи - Богу живи. ¹¹ Тако исто и ви о себи мислите да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу. ¹² Стога нека не царује грех у вашем смртном телу - да слушате његове пожуде, ¹³ и не дајте своје удове греху за оружје неправедности, него предајте Богу себе, као живе из мртвих, а своје удове Богу за оружје праведности. ¹⁴ Јер грех неће више имати власти над вама; нисте, наиме, више под законом него под благодаћу.

¹⁵ Шта онда? Да грешимо зато што нисмо под законом него под благодаћу? Далеко од тога. ¹⁶ Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, коме се у покорности као слуге предајете: или греха за смрт, или послушности за праведност? ¹⁷ Но хвала Богу што сте једном били слуге греха, али сте од срца послушали пример науке, коме сте предани; ¹⁸ пошто сте ослобођени греха, стављени сте у службу праведности. ¹⁹ Људски говорим због слабости вашег тела. Као што сте, наиме, некад дали своје удове да служе нечистоти и безакоњу - за упражњавање безакоња, тако сада дајте своје удове да служе праведности - на освећење. ²⁰ Јер кад сте били слуге греха, били сте прости од праведности. ²¹ И какав сте плод у то време имали? - оно чега се данас стидите; јер крај свега тога је смрт. ²² Сада пак, пошто сте ослобођени греха и пошто сте стављени у службу Богу, имате свој плод на освећење, а живот вечни као крај. ²³ Смрт је, наиме плата за грех, а благодатни дар Божији је - вечни живот у Христу Исусу, Господу нашем.

Глава 7

Ослобођење од служења закону

¹ Или не знате, браћо - говорим онима који познају закон - да закон има власти над човеком док је жив? ² Удата жена, наиме, везана је законом за мужа док је он жив; ако пак муж умре, разрешена је од закона којим је везана за мужа. ³ Стога ће се звати прељубочиница - ако за мужевљева живота пође за другог човека; ако пак умре муж њен, слободна је од закона и није прељубочиница, ако пође за другог човека. ⁴ Тако сте и ви, браћо моја, посредством Христова тела умртвљени за закон, да припадате другоме, васкрсломе из мртвих, да донесемо плод Богу. ⁵ Јер, кад смо били у телу, у нашим удовима дејствовале су грешне страсти, које је закон побуђивао, тако да смо доносили плодове смрти. ⁶ А сад смо ослобођени од закона, пошто смо умрли ономе који нас је потчињавао, тако да сад служимо у новом духу, а не у старом слову.

⁷ Шта ћемо, дакле, рећи? Да ли је закон грех? Далеко од тога. Али ја сам грех познао само посредством закона; јер не бих знао за прохтев, да закон није казао: »Не пожели«. ⁸ Грех је у заповести нашао повод и у мени изазвао сваки прохтев; јер грех је без закона мртав. ⁹ И ја сам некад живео без закона; а кад је дошла заповест, грех је оживео. ¹⁰ Ја пак умрех и нађе се да ме је заповест, која је имала да ме води у живот, довела до смрти. ¹¹ Грех ме је, наиме, добивши повод у заповести, завео и баш њоме убио. ¹² Закон је сам по себи свет, и заповест је света, и праведна, и добра. ¹³ Значи ли то да је добро мени постало смрт? Далеко од тога. Него грех, да би се показао као грех, посредством доброга издејствовао ми је смрт, да би грех - посредством заповести - постао преко сваке мере грешан.

¹⁴ Знамо, наиме, да је закон духован, а ја сам телесан, и као такав продан под грех. ¹⁵ Тако, не знам шта чиним; јер не чиним што желим, него што мрзим - то чиним. ¹⁶ Ако пак чиним што не желим, слажем се са законом и признајем да је добар. ¹⁷ Јер то сад не чиним више ја, него грех који обитава у мени. ¹⁸ Знам, наиме, да у мени, то јест, у моме телу, добро не обитава; јер хтети - тога има у мени, али чинити добро - тога нема. ¹⁹ Јер не чиним добро које желим, него зло, које не желим, то чиним. ²⁰ А кад чиним оно што не желим, то већ не чиним више ја, него грех који у мени обитава. ²¹ Желећи, дакле, да чиним добро, налазим да за мене важи закон - да је зло у мени. ²² Тако се по унутрашњем човеку радујем Божијем закону, ²³ али видим један други закон у својим удовима, који војује против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. ²⁴ Бедан сам ја човек; ко ће ме избавити од овог смртног тела? ²⁵ Богу хвала кроз Исуса Христа, Господа нашега. Тако, дакле, ја сам умом служим Божијем закону, а телом-закону греха.

Глава 8

Божанско усиновљење и нада на славу

¹ Стога сад нема осуде за оне који су у Христу Исусу. ² Јер те је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио од закона греха и смрти. ³ Јер што закон није могао, зато што је због тела био слаб, учинио је Бог на тај начин што је послао свога Сина у обличју сличном грешном телу, и за грех, и осудио грех у телу, ⁴ да би се праведност, коју закон захтева, испунила на нама - који не живимо по телу него по духу.

⁵ Који се, наиме, држе тела, мисле на оно што је везано за тело, а који се држе Духа, мисле на оно што припада Духу. ⁶ Јер тело смера к смрти, а Дух смера животу и миру. ⁷ Зато је стремљење тела непријатељство према Богу; јер се не покорава Божијем закону, нити може. ⁸ Који су сасвим у телу, не могу да угоде Богу. ⁹ А ви нисте сасвим у телу, него у Духу, ако Дух Божији стварно обитава у вама. Ко пак нема Духа Христова, тај њему не припада. ¹⁰ А ако је Христос у вама, тело је онда мртво поради греха, али је дух живот поради праведности. ¹¹ И ако у вама обитава Дух онога који је Исуса васкрсао из мртвих, онај који је васкрсао из мртвих Христа [Исуса] оживеће и ваша смртна телеса својим Духом, који у вама обитава.

¹² Тако, дакле, браћо, нисмо дужници телу - да по телу живимо. ¹³ Јер ако по телу живите, умрећете; ако пак Духом уморите телесна дела, живећете. ¹⁴ Јер сви, које води Дух Божији, ти су синови Божији. ¹⁵ Нисте, наиме, примили ропског духа - да опет страхујете, него сте примили Духа усиновљења, којим вичемо: Ава, Оче! ¹⁶ Сам Дух сведочи с нашим духом да смо деца Божија. ¹⁷ Ако смо пак деца, онда смо и наследници; наследници Божији, сунаследници Христови, - ако с њим страдамо, да се с њим и прославимо. ¹⁸ Сматрам, уосталом, да страдања садашњег времена не значе ништа у поређењу са славом, која ће се на нама открити.

¹⁹ Јер сва створења са жудњом очекују откривење славе синова Божијих. ²⁰ А творевина Божија потчињена је ништавности не својевољно, него за вољу онога који је потчинио, на наду ²¹ - да ће и сама творевина бити ослобођена ропства пропадљивости - за слободу славе деце Божије. ²² Знамо, наиме, да цела творевина Божија заједно с нама уздише и мучи се до сада. ²³ И не само она, него и ми сами, који имамо први дар Духа, и ми сами у себи уздишемо очекујући усиновљење, искупљење свога тела. ²⁴ Надајући се - ми смо спасени. А нада која се види - није нада; јер, кад неко нешто гледа, зашто да му се нада? ²⁵ Ако се пак надамо ономе што не видимо, онда то очекујемо са стрпљењем.

²⁶ Исто тако и Дух помаже нашој слабости; јер ми не знамо за шта треба да се молимо - како приличи, али сам Дух посредује за нас уздисајима који се не могу исказати. ²⁷ А онај што испитује срца зна шта је смерање Духа, пошто се по Божијој вољи моли за свете.

²⁸ А знамо да Бог све помаже на добро онима који га љубе, који су по његовој одлуци позвани. ²⁹ Јер које је унапред знао, њих је и предодредио да буду саобразни лику његовога Сина, да он буде првенац међу многом браћом. ³⁰ Које је пак предодредио, те је и позвао; а које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио.

³¹ Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас? ³² Бог, који није поштедео свог сопственог Сина, него га је предао за све нас, како нам неће с њим и све друго даровати? ³³ Ко ће подићи тужбу против изабраника Божијих? Бог који их оправдава? ³⁴ Ко је тај који ће их осудити? Да ли Христос Исус који је умро, и шта више васкрсао, који је с десне стране Богу и који се заузима за нас? ³⁵ Ко ће нас раставити од Христове љубави? невоља, или притешњеност, или гоњење, или глад, или голотиња, или погибао, или мач? ³⁶ Као што је написано: »Ради тебе убијају нас ваздан, сматрају нас као овце за клање«. ³⁷ Али у свему томе ми надмоћно побеђујемо помоћу онога који нас је заволео. ³⁸ Убеђен сам наиме, да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни садашњост, ни будућност, ни силе, ³⁹ ни висина, ни дубина, нити какво друго створење, не може раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу Господу нашем.

Глава 9

Божији промисао за Израиљ. Слободан избор Божији

¹ Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи моја савест у Духу Светом, ² да ми је врло жао и да ме срце боли без престанка. ³ Желео бих, наиме, да сам будем као проклет одлучен од Христа - за своју браћу и своје сроднике по телу, ⁴ који су Израиљци, којима припада усиновљење, и слава, и завети, и законодавство, и служба Божија, и обећања, ⁵ чији су оци, од којих потиче и Христос по телу, који је над свима Бог - благословен у све векове, амин.

⁶ Али не треба мислити да је пропала реч Божија, јер нису сви, који воде порекло од Израиља, прави Израиљци. ⁷ И нису сви Авраамова деца самим тим што су његово потомство, него: »У Исааку назваће се твоје потомство«. ⁸ То значи да сва телесна деца нису деца Божија, него деца обећања сматрају се као право потомство. ⁹ А реч обећања је ово: »Доћи ћу у ово време и Сара ће имати сина«. ¹⁰ Али не само она, него и Ревека која је од једнога зачела, од Исаака, нашег оца; ¹¹ јер док се они још нису родили, нити учинили што добро или зло, да би остало онако како је Бог по свом избору одредио, ¹² да не зависи од дела него од онога који позива, њој је речено: »Старији ће служити млађему«, ¹³ као што је написано: »Јакова сам заволео, а Исава сам омрзо«.

¹⁴ Шта ћемо, дакле, рећи? Да није то неправда с Божије стране? Далеко од тога. ¹⁵ Јер Мојсију говори: »Смиловаћу се на онога према коме имам милости, и сажалићу се на онога према коме имам сажаљења". ¹⁶ Стога, дакле, не зависи од онога који хоће, нити од онога који трчи, него од милостивога Бога. ¹⁷ Јер Писмо говори фараону: »Баш зато те подигох, да на теби покажем своју силу, и да се моје име разгласи по свој земљи«. ¹⁸ Тако, дакле, смилује се на кога хоће, и учини окорелим - кога хоће.

¹⁹ Сад ћеш ми рећи: зашто онда још прекорева? Јер ко може да се супротстави његовој вољи? ²⁰ Та ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Хоће ли рукотворина говорити свом творцу: зашто си ме тако начинио? ²¹ Или зар лончар нема власти над калом - да од исте смесе начини једну посуду за част, а другу за срамоту? ²² А шта ћемо рећи ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и да обзнани своју моћ, с великом стрпљивошћу поднео посуде гнева, приправљене за пропаст, ²³ да би истовремено обзнанио богатство своје славе на посудама милости, које је унапред приправио за славу; ²⁴ као такве позвао је и нас не само од Јудеја него и од многобожаца, ²⁵ као што и говори код Осије: »Народ, који није мој народ, назваћу својим, и ону која није вољена назваћу вољеном, ²⁶ и догодиће се да ће се на месту, где им је речено: ви нисте мој народ, баш онде назвати синовима живог Бога«. ²⁷ А Исаија виче за Израиљ: »Ако број синова Израиљевих буде као морски песак, спашће се ипак само остатак, ²⁸ јер Господ ће своју реч спровести на земљи, испуниће је без одлагања«. ²⁹ И као што је Исаија прорекао: »Да нам Господ Саваот није оставио потомства, постали бисмо као Содома и били бисмо изједначени са Гомором«.

³⁰ Шта ћемо, дакле, рећи? Многобошци, који нису тежили за праведношћу, постигли су праведност, и то праведност од вере, ³¹ а Израиљ, тежећи закону праведности, није достигао тај закон. ³² Зашто? Зато што није настојао да га достигне вером, него делима; спотакоше се на камен спотицања, ³³ као што је написано: »Ево постављам на Сион камен спотицања и стену саблазни, и ко у њега верује неће се постидети«.

Глава 10

¹ Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за њих усмерена је на њихово спасење. ² Јер им сведочим да имају ревности за Бога, али без правилног сазнања. ³ Не знајући, наиме, шта је праведност Божија и тражећи да поставе своју сопствену праведност, нису се потчинили Божијој праведности. ⁴ Јер Христос је свршетак закона - за оправдање сваком који верује.

⁵ Јер Мојсије пише за праведност која је од закона: »Човек који њу чини живеће од ње«. ⁶ А праведност, која је од вере, овако говори: »Немој да кажеш у свом срцу: ко ће се попети на небо?« то јест, да сведе Христа, ⁷ или: »Ко ће сићи у бездан?« то јест, да изведе Христа из мртвих. ⁸ Него шта она говори? - »Близу ти је реч, у твојим устима и у твом срцу«, то јест, реч вере коју ми проповедамо. ⁹ Ако, дакле, својим устима исповедиш да је Исус Господ и поверујеш у свом срцу да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. ¹⁰ Јер срцем се верује за праведност, а устима се исповеда на спасење. ¹¹ Писмо, наиме, каже: »Свако, ко верује у њега, неће се постидети«. ¹² Јер нема разлике између Јудејина и Грка; један исти Господ је над свима, богат за све који га призивају, ¹³ јер: »Свако, ко призове име Господње, биће спасен«.

¹⁴ Како ће, дакле, призвати онога у кога нису поверовали? А како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће пак чути без проповедника? ¹⁵ И како ће проповедати, ако нису послани? Као што је написано: »Како су миле ноге оних који јављају добра«. ¹⁶ Али сви нису послушали еванђеље. Јер Исаија говори: »Господе, ко је поверовао нашој проповеди?« ¹⁷ Вера, дакле, потиче од проповеди, а проповед бива Христовом речју. ¹⁸ Него кажем - зар нису чули? Још те како: »Глас њихов изишао је по свој земљи, и њихове речи до краја света«. ¹⁹ Питам чак: зар Израиљ није разумео? Мојсије први говори: »Изазваћу вас да се у ревности угледате на народ, који није мој народ, и пробудићу у вама гнев према једном неразумном народу«. ²⁰ Исаија се пак усуђује и говори: »Нађоше ме који ме нису тражили, и јавих се онима који за мене нису питали«. ²¹ А Израиљу говори: »Ваздан пружах своје руке непослушном и јогунастом народу«.

Глава 11

¹ Питам сад: да није Бог одбацио свој народ? Далеко од тога. Јер и ја сам Израиљац од Авраамовог потомства, из Венијаминовог племена. ² Бог није одбацио свој народ, који је унапред знао. Или не знате шта Писмо говори о Илији, како се тужи Богу на Израиља? ³ »Господе, побише твоје пророке, разрушише твоје олтаре, а ја сам остао сам, па и мој живот траже«. ⁴ Али шта му вели Божији одговор? »Оставих себи седам хиљада људи који нису приклонили колена пред Ваалом«. ⁵ Тако, дакле, и у садашње време постоји један остатак изабран по благодати. ⁶ Ако је пак по благодати, онда није по делима, јер иначе благодат не би више била благодат. ⁷ Шта то значи? Израиљ није постигао што је тражио, а изабрани су постигли; остали пак осташе окорели, ⁸ као што је написано: »Бог им је дао тврдоглави дух, очи да не виде и уши да не чују - до данашњег дана«. ⁹ И Давид говори: »Трпеза њихова нека буде замка и клопка, и саблазан, и одмазда њима; ¹⁰ нека се помраче њихове очи - да не виде, а леђа њихова савиј заувек«. ¹¹ Питам стога: да се нису спотакли да би сасвим пали? Далеко од тога; него њиховим промашајем спасење је дошло многобошцима, да их подстакну на ревност. ¹² Ако је пак њихов промашај богатство за свет и њихово заостајање богатство за многобошце, шта ли ће тек учинити њихова пуноћа?

¹³ А вама, некадашњим многобошцима кажем: уколико сам апостол многобожаца, хвалим своју службу, ¹⁴ не бих ли како подстакао свој род на ревност и спасао неке од њих. ¹⁵ Јер ако је њихово одбацивање донело помирење свету, шта ће друго значити њихово. примање - него живот из мртвих? ¹⁶ Ако је први хлеб свет, свето је и све тесто; и ако је корен свет, свете су и гране. ¹⁷ Ако су пак неке гране одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио међу њих и постао заједничар у корену и масноћи маслине, ¹⁸ немој да се поносиш над гранама. А ако се поносиш, знај да не носиш ти корена, него корен тебе. ¹⁹ На то ћеш рећи: гране су одломљене - да се ја накалемим. ²⁰ Добро; одломљене су због њиховог неверовања, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој. ²¹ Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе. ²² Види стога доброту и строгост Божију. Строгост се испољава на онима који су пали, а доброта Божија на теби - ако истрајеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен. ²³ А и они, ако не остану у неверовању, биће накалемљени; јер Бог може да их опет накалеми. ²⁴ Јер, ако си ти одсечен од природне дивље маслине и накалемљен - против природе - на питому маслину, колико ће се пре накалемити на рођену маслину они који су по природи њене гране.

²⁵ Не желим наиме, браћо, да вам остане непозната ова тајна, да не би мудровали по својој мудрости: један део Израиља је окорео - док не уђу сви многобошци, ²⁶ и тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: »Избавитељ ће доћи са Сиона, одвратиће безбожност од Јакова. ²⁷ И ово им је завет од мене, кад уклоним њихове грехе«. ²⁸ С обзиром на еванђеље они су непријатељи Божији - вас ради, а с обзиром на избор Бог их воли због отаца. ²⁹ Јер Бог се не каје за своје благодатне дарове и позив. ³⁰ Као што сте, наиме, ви некад били Богу непослушни, а сад се смиловао на вас због њихове непослушности, ³¹ тако су и они сад постали непослушни - ради вашег помиловања, да би и они били помиловани. ³² Јер Бог је све заједно затворио у непослушност - да би свима показао своју милост.

³³ О дубино богатства и мудрости, и знања Божијег! Како су недокучљиви његови судови и неистражљиви његови путови! ³⁴ Јер ко је упознао Господњу мисао? или ко је био његов саветник? ³⁵ или ко му је нешто прво дао, да би му било враћено? ³⁶ Све је, наиме, од њега, кроз њега, и за њега. Њему слава у све векове! Амин.

Глава 12

Опомене и савети

¹ Молим вас стога, браћо, милости Божије ради, да своја телеса принесете на живу, свету, богоугодну жртву, да то буде ваша умна служба Богу. ² И не уподобљавајте се овом свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да бисте могли да разаберете шта је воља Божија, шта је добро, и угодно, и савршено.

³ На основу благодати, која ми је дана, кажем сваком који је међу вама - да не мисли о себи више но што ваља мислити, него нека вам мисли буду усмерене на разборито размишљање, према мери вере коју је Бог сваком доделио. ⁴ Јер, као што у једном телу имамо много удова, а сви удови немају исти посао, ⁵ тако смо и ми многи једно тело у Христу, а као појединци ми смо један другом удови. ⁶ А по благодати, која нам је дана, имамо различите дарове: ако је пророштво - нека се слаже с вером, ⁷ ако је дар служења - нека буде у служењу, ако је ко учитељ - нека ради на поучавању, ⁸ ко има дар утехе - нека теши, ко даје - нека даје просто, ко управља - нека буде ревностан, ко показује милосрђе - нека га чини с радошћу.

⁹ Љубав нека вам буде нелицемерна. Гнушајте се зла, држите се добра. ¹⁰ Волите један другог у братској љубави, у уважавању свако нека ставља другог испред себе, ¹¹ не будите немарни у ревности, будите врли у духу, служите Господу, ¹² радујте се у нади, трпите у невољи, истрајте у молитви, ¹³ учествујте у потребама светих, гостопримство упражњавајте. ¹⁴ Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте, а не куните. ¹⁵ Радујте се с онима који се радују и плачите с онима који плачу. ¹⁶ Међу собом будите једномишљеници; не смерајте високе ствари, него дајте да вас поведе оно што је понизно. Сами себе не сматрајте мудрима. ¹⁷ Никоме не узвраћајте зло за зло; нека вам мисли буду усмерене на добро пред свим људима. ¹⁸ Ако је могућно, колико од вас зависи, живите у миру са свима људима. ¹⁹ Не светите се сами, драги моји, него дајте места гневу Божијем. Јер је написано: »Моја је освета, ја ћу узвратити«, говори Господ. ²⁰ Него »ако је твој непријатељ гладан, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер ако то чиниш, глава ће му горети од срама«. ²¹ Не дај да те зло победи, него ти победи зло - добрим.

Глава 13

¹ Сваки човек да се покорава претпостављеним властима. Јер нема власти а да није од Бога; Бог је поставио власти које постоје. ² Стога, ко се противи власти - противи се Божијем поретку, а који се противе примиће своју осуду. ³ Јер владајући нису страх за добро дело, него за зло. Ако пак хоћеш да се не бојиш власти, чини добро, па ће те власт хвалити. ⁴ Она служи Богу за твоје добро. Ако пак чиниш зло, бој се; јер не носи мач узалуд. Она је у служби Богу, гневни осветник ономе што чини зло. ⁵ Зато јој се треба покоравати не само због гнева, него и савести ради. ⁶ Због тога плаћајте и порезе; јер су служитељи Божији који баш на томе раде. ⁷ Сваком дајте оно што сте дужни: коме порез - порез, коме царину - царину, коме страх - страх, коме част - част.

⁸ Не будите ником ништа дужни - сем да волите један другога. Јер ко другога воли, тај је испунио закон. ⁹ Јер заповести »Не чини прељубе«, »Не убиј«, »Не кради«, »Не зажели«, и ако има још која друга заповест, своде се на ову изреку: »Љуби ближњега свога као самога себе«. ¹⁰ Љубав не причињава зла ближњему; љубав је, дакле, испуњење закона.

¹¹ И на ово треба да пазите знајући своје време, да је већ дошао час да се пробудите од сна; јер сад нам је спасење ближе него онога дана кад смо поверовали. ¹² Ноћ је одмакла, а дан се приближио. Одбацимо стога мрачна дела и узмимо на себе светло оружје. ¹³ Живимо пристојно - као по дану, не у пировањима и пијанкама, не у блуду и раскалашности, не у свађи и зависти; ¹⁴ него узмите на себе Господа Исуса Христа, и не старајте се за тело - како ћете задовољити пожуде.

Глава 14

¹ Прихватајте слабога у вери, да се не би колебао у својим мислима. ² Један верује да сме све јести, а онај слаби једе само поврће. ³ Који једе нека не ниподаштава онога што не једе, а који не једе нека не осуђује онога што једе, јер га је Бог примио. ⁴ Ко си ти што судиш туђем слузи? Он стоји или пада своме господару; биће ипак постављен, јер Господ може да га постави. ⁵ Један разликује дан од дана, а други сматра да су сви дани једнаки; нека је само сваки потпуно уверен у своје мишљење. ⁶ Ко полаже на известан дан, чини то Господу, а ко једе Господу на славу једе, јер Богу захваљује; и који не једе Господу за љубав не једе, те и он захваљује Богу. ⁷ Нико од нас не живи за самога себе и нико за себе не умире. ⁸ Јер ако живимо - Господу живимо, ако пак умиремо - Господу умиремо. Стога, било да живимо, било да умиремо, ми припадамо Господу. ⁹ Христос је, наиме, зато умро и оживео - да би био Господ мртвима и живима. ¹⁰ А што ти осуђујеш свога брата? или што ти ниподаштаваш свога брата? Знај да ћемо сви изићи пред суд Божији. ¹¹ Јер је написано: »Тако ми живота, говори Господ, мени ће се приклонити свако колено, и сваки језик исповедиће Бога«. ¹² Значи, да ће свако од нас за себе одговарати Богу.

¹³ Стога, не осуђујмо више један другога, него радије сматрајте да је право - не постављати брату спотицања или саблазни. ¹⁴ Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа само по себи није погано; само ономе, који сматра да је нешто погано, њему је погано. ¹⁵ Јер ако је твој брат жалостан због јела, то значи да ти већ не поступаш по љубави. Немој да упропашћујеш својим јелом онога за кога је Христос умро. ¹⁶ Не дозволите, дакле, да се хули на ваше добро. ¹⁷ Јер царство Божије се не састоји у јелу и пићу, него у праведности, и миру, и радости у Духу Светоме. ¹⁸ Ко, наиме, овим служи Христу, тај је Богу угодан а људима изврстан. ¹⁹ Старајмо се стога за оно што ствара мир и доприноси узајамном назидању. ²⁰ Немој да рушиш Божије дело - због јела. Све је чисто, али је зло за човека који једе са спотицањем. ²¹ Добро је не јести меса, и не пити вина, и не чинити оно на шта се твој брат спотиче [или саблажњава, или слаб бива]. ²² Веру, коју имаш, имај за себе пред Богом. Блажен је ко не осуђује самога себе за оно што сматра да је добро. ²³ Ко се, напротив, колеба, навлачи на себе осуду - ако једе, јер то не чини по вери. А све што не потиче од вере - грех је.

Глава 15

¹ Ми пак јаки дужни смо да сносимо слабости слабих, а не да се понашамо како се нама допада. ² Сваки од нас нека се труди да ближњег задовољи - на добро и за назидање. ³ Јер ни Христос није угађао самом себи, него као што је написано: »Погрде оних, који тебе грде, падоше на ме«. ⁴ Све, наиме, што је унапред написано, написано је нама за поуку, да стрпљивошћу и утехом Писма имамо наду. ⁵ А Бог, творац стрпљивости и утехе, нека вам да да међу собом сложно мислите по вољи Исуса Христа, ⁶ да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа.

⁷ Зато прихватајте један другога, као што је и Христос примио вас на славу Божију. ⁸ Кажем, наиме, да је Христос послужио обрезанима за истину Божију да утврди очевима дана обећања, ⁹ а многобошци славе Бога због његовог милосрђа, као што је написано: »Зато ћу те исповедати међу многобошцима и певаћу имену твоме«. ¹⁰ И опет говори: »Веселите се, многобошци, с његовим народом«. ¹¹ И опет: »Хвалите Господа сви многобошци, и нека га славе сви народи«. ¹² И Исаија опет говори: »Доћи ће изданак из корена Јесејева, и онај који устаје да влада над многобошцима, у њега ће се многобошци уздати«. ¹³ А Бог наше наде нека вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да имате изобилну наду силом Духа Светога.

Апостолово правдање и његове намере

¹⁴ А ја сам, браћо моја, и сам уверен за вас, да сте и сами пуни доброте, испуњени сваким знањем, кадри и један другога умудрити. ¹⁵ А делимично сам вам мало одлучније писао, желећи да вас подсетим по благодати коју ми је Бог дао, ¹⁶ да будем служитељ Христа Исуса за многобошце, који врши свету службу еванђеља Божијег, да многобошци као принос буду угодни, освећени Духом Светим. ¹⁷ Могу, дакле, да се хвалим у Христу Исусу за све што сам учинио служећи Богу; ¹⁸ јер се нећу усудити да кажем нешто што Христос није учинио преко мене, да би многобошце довео до послушности, речју или делом, ¹⁹ силом чудних знакова и чуда, силом Духа Светога, тако да сам од Јерусалима па наоколо све до Илирика испунио еванђељем о Христу. ²⁰ Али сам при том сматрао за част да не објављујем еванђеље онде где је Христос већ познат, да не бих зидао па туђем темељу, ²¹ него како је написано: »Видеће га они којима о њему није ништа јављено, и разумеће они који нису чули«.

²² Тога ради био сам много пута спречен да дођем к вама. ²³ А сад, немајући више поља рада у овим крајевима, а од много година жудим да дођем к вама, ²⁴ кад пођем у Шпанију; надам се, наиме, да ћу вас на проласку видети и да ћете ме ви отпратити онамо кад се најпре вас донекле наситим. ²⁵ Сада пак служећи светима идем у Јерусалим. ²⁶ Јер Македонија и Ахаја одлучише да скупе неку заједничку помоћ за сиромахе међу светима у Јерусалиму. ²⁷ Они су то одлучили, а и дужни су им. Јер, кад су многобошци постали учесници у њиховим духовним добрима, дужни су да им послуже и у њиховим телесним потребама. ²⁸ Кад, дакле, свршим ово и потврдим им овај плод, поћи ћу преко вас у Шпанију. ²⁹ А знам да ћу долазећи к вама доћи с пуним благословом Христовим.

³⁰ Молим вас уз то, браћо, у Господу нашем Исусу Христу и у љубави Духа - да се борите са мном молећи се Богу за мене, ³¹ да се избавим од непокорних у Јудеји и да моја служба за Јерусалим буде по вољи светима, ³² те да вам по Божијој вољи с радошћу дођем и одморим се с вама заједно. ³³ А Бог мира нека је са свима вама. Амин.

Глава 16

Поздрави и последње опомене

¹ Препоручујем вам нашу сестру Фиву, која је у служби цркве у Кенхреји, ² да је примите у Господу - како то приличи светима и да јој помогнете у свакој ствари коју од вас затреба; јер је и она постала заштитница многима па и мени самом.

³ Поздравите Приску и Акилу, моје сараднике у Христу Исусу, ⁴ који су своје вратове положили за мој живот, којима не захваљујем само ја него и све цркве из многобожаца, ⁵ - и цркву у њиховом дому. Поздравите мог драгог Епенета, који је првенац из Азије за Христа. ⁶ Поздравите Марију, која је много труда уложила за вас. ⁷ Поздравите Андроника и Јунија, моје рођаке и моје другове у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који су и пре мене били у Христу. ⁸ Поздравите мога у Господу вољенога Амплиата. ⁹ Поздравите Урбана, нашег сарадника у Христу, и мог драгог Стахија. ¹⁰ Поздравите Апела, у Христу прекаљеног. Поздравите све Аристовудове. ¹¹ Поздравите мога рођака Иродиона. Поздравите домаће Наркисове који су у Господу. ¹² Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите драгу Персиду, која се много трудила у Господу. ¹³ Поздравите Руфа, изабраног у Господу, и мајку његову и моју. ¹⁴ Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ермију, Патрова, Ерма, и браћу која су са њима. ¹⁵ Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и његову сестру, и Олимпа, и све свете који су са њима. ¹⁶ Поздравите један другога светим целивом. Поздрављају вас све цркве Христове.

¹⁷ Вас пак молим, браћо, да пазите на оне који стварају раздоре и саблазни против науке коју сте ви научили, и клоните се њих. ¹⁸ Јер такови не служе Господу нашем Христу, него своме трбуху, па лепим и умилним речима заводе срца незлобивих. ¹⁹ Ваша послушност, уосталом, позната је свима. Стога се радујем за вас, али хоћу да будете мудри за добро, а безазлени за зло. ²⁰ А Бог мира сатрће брзо сатану под вашим ногама. Благодат Господа нашега Исуса са вама! ²¹ Поздравља вас Тимотеј, мој сарадник, и Лукије, и Јасон, и Сосипатар, моји рођаци. ²² Поздрављам вас у Господу ја, Тертије, који написах ову посланицу. ²³ Поздравља вас Гај, домаћин мој и целе цркве. Поздравља вас Ераст, градски благајник, и брат Кварт. [24 Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама!]

Доксологија

²⁵ А ономе који може да вас утврди по мом еванђељу и проповеди о Исусу Христу, по откривењу тајне о којој се вековима није говорило, ²⁶ а сад се јавила и кроз пророчка Писма, обзнањена свима народима по заповести вечнога Бога - да би се покорили вери, ²⁷ једином мудром Богу, посредством Исуса Христа, њему слава у све векове! Амин.