превод Емилијан Чарнић

1. Коринћанима Посланица

НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992

1. Коринћанима Посланица

Глава 1

Увод

¹ Павле, Божијом вољом позван за апостола Исуса Христа, и брат Состен, ² Цркви Божијој у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позваним светима са свима који призивају име Господа нашега Исуса Христа на сваком месту, Господа који је њихов и наш: ³ благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.

⁴ Захваљујем свом Богу свагда за вас, за благодат Божију која вам је дана у Христу Исусу, ⁵ и што сте се у њему обогатили у свему, у свакој речи и сваком знању, ⁶ као што се сведочанство о Христу утврдило међу вама, ⁷ тако да не оскудевате ни у једном благодатном дару, очекујући откривење Господа нашега Исуса Христа, ⁸ који ће вас и утврђивати до краја, да будете беспрекорни на дан Господа нашега Исуса Христа. ⁹ Веран је Бог који вас је позвао у заједницу свога Сина, Исуса Христа, Господа нашега.

Супарништво странака

¹⁰ Него молим вас, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа, да сви једно говорите и да не буде међу вама цепања, већ да будете усавршени у једном разуму и једној мисли. ¹¹ Обавештен сам о вама, наиме, браћо моја, од Хлојиних домаћих, да су свађе међу вама. ¹² Мислим то што сваки од вас говори: ја сам Павлов, а ја сам Аполосов, ја пак Кифин, а ја Христов. ¹³ Да ли се Христос разделио? да није Павле распет за вас? или сте крштени у име Павлово? ¹⁴ Хвала Богу што ни једнога од вас нисам крстио осим Криспа и Гаја, ¹⁵ да не би ко рекао да сте у моје име крштени. ¹⁶ Крстио сам још и Стефанин дом; даље не знам да ли сам кога другог крстио. ¹⁷ Мене, уосталом, Христос није послао да крштавам, него да проповедам еванђеље, и то не у речитој мудрости - да Христов крст не би изгубио своју вредност.

¹⁸ Јер реч о крсту је лудост онима који пропадају, а нама који се спасавамо - сила Божија. ¹⁹ Јер је написано: »Уништићу мудрост мудрих, и одбацићу памет паметних«. ²⁰ Где је мудри? где књижевник? где препирач овога света? Зар није Бог претворио мудрост овога света у лудост? ²¹ Пошто, наиме, свет својом мудрошћу није познао Бога у Божијој мудрости, била је воља Божија да лудом проповеђу спасе оне који верују. ²² И кад већ Јудеји ишту чудне знаке, а Грци траже мудрост, ²³ ми проповедамо Христа распетога - Јудејима саблазан, многобошцима лудост, ²⁴ а самим позванима, како Јудејима тако и Грцима, Христа као силу Божију и мудрост Божију. ²⁵ Јер оно што као лудост долази од Бога - мудрије је од људи, и оно што долази од Бога као слабост - јаче је од људи.

²⁶ Гледајте само, браћо, своје призвање; нема ту много мудрих по људском схватању, нема много силних, нити много племенита рода. ²⁷ Него је Бог изабрао оно што је пред светом лудо - да тиме посрами мудре, и што је слабо пред светом, то је Бог изабрао - да посрами јако, ²⁸ и што се у свету сматра неплеменитим и презреним Бог је изабрао, и оно што се сматра за ништа - да уништи оно што важи као нешто, ²⁹ да се нико не похвали пред Богом. ³⁰ Од њега сте и ви у Христу Исусу, који нам је постао мудрост од Бога, праведност и освећење, и избављење, ³¹ да буде као што је написано: »Ко се хвали - нека се хвали у Господу«.

Глава 2

Божија мудрост

¹ И кад сам дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам високим говором или мудрошћу објавим сведочанство Божије. ² Јер сам одлучио да међу вама знам само Исуса Христа - и то распетога. ³ И пред вама сам се појавио у слабости, и у страху, и у великом трепету, ⁴ те мој говор и моја проповед не беше у наговорљивим речима људске мудрости, него у доказивању Духа и силе, ⁵ да се ваша вера не оснива на људској мудрости, него на Божијој сили. ⁶ Мудрост пак говоримо међу савршенима, али не мудрост овога света, нити владара овога света који пропадају, ⁷ него говоримо Божију мудрост у тајни, скривену мудрост, коју је Бог пре свих векова предодредио за нашу славу, ⁸ коју ни један од владара овога света није упознао; јер да су је упознали, не би распели Господа славе. ⁹ Него проповедамо као што је написано: »Што око не виде, и ухо не чу, и у људско срце не дође, што уготови Бог онима који га љубе«. ¹⁰ А нама је Бог открио посредством Духа; јер Дух испитује све, и дубине Божије. ¹¹ Јер ко од људи зна шта је у човеку - сем човековог духа који је у њему? Тако исто нико - сем Духа Божијега - не зна шта је у Богу. ¹² Ми пак нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао. ¹³ Па и то не говоримо речима наученим од људске мудрости, него речима наученим од Духа, тумачећи оно што је духовно духовним људима. ¹⁴ А земаљски човек не прима што је од Божијег Духа, јер је то за њега лудост, и не може да сазна, зато што о томе треба на духован начин расуђивати. ¹⁵ Духовни човек пак расуђује о свему, а њега нико не просуђује. ¹⁶ Јер »Ко позна ум Господњи - да га поучи?« А ми имамо ум Христов.

Глава 3

Божији служитељи

¹ И ја, браћо, нисам могао да вам говорим као духовним људима, него као телеснима, као нејакима у Христу. ² Млеком сам вас напојио, не чврстом храном, јер још нисте могли да је поднесете. А ни сад још не можете, ³ јер сте још телесни. Кад међу вама има зависти и свађа, зар нисте телесни и зар не живите као обични људи? ⁴ Кад, наиме, један говори: ја сам Павлов, а други: ја сам Аполосов, зар нисте обични људи? ⁵ Шта је, дакле, Аполос? а шта је Павле? Служитељи чијом сте службом поверовали, и то како је свакоме од нас Господ дао. ⁶ Ја сам посадио, Аполос је залио, а Бог је дао да узрасте. ⁷ Зато нити је што онај који сади, нити онај који залива, него Бог који даје да узрасте. ⁸ А онај који сади и онај који залива - једно су, и сваки ће примити своју плату према свом труду. ⁹ Ми смо, наиме, Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.

¹⁰ По благодати Божијој која ми је дана ја сам као мудри неимар поставио темељ, а други назиђује. Само сваки нека пази како назиђује. ¹¹ Јер нико не може да постави други темељ, сем онога који је постављен, а то је Исус Христос. ¹² И ако ко на овом темељу зида злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу, ¹³ свачије дело изићи ће на видело; судни дан ће показати, јер ће се у огњу открити, и какво је чије дело - огањ ће показати. ¹⁴ Ако чије дело, које је назидао, остане, тај ће примити награду, ¹⁵ ако чије дело изгори, тај ће поднети штету, али ће сам бити спасен, само тако - као кроз огањ.

¹⁶ Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? ¹⁷ Ако неко уништава храм Божији, Бог ће њега уништити; јер је храм Божији свет, а то сте ви.

¹⁸ Нека се нико не заварава; ако неко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека постане луд - да би био мудар. ¹⁹ Јер је мудрост овога света лудост пред Богом. Написано је, наиме: »Он хвата мудраце у њиховом лукавству«, ²⁰ и опет: »Господ зна премишљања мудраца - да су ништавна«. ²¹ Стога нека се нико не хвали људима, јер је све ваше: ²² био то Павле, или Аполос, или Кифа, или свет, или живот, или смрт, или садашње, или будуће, све је ваше, ²³ ви сте пак Христови, а Христос је Божији.

Глава 4

Христови апостоли

¹ Тако нека нас људи држе за Христове помоћнике и управитеље Божијих тајни. ² А од управитеља се уосталом тражи да се сваки веран нађе. ³ Ја пак ни мало не марим што ме осуђујете ви или људски суд, а ни сам себи не судим. ⁴ Јер не знам да сам што крив, али тиме још нисам оправдан. Него Господ је тај који мени суди. ⁵ Стога немојте да судите ништа пре времена - док не дође Господ, који ће осветлити што је скривено у тами и обелоданити одлуке наших срдаца; и тада ће свако примити од Бога похвалу.

⁶ А на себи и Аполосу показао сам пример, браћо, вас ради - да научите шта значи: не преко онога што је написано, да се ради никога не надимате један против другога. ⁷ Јер ко ти даје преимућство? А шта имаш што ниси примио? Ако си пак примио, што се хвалиш као да ниси примио? ⁸ Већ сте засићени, већ сте се обогатили; без нас сте се зацарили, и камо среће да сте се зацарили, па да и ми са вама царујемо. ⁹ Сматрам, наиме, да је Бог нас апостоле као последње поставио, као на смрт осуђене, да нас гледа свет, и анђели, и људи. ¹⁰ Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми смо слаби, а ви јаки; ви сте славни, а ми презрени. ¹¹ До овога часа и гладујемо, и жеднимо, и нисмо одевени, и туку нас, и потуцамо се, ¹² и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас руже - ми благосиљамо, кад нас гоне - ми подносимо, ¹³ кад нас грде - ми се благо обраћамо; постали смо као неко смеће света, као отпад свију све до сада.

¹⁴ Не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју драгу децу. ¹⁵ Јер ако имате и десет хиљада васпитача у Христу, ипак немате много очева; ја сам вас, наиме, у Исусу Христу еванђељем родио. ¹⁶ Молим вас дакле угледајте се на мене. ¹⁷ Баш зато сам вам послао Тимотеја, који је моје драго и верно чедо у Господу. Он ће вас подсетити на моје путеве у Христу, како ја учим свуда, у свакој цркви. ¹⁸ Неки су се надули - као да ја нећу да дођем к вама. ¹⁹ Али ћу вам доћи убрзо, ако буде воља Господња, и тада нећу хтети да знам за реч оних надувених, него за њихову силу. ²⁰ Јер царство Божије није у речи, него у сили. ²¹ Шта хоћете? да вам дођем с прутом, или с љубављу и кротким духом?

Глава 5

Родоскрвник

¹ Чује се уопште да блуд влада међу вама, и то такав блуд каквог нема ни међу многобошцима, да неки има очеву жену. ² И ви сте надмени; што се радије нисте ожалостили - да се уклони из ваше средине који је то дело учинио? ³ Ја сам, наиме, иако нисам код вас телом, али сам присутан духом, већ осудио - као да сам присутан - онога који је тако нешто учинио: ⁴ када се у име Господа нашега Исуса сакупите ви и мој дух са силом Господа нашега Исуса, ⁵ да се такав преда сатани на пропаст тела, да се дух спасе на дан Господњи. ⁶ Ваша хвала није добра. Зар не знате да мало квасца укисели све тесто? ⁷ Очистите стари квасац, да будете ново тесто, као што сте стварно бесквасни. Јер и Христос је као наше пасхално јагње принет на жртву. ⁸ Стога треба да празнујемо не са старим квасцем, нити са квасцем злоће и неваљалства, већ са бесквасним хлебовима искрености и истине.

⁹ У посланици сам вам писао да се не мешате са блудницима, ¹⁰ не уопште са блудницима овога света, или са грамжљивима и разбојницима, или идолопоклоницима, јер бисте онда морали отићи са света. ¹¹ Написао сам вам у ствари да се не мешате са оним који се брат зове, а блудник је, или грамжљив, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница, или разбојник; са таквима немојте ни јести. ¹² Зашто, најзад, да ја судим онима који су напољу? Зар ви не судите онима који су унутра? ¹³ А Бог ће судити онима који су напољу. Уклоните злога из своје средине.

Глава 6

О парничењу пред многобошцима

¹ Сме ли ко од вас, кад има спор с другим, да иде на суд пред неправедне, а не пред свете? ² Или зар не знате да ће свети судити свету? И ако ћете ви да судите свету, зар нисте достојни да судите у сасвим малим споровима? ³ Не знате ли да ћемо ми судити анђелима, а камо ли у световним стварима? ⁴ Ако, дакле, имате световне спорове, поставите за судије оне који су у Цркви мало цењени. ⁵ Говорим на вашу срамоту. Тако међу вама нема ни једног мудрог који би могао да пресуди међу својом браћом? ⁶ Него се брат парничи с братом, и то пред невернима. ⁷ Уопште, и то је већ ваша мана што се међу собом парничите. Зашто радије не трпите неправду? зашто радије не трпите штету? ⁸ Него ви чините неправду и штету, и то браћи. ⁹ Или зар не знате да неправедни неће наследити царства Божијег? Не заваравајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни мекушци, ни педерасти, ¹⁰ ни крадљивци, ни грамжљиви, ни пијанице, ни опадачи, ни разбојници неће наследити царства Божијег. ¹¹ И неки од вас су били овакви. Али сте се опрали, и посветили, и оправдали именом Господа [нашега] Исуса Христа и Духом Бога нашега.

О блуду

¹² Мени је све дозвољено, али није све на корист. Мени је све дозвољено, али нећу да нешто овлада мноме. ¹³ Јела су за трбух, а трбух за јела; Бог ће уништити и једно и друго. Али тело није за блуд, него за Господа, и Господ за тело. ¹⁴ А Бог је васкрсао Господа, па ће васкрснути и нас својом силом. ¹⁵ Зар не знате да су ваша телеса Христови удови? Хоћу ли, дакле, узети Христове удове и учинити их удовима блудничиним? Далеко од тога. ¹⁶ Или не знате да је приљубљени уз блудницу једно тело с њом? Јер рече: »Двоје ће бити једно тело.« ¹⁷ А ко се Господа држи један је дух с њим. ¹⁸ Избегавајте блуд. Сваки грех, који човек чини, ван тела је; а блудник греши против свог сопственог тела. ¹⁹ Или зар не знате да је ваше тело храм Духа Светога који је у вама, кога имате од Бога, те не припадате само себи? ²⁰ Ви сте, наиме, скупо купљени, прославите, дакле, Бога својим телом.

Глава 7

О браку и девичанству

¹ Што се тиче онога о чему сте ми писали, добро је за човека да се не дотиче жене; ² али због блуда сваки нека има своју жену, и свака жена свога мужа. ³ Муж да чини своју дужност жени, а исто тако и жена мужу. ⁴ Жена не располаже својим телом, него муж; исто тако и муж не располаже својим телом, него жена. ⁵ Не ускраћујте се једно другом, сем по договору за извесно време, да се предате молитви, а затим да се опет састанете, да вас сатана не искуша због ваше неуздржљивости. ⁶ Али ово говорим као допуштење, а не као заповест. ⁷ Ја пак желим да сви људи буду као ја; али свако има свој благодатни дар од Бога, један овако, а други онако.

⁸ А неожењенима и удовицама велим: добро им је ако остану као што сам и ја. ⁹ Али ако не могу да се уздржавају, нека ступе у брак, јер је боље ступати у брак него распаљен патити. ¹⁰ Брачним друговима пак не заповедам ја, него Господ, да се жена не раставља од мужа. ¹¹ А у случају да се растави, нека остане безбрачна, или да се помири са својим мужем. И муж да, не отпушта своју жену.

¹² А осталима говорим ја, не Господ: ако неки брат има жену која не верује, и она пристаје да живи с њим, нека је не отпушта. ¹³ И жена која има мужа који не верује, а он пристаје да живи с њом, нека не отпушта мужа. ¹⁴ Муж који не верује, наиме, посвећен је верном женом, и жена која не верује посвећена је братом; ваша деца би иначе била нечиста, а сад су света. ¹⁵ Ако ли се онај који не верује раздваја, нека се растави; брат или сестра у таквим случајевима нису везани као робови, јер нас је Бог позвао да живимо у миру. ¹⁶ Шта знаш, најзад, жено, да ли ћеш спасти мужа? или шта знаш, мужу, да ли ћеш спасти жену? ¹⁷ Само свако нека живи онако како му је Господ доделио, како га је Бог позвао. И тако наређујем по свим црквама.

¹⁸ Ако је ко позван као обрезан, нека се не гради необрезан; ако је ко позван у необрезању, нека се не обрезује. ¹⁹ Обрезање је ништа, и необрезање је ништа, него - држање Божијих заповести. ²⁰ Свако нека остане онакав какав је позван. ²¹ Јеси ли позван као роб? не брини се, него иако можеш да постанеш слободан, радије остани у чему си. ²² Јер ко је као роб позван у Господу - слободњак је Господњи; тако је и позвани слободњак Христов роб. ²³ Скупо сте купљени; не будите робови људима. ²⁴ Свако, браћо, нека остане пред Богом у оном у чему је позван.

²⁵ А за девојке немам заповести од Господа, него казујем своје мишљење као човек који је доживео благодат Господњу - да би уживао поверење. ²⁶ Сматрам, дакле, да је ово добро због садашње невоље, да је добро човеку да тако буде. ²⁷ Јеси ли се привезао за жену? - не тражи развод. Јеси ли се развео од жене? - не тражи жене. ²⁸ Но ако и ступаш у брак, ниси погрешио, и девојка ако се уда - није погрешила; али ће такви имати телесну невољу, а ја вас штедим.

²⁹ Него ово вам, браћо, поручујем: време је кратко; убудуће и они који имају жене да буду као да их немају, ³⁰ и који плачу - као да не плачу, и који се радују - као да се не радују, и који купују - као да ништа немају, ³¹ и који користе овај свет - као да га не искоришћавају; јер пролази обличје овога света. ³² А ја хоћу да сте безбрижни. Безбрачни брине се за оно што је Господње, како ће угодити Господу, ³³ а ко је ступио у брак брине се за оно што је светско, како ће угодити жени, ³⁴ те је подељен. И неудата жена, и девојка, брине се за оно што је Господње, да буде света и телом и духом, а која је ступила у брак брине се за оно што је светско, како ће угодити мужу. ³⁵ Ово пак говорим на корист вас самих, не да вам ставим омчу, него да будете часни и да без сметње истрајно служите Господу. ³⁶ Мисли ли ко да неприлично поступа са својом девојком, ако је она зашла у године, и тако мора да буде, нека чини шта хоће: не греши, нека ступају у брак. ³⁷ Ко, међутим, чврсто стоји у свом срцу и нема нужде, него влада својом сопственом вољом, па је ово одлучио у свом сопственом срцу, да сачува своју девојку, добро ће чинити. ³⁸ Тако, добро чини ко удаје своју девојку, али боље ће чинити ко је не удаје.

³⁹ Жена је привезана док јој муж живи; а ако јој муж умре, слободна је да се уда за кога хоће, само у Господу. ⁴⁰ Али је, по мом мишљењу, блаженија ако тако остане; мислим, уосталом, да и ја имам Духа Божијег.

Глава 8

О месу од идолских жртава

¹ У погледу меса од идолских жртава знамо да сви ми имамо потребно знање. Знање надима, а љубав назиђује. ² Ако неко мисли да је дошао до неког знања, још није сазнао онако како треба сазнати. ³ Али ако неко воли Бога, тога је Бог познао. ⁴ Уосталом, у погледу једења меса од идолских жртава знамо да идол није ништа на свету и да нема другог Бога - сем једнога. ⁵ Јер ако и има назовибогова, било на небу, било на земљи, као што има много богова и много господара, ⁶ али ми имамо једнога Бога Оца, од кога је све и за кога смо ми, и једнога Господа Исуса Христа, кроз кога је све постало, па и ми - његовим посредством.

⁷ Али сви немају знања. Неки, наиме, по својој досадашњој навици на идоле, једу месо као идолску жртву, па се тако њихова слаба савест каља. ⁸ Јело, међутим, неће нас поставити пред Бога; нити шта губимо ако не једемо, нити много добивамо ако једемо. ⁹ Само пазите да како ова ваша слобода не буде спотицање за слабе. ¹⁰ Јер ако неко тебе, који имаш знање, види за трпезом у идолском храму, неће ли његова савест, будући да је он слаб, бити побуђена да једе месо жртвовано идолима? ¹¹ Због твога знања, наиме, пропада онај слаби, брат, за кога је Христос умро. ¹² И тако грешећи против своје браће и ударајући по њиховој слабој савести, против Христа грешите. ¹³ Стога, ако јело саблажњава мог брата, нећу јести меса довека, да не саблазним свога брата.

Глава 9

Права и дужности апостола

¹ Нисам ли слободан? нисам ли апостол? нисам ли видео Исуса, Господа нашега? нисте ли ви моје дело у Господу? ² Ако другима нисам апостол, али вама јесам; јер ви сте печат мога апостолства у Господу. ³ То је моја одбрана од оних који ме испитују. ⁴ Зар немамо права да једемо и да пијемо? ⁵ зар немамо права да водимо једну сестру као жену - као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа? ⁶ Или само ја и Варнава немамо права да не радимо ради издржавања?

⁷ Ко икад војује о свом трошку? ко сади виноград и не једе његов род? или ко напаса стадо и не једе млеко од стада? ⁸ Говорим ли ја то само по људски, или не говори то и закон? ⁹ У Мојсијевом закону, наиме, написано је: »Немој да завежеш уста волу који врше«. Брине ли се Бог за волове? ¹⁰ или говори баш за нас? Та за нас је написано - да орач треба у нади да оре, и који врше треба да врше у нади да ће добити свој део. ¹¹ Ако вам ми посејасмо духовна добра, да ли је то нешто велико кад жањемо ваша телесна добра? ¹² Кад други имају права да учествују у вашим земаљским добрима, зашто не бисмо имали ми још и више? Али ми се нисмо послужили овим правом, него све подносимо, да не учинимо какве сметње еванђељу о Христу. ¹³ Не знате ли да се од храма хране они који врше свету службу, и да служитељи олтара с олтаром деле? ¹⁴ Тако је и Господ наредио проповедницима еванђеља да од еванђеља живе.

¹⁵ А ја се нисам користио ничим од свега тога. Па и ово не написах - да мени тако буде; јер је за мене боље да умрем него да ми ко славу уништи. ¹⁶ Ако пак проповедам еванђеље, не могу да се хвалим; јер морам то да чиним; јер тешко мени ако не проповедам еванђеље. ¹⁷ Ако, наиме, то чиним драговољно, имам награду; а ако не чиним по својој вољи, то значи да ми је поверена служба управљања. ¹⁸ Шта је, дакле, моја плата? Да проповедајући бесплатно дајем еванђеље, да не користим своје право у еванђељу.

¹⁹ Иако сам слободан од свих, себе учиних служитељем свију, да их што више придобијем. ²⁰ Тако сам Јудејима био као Јудејин - да бих придобио Јудеје; онима који су под законом био сам као да сам и ја под законом, мада ја нисам под законом, да бих придобио оне који су под законом. ²¹ Онима који су без закона био сам као да сам и ја без закона, мада ја нисам без Божијег закона, него сам у Христовом закону, - да бих придобио оне који су без закона. ²² Слабима сам био [као] слаб, да бих придобио слабе; свима сам био све - да свакако неке спасем. ²³ И све чиним за еванђеље - да бих имао удела у њему.

²⁴ Не знате ли да на тркалишту трче сви тркачи, али само један добива награду; тако и ви трчите - да је освојите. ²⁵ А сваки борац уздржава се од свега; они - да би добили пропадљив венац, а ми - непропадљив. ²⁶ Стога ја трчим тако, као тркач који не трчи у неизвесност, тако се борим песницом, као борац који не бије ветар, ²⁷ него мучим своје тело и потчињавам га, да не бих ја, који сам другима проповедао, сам постао неваљао.

Глава 10

Упозорење против идолопоклонства

¹ Нећу да вам остане непознато, браћо, да су сви наши очеви били под облаком, и сви су прошли кроз море, ² и сви су били у Мојсија крштени у облаку и у мору, ³ и сви су јели исто духовно јело, ⁴ и сви су пили исто духовно пиће; јер су пили из духовне стене која их је пратила, а та стена беше Христос. ⁵ Али већина од њих није била Богу угодна, те беху побијени у пустињи.

⁶ А ово се догодило као праслика за нас, да не желимо зла као што су они желели. ⁷ И не будите идолопоклоници као неки од њих, као што је написано: »Народ седе да једе и да пије, те усташе да играју«. ⁸ Немојмо се одавати ни блуду, као што су то чинили неки од њих, па их у један дан паде двадесет и три хиљаде. ⁹ Немојмо ни Господа искушавати, као што су га неки од њих кушали, па изгибоше од змија. ¹⁰ И не гунђајте, као што су неки од њих гунђали, па изгинули од онога који убија. ¹¹ А све ово догађало се њима за пример, али је написано за упозорење нама, којима су последња времена близу. ¹² Стога ко мисли да сигурно стоји, нека пази да не падне. ¹³ Снашло вас је само људско кушање. А Бог је веран, па вас неће оставити да трпите искушења више него што можете, него ће учинити и крај са искушењима, да можете поднети.

¹⁴ Зато, мили моји, бежите од идолопоклонства. ¹⁵ Говорим као мудрима: расудите сами шта вам говорим. ¹⁶ Чаша благослова, коју благосиљамо, није ли заједница Христове крви? Хлеб, који ломимо, није ли заједница Христова тела? ¹⁷ Зато што је хлеб један, ми многи једно смо тело; јер сви ми један хлеб делимо. ¹⁸ Гледајте телесног Израиља: зар они једући жртве нису у заједници са жртвеником? ¹⁹ Шта ја хоћу тиме да кажем? Да ли је месо жртвовано идолима нешто, или да идол нешто представља? ²⁰ Не, него што многобошци жртвују, демонима приносе на жртву, а не Богу. А ја нећу да ви будете у заједници са демонима. ²¹ Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и трпези демонској. ²² Или да изазивамо Господа на завист? Да нисмо јачи од њега?

²³ Све је дозвољено, али није све на корист; све је дозвољено, али све не назиђује. ²⁴ Нико нека не тражи своје добро, него добро другога. ²⁵ Једите све што се продаје на тргу не испитујући ништа савести ради; ²⁶ јер »Господња је земља и све што је испуњава«. ²⁷ Ако вас ко од неверника позове и хоћете да идете, једите све што се изнесе пред вас не испитујући ништа савести ради. ²⁸ Али ако вам ко каже: ово је месо од жртве, онда не једите због онога који вам је на то указао и због савести; ²⁹ а не мислим на твоју савест, него на савест другога. Зашто да туђа савест суди мојој слободи? ³⁰ Ако ја једем са захвалношћу, зашто да се хули на мене због онога за што ја захваљујем?

³¹ Ако, дакле, једете, ако пијете, ако ма шта чините, све чините на славу Божију. ³² Не будите на саблазан ни Јудејима, ни Грцима, ни Цркви Божијој, ³³ као што и ја свима угађам у свему не тражећи своју корист, него корист многих, да они буду спасени.

Глава 11

Жена треба да покрива главу

¹ Угледајте се на мене, као што се и ја угледам на Христа. ² Хвалим вас пак што ме се сећате у свему и што држите предања онако како сам вам предао. ³ Али хоћу да знате да је Христос глава сваком човеку, а човек је глава жени, а Бог је глава Христу. ⁴ Сваки човек, који се моли Богу или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. ⁵ А свака жена, која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти своју главу, јер је једно исто са ошишаном. ⁶ Ако се, наиме, жена не покрива, нека се онда и шиша. Но ако је ружно да се жена шиша и брије, нека се и покрива. ⁷ Човек пак не треба да покрива главе зато што је он слика и слава Божија; а жена је човекова слава. ⁸ Јер није човек постао од жене, него жена од човека. ⁹ И није човек створен ради жене, него жена ради човека. ¹⁰ Зато жена треба да има знак мужевљеве власти на глави - због анђела. ¹¹ Али у Господу нити је жена без човека нити човек без жене. ¹² Јер као што је жена постала од човека, тако и човек постаје посредством жене; а све је од Бога. ¹³ Сами у себи пресудите: да ли приличи жени да се гологлава моли Богу? ¹⁴ Зар вас и сама природа не учи да је за човека срамота ако има дугу косу, ¹⁵ ако пак жена има дугу косу, то јој је дика, јер јој је коса дана уместо вела. ¹⁶ Али ако ко мисли да се протерује, ми немамо таквог обичаја, а ни цркве Божије.

Вечера Господња

¹⁷ Налажући вам ово не могу да вас хвалим, јер се не састајете на боље, него на горе. ¹⁸ Јер, прво, чујем да се на свом црквеном скупу делите, и нешто од тога верујем. ¹⁹ И треба, најзад, да се делите - да се покажу који су поуздани међу вама. ²⁰ Када се, дакле, заједно састајете, не једе се вечера Господња. ²¹ Јер сваки при јелу прво узима своју вечеру, па један гладује, а други се опија. ²² Зар немате куће, да једете и да пијете? или презирете Цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта да вам кажем? Да вас похвалим? У овом вас не хвалим.

²³ Ја сам, наиме, примио од Господа што сам и вама предао, да је Господ Исус, оне ноћи када је био предан, узео хлеб, ²⁴ захвалио Богу, изломио и рекао: ово је моје тело за вас. Ово чините мени за спомен. ²⁵ Исто тако и чашу после вечере говорећи: ова чаша је нови савез мојом крвљу. Ово чините, кад год из ње пијете, мени за спомен. ²⁶ Јер кад год једете овај хлеб и пијете ову чашу, обзнањујете смрт Господњу - док не дође. ²⁷ Стога ко недостојно једе хлеб или пије чашу Господњу, огрешиће се о тело и крв Господњу. ²⁸ Човек нека испитује самога себе, и тако нека једе од хлеба и нека пије из чаше; ²⁹ јер ко једе и пије, а не прави разлику између тела Господњег и другог јела, себи на суд једе и пије. ³⁰ Због тога су многи слаби и болесни међу вама, и доста их је умрло. ³¹ Кад бисмо сами себи судили, не би нам се судило; ³² а Господ судећи кара нас - да не будемо осуђени са светом. ³³ Стога, браћо моја, када се састајете да једете, ишчекујте један другога. ³⁴ Ако је ко гладан, нека једе код куће, да се не састајете на осуду. А остало ћу уредити када дођем.

Глава 12

Духовни дарови

¹ А у погледу духовних дарова, браћо, нећу - да вас оставим у незнању. ² Знате да сте, када сте били многобошци, дозвољавали да вас вуку немим идолима, како су вас одвлачили. ³ Зато вам дајем на знање да нико, ко говори у Духу Божијем, не каже: проклет био Исус, и нико не може рећи: Исус је Господ, сем у Духу Светоме.

⁴ Има разлике у додељивању благодатних дарова, али је Дух исти. ⁵ Има разлике и у службама, али је Господ исти. ⁶ Има разлике и у дејству сила, али је исти Бог који чини све у свима. ⁷ А свакоме се даје да се на њему покаже Дух на корист. ⁸ Једноме се, наиме, Духом даје реч мудрости, а другоме - по истом Духу - реч знања, ⁹ и другоме вера у истом Духу, и другоме благодатни дар исцељивања у једном Духу, ¹⁰ и другоме да чини чуда, и другоме пророштва, и другоме да разликује духове, другоме различити језици, а другоме да тумачи језике. ¹¹ А све ово чини један и исти Дух, који раздељује свакоме како хоће.

¹² Јер као што је тело једно, и има многе удове, а сви удови тела, иако су многи, једно су тело, тако је и Христос. ¹³ Јер смо сви ми једним Духом крштени за једно тело, били Јудеји или Грци, били робови или слободни. И сви смо једним Духом напојени. ¹⁴ Па ни тело није један уд, него многи. ¹⁵ Ако нога каже: зато што нисам рука не припадам телу, ипак је део тела. ¹⁶ И ако ухо каже: зато што нисам око не припадам телу, ипак је део тела. ¹⁷ Кад би све тело било око, где би био слух? кад би све тело било слух, где би било чуло мириса? ¹⁸ Али Бог је поставио удове, сваки поједини од њих у телу, како је хтео. ¹⁹ Ако би пак сви били један уд, где би било тело? ²⁰ Овако су многи удови, а тело је једно. ²¹ Око не може да каже руци: ниси ми потребна, или опет глава ногама: нисте ми потребне. ²² Него много су потребнији удови тела који изгледају слабији, ²³ и веће поштовање придајемо удовима тела, за које сматрамо да не заслужују поштовање, и наши непристојни удови имају већу пристојност, ²⁴ док нашим пристојним удовима то није потребно. Али Бог је тако саставио тело, да је запостављеном уду дао већу част, ²⁵ да не буде цепања у телу, него да се удови једнако брину један за другога. ²⁶ И ако пати један уд, сви удови пате с њим; ако се један уд слави, сви удови се радују с њим.

²⁷ А ви сте Христово тело, и појединачно удови. ²⁸ И Бог је поставио појединце у Цркви прво за апостоле, друго за пророке, треће за учитеље, затим чудотворне силе, па благодатне дарове исцељивања, помагања, управљања, различите чудне језике. ²⁹ Јесу ли сви апостоли? јесу ли сви пророци? јесу ли сви учитељи? имају ли сви чудотворне силе? ³⁰ имају ли сви благодатне дарове исцељивања? да ли сви говоре чудне језике? да ли сви тумаче? ³¹ Него покажите ревност за веће благодатне дарове. А ја ћу вам показати још изврснији пут.

Глава 13

Љубав

^{10 1} Ако говорим људским и анђеоским језицима, а љубави немам, онда сам метал који звучи и чинеле које одјекују. ² И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру, тако да премештам горе, а љубави немам, ништа сам. ³ И ако хранећи сиромахе разделим све своје имање, и ако предам своје тело - да будем спаљен, а љубави немам, ништа ми не користи.

⁴ Љубав дуго трпи, љубав је добра, она не завиди, љубав се не хвали, не надима се, ⁵ не понаша се непристојно, не тражи своје, не љути се, не урачунава зло, ⁶ не радује се неправди, али се радује са истином; ⁷ она све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

⁸ Љубав не престаје никада. Ако је дар пророштва - биће окончан, ако је дар језика - престаће, ако је знање - нестаће. ⁹ Јер делимично сазнајемо и делимично пророкујемо; ¹⁰ када пак дође оно савршено, престаће оно делимично. ¹¹ Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам као дете, закључивао сам као дете. А кад сам постао човек, престао сам с детињаријама. ¹² Јер сад гледамо као помоћу огледала - у загонетки, а онда ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а онда ћу сазнати потпуно, као што сам и сам потпуно познат. ¹³ Сада пак остаје вера, нада, љубав, ово троје; а љубав је међу њима највећа.

Глава 14

Ревност за духовне дарове

¹ Тежите за љубављу и покажите ревност за духовне дарове, а нарочито да пророкујете. ² Јер ко говори чудним језиком - не говори људима, него Богу; нико га, наиме, не разуме, док он Духом говори тајне. ³ Ако ко пророкује - људима говори на назидање, опомену и утеху. ⁴ Ко говори чудним језиком - изграђује самога себе, а ко пророкује - уздиже Цркву. ⁵ Желим, наиме, да ви сви говорите чудним језицима, али више да пророкујете. Јер је онај који пророкује већи од онога што говори чудним језицима, сем ако их тумачи - да се Црква уздигне.

⁶ А сад, браћо, ако вам дођем и говорим чудним језицима, какву ћу вам корист учинити, ако вам уз то не говорим у откривењу, или у знању, или у пророштву, или у науци? ⁷ Па и бездушне ствари које дају глас, као свирала или китара, ако не дају да им се тонови разликују, како ће се познати свирка свирале или китаре? ⁸ И ако труба да нејасан глас, ко ће се спремити за бој? ⁹ Тако и ви ако чудним језиком не кажете разумљиве речи, како ће се разумети шта се говори? Говорићете у ветар. ¹⁰ Иако на свету има толико врсти језика, па ни један није неразговетан. ¹¹ Ако, дакле, не знам значење говора, бићу туђин ономе што говори, и говорник ће мени бити туђин. ¹² Тако и ви, пошто показујете ревност за духовне дарове, настојте да у њима обилујете на уздизање Цркве.

¹³ Стога ко говори чудним језиком нека се моли Богу - да га може протумачити. ¹⁴ Јер ако се молим Богу чудним језиком, дух мој се моли, а мој ум остаје без плода. ¹⁵ Шта то значи? Молићу се Богу духом, али молићу се и умом; певаћу хвалу духом, али певаћу и умом. ¹⁶ Јер ако ти благосиљаш духом, како ће онај који заузима место непосвећеног рећи амин на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш? ¹⁷ Ти, додуше, лепо захваљујеш, али се други не уздиже. ¹⁸ Захваљујем Богу што говорим чудним језицима више од свих вас; ¹⁹ али у Цркви ћу радије рећи пет речи својим умом - да и друге поучим, него хиљаде речи чудним језиком. ²⁰ Браћо, не будите детињастих мисли, него у злоћи будите нејаки, а мислима будите зрели људи. ²¹ У закону је написано: »Преко људи који говоре туђим језиком и уснама туђинаца говорићу овоме народу, па ни тако ме неће послушати, говори Господ«. ²² На тај начин чудни језици нису чудни знак за верујуће, него за невернике, а дар пророштва није чудан знак за невернике, него за верујуће. ²³ Ако се, дакле, сва Црква окупи на једно место, и сви буду говорили чудним језицима, па уђу непосвећени или неверници, неће ли рећи да сте луди? ²⁴ Ако пак сви пророкују, па уђе неки неверник или непосвећени, сви га изобличавају, сви га испитују, ²⁵ обелодањују се тајне његова срца, па ће тако пасти ничице и поклониће се Богу објављујући да је Бог стварно у вама.

Ред у цркви

²⁶ Шта онда, браћо? Кад се скупљате, сваки има псалам, има науку, има откривење, има чудни језик, има дар тумачења тог језика; све нека буде на назидање. ²⁷ Ако ко говори чудним језиком, нека то чине по двојица или највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. ²⁸ Ако пак нема тумача, нека ћути у Цркви, па нека говори самом себи и Богу. ²⁹ Пророци, међутим, нека говоре двојица или тројица, а остали нека расуђују. ³⁰ Ако ли се неком другом, који ту седи, што открије, први нека ћути. ³¹ Јер можете сви - један по један - пророковати, да сви уче и да сви приме утеху. ³² И пророчки духови покоравају се пророцима; ³³ јер Бог није Бог нереда, него мира.

³⁴ Као у свима црквама светих, жене да ћуте у црквама; јер њима није допуштено да говоре, него да се покоравају, као што и закон налаже. ³⁵ Ако ли желе да науче нешто, нека код куће питају своје мужеве; јер је неподобно за жену да говори у Цркви. ³⁶ Или је реч Божија од вас изишла? или је само до вас дошла?

³⁷ Ако ко мисли да је пророк или да је надахнут, нека разабере да је Господња наредба ово што вам пишем. ³⁸ А ако неко то не зна, не зна ни њега Бог. ³⁹ Стога, браћо моја, покажите ревност за пророковање, и не браните говор чудним језицима. ⁴⁰ Само све нека буде пристојно и уредно.

Глава 15

Васкрсење мртвих

¹ Обзнањујем вам, браћо, еванђеље које сам вам проповедао, које ви примисте, у ком и стојите, ² којим се и спасавате, ако га чврсто држите како сам вам ја објавио, сем ако нисте узалуд поверовали. ³ Јер сам вам пре свега предао што сам и примио: да је Христос умро за наше грехе - по Писмима, ⁴ и да је сахрањен, и да је васкрснут трећега дана - по Писмима, ⁵ те се јави Кифи, затим Дванаесторици. ⁶ Потом се одједном јави више од пет стотина браће, од којих већина живи до данас, а неки умреше. ⁷ Затим се јави Јакову, па онда свима апостолима. ⁸ А после свих јави се и мени као недоношчету. ⁹ Јер сам ја најмањи међу апостолима, који нисам достојан да се назовем апостолом, зато што сам гонио Цркву Божију. ¹⁰ Али благодаћу Божијом ја сам оно што сам, и његова благодат, која се излила на мене, не оста без плода, него се потрудих више од свих њих, али не ја, него благодат Божија са мном ¹¹ Био, дакле, ја или они, тако проповедамо и тако сте поверовали.

¹² Али ако се проповеда да је Христос васкрснут из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? ¹³ Ако пак нема васкрсења мртвих, онда ни Христос није васкрснут. ¹⁴ А ако Христос није васкрснут, тада је празна наша проповед, празна је и ваша вера. ¹⁵ Уз то налазимо се и као лажни сведоци Божији, зато што смо сведочили против Бога - да је васкрсао Христа, кога није васкрсао, ако мртви заиста не васкрсавају. ¹⁶ Јер ако мртви не васкрсавају, ни Христос није васкрснут. ¹⁷ А ако Христос није васкрснут, узалудна је ваша вера, још сте у својим гресима. ¹⁸ Према томе пропадоше који у Христу помреше. ¹⁹ Ако смо се само у овом животу уздали у Христа, јаднији смо од свих људи.

²⁰ А сад је Христос васкрснут из мртвих као првенац од оних који су умрли. ²¹ Пошто је, наиме, посредством човека смрт дошла, посредством човека дошло је и васкрсење мртвих. ²² Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети. ²³ Али сваки у свом реду: као првенац Христос, затим они који Христу припадају - приликом његовог доласка, ²⁴ онда долази крај, кад преда царство Богу и Оцу, кад уништи свако поглаварство, сваку власт и силу. ²⁵ Јер он треба да влада »док не положи све непријатеље под ноге своје«. ²⁶ Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. ²⁷ Јер »све је покорио под ноге његове«. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све сем онога који му је све покорио. ²⁸ А кад му све буде покорено, тада ће се и сам Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.

²⁹ Уосталом шта ће радити они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се још крштавају за њих? ³⁰ Зашто смо и ми сваки час у опасности? ³¹ Тако ми ваше хвале, браћо, коју имам у Христу Исусу Господу нашем - ја умирем сваки дан. ³² Ако сам се само као човек борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не васкрсавају, »једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети«. ³³ Не варајте се; рђава друштва кваре добре обичаје. ³⁴ Отрезните се честито и не грешите; јер неки људи не знају Бога. На срамоту вам ово говорим.

³⁵ Али неко ће рећи: како мртви васкрсавају? и у каквом ће телу доћи? ³⁶ Неразборити човече, то што ти сејеш не оживљава - ако не умре. ³⁷ И што сејеш, не сејеш тело биљке које треба да буде, него голо зрно било пшенично или од нечег другог. ³⁸ А Бог му даје тело какво је хтео, и сваком семену његово тело. ³⁹ Није свака плот иста плот, него друга је људска, и друга је плот скотска, и друга је плот птичија, и друга је рибља. ⁴⁰ Има и небеских тела, и земаљских тела, али је други сјај небеских тела, а други земаљских. ⁴¹ Други је сјај сунца, и други је сјај месеца, и други је сјај звезда; јер се звезда разликује од звезде по сјају. ⁴² Тако је и са васкрсењем мртвих. Сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости. ⁴³ Сеје се без части, васкрсава у слави. Сеје се у слабости васкрсава у сили. ⁴⁴ Сеје се природно тело. васкрсава духовно тело. Кад постоји природно тело, постоји и духовно. ⁴⁵ Тако је и написано: »Први човек Адам поста душа жива«; последњи Адам поста дух који оживљава. ⁴⁶ Али није прво духовно, него природно, па затим духовно. ⁴⁷ Први човек је од земље, земљан; други човек је са неба. ⁴⁸ Какав је земљани, такви су и земљани, а какав је небески, такви су и небески. ⁴⁹ И као што смо понели слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.

⁵⁰ А ово, браћо, кажем да месо и крв не могу да наследе царство Божије, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост. ⁵¹ Ево казујем вам тајну: нећемо сви помрети, али ћемо се сви изменити, ⁵² у моменту, у трен ока, кад затруби последња труба. Труба ће, наиме, затрубити, и мртви ће бити васкрснути нераспадљиви, а ми ћемо се изменити. ⁵³ Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. ⁵⁴ А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се збити реч која је написана: »Победа прождре смрт. ⁵⁵ Смрти, где ти је победа? Смрти, где ти је жалац?« ⁵⁶ Жалац смрти је грех, а сила греха је закон. ⁵⁷ Али хвала Богу који нам даје победу кроз Господа нашега Исуса Христа. ⁵⁸ Стога, браћо моја драга, будите чврсти, непоколебљиви, увек богати у делу Господњем, знајући да ваш труд није без плода у Господу.

Глава 16

Савети и поздрави

¹ А за скупљање прилога за свете, као што сам наредио галатијским црквама, тако поступите и ви. ² Сваки први дан недеље свако од вас нека ставља код себе и скупља колико може, да не буде скупљања тек кад ја дођем. ³ А кад дођем, које ви нађете за вредне те ћу послати с писмима да однесу дар ваше љубави у Јерусалим. ⁴ Ако пак буде вредно да и ја идем, поћи ће са мном.

⁵ А к вама ћу доћи кад прођем Македонију; јер путујем преко Македоније. ⁶ А код вас ћу се можда задржати, па и презимити, да ме ви отпратите куд год пођем. ⁷ Нећу, наиме, да вас сад видим само у пролазу; јер се надам да ћу неко време остати код вас, ако Господ допусти. ⁸ У Ефесу пак остаћу до Педесетнице; ⁹ јер ми се отворише велика и за рад повољна врата, а противника је много. ¹⁰ Ако пак Тимотеј дође, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дело Господње као и ја. ¹¹ Нико, дакле, да га не презре. Испратите га с миром, да дође к мени; јер га очекујем с браћом. ¹² А што се тиче брата Аполоса, много сам га молио да дође к вама с браћом. и никако није хтео сад да дође, али ће доћи кад му се укаже згодна прилика.

¹³ Бдијте, стојте чврсто у вери, држите се мушки, будите јаки. ¹⁴ Све код вас нека буде у љубави. ¹⁵ Молим вас још, браћо, да знате Стефанин дом, да је то ахајски првенац и да су се они ставили у службу светима. ¹⁶ Будите и ви покорни таквима и сваком сараднику и трудбенику. ¹⁷ Радујем се Стефанину и Фортунатову и Ахаикову доласку, јер су они надокнадили ваше одсуство. ¹⁸ Умирили су, наиме, дух мој - и ваш. Признајте, дакле, такове.

¹⁹ Поздрављају вас азијске цркве. Поздрављају вас много у Господу Акила и Приска са црквом у свом дому. ²⁰ Поздрављају вас сва браћа. Поздравите један другога светим целивом.

²¹ Поздрав је мојом, Павловом руком. ²² Ако ко не љуби Господа, проклет био. »Маран ата«. ²³ Благодат Господа Исуса нека је са вама. ²⁴ Моја љубав је са свима вама у Христу Исусу.