превод Емилијан Чарнић
2. Коринћанима Посланица
НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992
2. Коринћанима Посланица
Глава 1
Увод
1 Павле, апостол Христа Исуса по Божијој вољи, и брат Тимотеј Цркви Божијој у Коринту са свима светима који су у свој Ахаји 2 благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
3 Слава Богу и Оцу Господа нашега Исуса Христа, Оцу милосрђа и Богу сваке утехе, 4 који нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо ми могли да тешимо оне који су у свакој невољи - утехом којом нас саме Бог теши. 5 Јер, као што нас Христова страдања обилно сналазе, тако је - захваљујући Христу - обилна и наша утеха. 6 Ако смо у невољи - за вашу утеху и спасење, ако се тешимо - то је за вашу утеху која се показује у стрпљивом подношењу истих страдања која и ми подносимо. 7 И ми се чврсто надамо за вас знајући да ви учествујете како у страдањима тако и у утеси. 8 Хоћемо, наиме, да знате, браћо, каква нас је невоља снашла у Азији, да смо били преко сваке мере и преко наше снаге оптерећени, тако да нисмо више били сигурни ни за свој живот. 9 Чак смо и сами у себи дошли до закључка да морамо умрети, да се не бисмо уздали у саме себе, него у Бога који васкрсава мртве; 10 он нас је избавио од толике смрти - и избављаће нас, у њега смо се уздали да ће нас и даље избављати, 11 уз помоћ ваше молитве за нас, да би многи људи за благодатни дар, који смо добили, захвалили Богу за нас.
Апостолова искреност и љубав према Коринћанима
12 Јер ово је наша слава: сведочанство наше савести да смо у Божијој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божијој благодати живели у свету, а нарочито међу вама. 13 Јер вам не пишемо ништа друго него што читате и разумете, а надам се да ћете и до краја разумети, 14 као што сте нас донекле и разумели, да смо ми ваша слава као што сте и ви наша на дан Господа нашега Исуса.
15 И у овом поуздању хтео сам да вам најпре дођем, да вам се укаже друга благодат, 16 па да преко вас одем у Македонију, и опет из Македоније да вам дођем, и ви да ме отпратите у Јудеју. 17 Да нисам можда лакомислено поступао кад сам то желео? или чисто људски намеравам што намеравам, тако да је код мене истовремено »да - да« и »не - не«? 18 Али Бог је веран сведок да наша реч, упућена вама, није истовремено »да« и »не«. 19 Јер Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ми објавили, ја и Силван и Тимотеј, није био »да« и »не«, него је у њему било »да«. 20 Јер колико год има Божијих обећања, у њему су »да«. Зато и говоримо амин преко њега, Богу на славу - преко нас. 21 А Бог нас са вама учвршћује у Христу, он нас је помазао, 22 и запечатио нас, и дао Духа у наша срца - као капару.
23 А ја позивам Бога за сведока - на своју душу, да штедећи вас нисам више дошао у Коринт. 24 Не као да ми господаримо вашом вером, него сарађујемо у вашој радости; а ви у вери чврсто стојите.
Глава 2
1 А ово одлучих у себи - да вам не дођем опет у жалости. 2 Јер ако ја вас жалостим, ко ће мене да весели, - можда онај кога ја жалостим? 3 И баш то сам вам писао, да ми приликом мога доласка не причине жалост они који би требало да ме радују, уздајући се у све вас, да је моја радост радост свих вас. 4 Писао сам вам, наиме, од многе невоље и стрепње у срцу, са многим сузама, али не да вас ожалостим, него да упознате љубав коју изобилно имам према вама.
5 Ако је пак неко изазвао жалост, није мене ожалостио, него донекле, да не претерам, све вас. 6 Томе је доста овај укор од већине, 7 тако да, напротив, треба радије да му опростите и да га утешите, да превелика жалост дотичног не сатре. 8 Зато вас молим да покажете љубав према њему. 9 Ради тога сам вам баш и писао, да познам вашу врсноћу, да ли сте у свему послушни. 10 А коме ви нешто опраштате, томе опраштам и ја. Јер и ја што сам опростио, ако сам што опростио, опростио сам пред Христом вас ради, 11 да нас сатана не превари; јер знамо шта он мисли.
12 А кад сам дошао у Троаду да проповедам еванђеље о Христу, па ми се отворише врата у Господу, 13 нисам имао покоја у свом духу, пошто нисам нашао свога брата Тита, него се опростих од њих и одох у Македонију. 14 Али хвала Богу који нам свагда даје победу у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис свога познања. 15 Ми смо Христов угодни мирис Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају, 16 једнима мирис од смрти за смрт, а другима мирис од живота за живот. И ко је за све ово подобан? 17 Јер ми не тргујемо речју Божијом, као што то чине многи, него као из чиста срца говоримо - као од Бога пред Богом у Христу.
Глава 3
Слава апостолске службе долази од Бога
1 Почињемо ли опет да препоручујемо сами себе? Или су нам потребне - као некима - писмене препоруке за вас или од вас? 2 Ви сте наше писмо, написано у нашим срцима, које познају и читају сви људи, 3 јер се на вама очитује да сте ви Христово писмо, састављено нашом службом, које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.
4 А такво поуздање у Бога имамо кроз Исуса Христа. 5 Не као да смо сами од себе кадри да о нечему расуђујемо - као сами од себе, него је наша способност од Бога, 6 који нас је оспособио за служитеље Новога савеза, не за служитеље слова, него Духа; јер слово убија, а Дух оживљава.
7 Ако је пак служба смрти, словима урезана у камење, била тако славна да синови Израиљеви нису могли да погледају у Мојсијево лице због пролазног сјаја његовога лица, 8 како да не буде још славнија служба Духа? 9 Јер ако је славна била служба која доноси осуду, много је обилнија у слави служба која доноси праведност. 10 У том погледу није стварно прослављено оно што је било прослављено - због превелике славе Новога савеза. 11 Јер ако је било славно оно што престаје, онда је још више у слави оно што остаје.
12 Имајући, дакле, овакву наду говоримо сасвим слободно, 13 и не поступамо као што је Мојсије стављао покривало на своје лице - да синови Израиљеви не би видели свршетак онога што престаје. 14 Али њихове мисли посташе окореле. Јер до данашњег дана остаје исто покривало при читању Старога савеза и не подиже се, јер га само Христос уклања. 15 И тако до данас, кад год се Мојсије чита, лежи покривало на њиховом срцу; 16 али ако се обрати Господу, покривало се уклања. 17 Јер Господ је Дух; а где је Дух Господњи, онде је слобода. 18 А ми сви откривена лица одражавамо славу Господњу и преображавамо се у исту слику из славе у славу - како то чини Дух Господњи.
Глава 4
1 Стога, имајући ову службу по милости која нам је указана, ми не малаксавамо, 2 него смо се одрекли тајних, срамних ствари, не живимо у лукавству и не изврћемо реч Божију, него се објављивањем истине препоручујемо свакој људској савести пред Богом. 3 Па, ако је и покривено наше еванђеље, покривено је само за оне који пропадају, 4 којима је бог овога света ослепио њихове неверничке мисли, да не виде просвећење од еванђеља о слави Христовој, који је слика Божија. 5 Јер ми не објављујемо себе саме него Христа Исуса Господа, а себе сматрамо вашим служитељима Христа ради. 6 Јер Бог који је рекао да светлост засветли из таме, он је засветлио у нашим срцима - да ми будемо просвећени познањем славе Божије у лицу [Исуса] Христа.
7 А ово благо имамо у земљаним судовима, да би изванредна величина припадала Божијој сили, а не да од нас потиче. 8 У свему трпимо невоље, али нисмо притешњени; у недоумици смо, али нисмо безнадежни; 9 гоњени смо, али нисмо напуштени; обарају нас, али нас не уништавају. 10 Куд год идемо свагда носимо Христово умирање на свом телу, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. 11 Нас живе, наиме, свагда предају смрти због Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашем смртном телу. 12 Тако смрт делује у нама, а живот у вама.
13 Али пошто имамо исти дух вере, како је написано: »Поверовао сам, зато сам говорио«, и ми верујемо и зато говоримо, 14 знајући да ће онај који је васкрсао [Господа] Исуса васкрснути и нас са Исусом и са вама заједно поставити преда се. 15 Јер све је вас ради, да благодат, која се посредством многих повећала, учини да буде изобилно захваљивање на славу Божију.
Живети од вере
16 Зато не малаксавамо, него ако се наш спољашњи човек и уништава, наш унутрашњи човек се обнавља из дана у дан. 17 Јер садашња наша лака невоља остварује нам прекомерно и неизмерно, вечно изобиље славе, 18 јер ми не мислимо на оно што се види, него на оно што се не види; јер видљиве ствари су привремене, а невидљиве су вечне.
Глава 5
1 Знамо, наиме, ако се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, да имамо зграду од Бога, вечну кућу на небесима, која није људском руком саграђена. 2 Та зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у свој небески стан; 3 само ако смо се у њега обукли, нећемо се наћи голи. 4 Јер ми, који смо у шатору, уздишемо оптерећени, зато што не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно. 5 А Бог нас је баш за то приправио тиме што нам је дао Духа као капару.
6 Пошто смо, дакле, увек пуни поуздања и знамо да смо путници у туђини далеко од Господа, док год боравимо у телу, - 7 јер још у вери живимо, а не у гледању, - 8 уздамо се и спремни смо да радије изиђемо из тела и да се код Господа настанимо као код куће. 9 Зато се и старамо да му увек будемо угодни - било да смо већ код куће или још у туђини. 10 Јер сви ми треба да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими према ономе што је учинио за време свога живота у телу, било добро - било зло.
Апостолова ревност и оданост
11 Знајући, дакле, за страх пред Богом, људе уверавамо, а пред Богом смо видни; а надам се да смо видни и у вашим савестима. 12 Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо повода да се хвалите нама, да имате што одговорити онима који се хвале спољашношћу, а не оним што је у срцу. 13 Јер ако нисмо били при чистој памети - то је било за Бога; ако смо разборити - за вас смо.
14 Јер Христова љубав нас обузима кад смо дошли до овога закључка: један је умро за све; значи да су сви умрли. 15 А он је умро за све, да живи више не живе сами за себе, него ономе који је за њих умро и васкрснут био. 16 Стога ми од сада никога више не познајемо по телу; ако смо и знали Христа по телу, сада га више тако не познајемо. 17 Према томе, ако је ко у Христу - ново је створење; старо је прошло, види, постало је ново. 18 А све је од Бога који нас је преко Христа измирио са собом и који нам је дао службу помирења. 19 Јер Бог је у Христу помирио свет са собом, не урачунавајући им њихове преступе и метнувши у нас реч помирења. 20 Ми смо, дакле, посланици за Христа на тај начин што Бог опомиње преко нас. Молимо у име Христово: помирите се с Богом. 21 Онога који није знао греха Бог је учинио грехом за нас, да ми у њему постанемо праведност Божија.
Глава 6
1 А као његови сарадници опомињемо вас да не примите напразно благодат Божију. 2 Јер каже: »У згодно време услишах те и у дан спасења помогох ти«. Ево сад је најпожељније време, ево сад је дан спасења. 3 Не дајмо ни у чему никаква спотицања, да нашу службу не покуде, 4 него се у свему показујемо као Божији служитељи у многој стрпљивости, у невољама, у нуждама, у притешњености, 5 у батинама, у тамницама, у бунама, у тегобама, у бдењима, у постовима, 6 у чистоти, у знању, у стрпљивости, у доброти, у Духу Светом, у нелицемерној љубави, 7 у истинитој речи, у Божијој сили, оружјем праведности - десним и левим, 8 славом и срамотом, злим гласом и добрим гласом, као варалице и истинити људи, 9 као знани и незнани, као они који умиру - и, ето, живимо, као кажњавани - али не убијани, 10 као ожалошћени али увек радосни, као сиромашни - али обогаћујемо друге, као они који ништа немају - и све поседују.
11 Наша уста отворише се према вама, Коринћани, наше срце постало је широко. 12 Не осећате се скучени у нама, али сте скучени у својим срцима; 13 као својој деци говорим: будите широки и ви - да ми на исти начин узвратите. 14 Не вуците са неверницима јарам који је за вас туђ; јер чега заједничког има праведност са безакоњем? или какву заједницу има светлост са тамом? 15 У чему се Христос слаже са Велиаром? или какав удео има верни са неверником? 16 Како се храм Божији слаже са идолима? Ми смо, наиме, храм Бога живога, као што Бог рече: »Становаћу и живећу међу њима, и бићу им Бог, а они ће бити мој народ. 17 Зато отидите од њих и одвојте се, говори Господ, и не дотичите оно што је нечисто, па ћу вас примити, 18 и бићу вам отац, а ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ сведржитељ«.
Глава 7
1 Имајући, дакле, ова обећања, драги моји, очистимо се од сваког телесног и духовног каљања, довршавајући своју светост у страху пред Богом.
Апостолова радост због слоге у цркви
1 Примите нас у своја срца; нисмо ником учинили неправду, нисмо никог упропастили, нисмо никог закинули. 3 Не говорим ово да вас осудим, јер сам мало пре рекао да сте у нашим срцима, да бисмо заједно умрли и заједно живели. 4 Много се уздам у вас, много се хвалим вама. Испуњен сам утехом, препун сам радости преко свих наших невоља. 5 Јер кад смо дошли у Македонију, наше тело није одахнуло, него смо у свему били у невољи: споља борбе, изнутра страх. 6 Али Бог, који теши смерне, утешио нас је Титовим доласком. 7 Али не само његовим доласком него и утехом којом се он утешио због вас, јављајући нам вашу чежњу, ваше јадиковање, вашу ревност за мене, тако да сам се још више обрадовао.
8 Јер ако сам вас и ожалостио посланицом, не кајем се. Па ако сам се и покајао, - видим, наиме, да вас је она посланица макар и за час ожалостила, - 9 сад се радујем, не зато што сте се ви ожалостили, него што сте се ожалостили на покајање; јер сте се ожалостили како Бог хоће, да ни у чему не будете оштећени од нас. 10 Јер жалост, која је по Божијој вољи, ствара покајање на спасење - за које се не каје, а светска жалост ствара смрт. 11 Јер, види, баш то што сте се ожалостили по Божијој вољи, створило вам је не само велику озбиљност, него и одбрану, и негодовање, и страх, и чежњу, и ревност, и кажњавање. У свему сте се показали да сте чисти у тој ствари. 12 Ако сам вам, дакле, и писао, нисам писао због онога који је скривио, нити због онога коме је криво учињено, него да се код вас пред Богом покаже ваша озбиљна брига за нас, 13 Зато смо се утешили.
Али поред ове наше утехе ми смо се још више обрадовали због Титове радости, што сте сви ви умирили његов дух. 14 Јер ако сам вас што њему похвалио, нисам се посрамио, него као што смо вам све у истини говорили, тако се и наша хвала пред Титом показала као истина. 15 И његово срце још више осећа за вас, кад се сети послушности свих вас, како сте га примили са страхом и трепетом. 16 Радујем се што могу у свему да се уздам у вас.
Глава 8
О скупљању прилога
1 Обзнањујемо вам, браћо, благодат Божију која је дана македонским црквама, 2 да је у многом кушању невоље њихова радост била обилна и да је њихово пуко сиромаштво показало обиље у богатству њихове простодушности. 3 Сведочим да су они према својој могућности, и преко могућности, добровољно давали 4 и нас много молили да им учинимо ту милост и да могу учествовати у служби светима. 5 И давали су не само као што смо се надали, него су сами себе дали прво Господу, па онда нама - по Божијој вољи, 6 тако да смо замолили Тита да и доврши међу вама ово дело љубави - као што је пре почео.
7 Него као што обилујете у свему: у вери, у речи, у знању, у сваком старању, у својој љубави према нама, покажите своје обиље и у овом делу љубави. 8 Не говорим ово као заповест, него брижљивошћу других проверавам истинитост ваше љубави. 9 Јер ви знате благодат Господа нашега Исуса Христа, да је он, будући богат, постао сиромашан вас ради, да се ви обогатите његовим сиромаштвом. 10 А у овој ствари казујем само своје мишљење; јер то користи вама, који сте почели не само делом, него претходно својом вољом још од прошле године. 11 А сад довршите и то дело, да као што сте били спремни у хтењу, тако да будете спремни и у свршавању - од онога што имате. 12 Јер ако је добра воља ту, она је добродошла по ономе што има, а не по ономе што нема. 13 Али не желим да олакшање другима донесе невољу вама, него на основу једнакости; 14 у садашње време нека ваш сувишак покрије њихову оскудицу, да и њихов сувишак једном покрије вашу оскудицу, да буде једнакост, 15 као што је написано: »Ко је много накупио - није имао сувише, а ко је мало накупио - није осетио мањак«.
16 А хвала Богу који је исту брижљивост за вас дао у Титово срце. 17 Он је прихватио нашу молбу, но будући врло ревностан отишао је драговољно к вама. 18 А с њим посласмо и брата чија се хвала у проповедању еванђеља чује по свим црквама. 19 И не само то, него су га цркве одредиле за нашег сапутника у овом делу љубави, коме служимо на славу самога Господа и да покажемо своју спремност. 20 Тиме желимо да избегнемо да нам се не пребаци за овај обилни дар који доносимо. 21 Јер ми се бринемо за оно што је добро не само пред Господом, него и пред људима. 22 А с њима посласмо и свога брата, чију смо брижљивост више пута у многим стварима искушали, а који је сада још брижљивији у свом великом поуздању у вас. 23 Што се тиче Тита - он је мој друг и сарадник за вас; а што се тиче наше браће - они су црквени посланици, Христова слава. 24 Покажите им, дакле, пред црквама доказ своје љубави и наше хвале за вас.
Глава 9
1 А у погледу скупљања помоћи за свете сувишно је да вам пишем; 2 јер знам вашу спремност, за коју се вама хвалим Македонцима, да је Ахаја спремна још од прошле године и да је ваша ревност подстакла већину. 3 Послах ипак браћу да се наша хвала вама у овој ствари не изјалови, него да будете спремни, као што сам говорио, 4 да се у овом поуздању не осрамотимо ми - да не кажемо ви - ако дођу са мном Македонци и затекну вас неспремне. 5 Сматрао сам, дакле, за потребно да замолим браћу да пре нас оду к вама, и да унапред припреме ваш унапред најављени дар благослова, да буде готов као благослов, а не као користољубље.
6 А ово знајте: ко шкрто сеје шкрто ће и жњети, а ко у благослову сеје у благослову ће и жњети. 7 Свако нека даје како је у срцу одлучио, не од жалости или од морања; јер Бог воли радосног даваоца. 8 А Бог је кадар учинити да се свака благодат обилно излије на вас, да у свему свагда имате свега довољно и да вам преостане за свако добро дело, 9 као што је написано: »Просу, даде сиромасима, његова праведност остаје довека«. 10 А који сејачу даје семе и хлеб за храну даће и умножиће ваше семе, и учиниће да узрасту плодови ваше праведности, 11 да у свему будете богати - за свако простодушно давање, које нашим посредством изазива захвалност Богу. 12 Јер вршење ове свете службе не само што надопуњава оскудицу светих, него се и узвисује тиме што многи захваљују Богу; 13 врсним вршењем ове службе они су побуђени да славе Бога за ваше покорно признавање еванђеља о Христу и за дарежљивост ваше заједнице са њима и са свима, 14 те својом молитвом за вас показују да чезну за вама због превелике благодати Божије на вама. 15 Хвала Богу за његов неисказани дар.
Глава 10
Апостолова апологија
1 А сам ја, Павле; молим вас кротости и благости Христове ради, ја који сам пред вама понизан, кад сам међу вама, али сам слободан према вама кад сам далеко од вас; 2 молим да - кад будем код вас - не морам слободно да иступим с поуздањем, којим мислим да иступим против неких који мисле да ми живимо како тело хоће. 3 Ми, додуше, живимо у телу, али се не боримо како тело хоће; 4 јер оружје нашег војевања није људско, него је силно у Богу - да руши утврђења, те рушимо мудровања, 5 и свако узвишавање које се диже против богопознања, и заробљавамо сваку мисао - за послушност Христу, 6 па смо спремни да казнимо сваку непокорност, кад ваша послушност буде потпуна.
7 Гледајте што вам је пред очима. Ако је неко у себи уверен да је Христов, нека поново у себи размисли ово: као што је он Христов, тако смо и ми. 8 Јер ако се и нешто више похвалим нашом влашћу, коју је Господ дао на ваше назидање, а не на ваше рушење, нећу се постидети, 9 да се не покажем као да вас плашим посланицама. 10 Јер посланице су, неко каже, тешке и силне, али његова телесна појава је слаба и реч никаква. 11 Ко тако говори нека ово схвати: какви смо на речи у посланицама издалека, такви смо и на делу кад смо присутни.
12 Ми, наиме, не смемо да се убројимо и да се упоредимо са некима који сами себе препоручују; али не показују право разумевање кад сами себе мере по себи и кад сами себе са собом упоређују. 13 А ми нећемо да се хвалимо преко мере, него само у мери правила које нам је Бог као меру одмерио - да доспемо и до вас. 14 Јер ми се не протежемо преко мере, као да не досежемо до вас; јер смо и до вас доспели са еванђељем о Христу. 15 Не хвалимо се преко мере туђим напорима, него имамо наду да ћемо се међу вама изобилно величати по нашем мерилу, кад ваша вера порасте, 16 да ћемо проповедати еванђеље и преко ваших крајева и да се нећемо похвалити оним што је учињено на туђем пољу. 17 »Ко се хвали нека се хвали у Господу.« 18 Јер није врстан онај који самога себе препоручује, него онај кога Господ препоручује.
Глава 11
1 О кад бисте поднели мало безумља од мене; но и подносите ме. 2 Јер ревнујем за вас Божијом ревношћу, јер сам вас заручио с једним човеком - да вас као чисту девојку изведем пред Христа. 3 Бојим се ипак да - као што је змија својим лукавством преварила Еву - тако и мисли ваше да се не одврате од простодушности и чисте преданости Христу. 4 Ако пак онај који вам долази проповеда другога Исуса, кога ми нисмо објавили, или ако примате другога духа, кога нисте од нас примили, или друго еванђеље, које нисте од нас примили, то добро подносите. 5 Мислим, наиме, да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола. 6 Па и ако сам невешт у говору, нисам у знању, него смо вам га у свему и свачему показали.
7 Или сам учинио грех понижавајући самога себе - да се ви узвисите, кад сам вам еванђеље Божије бадава проповедао? 8 Друге цркве сам опленио на тај начин што сам од њих узео плату - да вама служим. 9 И кад сам код вас био и трпео оскудицу, нисам никоме досадио. Јер су моју оскудицу надопунила браћа која су дошла из Македоније. И у свему сам се чувао, и чуваћу се, да вам не будем на терету. 10 Христова истина је у мени - да ова хвала за мене неће бити ограничена у ахајским крајевима. 11 Зашто? Што вас не волим? Бог зна. 12 А што чиним чинићу и убудуће, да одсечем повод онима који траже повода, да би се у ономе чиме се они хвале нашли као што смо ми. 13 Јер такви људи су лажни апостоли, преварљиви радници, који се претварају у Христове апостоле. 14 И није чудо; јер и сам сатана узима вид светлог анђела. 15 Није онда ништа велико кад се и његове слуге претварају у слуге праведности; њихов свршетак биће по њиховим делима.
16 Опет велим: нека ме нико не сматра неразумним; ако ме ипак као таквог сматра, примите ме макар и као неразумног, да се и ја мало похвалим. 17 Што сад говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, с тим поуздањем да се могу хвалити. 18 Пошто се многи хвале с обзиром на тело, хвалићу се и ја. 19 Јер радо подносите неразумне - ви који сте мудри. 20 Подносите, наиме, ако вас ко заробљава, ако вас ко изједа, ако ко узима, ако се ко уздиже, ако вас ко бије по лицу. 21 На срамоту говорим - као да смо за то били слаби. Чиме ко смело иступа, у безумљу говорим, иступам смело и ја. 22 Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Авраамово потомство? И ја сам. 23 Јесу ли Христови служитељи? Као безумник говорим, и ја сам још више; више сам се трудно, више сам био у тамницама, био сам бијен превише, у смртним опасностима много пута. 24 Од Јудеја сам пет пута добио четрдесет мање један ударац, 25 трипут сам био шибан, једанпут засут камењем, трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан провео сам на дубоком мору. 26 Често сам путовао, био сам у опасностима од река, у опасностима од разбојника, у опасностима од свог народа, у опасностима од многобожаца, у опасностима у граду, у опасностима у пустињи, у опасностима на мору, у опасностима међу лажном браћом, 27 у напору и муци, много пута у неспавању, у глади и жећи, у многом пошћењу, у студени и голотињи; 28 посебно преко свега тога што свакодневно наваљује на мене, брига за све цркве. 29 Ко је слаб, а да и ја нисам слаб? Ко се саблажњава, а да ја ,не сагоревам?
30 Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима. 31 Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, који је хваљен довека, зна да ја не лажем. 32 У Дамаску намесник краља Арете чувао је дамаштански град желећи да ме ухвати, 33 те ме кроз прозор спустише у котарици преко зида и измакох из његових руку.
Глава 12
Павлова виђења
1 Мора ли се хвалити, то додуше не користи, онда ћу доћи на виђења и откривења Господња. 2 Знам једног човека у Христу, који је пре четрнаест година, - не знам да ли је у телу, не знам да ли је ван тела, Бог зна, - био отргнут и уздигнут до трећег неба. 3 И за таквога човека знам, - не знам да ли у телу или ван тела, Бог зна, - 4 да је био отргнут и уздигнут до раја и да је чуо неизрециве речи, које човек не сме да каже. 5 Хвалићу се таквим човеком, а самим собом нећу да се хвалим, - сем својим слабостима. 6 Јер ако бих и хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих истину говорио. Али ја се клоним тога, да не би ко о мени мислио више но што на мени види или од мене чује.
7 А на неизмерна откривења, - да се не бих понео, - дат ми је трн у телу, сатанин анђео, да ме ћушка - да се не поносим. 8 За овога сам трипут молио Господа - да одступи од мене. 9 И он ми је рекао: доста ти је моја благодат; јер сила налази своје испуњење у слабости. Стога ћу се најрадије хвалити својим слабостима, да се Христова сила настани у мени. 10 Зато ми се свиђају слабости, злостављања, невоље, гоњења, притешњености Христа ради; јер кад сам слаб, онда сам силан.
Павлова брига за Коринћане
11 Постао сам неразуман; ви сте ме натерали. Требало је да ме ви препоручујете. Јер ни у чему нисам заостао за превеликим апостолима, иако нисам ништа. 12 Апостолска знамења учињена су међу вама у свакој стрпљивости, чудним знацима, чудесима и силним делима. 13 Шта је, уосталом, то у чему сте ви - у поређењу са другим црквама - ускраћени, сем што вам ја нисам досадио? Опростите ми ову неправду. 14 Ево спреман сам да вам по трећи пут дођем, и нећу вам бити на терету; јер ја не тражим оно што је ваше, него вас. Јер нису деца дужна да стичу блага родитељима, него родитељи деци. 15 А ја ћу најрадије све потрошити и сам се истрошити за ваше душе. Кад вас тако много волим, зар ћу ја бити мање вољен? 16 Па нека буде, нисам вам био на терету, него сам вас као лукав човек ухватио на превару. 17 Јесам ли вас шта закинуо преко кога од оних које сам вам послао? 18 Замолио сам Тита и с њим сам послао онога брата. Да ли вас је Тит шта закинуо? Зар нисмо ишли у истом духу? зар не истим стопама?
19 Ви одавно мислите да се ми бранимо пред вама. Пред Богом у Христу говоримо; а све је, драги моји, на ваше назидање. 20 Бојим се, наиме, да вас приликом свог доласка нећу наћи онакве какве желим да вас нађем, и да ћу се ја међу вама наћи онакав каквог ме ви не желите; да како не буду међу вама свађе, зависти, зловоље, сплетке, клеветања, дошаптавања, надимања, нереди; 21 да ме опет, кад дођем. Бог мој не понизи пред вама, па да растужим многе од оних који су пре згрешили а нису се покајали за нечистоту, и блуд, и распојасаност коју учинише.
Глава 13
1 Ово је трећи пут како вам долазим; »Устима два или три сведока утврдиће се свака ствар«. 2 Раније сам казао и сад унапред говорим, као приликом свог другог доласка, а сада у одсуству, онима који су пре грешили и свима осталима, да их нећу штедети кад опет дођем, 3 пошто ви тражите доказ да у мени говори Христос, који према вама није слаб, него је силан међу вама. 4 Он је, додуше, и распет био из слабости, али живи од силе Божије. Па и ми смо слаби у њему, али ћемо с њим живети од силе Божије - за вас. 5 Испитајте сами себе - да ли сте у вери, проверите сами себе. Или не познајете сами себе - да је Христос у вама? Иначе нисте осведочени. 6 Али се надам да ћете познати да ми нисмо неосведочени.
7 А Богу се молимо да ви не учините никаква зла, не да бисмо се ми показали осведочени, него да ви чините добро, а ми да будемо као неосведочени. 8 Јер ми ништа не можемо против истине, него само за истину. 9 Радујемо се, наиме, кад смо ми слаби, а ви јаки; зато се и молимо Богу за ваше усавршавање. 10 Зато вам ово у одсуству пишем, да не поступим одсечно - кад будем код вас - по власти коју ми је Господ дао да зидам, а не да рушим.
Завршне опомене и поздрави
11 Уосталом, браћо, радујте се, усавршавајте се, тешите се, будите једномишљеници, живите у миру, па ће Бог љубави и мира бити са вама. 12 Поздравите један другога светим целивом. Поздрављају вас сви свети.
13 Благодат Господа Исуса Христа и љубав Божија и заједница Духа Светога са свима вама.
Датум последње измене: 2007-08-10 13:11:29