превод Емилијан Чарнић

Посланица Галаћанима

НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992

Посланица Галаћанима

Глава 1

Увод

¹ Павле, апостол не од људи, нити посредством неког човека, него посредством Исуса Христа и Бога Оца који га је васкрсао из мртвих, ² и сва браћа која су са мном, црквама у Галатији: ³ благодат вам и мир од Бога Оца нашега, и Господа Исуса Христа ⁴ који је дао самога себе за наше грехе, да нас избави од садашњег злог света - по вољи Бога и Оца нашега, ⁵ коме слава у све векове. Амин.

⁶ Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао Христовом благодаћу, на друго еванђеље, ⁷ које није друго еванђеље, само има неких који вас збуњују и желе да изврну еванђеље о Христу. ⁸ Али ако вам чак и ми, или анђео са неба проповеда еванђеље различито од онога које смо вам ми проповедали, нека буде проклет. ⁹ Као што смо пре казали и сад опет велим: ако вам ко проповеда еванђеље које се разликује од онога што сте примили, нека буде проклет. ¹⁰ Да ли ја сад људе уверавам или Бога? или настојим да угодим људима? Кад бих још људима угађао, Христов служитељ не бих био.

Бог је позвао Павла за апостола

¹¹ Дајем вам, наиме, на знање, браћо, да еванђеље, које сам вам ја проповедао, није људско; ¹² јер га не примих од човека, нити сам од човека био поучен, него откривењем Исуса Христа. ¹³ Ви сте свакако чули за мој некадашњи начин живота у јудејству, да сам преко мере гонио цркву Божију и разарао је, ¹⁴ па сам у јудејству превазишао многе своје вршњаке у свом народу - као претерани ревнитељ за своја отачка предања.

¹⁵ Али када се свиде ономе који ме је изабрао од утробе моје матере и који ме је позвао својом благодаћу, ¹⁶ да открије свога Сина у мени - да га ја објавим међу многобошцима, нисам се одмах посаветовао са људима, ¹⁷ нити сам отишао горе у Јерусалим онима који су пре мене били апостоли, него одох у Арабију, па се опет вратих у Дамаск. ¹⁸ Затим, после три године, одох горе у Јерусалим да упознам Петра, те остах код њега петнаест дана. ¹⁹ А неког другог од апостола нисам видео сем Јакова брата Господњег. ²⁰ Што вам пак пишем, ево пред Богом говорим да не лажем. ²¹ Затим дођох у крајеве Сирије и Киликије. ²² А Христовим црквама у Јудеји био сам лично непознат. ²³ Оне су само слушале: наш некадашњи гонилац сада проповеда веру коју је некада рушио, ²⁴ те слављаху Бога на мени.

Глава 2

Павла признају остали апостоли

¹ После, након четрнаест година одох опет, горе у Јерусалим са Варнавом, узевши са собом и Тита. ² Одох пак по откривењу и изложих им еванђеље које проповедам међу многобошцима, и посебно онима угледнима, да не трчим или да нисам трчао узалуд. ³ Али ни Тит, који је био са мном, као Грк није био присиљен да се обреже. ⁴ То због тајно уведене лажне браће која су се увукла да уходе нашу слободу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе. ⁵ Овима нисмо попустили ни за часак нити смо им се потчинили, да би истина еванђеља остала за вас. ⁶ Што се тиче оних који су важили као угледни, - ма какви да су некад били, мени је све једно; Бог не гледа ко је ко, - мени, наиме, ти угледни нису ништа додали, ⁷ него, напротив, кад су видели да је мени поверено еванђеље за необрезане као Петру за обрезане, - ⁸ јер онај који је оспособио Петра за апостолство међу обрезанима оспособио је и мене за многобошце,- ⁹ и кад су познали благодат која ми је дана, Јаков, и Кифа, и Јован, који су важили као стубови, дадоше мени и Варнави деснице у знак заједнице, да ми идемо к многобошцима, а они к обрезању; ¹⁰ само да се сећамо сиромашних, што сам се баш и трудио да чиним.

¹¹ А кад Кифа дође у Антиохију, успротивио сам му се у лице, јер је заслужио осуду. ¹² Јер пре но што су дошли неки од Јакова он је јео с бившим многобошцима, а кад они дођоше, устукну и одвајаше се бојећи се оних из обрезања. ¹³ И дволичаху с њим и остали Јудеји, тако да је њихово дволичење повукло и Варнаву. ¹⁴ Али кад сам видео да не иду право по еванђеоској истини, рекох Кифи пред свима: кад ти као Јудејин живиш многобожачки а не јудејски, како можеш да присиљаваш многобошце да живе јудејски? ¹⁵ Ми смо по рођењу Јудеји а не грешници из многобожаца, ¹⁶ али знајући да се човек не оправдава делима закона, него само вером у Исуса Христа, поверовасмо и ми у Христа Исуса, да будемо оправдани вером у Христа а не делима закона, јер на основу дела закона нико неће бити оправдан. ¹⁷ Ако се пак ми - тражећи да будемо оправдани у Христу - и сами нађемо као грешници, да ли у том случају Христос служи греху? Далеко од тога. ¹⁸ Јер ако ја поново зидам оно што сам једном срушио, себе приказујем као преступника. ¹⁹ Јер ја сам посредством закона умро закону - да Богу живим. Ја сам са Христом распет на крсту. ²⁰ Тако не живим више ја, него Христос живи у мени. А што сад живим у телу, живим вером у Сина Божијег, који ме је заволео и себе предао за мене. ²¹ Благодат Божију не одбацујем; јер ако праведност долази посредством закона, онда је Христос узалуд умро.

Глава 3

Праведност се не постиже законом него вером

¹ О неразумни Галати, ко је опчинио вас којима је Исус Христос пред очима насликан као распети? ² Желим само ово да дознам од вас: јесте ли примили Духа на основу дела закона или тиме што сте чули проповед о вери? ³ Зар сте тако неразумни? Почели сте Духом, а сад свршавате телом? ⁴ Зар сте тако много узалуд препатили? Ако је стварно узалуд било. ⁵ Који вам, дакле, даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли то због дела закона или што сте чули проповед о вери? ⁶ Као што је и Авраам »поверовао Богу и урачуна му се у праведност«. ⁷ Познајте, дакле, да су Авраамови синови они који су од вере.

⁸ А Писмо је предвидело да Бог оправдава многобошце на основу њихове вере, па је унапред објавио Аврааму: »У теби ће бити благословени сви народи«. ⁹ На тај начин они који верују примају благослов заједно са верним Авраамом. ¹⁰ Јер који чине дела закона - под клетвом су; написано је, наиме: »Нека је проклет свако ко не остане у свему што је написано у књизи закона - да то чини«. ¹¹ А да се код Бога нико не оправдава законом, јасно је, јер »Праведник ће живети од вере«. ¹² А закон није од вере, него »Ко их изврши живеће у њима«. ¹³ Христос нас је искупио од клетве закона тиме што је он постао клетва за нас, јер је написано: »Нека је проклет свако ко виси на дрвету«, ¹⁴ да Авраамов благослов дође на многобошце у Христу Исусу, да ми посредством вере примимо обећаног Духа.

Христос ослобађа од служења закону

¹⁵ Браћо, људски говорим: нико не поништава ни људски пуноправни тестамент, нити му што додаје. ¹⁶ А обећања су речена Аврааму и његовом потомству. Не каже: »и потомцима«, као многима, него као једном: »и твом потомку«, који је Христос. ¹⁷ Него ово велим: закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, не поништава завет који је Бог пре потврдио, нити уништава обећања. ¹⁸ Јер ако наследство долази од закона, не долази више од обећања; Бог га је, међутим, обећањем даровао Аврааму.

¹⁹ Шта ће онда закон? Он је одређен посредством анђела, руком једног посредника, па је поради преступа додат - док не дође потомак коме је обећање дано. ²⁰ Посредника пак нема тамо где је само један, а Бог је један. ²¹ Да ли је према томе закон противан Божијим обећањима? Далеко од тога. Да је, наиме, дан закон који је у стању да оживи, онда би праведност стварно била од закона. ²² Али Писмо је све затворило под грех, да се на основу вере у Исуса Христа да обећање онима који верују.

²³ А пре но што је дошла вера ми смо били чувани под законом и затворени - за веру која је имала да се открије. ²⁴ Тако је закон постао наш педагог за Христа, да ми будемо на основу вере оправдани. ²⁵ А пошто је вера дошла, нисмо више под педагогом. ²⁶ Вером у Исуса Христа сад сте сви синови Божији; ²⁷ јер сви ви који сте у Христа крштени - у Христа сте се обукли. ²⁸ Нема више ни Јудејина ни Грка, нема ни роба ни слободњака, нема више ни мушко ни женско; јер сте сви ви једно у Христу Исусу. ²⁹ Ако сте пак ви Христови, онда сте Авраамово потомство, наследници по обећању.

Глава 4

Робовање закону и еванђелска слобода

¹ Велим пак: док год је наследник малолетан, ништа се не разликује од роба, мада је господар свега, ² него је под старатељима и управитељима све до рока који је отац унапред одредио. ³ Тако и ми, кад смо били малолетни, били смо заробљени светским стихијама, ⁴ а кад је дошла пунина времена, посла Бог свога Сина, рођеног од жене, који је био под законом, ⁵ да искупи оне који су под законом - да ми примимо усиновљење. ⁶ А пошто сте синови, посла Бог у ваша срца Духа Сина свога који виче: Ава, Оче. ⁷ Стога ниси више роб, него син; а ако си син, онда си и наследник кроз Бога.

⁸ Али тада, не знајући Бога ви сте ропски служили боговима који по природи то нису. ⁹ Сада пак, пошто сте познали Бога, или још боље: пошто је Бог вас познао, како можете да се опет враћате на слабе и бедне стихије, којима хоћете опет изнова ропски да служите? ¹⁰ Пазите на дане, и месеце, и времена, и године. ¹¹ Бојим се за вас, да се за вас нисам узалуд трудио.

¹² Будите као што сам ја, јер сам и ја као што сте ви, браћо, молим вас. Ви ми нисте ништа нажао учинили. ¹³ А знате да сам вам први пут због телесне слабости проповедао еванђеље, ¹⁴ и искушење, које је за вас било на мом телу, нисте презрели нити сте пљували из одвратности, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. ¹⁵ Па где је то ваше блаженство? Сведочим вам, наиме, да бисте - кад би било могућно - извадили своје очи и мени дали. ¹⁶ Јесам ли вам постао непријатељ зато што вам истину говорим? ¹⁷ Они не ревнују добро за вас, него желе да вас одвоје од еванђеља, да ви ревнујете за њих. ¹⁸ Добро је, међутим, свагда ревновати у добру, а не само кад сам ја код вас, ¹⁹ децо моја, коју опет с муком рађам, док се Христос не уобличи у вама. ²⁰ А желео бих да сам сад код вас, па да изменим свој глас, јер сам у недоумици због вас.

²¹ Кажите ми, ви који желите да будете под законом, зар не чујете закона? ²² Написано је, наиме, да је Авраам имао два сина: једнога од робиње, а другога од слободне. ²³ Али онај од робиње рођен је на телесан начин, а онај од слободне - на основу обећања. ²⁴ Све је то сликовито речено: ове две жене - то су два савеза; један од Синајске горе, који рађа за робовање, и то је Агара. ²⁵ Јер Синајска гора је у Арабији; она одговара садашњем Јерусалиму, који робује са својом децом. ²⁶ Горњи Јерусалим, међутим, слободан је и он је наша мати. ²⁷ Написано је, наиме: »Развесели се нероткињо која не рађаш, кликни и узвикни ти која не трпиш порођајне муке; јер остављена има више деце него она која има мужа«. ²⁸ А ви сте, браћо, деца обећања као Исаак. ²⁹ Али као што је некада онај што се родио на телесан начин гонио онога који је на духован начин рођен, тако бива и сада. ³⁰ Него шта каже Писмо: »Одбаци робињу и њеног сина; јер робињин син неће наследити са сином слободне«. ³¹ Зато, браћо, ми нисмо деца робиње, него оне слободне.

Глава 5

Права слобода

¹ Христос нас је ослободио за слободу. Стојте, дакле, чврсто и не потчињавајте се опет ропском јарму.

² Видите, ја Павле, кажем вам: ако се обрежете, Христос вам неће ништа помоћи. ³ И поново сведочим сваком човеку који се обрезује - да је дужан да изврши сав закон. ⁴ Одвојили сте се од Христа ви који се законом оправдавате, отпали сте од благодати. ⁵ Јер ми помоћу Духа на основу вере очекујемо наду да ћемо бити праведни. ⁶ Јер у Христу Исусу нити што вреди обрезање нити необрезање, него вера која се кроз љубав показује делотворна.

⁷ Добро сте трчали; ко вас је спречио да се не покоравате истини? ⁸ То наговарање није од онога који вас позива. ⁹ Мало квасца укисели све тесто. ¹⁰ Уверен сам за вас у Господу да нећете ништа друго мислити. А ко вас буни сносиће осуду, ма ко био. ¹¹ Ако пак ја, браћо, још проповедам обрезање, зашто ме још гоне? Саблазан крста је у том случају укинута. ¹² О да би се и ушкопили ти што вас буне.

¹³ Јер ви сте, браћо, позвани на слободу; само нека та слобода не буде повод плоти, него љубављу служите један другоме. ¹⁴ Јер је сав закон нашао своје испуњење у једној речи, у: »Љуби ближњега свога као самога себе«. ¹⁵ Ако се пак међусобно уједате и изједате, пазите да један другога не истребите.

Дух и плот

¹⁶ Него велим: живите у Духу па нећете извршити пожуду плоти. ¹⁷ Јер плот жуди против Духа, а Дух против плоти; ово се једно другом противи, да не чините што бисте желели. ¹⁸ Ако ли вас Дух води, нисте под законом. ¹⁹ А плотска дела су позната, то су: блуд, нечистота, распојасаност, ²⁰ идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађа, пакост, срдња, сплетке, раздори, странке, ²¹ зависти, пијанке, пировања, и овима слична, за која вам унапред говорим, као што раније рекох, да они који тако шта чине неће наследити царства Божијег. ²² А плод Духа је љубав, радост, мир, дуготрпљење, честитост, доброта, вера, ²³ кротост, уздржљивост; против оваквих ствари нема закона. ²⁴ А Христови припадници су распели плот са свим страстима и пожудама.

²⁵ Ако Духом живимо, Духом и да ходимо. ²⁶ Не будимо пуни празног славољубља, не изазивајмо један другога, не завидимо један другом.

Глава 6

Завршни савети и благослов

¹ Браћо, ако се ко и затекне у каквом преступу, ви духовни људи исправите таквога у духу кротости, чувајући самога себе - да и ти не будеш искушан. ² Носите бремена један другога, па ћете тако испунити Христов закон. ³ Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, заварава самога себе. ⁴ А свако нека испитује своје дело, па ће тада само пред собом имати хвалу, а не пред другим; ⁵ свако ће, наиме, носити своје бреме.

⁶ А који се учи речи нека са својим учитељем дели сва добра. ⁷ Не варајте се, Бог се не да исмејавати. Јер што човек сеје, оно ће и жњети: ⁸ ко сеје у своју плот од плоти ће жњети погибао, а ко сеје у Духа од Духа ће жњети вечни живот. ⁹ И не малаксавајмо чинећи добро; јер ћемо у своје време жњети - ако не клонемо. ¹⁰ Стога, дакле, чинимо добро свима док имамо времена, а највише онима који припадају нашој верској породици.

¹¹ Видите коликим словима сам вам писао својом руком. ¹² Сви који желе да се телом покажу лепи, ти вас присиљавају да се обрезујете, само да не буду гоњени за Христов крст. ¹³ Јер ни сами они који се обрезују не држе закона, него хоће да се ви обрезујете - да се вашим телом хвале. ¹⁴ А ја сам далеко од тога да се хвалим ичим другим сем крстом Господа нашега Исуса Христа, којим је свет за мене распет, и ја за свет. ¹⁵ Јер нити је што обрезање нити необрезање, него једно ново створење. ¹⁶ И који год по овом правилу буду живели, мир и милост на њих, и на Израиљ Божији.

¹⁷ Убудуће да ми нико не досађује, јер ја на своме телу носим ране Исусове.

¹⁸ Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо; амин.