превод Емилијан Чарнић
Посланица Јеврејима
НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992
Посланица Јеврејима
Глава 1
Тема посланице
1 Бог, који је од давнине много пута и на много начина говорио нашим очевима преко пророка, 2 у ове последње дане проговорио нам је преко Сина, кога је поставио за наследника свега, чијим посредством је и свет створио; 3 он је одсјај његове славе и одраз његовога бића, који све носи својом силном речју, који је извршио очишћење од греха и сео с десне стране величанства на висинама 4 и постао толико силнији од анђела - колико је наследио име узвишеније од њиховога.
Христос је узвишенији од анђела
5 Јер коме је од анђела икад рекао: »Ти си Син мој, ја сам те данас родио«, и опет: »Ја ћу му бити Отац и он ће ми бити Син«? 6 А за време када ће Првороднога увести у свет, говори: »И да му се поклоне сви анђели Божији«. 7 А за анђеле говори: »Који ветрове чини својим анђелима и пламенове огњене својим слугама«. 8 За Сина пак: »Твој престо, Боже, стоји у све векове и жезло правости је жезло твога царства. 9 Заволео си праведност и омрзао си безакоње; зато те, о Боже, Бог твој помаза уљем радости више него твоје другове«, 10 и: »Ти си, Господе, у почетку основао земљу и небеса су дела твојих руку. 11 Она ће проћи, а ти остајеш; и сва ће овештати као хаљина, 12 и савићеш их као огртач, као хаљину, и измениће се. А ти си увек исти и твојих година неће нестати«. 13 А коме је од анђела икад рекао: »Седи мени с десне стране док положим твоје непријатеље као подножје твојих ногу«? 14 Нису ли то све службени духови послани да служе онима који ће наследити спасење?
Глава 2
Велико спасење
1 Зато треба већма да пазимо на оно што смо чули, да не промашимо циљ. 2 Јер ако је била чврста реч речена посредством анђела, и сваки преступ и свака непослушност примила одговарајућу одмазду, 3 како ћемо је избећи ми, ако пренебрегнемо толико спасење, које је почело Господњим проповедањем, а које је за нас утврђено од оних који су га чули, 4 пошто га је Бог посведочио чудним знацима, и чудесима, и разним силама, и раздељивањем Духа Светога по својој вољи.
5 Јер није анђелима покорио будући свет о коме говоримо. 6 Него је неко посведочио негде говорећи: »Шта је човек да га се сећаш, или син човечији да га погледаш? 7 Само за мало си га учинио мањим од анђела, славом и чашћу овенчао си га, 8 све си потчинио под његове ноге«. А кад му покори све, ништа му не остави непокорено. Но сад још не видимо да му је све покорено; 9 али Исуса »за мало учињеног мањим од анђела« видимо славом и чашћу овенчана за смртну патњу, да би по милости Божијој за све окусио смрт.
10 Јер је доликовало њему, за кога је све и кроз кога је све, пошто је многе синове довео у славу, да страдањима учини савршеним зачетника њиховога спасења. 11 Јер и онај који освећује и они који се освећују - сви су од једнога; због тога се не стиди да их назива својом браћом, 12 кад говори: »Објавићу твоје име својој браћи, усред скупштине хвалићу те«. 13 И опет: »Ја ћу се уздати у њега«, и опет: »Ево ја и деца коју ми даде Бог«. 14 Како пак деца имају учешћа у крви и плоти, тако и он узе учешће у томе, да смрћу обеснажи онога што има власт над смрћу, то јест ђавола, 15 и да избави оне који су страхујући од смрти целог живота били у ропству. 16 Не прима се, наиме, анђела, него се прима Авраамова семена. 17 Стога је било потребно да у свему буде сличан браћи, да буде милосрдан и веран првосвештеник пред Богом, да окајава грехе народа. 18 Јер, зато што је и сам трпео кад је био кушан, може да помогне онима који се искушавају.
Глава 3
Христос, узвишенији од Мојсија, захтева веру
1 Стога, браћо света, ви који учествујете у небеском позиву, управите своје мисли на апостола и првосвештеника наше вероисповести, Исуса, 2 који је веран ономе који га је поставио. као што је био и Мојсије у свем дому његовом. 3 Јер овај је удостојен веће славе од Мојсија - као што већу част од дома има онај који га је саградио. 4 Сваки дом, наиме, неко гради, а Бог је све саградио. 5 И Мојсије је, додуше, био веран у свем дому његовом као слуга - за сведочанство онога што је имало да се каже, 6 а Христос је као син над својим домом; ми смо његов дом, ако поуздање и славну наду [до краја чврсту] одржимо. 7 Зато, као што говори Дух Свети: »Данас ако чујете његов глас, 8 нека вам не отврдну ваша срца као приликом огорчености - у дан кушања у пустињи, 9 где су ваши очеви покушали да ме искушају, те видеше моја дела 10 четрдесет година. Зато се расрдих на то поколење и рекох: увек блуде срцем; мојих путева они не познаше, 11 тако да се заклех у свом гневу: неће ући у мир мој.« 12 Гледајте, браћо, да како не буде у коме од вас зло срце које не верује, па да отпадне од живога Бога, 13 него бодрите један другога сваки дан, док год се каже »данас«, да који од вас не отврдне од преваре греха. 14 Постали смо, наиме, Христови саучесници, само ако почетак поуздања до краја чврст одржимо. 15 Кад се каже: »Данас ако чујете његов глас, нека вам не отврдну ваша срца као приликом огорчености«. 16 Који су то, наиме, који су чули па пали у огорчење? Зар не сви које је Мојсије извео из Египта? 17 А на које се срдио четрдесет година? Није ли на оне који су згрешили и чији су лешеви попадали у пустињи? 18 А којима се заклео да неће ући у његов мир, ако не онима који су се показали непослушни? 19 И видимо да нису могли да уђу због неверовања.
Глава 4
Мир за народ Божији
1 Бојмо се, дакле, да се ко од вас, док је још остављено обећање да се уђе у његов мир, не покаже да је закаснио, 2 Јер и ми смо чули радосну вест као и они; али им не поможе реч коју су чули, зато што није била спојена са вером код оних који су је чули. 3 У мир, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао: »Тако се заклех у свом гневу и неће ући у мој мир«, иако су била свршена дела - откако је ударен темељ света. 4 Јер је негде за седми дан овако рекао: »И почину Бог у седми дан од свих својих дела«. 5 А на овом месту опет: »Неће ући у мој мир«. 6 Ако, дакле, остаје да неки уђу у тај мир, а они који су раније чули радосну вест нису ушли због непослушности, 7 то опет одређује један дан, једно »данас«, кад после толико времена говори преко Давида, као што је раније речено: »Данас ако чујете његов глас, нека вам не отврдну ваша срца«. 8 Јер да их је Исус Навин довео до мира, не би Бог после тих дана говорио о једном другом дану. 9 Значи, Божијем народу преостаје суботни мир. 10 Ко, наиме, уђе у његов мир тај је починуо од својих дела - као и Бог од својих.
11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај мир, да нико не падне примером исте непослушности. 12 Јер је реч Божија жива, и делотворна, и оштрија од сваког мача с две оштрице, те досеже до растављања душе и духа, зглавака и мождине, па суди мислима и смерањима срца; 13 и нема створења које је невидљиво пред њим, него је све голо и откривено у очима онога коме ми полажемо рачун.
Бог је поставио Христа за првосвештеника
14 Кад, дакле, имамо великог првосвештеника који је прошао небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто нашег вероисповедања. 15 Јер ми немамо првосвештеника који не може саосећати са нашим слабостима, него је он у свему био искушан - слично нама - изузев греха. 16 Приступајмо, дакле, слободно престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат кад нам затреба помоћ.
Глава 5
1 Јер сваки првосвештеник, који се узима од људи, поставља се за људе - да служи пред Богом, да приноси дарове и жртве за грехе, 2 као човек који може да буде увиђаван према онима који не знају и блуде, пошто је и сам подложан слабости, 3 те због тога мора како за народ тако и за самога себе да приноси жртве за грехе. 4 И нико сам себи не узима ове части, него га Бог позива - као и Аарона. 5 Тако и Христос не прослави самога себе да буде првосвештеник, него онај који му рече: »Ти си Син мој, ја сам те данас родио«, 6 као што и на другом месту говори: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседекову«. 7 Он је за време свога живота у телу крепким јауком и сузама принео молитве и усрдна мољења ономе који га је могао спасти смрти, и би услишан за своју богобојазност. 8 Иако је био Син, научи се послушности од онога што је претрпео, 9 и дошавши до савршенства постаде свима - који су му послушни - зачетник вечнога спасења, 10 назван од Бога првосвештеник по реду Мелхиседекову.
Укор адресатима посланице
11 Имали бисмо о том много да говоримо, што је тешко протумачити, јер сте постали тупи за слушање. 12 Требало би, наиме, да сте по времену учитељи, вама је међутим опет потребно да вас ко учи почетним основама Божијих речи, и постали сте такви да вам је потребно млеко а не чврста храна. 13 Јер свако ко се храни млеком није вичан у речи о праведности, јер је нејак. 14 А чврста храна је за савршене, чија су чула навиком увежбана за разликовање добра и зла.
Глава 6
1 Стога оставимо почетну науку о Христу, обратимо се савршенству не постављајући опет темељ одвраћањем од мртвих дела и вером у Бога, 2 науком о крштењу, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и вечном суду. 3 И ово ћемо учинити ако Бог да.
4 Јер је немогућно оне који су једном просвећени и који су окусили небески дар поставши учесници Духа Светога, 5 који су окусили добру реч Божију и силе будућег света, 6 па ипак отпали, опет обновити за покајање, пошто они поново себи распињу и срамоте Сина Божијег. 7 Земља, наиме, која се напила кише што често на њу пада и која рађа корисно поврће онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога; 8 која пак доноси трње и чкаљ ништа не преди и близу је клетве, њен крај је у спаљивању.
9 А за вас, драги наши, уверени смо да сте бољи и да вам предстоји спасење, иако овако говоримо. 10 Јер Бог није неправедан па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену на тај начин што сте послужили светима и што им и сада служите. 11 Али ми желимо да свако од вас до краја показује исто старање да се нада потпуно испуни, 12 да не постанете троми, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећања.
Чврсто обећање Божије
13 Јер када је Бог дао обећање Аврааму, немајући никога већег да се њиме закуне, закле се самим собом, 14 говорећи: »Заиста ћу те обилно благословити и силно умножити«. 15 И пошто је Авраам тако стрпљиво истрајао, постиже обећање. 16 Људи се, наиме, заклињу оним што је веће и свако противљење се свршава заклетвом за потврду. 17 Стога се и Бог, желећи да у већој мери покаже наследницима обећања непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, 18 да бисмо посредством двеју непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, крепку утеху имали ми који смо прибегли да дохватимо наду која је пред нама; 19 њу имамо као сигурно и поуздано сидро душе које улази и иза завесе, 20 куда Исус уђе за нас као претеча и поста вечни првосвештеник по реду Мелхиседекову.
Глава 7
Христос је првосвештеник по реду Мелхиседекову
1 Јер овај Мелхиседек, салимски краљ, свештеник свевишњег Бога, који је изишао у сусрет Аврааму када се овај враћао с победе над краљевима, и благословио га, 2 коме је Авраам одвојио и десетак од свега, чије име преведено значи прво: »краљ праведности«, а затим и »салимски краљ« то јест »краљ мира«, 3 без оца, без мајке, без родословља, немајући ни почетка данима на свршетка животу, уподобљен Сину Божијем, остаје свештеник довека.
4 Погледајте само колики је овај коме је Авраам, патријарх, дао десетак од најбољег плена. 5 Додуше и они од синова Левијевих, који приме свештеничку службу, имају наредбу да по закону узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако су и ови изишли из Авраамових бедара.
6 Међутим, онај који не води порекло од њих узео је десетак од Авраама и благословио је онога који има обећања. 7 А нико не може порећи да веће благосиља мање. 8 И овде узимају десетак смртни људи, а онде онај за кога се сведочи да живи. 9 И да тако кажем, посредством Авраама је и Левије, који иначе узима десетак, дао десетак, 10 јер је био још у очевом бедру када му је Мелхиседек изишао у сусрет.
11 Да је, дакле, било савршенства посредством левитског свештенства, јер је народ под њим добио закон, каква би још потреба била да се поставља други свештеник по реду Мелхиседекову и да се не зове по реду Ааронову? 12 Кад се, наиме, мења свештенство, мора доћи и до промене закона. 13 Јер за кога се ово говори, припадао је другом племену - од којега нико није служио жртвенику. 14 А сасвим је очевидно да је Господ наш потекао из Јудина племена, а о свештеницима из овога племена Мојсије није ништа рекао.
15 Још више је и потпуније је јасно кад се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, 16 који то није постао по закону телесног прописа него по сили неуништивог живота. 17 Јер се за њега сведочи: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседекову«. 18 Укида се наиме, пређашња заповест зато што је била слаба и бескорисна, 19 јер закон није ништа усавршио, а уводи се боља нада којом се приближавамо Богу. 20 И уколико не бива без заклетве, - јер су они други постали свештеници без заклетве, - 21 он пак са заклетвом - посредством онога који му говори: »Закле се Господ и неће се покајати: ти си свештеник довека«, 22 утолико је и Исус постао јемац бољег савеза. 23 И они су у великом броју постали свештеници зато што им смрт не дозвољава да остану; 24 овај пак има непролазно свештенство зато што он остаје довека. 25 Стога и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, пошто свагда живи - да се моли за њих.
26 Нама је, наиме, и доликовао такав првосвештеник, који је свет, безазлен, неокаљан, одвојен од грешника и који је постао виши од небеса; 27 који нема свакодневно потребу - као првосвештеници - да приноси жртве прво за своје сопствене грехе а затим за грехе народа; јер је он то учинио једном засвагда када је принео самога себе. 28 Закон, наиме, поставља слабе људе за првосвештенике, а реч заклетве, дате после закона, Сина који је довека савршен.
Глава 8
Христос је првосвештеник праве
скиније и бољег савеза
1 У овоме што је речено главна ствар је: имамо таквога првосвештеника који је сео с десне стране престола величанства на небесима, 2 као служитељ светиње и праве скиније коју је подигао Господ а не човек. 3 Јер сваки првосвештеник поставља се да приноси дарове и жртве; стога је потребно да овај има нешто што ће принети. 4 Кад би он, дакле, био на земљи, не би био ни свештеник, пошто ту има свештеника који приносе дарове по закону; 5 они служе слици и сенци небеских ствари, као што је Мојсију проречено када је требало да подигне скинију: »Гледај«, рече, наиме, »да начиниш све по узору који ти је показан на гори«.
6 Овако је пак добио изврснију службу уколико је посредник бољега савеза, који је на вишим обећањима као законом утврђен. 7 Да је, наиме, онај први савез био беспрекоран, не би се тражило место за други. 8 Јер корећи их говори: »Ево иду дани, говори Господ, и склопићу нови савез с домом Израиљевим и с домом Јудиним, 9 не онако како сам склопио савез с њиховим очевима онога дана кад их узех за руку да их изведем из земље египатске, јер они не осташе у моме савезу, те и ја њих занемарих, говори Господ. 10 Јер ово је савез који ћу склопити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ, даћу своје законе у њихов ум и написаћу их на њиховим срцима, и бићу им Бог и они ће бити мој народ. 11 И нико више неће поучавати свога суграђанина и нико свога брата говорећи: »упознај Господа, јер ће ме познавати сви од малога до великога међу њима, 12 јер ћу бити милостив према њиховим неправдама и нећу се више сећати њихових грехова.« 13 Тиме што каже »нови« савез прогласио је застарелим онај први. А што застарева и овештава није далеко од ишчезавања.
Глава 9
Христос је зачетник вечног спасења
1 Имао је, додуше, и први савез одредбе за богослужење и земаљску светињу. 2 Јер је био уређен први део скиније у ком беше свећњак, и сто, и постављени хлебови, - што се зове Светиња. 3 А иза друге завесе беше скинија која се зове Светиња над светињама, 4 са златном кадионицом и ковчегом завета, обложеним свуда златом, у ком беше златан суд са маном, и Ааронов штап који је процветао, и заветне плоче, 5 а над њим херувими славе Божије који осењиваху поклопац помирења; о свему овоме се сад не може говорити у појединостима.
6 Пошто је то тако уређено, у први део скиније свагда улазе свештеници кад врше своју службу, 7 а у други део скиније само првосвештеник једном у години, не без крви, коју приноси за своје и за народне грехе учињене из незнања. 8 Овим Дух Свети показује да пут у Светињу над светињама још није откривен, док још постоји први део скиније, 9 која је симболична слика за садашње време, по којој се приносе дарови и жртве неспособне да у погледу савести доведу до савршенства онога који Богу тако служи, 10 пошто се оснивају само на јелима и пићима и разним прањима - као телесним прописима одређеним до времена бољег поретка.
11 Христос пак дође као првосвештеник будућих добара и уђе једном засвагда у светињу кроз већу и савршенију скинију која није руком начињена, то јест, није од ове творевине, 12 и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу, те нађе вечни откуп. 13 Јер кад крв јараца и бикова и пепео јунице, којим се кропе опогањени, освећује на телесну чистоћу, 14 колико ће више крв Христа, који је помоћу вечнога Духа самога себе непорочног принео Богу, чистити нашу савест од мртвих дела - да служимо живом Богу.
15 И зато је он посредник новога савеза, да позвани приме обећање вечног наследства, пошто он поднесе смрт за откуп преступака учињених у првом савезу. 16 Где је, наиме, тестамент, мора да се догоди смрт тестатора; 17 јер тестамент вреди по смрти, а никада не важи док је тестатор жив. 18 Стога ни први савез није освећен без крви. 19 Кад је, наиме, Мојсије изговорио сваку заповест по закону свему народу, узе јунчију и јарећу крв с водом и црвеном вуном и исопом, па покропи саму књигу и сав народ 20 говорећи: »Ово је крв савеза који је Бог склопио са вама«. 21 А исто тако је покропио крвљу скинију и све богослужбене сасуде. 22 И по закону се скоро све чисти крвљу, и без проливања крви нема опроштаја.
Христос је права жртва
23 Морају се, дакле, слике небеских ствари овим чистити, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових. 24 Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, слику оне праве светиње, него у само небо, да се сад покаже пред лицем Божијим за нас; 25 и то не да би много пута самога себе принео, као што првосвештеник сваке године улази у светињу с туђом крвљу, 26 јер би у том случају требало да много пута пострада од постања света. Сада пак, на свршетку векова, он се јавио једанпут - да својом жртвом уклони грех. 27 И као што је људима одређено да једном умру, а затим суд, 28 тако ће се и Христос, пошто је једном принет на жртву да понесе грехе многих, други пут јавити не због греха - на спасење онима који га очекују.
Глава 10
1 Јер закон има само сенку будућих добара, а не и само обличје ствари, па не може никад истим жртвама, које они непрестано приносе сваке године, усавршити оне који приступају. 2 Зар се иначе не би престале приносити, зато што се не би више осећали грешни они који су тако служећи једном очишћени? 3 Али оне сваке године подсећају на грехе, 4 јер крв бикова и јараца не може да отклони грехе. 5 Зато улазећи у свет говори: »Жртава и приноса ниси зажелео, али си ми тело приправио; 6 жртве које се спаљују и жртве за грех нису ти биле угодне. 7 Тада рекох: ево долазим - у књизи је написано за мене - да учиним, Боже, твоју вољу«. 8 Док он горе говори: »Жртава и приноса, жртава које се спаљују и жртава за грех ниси зажелео, нити су ти биле угодне«, оне се по закону приносе; 9 тада рече: »Ево долазим да учиним твоју вољу«. Укида прво - да постави друго. 10 По овој вољи ми смо освећени приношењем тела Исуса Христа једном засвагда.
11 И сваки свештеник, додуше, стоји сваки дан и служи приносећи много пута исте жртве које никада не могу потпуно уклонити грехе. 12 Овај је, међутим, принео само једну жртву за грехе и занавек сео с десне стране Богу, 13 и даље чека док његови непријатељи не буду постављени као подножје његових ногу. 14 Једно приношење је, наиме, заувек довело до савршенства оне који се освећују. 15 А то нам и Дух свети сведочи пошто је рекао: 16 »Ово је савез који ћу склопити с њима после оних дана, говори Господ; даћу своје законе у њихова срца и у њихов ум написаћу их, 17 и њихових грехова и њихових безакоња нећу се више сећати«. 18 А где је опраштање ових, ту нема више приношења за грех.
Бодрење на истрајност у вери
19 Кад, дакле, браћо, имамо поуздање да улазимо у светињу крвљу Исуса, 20 који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, његово тело, 21 и кад имамо великог свештеника над Божијим домом, 22 приступајмо с истинитим срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести и опрана тела чистом водом. 23 Држимо непоколебљиво исповедање наше наде, јер је веран онај који је обећао, 24 и пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела, 25 да не остављамо своје скупштине, као што неки имају обичај, него да бодримо један другога утолико пре уколико видите да се приближава судни дан.
26 Јер кад ми хотимично грешимо, пошто смо дошли до познања истине, нема више жртве за грехе, 27 него само страшно очекивање суда и - ревност ватре која ће прождирати противнике. 28 Кад неко преступи Мојсијев закон, без милости умире у присуству два или три сведока. 29 Колико гору казну мислите да ће заслужити онај који погази Сина Божијег и крв савеза, којом је освећен, сматра нечистом, и огреши се о Духа благодати. 30 Јер ми знамо онога који рече: »Моја је освета, ја ћу узвратити«. И опет: »Господ ће судити народу своме«. 31 Страшно је пасти у руке Бога живога.
32 Сећајте се ранијих дана када сте просвећени поднели многу страдалничку борбу, 33 тиме што сте с једне стране били јавно изложени вређањима и невољама, а с друге стране постали саучесници оних који тако живе. 34 Јер сте и са сужњима заједно патили, и отимање ваших добара примили сте с радошћу знајући да за себе имате боље и трајно имање. 35 Не одбацујте, дакле, своје поуздање, које има велику награду. 36 Вама је, наиме, потребна истрајност, да извршите вољу Божију и примите обећање. 37 »Јер још мало, врло мало, па ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнети. 38 А праведник мој живеће од вере, ако ли устукне, моја душа неће уживати у њему«. 39 А ми нисмо од оних који бојажљиво одступају - на пропаст, него од оних који верују - да стекну живот.
Глава 11
Сведоци делотворне вере
1 А вера је тврдо поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварима које не видимо. 2 Јер у њој су преци добили добро сведочанство. 3 Вером схватамо да је свет створен Божијом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог. 4 Вером Авељ принесе Богу бољу жртву него Каин, захваљујући њој доби сведочанство да је праведан, пошто је Бог сведочио за његове дарове, и њом он још увек говори иако је умро. 5 Вером Енох би пренет - да не види смрти, и више се не нађе, јер га Бог премести. Јер пре но што је пренет би посведочен да је угодио Богу. 6 А без вере не може му се угодити; јер ко прилази Богу мора веровати да има Бога и да он узвраћа наградом онима који га траже. 7 Вером Ноје би обавештен о ономе што се још није видело, па обузет страхопоштовањем начини ковчег за спасење свога дома; њом он осуди свет и поста наследник праведности која се слаже са вером.
8 Вером Авраам послуша кад би позван да изиђе на место које је имао да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде. 9 Вером се насели у обећаној земљи као у туђој земљи и настани се у шаторима са Исааком и Јаковом, сунаследницима истог обећања, 10 јер је очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог. 11 Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство и преко времена своје старости. зато што је сматрала верним онога који јој је обећао. 12 Зато се и родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву »Као звезде небеске и као неизбројљиви песак на морској обали«.
13 Сходно вери помреше сви ови не примивши обећања, него их само издалека видеше и поздравише, и признаше да су странци и дошљаци на земљи. 14 Јер који тако шта говоре показују да траже отаџбину. 15 И да су при том мислили на ону из које су изишли, имали су времена да се врате; 16 али сад чезну за бољом, то јест, небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди њих, нити се стиди да се назива њиховим Богом; јер им је припремио град.
17 Вером је Авраам принео Исаака када је био кушан, и јединца је приносио он који је примио обећања, 18 коме је речено: »По Исааку назваће ти се потомство«. 19 Помислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику. 20 Вером је Исаак благословио Јакова и Исава и у погледу будућих ствари. 21 Вером је Јаков умирући благословио сваког Јосифовог сина, »И поклони се дубоко преко врха своје палице«. 22 Вером Јосиф на самрти спомену излазак, синова Израиљевих и заповеди за кости своје.
23 Вером су Мојсија, кад се родио, његови родитељи крили три месеца, зато што су видели да је дете лепо, а нису се побојали краљеве наредбе. 24 Вером Мојсије, кад је одрастао. одби да се назива сином фараонове кћери, 25 и хтео је радије да страда заједно са народом Божијим.него да има краткотрајно уживање греха, 26 јер је Христову поругу сматро већим богатством од блага египатског; имао је, наиме, у виду узвраћање наградом. 27 Вером остави Египат не уплашивши се краљеве јарости; јер се чврсто држао Невидљивога као да га гледа. 28 Вером је прославио Пасху и извршио кропљење крвљу, да их не дотакне онај који је убијао првенце. 29 Вером пређоше Црвено море као по сувој земљи, а кад Египћани то покушаше подавише се. 30 Вером падоше јерихонски зидови кад се седам дана обилазило око њих. 31 Вером Раава блудница не погибе с непокорнима, јер прими уходе с миром.
32 И шта још да кажем? Не би ми, наиме, достајало времена кад бих стао причати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и Самуилу и пророцима, 33 који вером победише царства, извршише праведност, постигоше обећања, затворише уста лавовима, 34 угасише силу огњену, избегоше оштрицу мача, од слабости се окрепише, у боју ојачаше, туђинске војске нагнаше у бекство. 35 Жене примише своје мртве ускрсом. Други су били ударени на муке и не присташе на избављење - да би добили боље васкрсење. 36 Други доживеше ругања и батине, а уз то окове и тамницу; 37 били су камењем побијени, престругани, искушењима подвргнути, помреше од мача, потуцаху се у овчијим кожусима, у козијим кожама, у оскудици, у невољи, у злопаћењу, они, 38 којих свет не беше достојан, лутаху по пустињама, и горама, и пећинама, и јамама земаљским. 39 И сви ови, иако су посведочени за своју веру, не примише обећања, 40 пошто је Бог за нас предвидео нешто боље, да они не дођу до савршенства без нас.
Глава 12
Христов пример
Божанско карање
1 Зато, дакле, и ми кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас лако заплиће, стрпљивошћу трчимо трку која нам предстоји, 2 гледајући на Исуса, зачетника и усавршитеља вере, који је уместо радости - која је била пред њим - поднео крст презревши срамоту, и сео с десне стране Божијег престола. 3 Размислите, наиме, о њему, који је од грешника поднео такво противљење против себе, да не малакшете и не клону душе ваше.
4 Још се нисте до крви успротивили борећи се против греха, 5 и заборавили сте опомену, која вам као синовима говори: »Сине мој, не презири карања Господњег, нити клони кад те он кара; 6 јер кога Господ љуби, онога кара, а бије свакога сина кога прима«. 7 Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син кога отац не кара? 8 Ако сте пак без карања, у ком су сви добили део, онда сте копилад а не синови. 9 Даље, карали су нас наши телесни очеви и ми смо зазирали од њих; нећемо ли се много радије потчинити Оцу духова и тако поживети? 10 Јер они нас караху за мало дана како им се свидело, а он нас кара на корист - да дођемо до учешћа у његовој светости. 11 Свако карање, наиме, у садашње време не изгледа да је на радост него на жалост, али касније даје миран род праведности онима који су њиме извежбани. 12 Зато »исправите клонуле руке и изнемогла колена, 13 и поравните стазе ногама својим«, да оно што је хромо не ишчаши ногу, него да се радије излечи.
Тражи се поуздање у Божију благодат и обећање
14 Тежите за миром са свима и за освећењем - без чега нико неће видети Господа, 15 пазећи да ко не остане без благодати Божије, и »да не узрасте какав горак корен и не узнемири вас«, и да се многи њиме не опогане, 16 да не буде ко блудник или несвет као Исав, који је за једно јело продао своје првородство. 17 Знате, наиме, да је он касније, када је желео да наследи благослов, био одбијен, јер не нађе места покајању, иако га је са сузама тражио.
18 Јер ви нисте пришли гори која се може опипати и која је зажарена од ватре, ни тмини, ни помрчини, ни олуји, 19 ни звуку трубе, ни гласу речи за који су слушаоци молили да им се више не говори. 20 Јер нису могли да поднесу заповест: »Ако и звер дотакне гору, биће камењем убијена«. 21 И призор је био тако страшан да Мојсије рече: »Уплашен сам и дрхтим«. 22 Него сте пришли Сионској гори и граду Бога живога, небеском Јерусалиму, хиљадама анђела, свечаном збору 23 и цркви првенаца који су пописани на небесима, и Богу - судији свих, и духовима савршених праведника, 24 и посреднику новога савеза, Исусу, и крви кропљења, која говори боље него Авељева крв.
25 Гледајте да не одбијете онога који говори. Јер ако не утекоше они што одбише онога који је пророковао на земљи, још мање ћемо утећи ми кад се уклањамо од онога који говори са небеса. 26 Његов глас је тада потресао земљу, а сада је обећао: »Још једном потрешћу не само земљу него и небо«. 27 А »још једном« указује на промену онога што се као створено помиче, да остане оно што се не помиче. 28 Зато, примајући непоколебљиво царство, будимо захвални и захвалношћу служимо угодно Богу с поштовањем и страхом. 29 Јер »Бог наш је огањ који прождире«.
Глава 13
Посебне напомене
1 Братољубље нека остане. 2 Гостољубивости не заборављајте; јер су неки њоме - не знајући - угостили анђеле. 3 Сећајте се сужања као да сте с њима свезани, и оних који се злопате, јер сте и сами у телу. 4 Сви да поштују брак и брачна постеља да буде неокаљана; јер Бог ће судити блудницима и прељубочинцима. 5 Не будите среброљупци, будите задовољни оним што имате, јер је он сам рекао: »Никад те нећу напустити нити ћу те оставити«. 6 Зато можемо слободно да говоримо: »Господ је мој помагач, нећу се побојати; шта ће ми учинити човек?«
7 Сећајте се својих старешина који вам проповедише реч Божију; гледајте на свршетак њиховог владања, подражавајте њихову веру. 8 Исус Христос је исти јуче и данас и довека.
9 Не дајте се завести различитим и туђим наукама; јер је добро утврђивати срце благодаћу, не јелима, од којих нису имали користи они који су по њима живели. 10 Ми имамо жртвеник од којега не смеју јести они који служе скинији. 11 Јер се телеса животиња, чију крв првосвештеник уноси у светињу за грехе, спаљују изван окола. 12 Стога је Исус, да би осветио народ својом крвљу, пострадао изван градских врата. 13 Излазимо, дакле, к њему изван окола носећи његову поругу. 14 Јер овде немамо трајног града, него тражимо будући. 15 Приносимо, дакле, стално - његовим посредством - Богу захвалну жртву, то јест, плод усана које исповедају његово име. 16 А доброчинство и одржавање заједнице не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу. 17 Будите послушни својим старешинама и покоравајте се, јер они бдију над вашим душама као они који ће за то одговарати; да они то чине с радошћу а не уздишући, јер вам ово не би било од користи.
18 Молите се Богу за нас, јер смо уверени да имамо добру савест - кад у свему желимо да се лепо владамо. 19 Утолико више молим вас да то чините да бих вам брже био враћен.
Молитва
20 А Бог мира, који је крвљу вечнога савеза извео из мртвих великог пастира оваца, Господа нашега Исуса, 21 да вас усаврши у сваком добру, да чините његову вољу, тако да он чини у нама оно што је угодно пред њим - посредством Исуса Христа, коме слава у све векове. Амин.
Завршна порука, поздрав и благослов
22 Молим вас пак, браћо, примите ову поучну реч; ја сам вам, наиме, укратко написао. 23 Знајте да је наш брат Тимотеј ослобођен; ако ускоро дође, с њим ћу вас видети.
24 Поздравите све своје старешине и све свете. Поздрављају вас браћа из Италије.
25 Благодат са свима вама. Амин.
Датум последње измене: 2007-08-10 13:15:15
