превод Емилијан Чарнић

1. Јованова Посланица

НОВИ ЗАВЕТ, превод: др Емилијан Чарнић, Београд 1992

1. Јованова посланица

Глава 1

Увод

¹ Што беше од почетка, што смо чули, што смо видели својим очима, што посматрасмо и што наше руке опипаше, о речи живота, - ² и живот се јави, и видели смо га, и сведочимо и објављујемо вам вечни живот који беше у Оца а нама се јави, - ³ што смо видели и чули, то и вама објављујемо, да и ви имате заједницу са нама. А наша заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом. ⁴ И ми пишемо ово да наша радост буде потпуна.

Бог је светлост

⁵ И ово је вест коју смо чули од њега и вама јављамо - да је Бог светлост и у њему нема никакве таме. ⁶ Ако кажемо да имамо заједницу с њим, а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине. ⁷ Ако пак ходимо у светлости, као што је он сам у светлости, имамо заједницу један с другим и крв Сина његова Исуса Христа чисти нас од свакога греха.

⁸ Ако кажемо да немамо греха, сами себе варамо и истине нема у нама. ⁹ Ако исповедамо своје грехе, он је веран и праведан - да нам опрости грехе и очисти нас од сваке неправедности. ¹⁰ Ако кажемо да нисмо згрешили, правимо га лажом и његове речи нема у нама.

Глава 2

Грех треба избегавати

¹ Дечице моја, пишем вам ово да ви не згрешите. Ако ко згреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа, праведника; ² он је жртва помирења за наше грехе, не само за наше него и за грехе целога света.

³ И по томе знамо да смо га познали, ако држимо његове заповести. ⁴ Ко говори: познајем га, а заповести његове не држи, лажа је и у њему нема истине. ⁵ А ко држи његову реч, у њему је заиста љубав према Богу дошла до савршенства. По том познајемо да смо у њему. ⁶ Ко говори да у њему стоји, дужан је и сам да живи онако како је он живео.

Љубав према ближњему

⁷ Драги моји, не пишем вам неку нову заповест, него стару заповест коју сте имали од почетка; стара заповест је реч коју сте чули. ⁸ Па ипак вам пишем нову заповест, и то је истинито у њему и у вама, јер тама пролази, а истинита светлост већ светли. ⁹ Ко говори да је у светлости, а мрзи свога брата, још увек је у тами. ¹⁰ Ко воли свога брата остаје у светлости и у њему нема саблазни. ¹¹ А ко мрзи свога брата у тами је и у тами ходи, те не зна куда иде, јер му је тама заслепила очи.

Одвајање од грешног света

¹² Пишем вам, дечице, јер су вама греси опроштени због његовог имена. ¹³ Пишем вам, очеви, зато што сте познали онога који је од почетка. Пишем вам, младићи, зато што сте победили нечастивога. ¹⁴ Написах вам, децо, зато што сте познали Оца. Написах вам, очеви, зато што сте познали онога који је од почетка. Написах вам, младићи, зато што сте јаки и што реч Божија у вама стоји и што сте победили нечастивога. ¹⁵ Не посвећујте љубав свету и ономе што је на свету. Ако неко воли свет, нема у њему љубави према Оцу. ¹⁶ Јер све што је на свету, грешна чулна пожуда, пожуда очију и разметање земаљским благом, није од Оца, него од овога света. ¹⁷ А свет и жеља за њим пролази; ко пак твори вољу Божију остаје довека.

Лажни учитељи су антихристи

¹⁸ Децо, последњи је час, и као што сте чули да ће антихрист доћи, тако су се сад јавили многи антихристи; по томе познајемо да је последњи час. ¹⁹ Од нас изиђоше, али не беху од нас; јер да од нас беху, остали би са нама; него требало је да се покажу да нису сви од нас. ²⁰ А ви имате помазање од Светога и сви то знате. ²¹ Не писах вам као да не знате истине, него зато што је знате и што ниједна лаж није од истине.

²² Ко је лажљивац ако не онај који пориче да је Исус Месија? То је антихрист - ко пориче Оца и Сина. ²³ Ко год пориче Сина нема ни Оца; ко исповеда Сина има и Оца. ²⁴ Што сте чули од почетка нека остане у вама. Ако у вама остане оно што сте чули од почетка и ви ћете остати у Сину и Оцу. ²⁵ А ово је обећање које нам је он обећао: живот вечни.

²⁶ Ово вам написах о онима који вас заводе. ²⁷ А ви - у вама остаје помазање које сте од њега примили и није вам потребно да вас ко поучава, него као што вас његово помазање учи о свему, тако је и истинито и није лаж, и како вас је оно поучило, тако остајте у њему. ²⁸ И сад, дечице, остајте у њему, да бисмо имали поуздање кад се он јави и да се не постидимо пред њим приликом његовог доласка.

²⁹ Ако знате да је он праведан, познајете да је од њега рођен свако ко чини праведност.

Глава 3

Бог је отац, а ми смо синови Божији

¹ Видите какву нам је љубав дао Отац - да се назовемо деца Божија, и јесмо. Свет нас зато не познаје, што њега није упознао. ² Драги моји, сад смо деца Божија и још се не показа шта ћемо бити. Знамо да ћемо - кад се он покаже - бити њему слични, јер ћемо га гледати онаквог какав је. ³ И свако, ко има ову наду у њега, себе посвећује - као што је и он свет. ⁴ Свако, ко чини грех, чини безакоње, и грех је безакоње. ⁵ И знате да се он јавио да уклони грехе, а у њему нема греха. ⁶ Свако, ко остаје у њему, не греши; свако, ко греши, није га видео нити познао.

Хришћанска праведност и братска љубав

⁷ Дечице, нико да вас не доводи у заблуду. Ко твори праведност праведан је - као што је он праведан. ⁸ Ко твори грех од ђавола је, јер ђаво греши отпочетка. Зато се јавио Син Божији - да разори дела ђаволова. ⁹ Нико, ко је од Бога рођен, не чини греха, јер његово семе остаје у њему; и не може да греши, јер је од Бога рођен.

¹⁰ По овом се познају деца Божија и деца ђавоља: свако, ко не чини праведност и ко не воли свога брата, није од Бога. ¹¹ Јер ово је вест коју сте чули отпочетка: да волимо један другога. ¹² Не као што Каин беше од нечастивога и уби брата свога. И зашто га уби? Зато што дела његова беху зла, а дела његовога брата беху праведна.

¹³ Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи. ¹⁴ Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер волимо браћу; ко не воли остаје у смрти. ¹⁵ Свако ко мрзи свога брата човекоубица је и знате да ни један човекоубица нема у себи трајног вечног живота.

¹⁶ По том смо познали љубав, што је он положио свој живот за нас; и ми смо дужни да положимо своје животе за браћу. ¹⁷ А који има светска блага и гледа свога брата како оскудева, па затвори своје срце према њему, како може Божија љубав да остане у њему? ¹⁸ Дечице, не волимо речју или само језиком, него делом и истином. ¹⁹ По том ћемо познати да смо од истине, па ћемо умирити своја срца пред њим, ²⁰ јер кад нас срце осуђује, Бог је већи од нашег срца и зна све. ²¹ Драги моји, ако нас срце не осуђује, имамо поуздање пред Богом, ²² и примамо од њега ако шта иштемо, јер држимо његове заповести и чинимо што је њему угодно.

²³ А ово је његова заповест: да верујемо у име његовога Сина Исуса Христа и да волимо један другога као што нам је заповедио. ²⁴ И ко држи његове заповести остаје у њему и он остаје у њему. И по том познајемо да је у нама: по Духу кога нам је дао.

Глава 4

Духове треба проверавати

¹ Драги моји, не верујте сваком духу, него проверавајте духове - јесу ли од Бога, јер су многи лажни пророци изишли у свет. ² По овоме познајте Божијег духа: од Бога је сваки дух који исповеда да је Исус Христос дошао у телу, ³ а сваки дух, који не исповеда Исуса, није од Бога; и то је антихристов дух за кога сте чули да ће доћи, и сад је већ у свету. ⁴ Ви сте, дечице, од Бога и надвладали сте их, јер је већи онај који је у вама него онај који је у свету. ⁵ Они су од света; зато говоре од света и свет их слуша. ⁶ Ми смо од Бога. Ко познаје Бога слуша нас; ко није од Бога не слуша нас. По томе познајемо духа истине и духа преваре.

Бог је извор љубави

⁷ Драги моји, волимо један другога, јер је љубав од Бога и свако ко воли од Бога је рођен и познаје Бога. ⁸ А ко не воли, није познао Бога, јер Бог је љубав. ⁹ По том се показала Божија љубав према нама, што је Бог послао у свет свог јединородног Сина - да ми њиме живимо. ¹⁰ Љубав је у овоме: не да смо ми заволели Бога, него је он заволео нас и послао свога Сина као жртву помирења за наше грехе.

¹¹ Драги моји, ако је Бог тако заволео нас и ми смо дужни да волимо један другога. ¹² Бога никад нико није видео; ако волимо један другога, Бог остаје у нама и његова љубав је савршена у нама. ¹³ По томе познајемо да остајемо у њему и он у нама, што нам је дао од свога Духа. ¹⁴ И ми гледасмо и сведочимо да је Отац послао Сина као спаситеља света. ¹⁵ Ако ко исповеди да је Исус Син Божији, Бог остаје у њему и он у Богу. ¹⁶ И ми смо упознали и веровали у љубав коју Бог има према нама. Бог је љубав и ко остаје у љубави у Богу остаје, и Бог остаје у њему.

¹⁷ Љубав је код нас дошла до савршенства у томе да ми имамо поуздање на судњи дан; јер какав је он, такви смо и ми на овом свету. ¹⁸ У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх, јер страх има казну; а ко се боји није дошао до савршенства у љубави.

¹⁹ Ми волимо зато што је он први заволео нас. ²⁰ Ако ко каже: волим Бога, а мрзи свога брата, лажа је; јер ко не воли свога брата кога је видео, не може волети Бога кога није видео. ²¹ И ову заповест имамо од њега: ко воли Бога да воли и свога брата.

Глава 5

Вера у Христа побеђује

¹ Свако, ко верује да је Исус Месија, рођен је од Бога, и свако, ко воли родитеља воли и онога који је од њега рођен. ² По том познајемо да волимо Божију децу, кад волимо Бога и творимо његове заповести. ³ Јер љубав према Богу ово значи: да држимо његове заповести; а његове заповести нису тешке. ⁴ Јер све што је од Бога рођено побеђује свет; и ово је победа која је победила свет: наша вера.

⁵ Ко је тај што побеђује свет, ако не онај који верује да је Исус Син Божији? ⁶ Он је тај који је дошао водом, и крвљу, и Духом, Исус Христос; не само водом него водом и крвљу; и Дух је тај што сведочи, јер Дух је истина. ⁷ Јер је троје који сведоче: ⁸ Дух и вода и крв, и ово троје сведоче једно. ⁹ Ако већ примамо људско сведочанство, Божије сведочанство је веће, а ово је Божије сведочанство - да је сведочио за свога Сина. ¹⁰ Ко верује у Сина Божијег има сведочанство у себи. Ко не верује Богу, начинио га је лажом, јер није веровао у сведочанство којим је Бог сведочио за свога Сина. ¹¹ И ово је сведочанство: Бог нам је дао живот вечни и овај живот је у његовом Сину. ¹² Ко има Сина има живот; ко нема Сина Божијег, нема живота.

Молитва за браћу која греше

¹³ Ово написах вама који верујете у име Сина Божијег, да знате - да имате вечни живот. ¹⁴ И ово је поуздање које имамо у њега: да нас слуша ако шта молимо по његовој вољи. ¹⁵ И кад знамо да нас слуша кад што молимо, знамо да стварно имамо оно што смо од њега искали. ¹⁶ Ако ко види свога брата како чини грех који не води у смрт, нека моли, и даће му живот, наиме онима који не чине грех који води у смрт. Има грех који води у смрт; за тај грех не кажем да моли. ¹⁷ Свака неправда је грех, а има грех који не води у смрт.

Закључак

¹⁸ Знамо да нико, ко је од Бога рођен, не греши, него од Бога рођени чува самога себе, и нечастиви га се не дотиче. ¹⁹ Знамо да смо од Бога, а сав свет је у власти нечастивога. ²⁰ Али знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да познајемо Истинитога; ми и јесмо у Истинитоме, у Сину његовом Исусу Христу. Он је истинити Бог и живот вечни.

²¹ Дечице, чувајте се од идола.