Устав Књажества Сербије – Султански хатишериф из 1838.

УСТАВ КЊАЖЕСТВА СЕРБИЈЕ.

 

С У Л Т А Н С К И
Х А Т И Ш Е Р И Ф,

истекши около половине Шевала 1254 (од 10/22 до 12/24 Декемврија 1838) содржавајући Устав, даровани Његовим Височеством житељима Његове
ПРОВИНЦИЈЕ СЕРБИЈЕ.

Мојему Везиру, ЈУСУФ-МУХЛИС-ПАШИ
(да би он био прослављен!) и

Књазу Народа Сербског МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
(да би његов конац био шчастлив!).

По сили преимушчества и свобода, даровани житељима моје ПРОВИНЦИЕ СЕРБИЈЕ за њину вјерност и њину приврженост, и по содржанију више Царски Хатишерифа, истекши раније и под различнима датумима од моје стране, показалосе нуждним, даровати овој Провинцији једно внутрење Правленије и један национални Устав постојан, особени и преимушчествени, под условијем, да Серби исполњавају точно у будушче дужности, вјерности и покорности, и да плаћају исправно на прописане термине мојој високој Порти данак, ког је плаћање опредјелено и закључено.

1.

Сходно дакле ограническому Уставу, који ја дајем Народу Сербскому, достоинство Књаза дано је Твојему лицу и Твојој фамилији за награжденије Твоје вјерности и твоје привржености, и по содржанију Царског берата, који си Ти раније примио.

2.

Внутрење Правленије Земље повјерено је Твојим вјерним старанијама, и 4,000 кеса прихода годишњег опредјелене су за Твоје собствене трошкове.

3.

Ја Ти налажем у исто време:

а,) наименованије разни Чиновника Провинције;

б,) извршеније уредба закона заведени;

в,) верховно повелителство над војскама гарнизона, нужднима за полицију и за предохраненије доброг поредка и мира Земље од сваког нападенија и сваког нарушенија;

г,) стараније о предопредјеленију и покупленију терета и налога јавни, сирјеч обшченародни;

д,) издавање свима Званичницима и Чиновницима Провинције налога и наставленија уредбени, која би била нуждна;

е,) поступак извршенија казни, на које буду осуђени кривци по уредбама, и дајем Ти право, прашчати са изјатијама сходнима, или и умекшавати казни.

4.

Овој моћи Теби повјереној сушчој, Ти ћеш сљедователно имати право совершено, за добро правленије Земље и житеља, ког су дужности на Тебе возложене, избрати, наименовати и поставити три лица, која, постављена под Твојим налозима, сочињават' ће централно правленије Провинције, и занимат'ћесе једно дјелама внутрењима, друго финанцијом, и треће руководством спорни дјела Земље.

5.

Ти ћеш Теби устроити једну особену Канцеларију, која ће бити под управленијем Твог Мјестобљуститеља, Представника, кому ћеш Ти наложити, издавати и паспорте и управљати сношенијама, суштествујућима између Срба и Власти инострани.

6.

Образоват'ћесе и устроити један Совјет, састављен из Старјешина и најважнији између Серба. Число Членова овог Совјета бит'ће 17, између који један бит'ће Предсједатељ.

7.

Онај, који није Сербин рођењем, или који не би био примио качество Сербина по уредбама; који не би био стигао возраст од 35 година; или који не притјажава добара недвижими, неће моћи сочињавати част Совјета народног, ни бити считајем у число његови Членова.

8.

Предсједатељ Совјета као и Членови, бит'ће избрани Тобом, под условијем, да они буду совршено познани између њиови сограждана, својом способностију и својим качеством честног човека, да су учинили какве услуге својему отечеству, и заслужили одобреније обшче.

9.

После избора Членова и њиног наименованија, и пре њиовог входау дужности, сваки од њи, и сви, почињајући од Тебе, положит'ће заклетву у руке Митрополита, којом се они завјешчавају, не чинити ништа противно интересима народа; дужностима, које су им наложене њиовим званијама; дужностима њиове совјести, ни мојој Царској вољи.

10.

Јединствено дјело Совјета бит'ће; расуждавати о јавним интересима народа, и Теби чинити своје услуге и своје споможеније.

11.

Никаква уредба неће моћи бити примљена, и никакав налог неће моћи бити сабран, без да би он најпре и предходително од Совјета одобрен и примљен био.

12.

Плата Членова Совјета бит'ће опредјелена Тобом са согласијем обшчим и начином сходним, и кад њиова совокупленија буду устројена у мјесту централног правленија Књажества, круг њине дјејателности бит'ће ограничен и сведен на предмете сљедујуће:

а,) разсуждавати и рјешавати вопросе и точке касателно уредба и закона Земље; Правосудија; данка, и прочи дајанија;

б,) опредјелити плате и награжденија свију Званичника земаљски, као и постављати нова званија, ако би се у том потреба дала почувствовати;

в,) прорачунити трошкове годишње, нуждне за правленије земаљско и разсуждавати о средствима најприличнијима и најсходнијима за налагање и купљење дајанија, којима застираће се плаћање приходом расхода;

г,) и на посљедак разсуждавати о сочиненију једног закона, који опредјељава число, плату и правило службе воинства гарнизона земаљског, опредјељеног за обдржаније доброг поредка и спокојства.

13.

Овај Совјет имат'ће право, дати устроити пројект са изложенијем побужденија за какав закон, који се њему полезан видио буде, и Теби га представити, ставившим Предсједатељу и Секретару Совјета на њему подписе своје, свагда међу тим под условијем, да тај закон никоим начином не носи дирање у закона права господствованија моје високе Порте, која је Господар Земље.

14.

У вопросима, који ће бити разсуждавани у Совјету, примит'ће се рјешеније оно, које буде имало за себе вишество гласова.

15.

Совјет имат'ће право, захтјевати сваке године у Марту и Априлију от три предпоменута Попечитеља извод њиови дјела за теченије године, и прегледати њиове рачуне.

16.

Ова три висока Сановника, Попечитељи Внутрењи Дјела, Финанције и Правосудија, као и Попечитељ Твоје Канцеларије, за време, докле исполњавају своје дужности, засједават'ће у Совјету, положивши најпре заклетву.

17.

Они 17 Членова Совјета неће моћи бити збачени без узрока, докле не би било доказано код моје високе Порте, да су се они учинили повини због каквог преступленија, или због нарушенија закона и уредба земаљски.

18.

Бит'ће избран и наименован између Серба један Капу-Ћехаја, који има пребивати постојано при мојој високој Порти, и отправљати дјела Народа Сербског сходно мојим намјеренијама Царским, и уредбама и свободама националним Сербије.

19.

Дјела Полиције, Карантина, издавање налога Књажески властима Окружија Земаљски, управленије заведенија обшчеполезни и пошта; содржаније велики друмова; и извершеније уредба касателно воинства гарнизона земаљског, све ово принадлежат'ће Сановнику, опредјеленому за дјела внутрења.

20.

Онај, што му је наложено управленије Финанције, имат'ће прегледати рачуне; гледати, да процвјета трговина; чувати и управљати приходе обшченародње, који число бит'ће опредјељено законима Земље; старатисе, да се ставе у извершеније закони устројени у призрјенију трговине и дјела финанцијални; плаћати расходе земаљске по рачунима, сочињенима од прочи Сановника; он ће се старати, да се сочини списак добара јавни и приватни, као и добара недвижими како земаљски тако и правитељствени, и о обдјеланију руда и шума, као и о прочима дјелама, која се односе к његовој Канцеларији.

21.

Попечитељ опредјелени за руководство Правосудија, имајући у својима својствама и Министерство обшченароднога воспитанија и распространеније наука, има набљудавати, да ли су пресуде, које су учињене, извршене или нису; примати и рјешавати жалбе, које би подане биле против Судија; увјераватисе о качествама они, који су опредјелени, исполњавати правду; и дати себи представити од њи свака три мјесеца списак свију процеса, који ће бити били суждени у теченију овога времена; старати се о стању и опредјеленију апсова, и уводити ји у боље стање.

22.

Он ће се занимати такође са изображенијем обшченародни права, устројеније нови Школа, и с ободренијем обученија нуждни вјежества. Он ће имати надзираније над болницама и прочима обшчеполезнима заведенијама, и ставит'ће се у преписку са управитељима церковнима, за устроити све, што се тиче Закона, Богослуженија и Церкве.

23.

Лице страно, које није рођен Сербин, или које не би национално примило било качество Сербина, неможе занимати ни једно од гореописана три мјеста.

24.

Ова три Попечитеља бит'ће независими један од другог у упражненију њини взаимни дужности, без да један буде подчињен другому, и они ће имати сваки своју Канцеларију одјелену.

25.

Одјеленије сваког од њи бит'ће раздјелено на више бироа и сјеченија, и свако званично писмо, проистичуће од сваког из њи по дјелу државному, морат'ће бити снабдјевено њиним надлежним подписом; и сверху тога никакво дјело, које би се тицало бироа њине взаимне зависимости, неће моћи получити свог извршенија, без да је предходително противоподписано чрез Началника бироа; и тако исто никакав налог, никакво дјело неће моћи получити извршенија, без да је најпре уведено и урегистрирано у књиге тог истог бироа, чијег су происхожденија.

26.

Три Попечитеља имат'ће у Марту и Априлију сваке године чинити извод свију дјела, која су вођена у њинима собственима Канцеларијама, и у онима, које су њима подчињене, са једним изложенијем доказателним, и представити га, снабдјевена њинима печатима и њинима подписима, као и подписом Началника сјеченија, на испит Совјета Провинције.

27.

Моја нарочна воља јест, да житељи Сербије поданици моје високе Порте, буду зашчишчени у њинима добрама, њиним лицама, њиовој чести и њиовом достоинству, и ова иста воља Царска противна је тому, да какво лице, буди које, без суда буде лишено своји права граждански, или да буде изложено каквому гоненију или казненију каковом му драго, и за то је суждено за сходно законима обшчествени потреба, и началама правде, устројити у Земљи више родова Судова, за казнити кривце, или за дати правицу свакому лицу јавному или приватному, сходно уредбама, имајући призрјеније на право и оправданије, или на против на погрјешке и повиност сваког предварително Судом једним доказане.

28.

Сљедователно никакав Сербин неће моћи бити причастан новчаној, или и каквој другој казни тјелесној или глоби, т. ј. одкупленију каштиге, пре него што сходно гласу Закона он не буде суђен и осуђен пред Судом каквим. Ови Судови имат'ће, сходно Закону, испитивати дјела спорна и парница трговачки, и испитивати и судити рјешително кривице и преступленија, но ни у каквом случају неће се моћи налагати ил и изрицати казна конфискације добара.

29.

Дјеца и сродници кривца неће бити отвјетни за кривицу њиови родитеља, нити казњени за њи.

30.

Три Суда установљена су у Сербији за испуњеније Правосудија. Перви бит'ће устројен у Селама, састављен из Старјешина мјестни, и назван „Суд Примирителни". Други бит'ће Суд првог степена, намјештен у сваком од 17 Окружија, из који се состоји Сербија. Трећи бит'ће Апелациони у главном мјесту Правитељства.

31.

Суд Примирителни сваког Села состављат'ће се из једног Предсједатеља и два Члена, изабрани од житеља мјестни, и ниједан од ови Судова Селски неће моћи судити један предмет већи од 100 гроша. Они такође неће моћи извршавати казни, које би превасходиле затвор од 3 дана и 10 удараца штапова.

32.

Парнице у њима испитиват'ће се и судити само изводно и устмено. Само пресуде остала два Суда чинит'ће се писмено. Суд Селски морат'ће шиљати к Суду Окружија, ког он сочињава част, један процес, већи од 100 гроша, и суђење каквог преступленија, које заслужује казн већу од 10 удараца штапова, и тужитеља и бранећег се.

33.

Суд Окружија, који је дужан судити парнице у первом степену, бит'ће састављен из једног Пресједатеља, три Члена и довољног числа Писара.

34.

За Предсједатеље и Членове Суда первог степена, они, који не буду стигли возраст од 30 година, не имају права наименовани бити.

35.

Овај Суд имат'ће право испитивати и судити како парнице спорне, тако и кривице, преступленија, и парнице трговачке.

36.

Дат'ће се термин од 8 дана свакому лицу, које изгубивши своју парницу на Суду првог степена свог Окружја, захтјело би имати приступ к Суду Апелационому, и ако за теченије 8 дана речено суђено лице не поспјеши апелирати на Суд Апелацијони, пресуда Суда Окружног бит'ће снажна и извершителна.

37.

Суд Апелациони занимат'ће се искључително само прегледањем и судењем предмета и парница, које буду већ суђене биле у Суду првог степена, и како Предсједатељ Суда Алелационог, тако и 4 Члена, који су њему придани, требају совершено да буду стари 35 година.

38.

Членови Судова Сербски морају бити рођени Серби, или прирођени сходно уредбама.

39.

Касателно парница, које се преносе од једног Суда к другому, Предсједатељ сваког Суда дужан је дати у руке тужитеља и одбранитеља извод суђења, снабдјевен његовим подписом и његовим печатом.

40.

Членови Судова Примирителни Селски не могу бити Членови остала два Суда.

41.

Кад један од Членова ова два Суда умре, избрат'ће се за његовог прејемника најстарији возрастом и службом између људи Закона, који буду већ испуњавали дужности у Судовима.

42.

Никакав Член Суда не може бити сбачен под предположенијем, да је он изступио из своји дужности, пре него што ствар буде доказана у Правосудију по уредбама.

43.

Кад Чиновници, имајући чин војени или граждански, или Свјашченици, по торжественом доказанију њине кривице у сљедствију једне законе пресуде, буду осуђени, да се казне, како се овим лицама не могу дати казни тјелесне, они ће се казнити или строгим укором, или ставленијем под затвор, или сверженијем, или на конац заточенијем.

44.

Никакав Чиновник Књажества, граждански или војени, виши или нижи, не може мешатисе у дјела предпоменута три Суда, но они само могу бити позвани за извршеније њини пресуда.

45.

Будући да је трговина у Сербији свободна: то сваки Сербин може ју упражњавати свободно, и неће се никад дозволити и најмање ограниченије ове свободе, само ако Књаз у согласију са Совјетом Земаљским времено ограниченије ког предмета трговине не нађе необходимим.

46.

Сваки Сербин, саображавајући се законима Државе, јест совршени Господар, продати своја собствена добра и собствености; располагати с њима по вољи, и остављати ји завјешчанијем (тестаментом).

47.

Он не може бити лишен овог права, развје законом пресудом једног од устројени Судова Земаљски.

48.

Сваки Сербин, који уз'има какву парницу, дужан је обратити се к Суду Окружија, у ком обитава, и он не може бити позван кромје пред Суд Окружија, у ком он има своје пребивалишче.

49.

Свака работа (кулук) укинута је у Сербији, и неће се моћи налагати работа никаквому Сербину.

50.

Трошкови, које причињава содржаније и урежденије мостова и путова, бит'ће разположени на обшчества Села, која су у околини.

51.

Тако исто, као што је Правленије централно Књажества дужно имати управленије и стараније о великима друмовима, куда пролазе поште, о мостовима, и о прочима обшчеполезнима зданијама: то и приватни дужни су знати, да је и њина ревност, и вниманије у тому необходима.

52.

Ти ћеш опредјелити у согласију са Совјетом и справедљиво наплату дневну сиромасима људима, који се занимају овима пословима, као што ћеш Ти разумјети се са Совјетом и о опредјеленију годишње постојане плате свима онима, који су намјештени по разним службама Књажества земаљског.

53.

Сваки Чиновник, који захте законим узроком изступити из службе, служивши неколико година, може то учинити: њему ће се опредјелити по изступленију његовом сходна пенсија, коју он буде заслужио.

54.

Свако Званије, било гражданско, било војено, било судејско, вручават'ће се у Сербији Указом Књаза, под условијем, да сваки Чиновник почне с почетка од нижи степена, и буде постепено и после надлежног опита намјештен на степене више.

55.

Људи од закона, имајући званија Судејска, неће моћи нигда променути службу, ни получити мјеста другкуда, кромје у Судовима, и бит'ће дужни занимати се искључително у свом усовршенствованију у части Судејској.

56.

Никакав Чиновник, ни граждански, ни војени, не може, ни само привремено, намјештен бити у Судовима.

57.

Будући да су Серби, платежни поданици високе Порте, Христијани Закона Греческог, иначе названог Церква Восточна, Ја сам даровао народу Сербскому пуну свободу, упражњавати обичне церемоније закона њиовог, и избрати између себе са Твојим содејствијем и Твојим надзиранијем њиове Митрополите и њиове Епископе, под условијем да они по духовному чиноположенију буду подчињени духовној власти Патријарха, сједећег у Константинопољу, који се сматра као Началник овог Закона и Синода. И као што је сходно преимушчествама и свободама, дарованима издревле Христијанима, житељима Царства Отоманског од завладјенија, да Началници Свјашченства совершеним образом управљају дјелама Закона и Церкве, (у колико то не би дирало у дјела политическа), равно, као што су опредјелена награжденија од стране Народа њиним Митрополитима, њиним Епископима, њиним Игуменима и њиним Свјашченицима, побожним заведенијама, принадлежећим Церкви: тако исти пропис бит'ће набљудаван у призренију содржанија и достоинства Митрополита и Епископа, који се налазе у Сербији.

58.

Опредјелит'ће се у Сербији мјеста за совокупленије особеног Совјета Митрополита и Епископа, за учреждавати дјела закона; дјела Митрополита, Епископа и Свјашченика; и дјела, касајућасе Церкви Земаљски.

59.

Као што су Спахилуци, Тимари и Зијамети у Сербији укинути, тако се овај стари обичај неће никад наново тамо уводити моћи.

60.

Сваки Сербин, велики и мали, подложан је плаћању данка и дајанија. Серби Чиновници, постављени по службама Земаљскима, плаћат'ће њиову припадајућу част по соразмјерију добара и земаља, које притјажавају; Духовенство само бит'ће изјато од данка.

61.

Будући је Сербија састављена из 17 Окружија, и свако Окружије содржава по неколико Срезова, који су опет састављени из више Села и Обшчества: то ће сваки Началник Окружија имати по једног Помоћника, једног Писара, једног Казначеја и проча лица, која би била нуждна.

62.

Началници Окружија занимат'ће се извршенијем налога, који ће им долазити од стране централног Правленија Књажества, тицајући се свију дјела внутрењег Правленија, односећи се к њиовим дужностима; они ће се ограничавати у налагању и опредјеленију дајанија списцима, које ће они получавати од управленија Финанције, и они неће се мјешати у распре, које у њиним Окружијама може произвести плаћање налога, но они ће се задовољити посланијем проистекши распра и парница к Суду Окружному, задржавајући себи само извршеније пресуде Судејске.

63.

Началник Среза употребит'ће стараније своје, да би предохранити добра и земље Села од сваког нападенија, и да би зашчишчавати народ од злохотника, скитница и разврашчени.

64.

Он је дужан прегледати паспорте свију лица која долазе у његов Срез, или која из њега излазе.

65.

Он не може држати у затвору никога дуже од 24 сата, но он ће шиљати к Суду Окружному распре и парнице, које би се могле породити у његовом Срезу, и обратиће се к Началнику Полиције Окружне, ако ова дјела у Полицију спадају. Сверху тога он је дужан надзиравати над Судовима Примирителнима Села, и чувати се добро, да се не мјеша у дјела Церкви и Школа Селски, и да не дирне у приходе и земље, које зависе од други побожни заведенија. За добра земље и собствености, опредељене Церквама, варошицама, житељима и обшчеполезним заведенијама, као и за добра, принадлежећа приватним као собственост, даће се сваком поособ доказатељства (документи, то јест Тапије) потврждавајуће право притјажанија, и које ће бити уписане у Канцеларијама земаљскима.

66.

Никакав Сербин вообчте и без изјатија не може бити гоњен ни узнемираван, ни тајно, ни јавно, пре него што буде позван и осуђен пред Судовима.

Устроившеј и утврдившеј мојеј вољи Императорској Уставе горе поменуте, сочињен је нарочно овај Императорски Ферман, да Ти се сообшчи, и послан Ти је, украшен мојим сјајним Хатом Царским.

Ја Ти налажем дакле, бдити како у внутрености тако и у вњешности над безбједностију те Провинције Царске, над којом повелитељство дао сам Теби и Твојој фамилији само под тим нарочним условијем, да слушаш и подчињаваш се налозима, истичућим од Моје стране; употребљавати силе Твоје за изабрати средства ко осигуранију њеног благоденствија, као и спокојствија и мира њени житеља; Ја Ти налажем к тому, да уважаваш стање, чест, чин и службе сваког; да бдиш најпаче о том, да точке и условија уставна горе изложена буду извршивана у цјелости и за свагда, полагајући тако сву ревност Твоју, да прибавиш Мојој личности молитве и благослове свију класа житеља земаљски, и да потврдиш и оправдаш тим образом повјереније и благоволеније Царско к Теби. - Ја налажем равним начином свима Сербима вообшче, да се подчињавају свима налозима Књаза, соображавајућима се Уставима и заведенијама земаљским, и да се соображавају старателно пристојностима нуждним. - Ја налажем, да овај Царски Хатишериф буде обнародован, да народ о њему свједјеније получи, да сваки, пронзнут више и више признателностију, за ова дарованија и благодјејанија дарована свима равно Мојом шчедротом Царском, влада се у сваком обстојателству тако, да заслужи моје одобреније, и да точке предстојећег Устава буду извршиване од слова до слова и за свагда, без да би се могло ни у какво време њима противошествовати.

И Ти такође, мој Везиру! имаћеш га разумјена, и сојузит'ћеш силе Твоје са силама Књаза, ко точному и строгому извршенију точки предстојећег Императорског Фермана.