Приредио Васа Дедић

Сава Бабић: Библиографија

САДРЖАЈ

• Биографски подаци
  
• Књиге
  • I Оригинална дела
  • II Преведена дела
• Појединачни текстови у периодици
  • III Оригинали
  • IV Преводи
• V Литература
• VI Библиографије - каталози
  
• Васа Дедић: Трн котрљан се не ваља пољем зато што он тако хоће, него што дува јак ветар
• Натални хороскоп
• Индекс
• Индекс аутора мађарског језика

 

Биографски подаци

Рођен на Светог Саву (27. јануара) 1934. године, на Палићу. Пошао у основну школу 1940. године, а онда је наставио, такође на Палићу, али на мађарском језику. Године 1945. пошао у гимназију у Суботици, где је и матурирао 1953. године. Затим се уписује на групу Југословенска књижевност са српскохрватским језиком (Филозофски факултет у Београду), где је и дипломирао 1957. године.

Исте године почиње да ради у суботичким школама, 1957-1963 (Основна школа бр. 1; Школа ученика у привреди; Учитељска школа). У међувремену одслужење војног рока. Од 1963-65. године лектор српскохрватског језика у Будимпешти, Катедра за словенске језике.

Од 1965. године је уредник у издавачком предузећу Минерва, у Суботици; 1970-71. године је директор Градског музеја у Суботици.

Године 1971. прелази у Нови Сад, најпре ради у Покрајинској заједници културе (издавачка делатност), затим на Телевизији Нови Сад, а од 1974. године је на Филозофском факултету, група за јужнословенске језике (доцније Институт за јужнословенске језике), најпре као виши стручни сарадник, а потом као ванредни и редовни професор предаје два предмета: Теорија и пракса превођења, Узајамне књижевне везе.

Године 1982. одбранио је дисертацију под насловом Српскохрватски преводи песама Шандора Петефија.

Године 1993. прелази у Београд, Филолошки факултет, где формира Катедру за хунгарологију, која почиње с радом 1994-5. школске године.

Године 1999. пензионисан.

 

 

 

Књиге

I Оригинална дела

1. НА ДЛАНУ, Освит, Суботица, 1971, 146 стр. — Поговор: И. Рацков: Разговори са савременицима, стр. 141-142; 24x13,5

Садржи:

I: Заборављени почетак; У грчу; Чаролија с мером; Језив мир; Опорост новог хроничара; Кошмари зрења; Минијатуре Мака Диздара; Савременик пред исконом; Јеретичке параболе;

II: Село Сакуле а у литератури; Театар избледелих слика; Аутентични крици малих средина; Људи с периферије; Бујање вода; Ласло Вегел и његова генерација; Без равнотеже; Педаљ изнад прашине; Љубави Флорике Штефан; Пантомиме Славка Алмажана; Прелиставајући Вељка Петровића;

III: Сам пред једнооким дивом; Трактат о вечитој чежњи; Збирка играрија; Спонтано ткање; На путу с Душаном Костићем; Љубав и издајство; Истина и храброст Тибора Череша; Горки укус власти; Битлс Библија

2. НЕУСПЕО ПОКУШАЈ ДА СЕ ТАРАБЕ ОБОРЕ, Стражилово, Нови Сад, 1978, 110 стр.; 20x11

Садржи: Михаљ Мајтењи, Ласло Гал, Имре Шафрањ, Ласло Копецки, Јожеф Пап, Ференц Фехер, Нандор Мајор, Ласло Вегел, Калман Фехер, Иштван Домонкош, Иштван Брашњо, Ференц Деак, Нандор Гион, Ото Толнаи; Поговор

3. У СЕНЦИ КЊИГЕ, Стражилово, Нови Сад, 1981, 119 стр.; 20x11

Садржи приказе књига ових писаца: М. Токин, Б. Чиплић, П. Зубац, М. Кашанин, Антологија приповедака наших Русина „Дубока бразда“, Ф. Штефан, Д. Ћосић, Сл. Гордић, Д. Михаиловић, М. Егерић, Ј. Чеман, М. Павић, Д. Киш, А. Тишма, И. Андрић, Р. Самарџић, М. Марков, Ф. Вијон у преводу Коље Мићевића, И. Рацков, Вл. Јовичић, Р. Обреновић, А. Исаковић, М. Витезовић, М. Лалић, Ч. Брашанац, М. Капор, А. Петров, М. Бећковић; Поговор

4. КАКО СМО ПРЕВОДИЛИ ПЕТЕФИЈА, Историја и поетика превода, Матица српска, Нови Сад, 1985, 400 стр.; 20,5x14

5. РАЗАБРАТИ У ПЛЕТИВУ, Есеји о преводилачком чину, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1986, 294 стр.; 21,5x14

Садржи: Преводиочева личност; Вељко Петровић и његови преводи с мађарског језика; Превод „Баштине“; Заснивање критике превода; Иво Андрић и превођење; Сложене сложенице; Трагом теоријске мисли; Библиотека „Преводи Станислава Винавера“; Језичка и културна сагласност; Контрастивна анализа функционалне перспективе реченице: оригинал и превод; Уз читање Јакшићеве песме „На липару“, све мислећи на преводиоце; Етичко и естетичко у преводу; Опроштај од чуда и преводиочев аргументум; Змајев превод „Човекове трагедије“; Котрљање великог камена; Превод — увек; замена — да ли?; Роман и његов превод; Коњска длака, мачје црево; Безмерност превода; Смотра с рапортом; Гозба; Драма, посрба, превод; Културно-језичке разлике при превођењу књижевног текста; Јудита Шалго или преводилац који свој превод изнутра обасјава; Згуснута проза и њен превод; Мора од претвора: ђердан или омча; Феномен превод

6. ПРЕВЕСЕЈИ, Институт за јужнословенске језике, Нови Сад, 1989, 140 стр.; 20x12,5

Садржи: Вукова преводилачка концепција и њена реализација; Морални жрвањ; Филозоф Агнеш Хелер и њен дијалог о свакодневним стварима; Морална савест звана Иштван Ерши; Уметнички израз — апсурд; И мелодрама и популарни народни комад с певањем; Феномени језика и превођења; Критика превода и могућност превођења усмене поезије; Преводиочеви помагачи и одмагачи

7. ЉУБАВНИ ЈАДИ МЛАДОГ ФИЛОЗОФА ЂЕРЂА ЛУКАЧА, Творачка радионица баб, Београд, 1990, 139 стр.; 20x12,5

8. ПЕТ ВИШЕ ПЕТ, Портрети, Дневик, Нови Сад, 1990, 232 стр.; 20x13

Садржај: Милорад Павић или Прича којој се само слуте правила; О Миклошу Хубаију или О писцу који не може да исцрпе своју тему; Интимна драма младог Лукача: I Драма, II Епилог; Двострука трака: прављење и трпљење историје: 1. Србија као ковачница за радовањску секиру, 2. Историја гази једног Милутина, 3. Пост скриптум или дрво од знања добра и зла; Тибор Дери, стваралац у бурним временима; Седам кора Васка Попе; Томислав Кетиг или Страсни гамбит са завршницом; Бела Хамваш, стваралац кога тек треба открити или Алтернативни поглед на свет; Ђула Ијеш или Измаћи се па опет дубоко заронити; Све, све, али занат

9. МАЂАРСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА, Центар за геопоетику, Београд, 1996, 136 стр.; 23,5x13,5

10. БОКОРЈЕ ДАНИЛА КИША, Уметничка радионица „Кањишки круг”, Кањижа, 1998, 84 стр. — Поговор: Драгиња Рамадански: Данило Киш или ауторство које траје, стр. 71—75; 20х13

11. ГРАНИЦЕ ИШЧЕЗАВАЈУ, ЗАР НЕ? Роман, Књига 1: Улазак, Независна издања Слободана Машића, Београд, 1999, 184 стр.; 13х18

12. HAMVAS HÁRS, Egy mûforditó feljegyzéseibõl (Belgrád—Balatonfüred—Belgrád, 1999 március—június), Vár ucca tizenhét könyvek 33, Veszprém, 1999, 120 str.; forditotta Radics Viktória; 19,5x13,5

13. MILORAD PAVIĆ MORA PRIČATI PRIČE, Stylos, Novi Sad, 2000, 191 str.; 14x12,5; (Biblioteka Tri mosta)

II Преведена дела

(Објављене књиге и изведене драме)

1. Тибор Череш: Хладни дани (два романа: Хладни дани, стр. 7-143; И човек и вук, стр. 145-202), Минерва, Суботица, 1966, 205 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Истина и храброст Тибора Череша, стр. 203-205; 19x13,5 (Cseres Tibor: Hideg napok; Ember fia és farkasa)

2. Имре Шафрањ: На трагу, Путописи, есеји, критике, Освит, Суботица, 1971, 174 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Трагалачки немир, или зашто Шафрањ хоће да искочи из своје коже, стр. 165-170; Аутобиографија, стр. 171-172; Белешка преводиоца, стр. 173-174; 24x13,5 (Sáfrány Imre: Menetelés)

3. Ласло Копецки: Кућа, Роман, Освит, Суботица, 1971, 125 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Наша кућа, стр. 119-122; Белешка о писцу, стр. 123; 24x13,5 (Kopeczky László: A ház)

4. Иштван Еркењ: Мачија игра, Трагикомедија, Народно позориште Суботица, 1973, Превео с мађарског Сава Бабић, Режија Михаљ Вираг. (Ôrkény István: Macskajaték)

5. Калман Фехер: Јануарски ћилибар, Песме, Братство-јединство, Нови Сад, 1974, 124 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Предговор С. Бабић, стр. 7-17; 20x12 (Fehér Kálmán: Januári borostyán)

6. Ласло Гал: Ипак, Песме, Матица српска, Нови Сад, 1974, 142 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Песниково ипак, стр. 129-140; 21x16 (Gál László: Мégis)

7. Михаљ Мајтењи: Прогнаник, Драма, Народно позориште Суботица, 1975. Премијера: 19. март 1975, Превео с мађарског Сава Бабић, Режија Иштван Сабо Мл. (Majtényi Mihály: A számûzött)

8. Миклош Хубаи: Анализа или Фарња Јосиф на отоману Сигмунда Фројда, Комедија, Народно позориште Београд, 1975, Премијера (Сцена у Земуну): 22. октобар 1975, Превео с мађарског Сава Бабић, Режија Паоло Мађели. (Hubay Miklós: Analizis)

9. Михаљ Мајтењи: Жива вода, Роман, Матица српска, Нови Сад, 1975, 409 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, 19,5x12,7 (Majtényi Mihály: Élô viz)

10. Јожеф Пап: Ране по крилима, Песме, Братство-јединство, Нови Сад, 1975, 119 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Предговор С. Бабић, стр. 7-19; 20x19 (Pap József: Sebzett szárny)

11. Ђула Ијеш — Illyés Gyula: Дитирамб жени — Ditirambus a nôkhöz, Поема, Форум, Нови Сад, 1975, 16+16 листова + мини књига, — Превео с мађарског Сава Бабић, 21,5x12,5 + 5x3,5

12. Имре Бан, Јанош Барта, Михаљ Цине: Историја мађарске књижевности, Матица српска, Форум, Нови Сад, 1976, 345 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, М. Чурчић: Библиографија књига из мађарске књижевности преведених на српскохрватски језик, стр. 349-424; 24x16 (Bán Imre, Barta János, Czine Mihály: A magyar irodalom tôrténete)

13. Ђерђ Лукач: Историја развоја модерне драме, Нолит, Београд, 1978, 527 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, С. Бабић: Биобиблиографска скица, стр. 517-527; 20x13,5 (Lukács György: A modern dráma fejlôdésének tôrténete)

14. Тибор Дери: Љубав, Приповетке, Градска библиотека „Жарко Зрењањин“, Зрењанин, 1979, 143 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Приповедач Тибор Дери, стр. 137-143; 20x14 (Déry Tibor: Szerelem)

15. Ђерђ Лукач: Рани радови, Есеји, књижевни и позоришни прикази, Веселин Маслеша, Сарајево, 1982, 281 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: К. Прохић, стр. 273-281; 20x13 (Lukács György: Ifjúkori mûvek)

16. Калман Фехер: Панонија — Pannónia, Folk cantata, Форум, Нови Сад, 1984, (прилог уз плочу).

17. Ђерђ Лукач: Интимна драма, Преписка, дневници, есеји, Минерва, Суботица, 1985, 329 стр.— Превео с мађарског Сава Бабић, 19,5x14 (Lukács György: Intim dráma)

18. Иштван Ерши: Опклада, Драма, Народно позориште „Стерија“, Вршац, 1986, Превео с мађарског Сава Бабић. (Eörsi István: Fogadás)

19. Агнеш Хелер: Дијалог о Љубави (Новогодишњи симпозион), Нови Сад, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1986, 112 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Предговор. С. Бабић: Филозоф Агнеш Хелер и њен дијалог о свакодневним стварима, стр. 7-14; 21x14 (Heller Ágnes: Szilveszteri symposion)

20. Ђерђ Лукач: Проживљено мишљење; Иштван Ерши: Животопис на магнетофонској траци, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1986, 225 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: О ученику и учитељу, и њиховом рукопису, стр. 221-223; 21x14 (Lukács Gyôrgy: Megélt gondolkodás; Eôrsi István: Életrajz magnószalagon)

21. Иштван Сели: Јожеф Секач и његово дело, Форум, Нови Сад, 1986, стр. 61-118, — Превео с мађарског Сава Бабић;19x11 (Szeli István: Székács József és mûve)

22. Иштван Ерши: Саслушање, Београдско драмско позориште, Београд, 1987, Премијера 10. април 1987, Превео с мађарског Сава Бабић, Режија: Бранислав Мићуновић (Eörsi István: Kihalgatás)

23. Ференц Шанта: Пети печат, Роман, Народна књига, Београд, 1988, 199 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Морални жрвањ, стр. 195-199; 20x13 (Sánta Ferenc: Ötödik pecsét)

24. Ђула Ијеш: На Хароновом чуну или Симптоми старења, Роман-есеј, Књижевне новине, Београд, 1988, 128 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Ђула Ијеш или измаћи се па опет дубоко заронити, стр. I-XII; 24x13 (Illyés Gyula: Kháron ladikjkán)

25. Тибор Дери: Дуга топла јесен, Роман, Нолит, Београд, 1989, 210 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Предговор: С. Бабић: Тибор Дери, стваралац у бурним временима, стр. 7-29; 19x12 (Déry Tibor: Kedves bópeer...!)

26. Иштван Ерши: Валцер са стварношћу, Избор песама, приповедака, есеја, драма и публицистике, Рад, Београд, 1989, 364 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Предговор: С. Бабић: Морална савест звана Иштван Ерши, стр. 5-12; 20x14 (Eörsi István: Keringô a valósággal)

27. Лео Попер: Есеји и критике, Универзитет уметности, Београд, 1989, 89 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Есејиста Лео Попер, стр. 89-91; 18,5x13,5 (Popper Leó: Esszék és kritikák)

28. Иштван Ерши: Сећања на стара добра времена, Мемоарска проза, Дечје новине, Горњи Милановац, 1990, 250 стр., Превео с мађарског Сава Бабић, 20x13 (Eörsi István: Emlékezés a régi szép idôkre)

29. Ото Толнаи: Русма или минијум можда, Песме, Задругар, Сарајево, 1990, 170 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Предговор: С. Бабић: Ото Толнаи или Запутити се у свет, стр. 7-11; 21x14 (Tolnai Ottó: Sellak vagy minium tán)

30. Геза Чат: Опијум, Дневник морфинисте, Приповетке и Дневник, Творачка радионица баб, Београд, 1991, 200 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Опијум Гезе Чата, стр. 195-200; 20x13 (Csáth Géza: Opium; Napló)

31. Тибор Дери: Једноухи, Роман, Творачка радионица баб, Београд, 1991, 95 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Вишеспратна иронија, стр. 87-85; 20x12 (Déry Tibor: Félfülû)

32. Арпад Генц: Сусрет с теразијама, Проза и драме, БИГЗ, Београд, 1992, 189 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Једна источноевропска биографија, стр. 177-189; 20,5x12 (Göncz Árpád: Találkozások a mérleggel)

33. Бела Хамваш: Хиперионски есеји, Митологија, естетика, метафизика, Матица српска, Нови Сад, 1993, 295 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: С. Бабић: Стваралац кога тек треба открити: Бела Хамваш, стр. 283-294; 20x14 (Hamvas Béla: Hypperióni esszék)

34. Геза Рохајм: Чурунга, Психоаналитичка интерпретација веровања и обреда урођеника Аустралије, Матица српска, Нови Сад, 1994, 287 стр. — С мађарског превео Сава Бабић. Поговор Кинче Веребеји. Белешка о издању Карољ Јунг; 20x14 (Róheim Géza: Csurunga népe)

35. Бела Хамваш: Scientia sacra, Духовна баштина древног човечанства, Центар за геопоетику, Београд, 1994, 366 стр. — С мађарског превео Сава Бабић. Поговор: Антал Дул: Апсолутна структура, стр. 359-366; 24x16 (Hamvas Béla: Scientia sacra I)

36. Бела Хамваш: Патам, Центар за геопоетику, Београд, 1994, 378 стр. — С мађарског превео Сава Бабић. Поговор: Сава Бабић: Човек који је открио покидане нити човечанства, стр. 371-378; 24x16 (Hamvas Béla: Patmosz I-III)

37. Бела Хамваш: Брига о животу (Књига ловорова; Криза света; Стотину књига; Филозофија вина; Тајни записник; Unicornis), Центар за геопоетику, Београд, 1994, 407 стр. — С мађарског превео Сава Бабић. Поговор: Каталин Кемењ: Дело безимене славе, стр. 389-398; Сава Бабић: Бела Хамваш на српском језику, Библиографија, стр. 399-401; Антал Дул: Бела Хамваш: Биобиблиографија, стр. 403-407; 24x16 (Hamvas Béla: Gond az életrôl /Babérligetkönyv; Világválság; Száz könyv; A bor filozófiája; Titkos jegyzôkönyv; Unicornis/)

38. Бела Хамваш: Silentium, ИП Београд, Зрењанин, 1994, 97 стр. — С мађарског превео Сава Бабић. Поговор: Слободан Мандић: Сада је лакше: Хамваш постоји, стр. 89-96; 20x12,5 (Hamvas Béla: Silentium)

39. Бела Хамваш: Наиме, Орбис, Београд, 1994, 132 стр. — Превод с мађарског Сава Бабић. Поговор: Сава Бабић: Хамваш — романсијер плус..., стр. 124-132; 20x11,5 (Hamvas Béla: Ugyanis)

40. Бела Хамваш: Шестовал, Матица српска — Цицеро — Писмо, Нови Сад — Београд — Земун, 1994, 112 стр. — С мађарског превео Сава Бабић. Поговор: С. Б.: Таласања Беле Хамваша, стр. 107-109; 19,5x12,5 (Hamvas Béla: Hexakümion)

41. Бела Хамваш: Magia sutra, ИП Београд, Зрењанин, 1995, 110 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић. Поговор: Сава Бабић: Повратак у наше доба, стр. 107-110; 20x11,5 (Hamvas Béla: Mágia szutra)

42. Бела Хамваш: Зачела, Библиотека „Ј. Поповић“, Земун — Музичка школа „К. Манојловић“, Земун — „Чигоја штампа“, Београд, 1996, 144 стр. — С мађарског превео Сава Бабић. Поговор: Сава Бабић: Запис о Хамвашевим Зачелима, стр. 141-142; 20x13,5 (Hamvas Béla: Arkhai)

43. Бела Хамваш: Ода двадесетом веку, Слово, Врбас, 1996. 80 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: Благоје Баковић: Очекујући Хамвашев вал, стр. 74-76; 17x11,5 (Óda a XX századhoz)

44. Бела Хамваш: Tabula smaragdina, ИП Београд, Зрењанин, 1996, 164 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: Пал Дарабош: Старо злато Беле Хамваша, стр. 161-164; 20x13,5 (Hamvas Béla: Tabula smaragdina)

45. Бела Хамваш: Невидљиво збивање, „Златна грана“, Сомбор, 1996, 193 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: Антал Дул: Судбина и реч — оглед Беле Хамваша, стр. 185—192; 20x12,5 (Hamvas Béla: Láthatatlan történet)

46. Бела Хамваш: Теорија романа, Студентски културни центар, Београд, 1996, 131 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: Сава Бабић: Бела Хамваш, стваралац кога тек треба открити или алтернативни поглед на свет, стр. 75—131; 20x12 (Hamvas Béla: Regényelméleti fragmentum)

47. Бела Хамваш: Пет генија, Студентски културни центар, Београд, 1996, 132 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: Антал Дул: Геније места — место генија, национална карактерологија Беле Хамваша, стр. 113—119, Јанош Матеус: Касте у Европи, стр. 120—123, Сава Бабић: Мађар а универзалан — Бела Хамваш, стр. 124—127; 20x14 (Hamvas Béla: Az öt géniusz)

48. Бела Хамваш: Ново лето, Студентски културни центар, Београд, 1996, 258 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић; 20x12 (Hamvas Béla: Szilveszter)

49. Сава Бабић: Љубав на мађарски начин, Антологија мађарске приповетке хх века, Дерета, Београд, 1998, 290 стр. — Избор, превод, белешке и поговор Сава Бабић, Поговор: Сава Бабић: Све се врти око центра света, стр. 279—283; 17х12 (Библиотека Мађарска књижевност: коло 1, књ. 1) (Szerelem magyar módra)

50. Бела Хамваш: Сарепта, есеји, Тиса, Београд, 1999, 214 стр. — С мађарског превео Сава Бабић, Поговор: Сава Бабић: Прогонство као спас, стр. 209—214; 20х12 (Hamvas Béla: Szarepta)

51. Деже Костолањи: Корнел Вечерњи, Графички атеље „Дерета”, Београд, 1999, 302 стр.; — Превод и поговор Сава Бабић, Поговор: Сава Бабић: У граду Костолањија и Корнела Вечерњег, стр. 285—295; 12х17 (Библиотека Мађарска књижевност: коли 1, књ. 2) (Kosztolányi Dezsõ: Esti Kornél)

52. Бела Хамваш: Scientia sacra I, Духовна баштина древног човечанства 1, Графички атеље Дерета, Београд, 1999, 286 стр., превео с мађарског Сава Бабић; 17х11,5 (Библотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, коло 1, књига 1) (Hamvas Béla: Scinetia sacra I)

53. Бела Хамваш: Scientia sacra I, Духовна баштина древног човечанства 2, Графички атеље Дерета, Београд, 1999, 286 стр., превео с мађарског Сава Бабић; поговор: Антал Дул: Апослутна структура, стр. 273-286; 17х11,5 (Библотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, коло 1, књига 2) (Hamvas Béla: Scinetia sacra I)

54. Бела Хамваш: Хришћанство (Scientia sacra II), Графички атеље Дерета, Београд, 1999, 286 стр., превео с мађарског Сава Бабић; поговор: Сава Бабић: Рука уздрхтала над хришћанском мишљу, стр. 277-284; 17х11,5 (Библотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, коло 1, књига 3) (Hamvas Béla: Scinetia sacra II)

55. Лајош Сабо: Логика вере, Књижевна реч, Београд, 1999, 54 стр.; С. Б.: Белешка о писцу, стр. 49—51; 10,5х13 (Szabó Lajos: Theocentrikus logika)

56. Бела Хамваш: Карневал 1, Али... златна свадба, Графички атеље Дерета, Београд, 1999, 250 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић; предговор: Сава Бабић: Бела Хамваш, стваралац кога тек треба открити или алтернативни поглед на свет, стр. 5-66; 17х11,5 (Библиотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, коло 1, књига 4) (Hamvas Béla: Karnevál I)

57. Бела Хамваш: Карневал 2, Чини ми се... млад човек, Графички атеље Дерета, Београд, 1999, 256 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић; 17х11,5 (Библиотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, коло 1, књига 5) (Hamvas Béla: Karnevál II)

58. Бела Хамваш: Карневал 3, Преварени... раздобље паралелних живота, Графички атеље Дерета, Београд, 1999, 256 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић; 17х11,5 (Библиотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, коло 1, књига 6) (Hamvas Béla: Karnevál III)

59. Бела Хамваш: Карневал 4, У Напуљу сместа... па ипак, Графички атеље Дерета, Београд, 2000, 246 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић; 17х11,5 (Библиотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, коло 1, књига 7) (Hamvas Béla: Karnevál IV)

60. Бела Хамваш: Карневал 5, Стигао сам... одмах, Графички атеље Дерета, Београд, 2000, 256, стр. — Превео с мађарског Сава Бабић; 17х11,5 (Библиотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, коло 1, књига 8) (Hamvas Béla: Karnevál V)

61. Бела Хамваш: Карневал 6, Не бринем... умро је, Графички атеље Дерета, Београд, 2000, 256 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић; 17х11,5 (Библиотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, коло 1, књига 9) (Hamvas Béla: Karnevál VI)

62. Бела Хамваш: Карневал 7, Дакле, велим... један једини, Графички атеље Дерета, Београд, 2000, 256 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић; 17х11,5 (Библиотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, коло 1, књига 10) (Hamvas Béla: Karnevál VII)

63. Бела Хамваш: Карневал 8, Каталин Кемењ: Човек који је знао своја имена, Маргиналије уз роман Карневал Беле Хамваша, Графички атеље Дерета. Београд, 2000, 256 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић; поговор Сава Бабић: 17х11,5 (Библиотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, коло 1, књига 11) (Kemény Katlin: Az ember, aki ismerte saját neveit)

64. Бела Хамваш: Филозофија вина, ИП Београд, Зрењанин, 2000, 122 стр. — Превод и поговор Сава Бабић, поговор: Сава Бабић: Свето вино, стр. 109—119; 12Х20 (Hamvas Béla: A bor filozófiája)

65. Бела Хамваш: У одређеном погледу, Графички атеље Дерета, Београд, 2000, 140 стр. — Превео Сава Бабић, Поговор Пал Дарабош, стр. 133—140, 17х11,5 Библиотека Каонтинент Хамваш, коло 1, књ. 13) (Hamvas Béla: Bizonyos tekintetben)

66. Адам Бодор: Синистра, Поглавља једног романа, Графички атеље Дерета, 2000, 182 стр. — Превео Сава Бабић, Поговор: Сава Бабић: Тихи ужас: Синистра, татковина читаоца, стр. 179—182, 17х11,5 (Библиотека Мађарска књижевност, коло 1, књ. 5) (Bodor Ádám: Sinistra körzet)

67. Бела Хамваш: Наиме, Графички атеље Дерета, Београд, 2000, 139 стр. — Превео Сава Бабић, Поговор: Сава Бабић: Хамваш — романсијер плус..., стр. 129—139, 17х11,5 (Библиотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, Коли 1, књ. 14) (Hamvas Béla: Ugyanis)

68. Имре Оравец: Сајла, Графички атеље Дерета, Београд, 200, 185 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Предговор: Сава Бабић: Тугованка јунака на залазу века, стр. 167—185, 17х11,5 (Библиотека Мађарска књижевност, Коло, 1, књ. 4) (Oravecz Imre: Halászóember)

69. Бела Хамваш: Ново лето, Експериментална имагинација, Графички атеље Дерета, Београд, 2000, 258 стр. — Превео Сава Бабић, 20х13 (Библиотека Континент Хамваш, Коло 1, књ. 12) (Hamvas Béla: Szilvester)

70. Сава Бабић: И човек и жена и грех, Библијада, Избор мађарске књижевности на библијске теме, Графички атеље Дерета, Београд, 2000, 304 стр. — Избор, превод, поговор и белешке: Сава Бабић, Предговор: Сава Бабић: Универзална књига, стр. 285—239, Белешке, стр. 294—299, 17х12; (Библиотека Мађарска књижевност, Коло 1, књ. 3)

71. Шандор Вереш: Ка потпуности, Задужбина Петар Кочић, Бања Лука — Београд, 2.000, 186. стр. — Превео с мађарског Сава Бабић, Поговор: Бела Хамваш: Ка потпуности Шандора Вереша, стр. 155—160; Додатак: Писмо Шандора Вереша — Бели Хамвашу, стр. 161—172; Сава бабић: Преписка великог песника Шандора Вереша, стр. 173-181; 17х11,5 (Weöres Sándor: Teljeség felé)

72. Петер Естерхази: Књига о Храбалу, Графички атеље Дерета, Београд, 2001, 236 стр. — Превео с мађарског Сава Бабић; Поговор: Сава Бабић: Уместо поговора, стр. 211—236, 17х11,5 (Esterházy Péter: Hrabal könyve)

73. Бела Хамваш: Антологија хумана, Пет хиљада година мудрости, Графички атеље ДЕРЕТА, београд, 2001, 326 стр. — Превео Сава Бабић, Додатак: Бела Хамваш: Медитација, стр. 309-313; Поговор: Сава Бабић: Западо-источни бревијар, стр. 314-316; Одговор поглавице Сијетл, стр. 317-319; Р. Керн: „Потпуни“ атеиста, стр. 319; 16Х24 (Hamvas Béla: Anthologia humana)

74. Бела Хамваш — Каталин Кемењ: Свет слике — слика света, Апстракција и надреализам у Мађарској, Графички атеље ”Дерета“, Београд, 2001, 261 стр. — Превео Сава Бабић. Додатак: Бела Хамваш: На парипу јакоже дим, стр. 205—208; Бела Хамваш: Тема: Ђерђ Лукач, стр. 209—214; Имре Кеси: Реп парипа јакоже дим, стр. 215—222; Бела Хамваш: Одговор Имреу Кесију, стр. 223—231; Ђерђ Лукач: Мађарске теорије апстрактне уметности, стр. 232—253; Сава Бабић: Поговор, стр. 255—258. (У додатлу табак ликовних прилога) (Библиотека КОНТИНЕНТ ХАМВАШ, Коло 1, књига 15); 17х12 (Hamvas Béla - Kemény Katalin: Forradalom a müvészetben)

75. Хамвашев бревијар, Мисли Беле Хамваша, Избор и превод: Сава Бабић, Графички атеље ”Дерета“, Београд, 2001, 228 стр.;16х24 (Библиотека МИСЛИ, коло 1, књ. 4)

76. Peter Esterhazi: Ribica, labud, slon, nosorog... Književna publicistika, Stylos, Novi Sad, 2002, 246 str. - Izbor, prevod i pogovor: Sava Babić. Usmesto pogovora: Pedeset minuta s Peterom Esterhazijem, str. 221-239; Sava Babić: Beleška o piscu, str. 240-244. (Biblioteka PARNAS, knj. 7); 20,5x12 (Esterházy Péter: A halacska csodálatos élete, A kitömött hattyú, Az elefántcsontoronyból, Egy kékharisnya följegyzéseiból, Egy kékharis)

77. Бела Хамваш: Речи и дамари I, прикази (1919-1933), избор и превод Сава Бабић, Драслар, Београд, 2002, 334. стр. (Библиотека Траг),

78. Bела Хамваш: Речи и дамари II, прикази (1934-1936), избор и превод Сава Бабић, Драслар, Београд, 2002, 298 стр.

Појединачни текстови у периодици

III Оригинали

1960.

1. Песник-критичар Станислав Шимић, Руковет, Суботица, 1960, бр. 6-7, стр. 278-282

1961.

2. Жак Конфино: Нове хумореске, Руковет, Суботица, 1961, 1, 66-67

3. Артур Рембо: Сабрана дела, Руковет, Суботица, 1961, 11, 699

4. X. Б. Пристли: Анђеоско сокаче, Руковет, Суботица, 1961, 11, 700

1962.

5. Прелиставајући Вељка Петровића, Руковет, Суботица, 1962, 3, 157-167

1963.

6. Љубави Флорике Штефан, Руковет, Суботица, 1963, 3-4, 234-246

7. Путевима поезије, Руковет, Суботица, 1963, 7-8, 474-478

1964.

8. Путопис о Паризу /О путописима Косте Димитријевића/, Руковет, Суботица, 1964, 1, 45-46

9. Робија — нова тема Оскара Давича, Руковет, Суботица, 1964, 2, 115-119

10. Тибор Череш: Hideg napok, Књижевне новине, Београд, 27. новембар 1964.

1965.

11. Истинолики роман /Луј Гију: Изгубљене битке/, Руковет, Суботица, 1965, 12, 685-686

12. Велики песник као приповедач /Ендре Ади: Одабране приповетке/, Руковет, Суботица, 1965, 12, 687-689

13. Људи с периферије /Александар Тишма: Насиље/, Руковет, Суботица, 1965, 12, 689-692

14. Соба за пролазнике, Руковет, Суботица, 1965, 12, 693-694

15. Минијатуре Мака Диздара, Руковет, Суботица, 1965, 12, 694-696

16. Ноћ без поезије, Руковет, Суботица, 1965, 12, 696

1966.

17. Љубав и издајство Душана Макавејева, Руковет, Суботица, 1966, 1, 67-68

18. Ширина сатире /Влада Булатовић-Виб: Мењачница идеала/, Руковет, Суботица, 1966, 1, 70

19. Једна љубав /Дино Буцати: Једна љубав/, Руковет, Суботица, 1966, 1, 70

20. На путу с Душаном Костићем, Руковет, Суботица, 1966, 2, 110-111

21. Истина и храброст Тибора Череша, Руковет, Суботица, 1966, 4, 234-236

22. Без равнотеже /Јосип Кларски: Покојников брат/, Руковет, Суботица, 1966, 4, 239-240

23. Јеретичке параболе /Борислав Пекић: Време чуда/, Руковет, Суботица, 1966, 5-6, 314-319

1968.

24. У грчу /Слободан Селенић: Мемоари Пере Богаља/, Руковет, Суботица, 1968, 10-11, 737-739

25. Збирка играрија /Александар Поповић/, Руковет, Суботица, 1968, 10-11, 739-740

26. Вез монографије /Надежда Павловић/, Руковет, Суботица, 1968, 12, 820

27. Неоплемењена проза, Руковет, Суботица, 1968, 12, 821

28. Пантомиме Славка Алмажана, Руковет, Суботица, 1968, 12, 822-823

1969.

29. Горак укус власти /Л. Мњачко: Укус власти/, Руковет, Суботица, 1969, 1, 79-81

30. Неутешни Арсеније, Руковет, Суботица, 1969, 2-3, 177-180

31. Заборављени почетак /Слободан Новак: Мириси, злато, тамјан/, Руковет, Суботица, 1969, 2-3, 185-188

32. Расковник за Милоша Црњанског, Руковет, Суботица, 1969, 4-5, 285-288

33. Савременик пред исконом или Поезија Војислава Вулановића, Летопис МС, Нови Сад, април 1969, 462-466

34. Село Сакуле а у литератури /Зоран Петровић: Село Сакуле а у Банату/, Летопис МС, Нови Сад, јун 1969, 679-684

35. Глуваћи, Руковет, Суботица, 1969, 7-8, 451-452

1970.

36. Опорост новог хроничара /Милисав Савић: Бугарска барака/, Летопис МС, Нови Сад, јануар 1970, 99-100

37. Кошмари зрења, Летопис МС, Нови Сад /Светозар Влајковић: Шума чудновата/, јануар 1970, 101-102

38. Језив мир /Радомир Смиљанић: Мирно доба/, Летопис МС, Нови Сад, фебруар 1970, 224-226

39. Трактат о вечитој чежњи /Чеховљеве „Три сестре“ у режији Радослава Лазића/, Политика, Београд, 2. март 1970

40. Нандор Мајор: Таласи, Књижевне новине, Београд, 23. мај 1970

41. Педаљ изнад прашине /Мирослав Јосић Вишњић: Лепа Јелена/, Летопис МС, Нови Сад, мај 1970, 579-582

42. Чаролија с мером /Воја Чолановић: Пустоловина с мером/, Летопис МС, Нови Сад, јул 1970, 109-111

43. Ференц Деак: Сова и чизма, Књижевне новине, Београд, 1. август 1970.

44. Театар избледелих слика /Владимир Стојшин: Стара уста/, Живот, Сарајево, 1970, 9, 92-96

45. Момо Капор пред једнооким дивом или Дон Луда никако да падне с коња на магарца, као што је иначе обичај, Руковет, Суботица, 1970, 9, 92-96

46. Битлс Библија, Књижевне новине, Београд, 10. октобар 1970

1971.

47. Gyalázatból bontsuk ki a tisztaságot, „7 nap“, Суботица, 1. јануар 1971.

48. A dunamenti bárdnál, „7 nap“, Суботица, 1. јануар 1971.

49. Аутентични крици малих средина /Петко Војнић Пурчар: Одлазак Паулине Плавшић/, Летопис МС, Нови Сад, јануар 1971, 101-105

50. Мали народи су у опасности (Разговор с Ђулом Ијешом), Борба, Београд, 20. март 1971.

51. Ласло Вегел и његова генерација, Књижевне новине, Београд, јун 1971

52. Levél, Uj Symposion, Нови Сад, јул 1971, 75. XIV-XV

53. A mi házunk /Роман Ласла Копецког/, Üzenet, Суботица, 1971, 2, 235-237

54. Egy-ket szó a forditásról, Magyar Szó, Нови Сад, 25. децембар 1971.

55. Месец на длану /Поезија Ласло Гала/, Дневник, Нови Сад, 18. април 1971.

56. У космос на крилима патке /Поезија Васка Попе/, Дневник, Нови Сад, 30. мај 1971.

57. Наша кућа /Роман Ласла Копецког/, Руковет, Суботица, 1971, 7-8, 344-345

58. Песма економског емигранта /Иштван Домонкош/, Дневник, Нови Сад, 8. август 1971.

59. Берба, Дневник, Нови Сад, 24. октобар 1971.

1972.

60. Кула вавилонска (Записи (и) о превођењу), Савременост, Нови Сад, 1972, 1, 133-137

61. Међусобна освајања, Дневник, Нови Сад, 9. јануар 1972

62. Превођење — прилог зближавању, Дневник, Нови Сад, 20. фебруар 1972.

63. Тркуљин скок, Каталог самосталне изложбе Милана Тркуље, Нови Сад, јун 1972.

64. Трагалачки немир Имреа Шафрања, Дневник, Нови Сад, 30. јул 1972.

65. Људи међу звездама (Андрић и Ијеш), Борба, 7. октобар 1972.

66. Andrić és Illyés, Magyar Szó, Нови Сад, 7. октобар 1972.

67. A kutató nyugtalansága /Имре Шафрањ/, Magyar Szó, Нови Сад, 12. фебруар 1972.

68. Ördög vigye az ilyen barátokat, Magyar Szó, Нови Сад, 16. децембар 1972.

69. Код подунавског барда /Ђула Ијеш/, Дневник, Нови Сад, 26. новембар 1972.

70. Петореко решење, Дневник, Нови Сад, 17. децембар 1972.

71. Ковиљ — Нови Сад 23 километра /О Ласлу Галу/, Дневик, Нови Сад, 24. децембар 1972.

72. Ковиљ — Нови Сад 23 километра /О Ласлу Галу/, Багдала, Крушевац, децембар 1972.

73. Велики песник, добар сусед (Ђула Ијеш), Политика, Београд, 27. децембар 1972.

1973.

74. Добар дан, друже Гал!, Поља, Нови Сад, фебруар 1973, 18

75. Берба, Поља, Нови Сад, март 1973, 7

76. Шандор Петефи: Песме, Поља, Нови Сад, април 1973, 21-22

77. Поезија као „Како сте?“, Дневник, Нови Сад, 22. април 1973.

78. С будућим поетама, Дневник, Нови Сад, 29. април 1973.

79. Szüret, Vicei Károly forditása, Uj Symposion, Нови Сад, април 1973, 96, 761

80. Petôfi szerbhorvátul, Szûcs Imre forditása, Hid, Нови Сад, 1973, 3-4, 17-19

81. Nehány megjegyzes a Jóbról, Magyar Szó, Нови Сад, 12. мај 1973

82. Levél Ohridból, tartalom nélkül, cimmel és kommentárral, Hornyik György forditása, Uj Symposion, Нови Сад, август 1973, 100, 900-903

83. Недремљиво Дорманово око, Дневник, Нови Сад, 8. јул 1973.

84. Отпор преводиоца, Дневник, Нови Сад, 15. јул 1973.

85. О роману Јована Павловског, Поља, Нови Сад, септембар 1973, 11

86. Македонци и Мађари, Дневник, Нови Сад, 9. септембар 1973.

87. Газда Брашњо, Поља, Нови Сад, децембар 1973.

1974.

88. Стојан Вујичић: Расточења, Поља, Нови Сад, јануар 1974, 25

89. Песниково ипак /О песнику Ласлу Галу/, Летопис МС, Нови Сад, јун 1974, 629-638

90. Поезија Калмана Фехера, Летопис МС, Нови Сад, новембар 1974, 459-467

91. A mégis kôlôje, Uj Symposion, Нови Сад, фебруар-март 1974, 106-107

92. A vonal mûvésze, Képes Ifjúság, Нови Сад, 24. април 1974.

93. Goromba játék a valósággal, Uj Symposion, Нови Сад, октобар 1974, 114

1975.

94. Отварање, Мисао, Нови Сад, 18. фабруар 1975.

95. Песникова јесен /О Михаљу Мајтењију/, Дневник, Нови Сад, 16. март 1975

96. Откривања /О поезији Ференца Фехера/, Мисао, Нови Сад, 18. март 1975

97. Необичан лов песника, Дневник, Нови Сад, 6. април 1975.

98. Кад песник преводи песника, Дневник, Нови Сад, 4. мај 1975.

99. Историја света - кроз најбоље историјске романе, Дневник, Нови Сад, 29. јун 1975.

100. То чудо: Канал, Дневник, Нови Сад, 6. јул 1975.

101. Не смијемо више каснити, Одјек, Сарајево, август 1975, 15-16, 4

102. Egy szempont — két példa, Üzenet, Суботица, 1975, 1, 53

103. A hagyomány és kitörés párbeszéde, Magyar Szó, Нови Сад, 31. мај 1975.

104. Gondolatok a drámáról, Magyar Szó, Нови Сад, 12. јул 1975.

105. Világtörténelem — legjobb történelmi regényekbôl, Magyar Szó, Нови Сад, 23. август 1975.

106. Dramatizálás?, Magyar Szó, Нови Сад, 27. септембар 1975.

107. A Csatorna mint csoda, Magyar Szó, Нови Сад, 5. октобар 1975

108. Загонетна ђавоља главица /Роман Ота Толнаија/, Дневник, Нови Сад, 14. септембар 1975.

109. Роман о Стерији /Милан Токин: Вршачка даворија/, Мисао, Нови Сад, 30. септембар 1975

110. Чудан песник Богдан Чиплић, Мисао, Нови Сад, 14. септембар 1975.

111. Пародија о савременом друштву /Роман Тибора Дерија/, Дневник, Нови Сад, 26. октобар 1975.

112. Чаша благости Пере Зупца, Мисао, Нови Сад, 28. октобар 1975.

113. Опоруке о људима /Милан Кашанин: Сусрети и писма/, Мисао, Нови Сад, 11. новембар 1975.

114. Приповетке наших Русина, Мисао, Нови Сад, 25. новембар 1975.

115. Необавезна савременост /Радован Ждрале: Месечева берба/, Мисао, Нови Сад, 9. децембар 1975.

116. Флорикине строфе /Флорика Штефан: Сатница/, Мисао, Нови Сад, 23. децембар 1975.

117. Песник Јожеф Пап или Поезија која не може да одоли свету промена, Руковет, Суботица, 1975, 11-12, 708-717

118. Наш правопис и мађарско ly, Зборник за филологију и лингвистику, Нови Сад, 1975, XVIII/2, 210-212

119. Загонетна Ђавоља главица, Ото Толнаи: Ђавоља главица, БИГЗ, Београд, 1975, (Поговор).

1976.

120. Роман даље тече /Добрица Ћосић: Време смрти/, Мисао, Нови Сад, 13. јануар 1976.

121. Како се оџачар умива /Нандор Гион: Није то моје име/, Дневник, Нови Сад, 18. јануар 1976.

122. Књига као сложена грађевина /Славко Гордић: Врховни силник/, Мисао, Нови Сад, 27. јануар 1976.

123. Опет у истиноликом кругу /Драгослав Михаиловић: Петријин венац/, Мисао, Нови Сад, 10. фебруар 1976.

124. Дани, књиге, књиге, дани /Мирослав Егерић: Дела и дани/, Мисао, Нови Сад, 24. фебруар 1976.

125. Преводиочева личност, Преводна књижевност, Београд, 1976, 67-76

126. Писац наивац /Јанко Чеман: Не носи сваки војник пушку/, Мисао, Нови Сад, 21. септембар 1976

127. И прошлост и садашњост /Милорад Павић: Коњи светога Марка/, Мисао, Нови Сад, 16. новембар 1976.

128. Успон до универзалности /Данило Киш: Гробница за Бориса Давидовича/, Око, Загреб, 16-30. децембар 1976.

129. Човек као потрошни материјал /Александар Тишма: Употреба човека/, Мисао, Нови Сад, 28. децембар 1976.

130. A forditó egyénisége, forditotta Fischer Jenô, Hid, Нови Сад, 1976, 2, 211-217

1977.

131. Нови фрагменти Андрићеве прозе /Иво Андрић: Омерпаша Латас/, Мисао, Нови Сад, 25. јануар 1977.

132. Приближавање минулом добу /Радован Самарџић: Сулејман и Рокселана/, Мисао, Нови Сад, 1. фебруар 1977.

133. Приповедачева синтеза /Иво Андрић: Кућа на осами/, Мисао, Нови Сад, 17. фебруар 1977.

134. Записи осамљеника /Иво Андрић: Знакови поред пута/, Мисао, Нови Сад, 1. март 1977.

135. Несигурна времена /Младен Марков: Смутное време 1/, Мисао, Нови Сад, 15. матр 1977.

136. Стваралачки подвиг /Франсоа Вијон у преводу Коље Мићевића/, Мисао, Нови Сад, 29, март 1977.

137. Спас од заборава Иванка Рацков: Из позоришног албума Суботице/, Мисао, Нови Сад, 12. април 1977.

138. Ревизија родољубља /Владимир Јовичић: Српско родољубиво песништво/, Мисао, Нови Сад, 26. април 1977.

139. Роман за децу /Раде Обреновић: Ми смо смешна породица/, Мисао, Нови Сад, 10. мај 1977.

140. Стваралачка сигурност /Антоније Исаковић: Трен 1/, Мисао, Нови Сад, 24. мај 1977.

141. Стваралац умножена лика /Милорад Павић: Језичко памћење и песнички облик/, Мисао, Нови Сад, 7. јун 1977.

142. Пред освајањем нових простора /Милован Витезовић: Ђачко доба/, Мисао, Нови Сад, 21. јун 1977.

143. Романсијерски поглед /Михаило Лалић: Заточници/, Мисао, Нови Сад, 7. септембар 1977.

144. Велики зналац /Александар Тишма: Повратак миру/, Мисао, Нови Сад, 21. септембар 1977.

145. Складан роман /Чедомир Брашанац: Кост у грлу/, Мисао, Нови Сад, 5. октобар 1977.

146. Нови бестселер /Момо Капор: Ада/, Мисао, Нови Сад, 19. октобар 1977.

147. Подухват /Александар Петров: Антологија руске поезије/, Мисао, Нови Сад, 2. новембар 1977.

148. Veljko Petrović magyar mûforditásai, Junger Ferenc forditása, Hid, Нови Сад, 1977, 10, 1229-1235

149. Veljko Petrović egy Ady-forditása, Az Ady-vers idôszerûsége, Нови Сад, 1977, 137-144

1978.

150. Вељко Петровић и његови преводи с мађарског језика, Преводна књижевност, Београд, 1978, 63-84

151. Прилог проучавању српскохрватских превода Петефијеве поезије (коаутор Меланија Микеш), Зборник МС за књижевност и језик, Нови Сад, 1978, XXVI/2, 267-287

152. Исповедни круг Ференца Фехера, Руковет, Суботица, 1978, 11-12, 466-468

1979.

153. Аргументум, Руковет, Суботица, 1979, 3-4, 105-107

154. Превод „Баштине“, Руковет, Суботица, 1979, 3-4, 235-239

155. Библиографија о теорији превођења и превођењу, Руковет, Суботица, 1979, 3-4, 262-272

156. Примена мултимедијалног система за учење мађарског језика, Педагошка стварност, Нови Сад, 1979, 4, 285-290

157. Последњи спис Ђерђа Лукача, Књижевност, Београд, 1979, 7-8, 1305-1306

158. Сановник у стиховима /О поезији Жарка Аћимовића/, Дневник, Нови Сад, 12. август 1979.

159. Магични преображај новеле /Живко Чинго на сцени/, Дневник, Нови Сад, 13. децембар 1979.

160. Стваралац без ореола, Дневник, Нови Сад, 20. децембар 1979.

161. Заједничка организација за заједничко стваралаштво, Руковет, Суботица, 1979, 11-12, 626-630

162. Преводилачке споне, Руковет, Суботица, 1979, 11-12, 631-633

1980.

163. Заснивање критике превода, Летопис МС, Нови Сад, јануар 1980. 130-131

164. Иво Андрић и превођење, Руковет, Суботица, 1980, 1,13-16

165. Бескрај приче /Милорад Павић: Руски хрт/, Дневник, Нови Сад, 24. јануар 1980.

166. Цитат, Дневник, Нови Сад, 7. фебруар 1980.

167. Прича којој се само слуте правила /Приповедач Милорад Павић/, Летопис МС, Нови Сад, фебруар 1980, 408-414

168. Превођење као потреба, Дневник, Нови Сад, 22. мај 1980.

169. Прва копча, Дневник, Нови Сад, 25. септембар 1980.

170. Језичка мрежа за лов на дело, Дневник, Нови Сад, 6. новембар 1980.

171. Колико смо начети /“Све за башту“ Е. Олбија у Новосдаском позоришту/, Дневник, Нови Сад, 14, новембар 1980.

172. Пре-откривања /О поезији Ференца Фехера/, Руковет, Суботица, 1980, 6, 632-633

173. Заснивање критике превода, Преводна књижевност, Београд, 1980, 40-54

174. Elbeszélések, amelynek a szabályai csak sejthetôk, Hornyik György forditása, Hid, Нови Сад, 1980, 3, 305-311

1981.

175. Есеј као припремни материјал /Чедомир Брашанац: Поздрав Сизифу/, Летопис МС, Нови Сад, јануар 1981, 177-179

176. Позориште које се зове Ђерђ Шандор, Књижевне новине, Београд, 14. фебруар 1981, 620, 36

177. Трагом теоријске мисли /Миодраг Сибиновић: Оригинал и превод/, Летопис МС, Нови Сад, фебруар 1981, 345-348

178. Сјај у преводу /О преводима Станислава Винавера/, Борба, Београд, 25. април 1981.

179. Конструкција провирује /Слободан Селенић: Пријатељи/, Летопис МС, Нови Сад, март-април 1981, 491-496

180. Нова литература о младом Лукачу, Летопис МС, Нови Сад, мај 1981, 715-718

181. Стишани потрес /Данко Поповић: Кућа Лукића/, Летопис МС, Нови Сад, јун 1981, 898-900

182. Актуелна питања преводилаштва и издавачке делатности, Руковет, Суботица, 1981, 4, 467-478

183. Накнадно на текућој траци, Руковет, Суботица, 1981, 5, 528-531

184. Пре-откривања, Односот на преводувачот кон јазикот на оригиналот, Тетово, 1981, 59-51

185. Библиотека „Преводи Станислава Винавера“, Преводна књижевност, Београд, 1981, 123-127

186. A kiadói tevekenység transzformációja, 7 Nap, Суботица, 3. април 1981.

187. Szinház, szinház!, 7 Nap, Суботица, 24. април 1981.

188. Hallgatni Lengyelországot (I-IV), 7 Nap, Суботица, 5-26 јун 1981.

189. Megjegyzések az újságban megjelenô kritikáról, 7 Nap, Суботица, 7. август 1981, 11

190. Sajátos hangú elbeszélô, 7 Nap, Суботица, 6. новембар 1981, 13

1982.

191. Мирослав Крлежа и пријем Петефија код нас између два рата, Руковет, Суботица, 1982, 1, 13-18

192. Иво Андрић и превођење, Скица за истраживачки модел: стваралац и превођење, Из згодовине превајања на словенскем, Зборник Друштва словенских књижевних превајалцев 5-7, Љубљана, 1982, 379-383

193. Szórendi kérdések (заједно с М. Микеш и Б. Кеком), Szerbhorvát-magyar kontrasztiv nyelvtan, Нови Сад, 1982, 25-40

194. Монографија о Крлежи /Ђерђ Шпиро: Мирослав Крлежа/, Летопис МС, Нови Сад, фебруар 1982, 282-286

195. Мементо Фројда и писца Хубаија, Летопис МС, Нови Сад, март 1982, 577-579

196. О заједништву — само заједно, Дневник, Нови Сад, 17. јун 1982.

197. Хаотично и ћудљиво поље сарадње, Комунист, Београд, 23. јул 1982.

198. Дело Шандора Петефија у просторима српскохрватског језика, Преводна књижевност, Београд, 1982, 40-47

1983.

199. Петефи и Крлежа, Дело, Београд, 1983, 5, 137-143

200. Крај „раздобља есеја“ Ђерђа Лукача, Дело, Београд, 1983, 7, 16-20

201. Сложени романсијерски свет /Петко Војнић Пурчар: Прстеновани гавран/, Дневник, Нови Сад, 17. новембар 1983.

202. Прва копча, Преводилачке споне, Копча 1, Нови Сад, 1983, 3-7

203. Сложене сложенице, Преводилачке споне, Копча 1, Нови Сад, 1983, 87-91

204. Контрастивна анализа функционалне перспективе реченице: оригинал и превод (коаутор М. Микеш), Преводилачке споне, Копча 2, Нови Сад, 1983, 39-82

205. Уз читање Јакшићеве песме, све мислећи на преводиоце, Преводилачке споне, Копча 3, Нови Сад, 1983, 11-15

206. Наши преводи Јаноша Арања, Преводилачке споне, Копча 3, Нови Сад, 1983, 85-90

207. Језичка и културна несагласност (На примеру Петефија и Змаја), Книжевниот превод како фактор на културата, Тетово, 1983, 55-61

208. Јакшић и Петефи, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 1983, XII/2, 79-84

209. Лаза Костић и преводилачка мисао, Преводна књижевност, Београд, 1983, 34-42

1984.

210. А преводилац?, Дневник, Нови Сад, 4. фебруар 1984.

211. Етичко и естетичко у преводу, Дело, Београд, 1984, 6, 103-107

212. Опроштај од чуда и преводиочев аргументум /О драми Миклоша Хубаија/, Мостови, Београд, 1984, 3 (59), 176-181

213. Расточено стење /Збирка поезије Ласла Гала/, Политика, Београд, 29. децембар 1984, 9

214. Змајев превод Човекове трагедије /Имра Мадача/, Преводилачке споне, Копча 4, Нови Сад, 1984, 193-198

215. Естетиката и етиката во книжевниот превод, Тетово, 1984, 44-48

216. Превођење преко посредника, Зборник Друштва словенских књижевних превајалцев 9, Љубљана, 1984, 271-279

217. A mûforditás etikai és esztetikai kérdései, J. Garai Béla forditása, Hid, Нови Сад, 1984, 9, 1187-1190

218. A nagy kô görgetése, Kartag Nándor forditása, Hid, Нови Сад, 1984, 9, 1191-1195

219. Zmaj — a magyar kôltészet forditója, A Hungarológia Közlemények, Нови Сад, 1984, 1, 659-710

1985.

220. Котрљање великог камена, Дело, Београд, 1985, 1-2, 248-252

221. Роман и његов превод /Роман Ласла Вегела у преводу Радослава Миросављева/, Дело, Београд, 1985, 3, 105-111

222. Појам — Золтан Чука, Савременик, Београд, 1985, 3-4, 298-300

223. Свет је дебилан /Слободан Божовић: Борис Романов/, Савременик, Београд, 1985, 5, 444-445

224. Коњска длака, мачије црево /Песма Ђуле Ијеша/, Мостови, Београд, 1985, 1(61), 50-53

225. Нови чика-Јова /О Змајевом „Невену“/, Дневник, Нови Сад, 4. август 1985, 13

226. Једина прича Ђерђа Лукача, Савременик, Београд, 1985, 9-10, 279-280

227. Интимна драма младог Лукача, Дело, Београд, 1985, 10-11, 210-220

228. Шандор — Александар — Алекса Петровић — Петефи, Преводна књижевност, Београд, 1985, 153-160

29. Увод, Како преводити Змаја, Нови Сад, 1985, 7-8

230. Круг се не затвара, Како преводити Змаја, Нови Сад, 1985. 110-111

231. Опроштај од чуда и преводиочев аргументум /О драми Миклоша Хубаија/, Преводилачке споне, Копча 5, Нови Сад, 1985, 79-89

232. Коњска длака, мачје црево, Зборник Друштва словенских књижевних превајалцев 10, Љубљана, 1985, 125-128

233. A forditó mérhetetlensége, Hid, Нови Сад, 1985, 11, 1505-1510

234. Интимна драма младог Лукача, Дневник, Нови Сад, од 18. децембра 1985. до 21. јануара 1986 (33 наставка фељтона).

1986.

235. Миклош Хубаи, Поља, Нови Сад, 1986, 323, 42

36. Безмерност превода /Наши песници у преводу Кароља Ача/, Књижевна реч, Београд, 1986, 279, 24

237. Задовољство разговора /Сретен Марић: Разговори/, Политика, Београд, 28. јун 1986, 16

238. Смотра с рапортом /Роман Нандора Гиона у преводу Арпада Вицка/, Мостови, Београд, 1986, 1(65), 50-58

239. Филозоф Агнеш Хелер и њен дијалог о свакодневним стварима, Дело, Београд, 1986, 8, 122-26

240. Превод — увек; замена — да ли? /О преводу романа Тибора Дерија/, Преводна књижевност, Београд, 1986, 179-183

241. Драма, посрба, превод, Сцена, Нови Сад, 1986, 4, 101-109

242. Есејиста Лео Попер, Савременик, Београд, 1986, 11, 479-480

243. Како смо преводили Петефија, Невен, Будимпешта, 1986, 10, 14-15

244. Одломак из „Поговора“, Народне новине, Будимпешта, 7. август 1986, 7

245. Јудита Шалго или преводилац који свој превод изнутра обасјава, Мостови, Београд, 1986, 3(67), 207-213

246. Мора од претвора: ђердан или омча, Домети, Ријека, 1986, 11, 41-46

247. Двострука трака: прављење и трпљење историје (1. Србија као ковачница за радовањску секиру; 2. Историја гази једног Милутина) /Романи Данка Поповића/, Савременик, Београд, 1986, 12, 718-727

248. Nyelvi kulturális kérdések és a mûforditás, Toldi Éva forditása, Hid, Нови Сад, 1986, 10, 1246-1250

1987.

249. Морална савест звана Иштван Ерши, Руковет, Суботица, 1987, 1, 3-5

250. Иштван Еркењ, Поља, Нови Сад, 1987, 336, 88

251. Безмерност превода, Преводилачке споне, Копча 6-7, Нови Сад, 1987, 63-67

252. И мелодрама и популарни народни комад с певањем, Сцена, Нови Сад, 1987, 2, 67-73

253. Феномени језика и превођења, Преводилац, Београд, 1987, 2, 25-30

254. Издавачка делатност Форума, Поља, Нови Сад, 1987, 341, 323

255. Феномен превод, Летопис МС, Нови Сад, јун 1987, 885-894

256. Грујић пише песме, Грујић пише приче, Грујић пише..., Дневник, Нови Сад, 1. новембар 1987, 14

257. Културно-језичке разлике при превођењу књижевног текста, Однос између језика и књижевности у истраживању и настави, Београд, 1987, 125-128

258. Вукова преводилачка концепција и њена реализација, Преводилац, Београд, 1987, 3, 23-33

259. Бела Хамваш, Смедерево, Смедерево, 1987, 4, 50-51

260. Критика превода и могућности превођења усмене поезије, Руковет, Суботица, 1987, 6, 526-546

261. Феномен превод, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 1987, 16/3, 5-13

262. Tömény próza — forditásban. Garai László forditása, Hid, Нови Сад, 1987, 2, 262-265

263. Poil de cheval, boyan de chat; traduit par Vukica Grujić, Les poimts — Мостови, Београд, 1987, 2(70), 205-210

1988.

264. Историја и теорија превођења, Дневник, Нови Сад, 17. јануар 1988, 13

265. Преводилачко надигравање, Политика, Београд, 30. јануар 1988, 10

266. Чари читања, Руковет, Суботица, 1988, 1, 71-72

267. Папир или живот /Јудита Шалго: Траг кочења/, Руковет, Суботица, 1988, 1, 73-75

268. Песник је извршио преседање, не заборављајући ни своје реквизите /Славко Матковић: Фотобиографија/, Руковет, Суботица, 1988, 1, 75-78

269. Да би се поделила преводилачка срећа, претходно треба поделити стваралачке муке /Бранимир Човић: Уметност превођења или занат/, Руковет, Суботица, 1988, 1, 78-79

270. Опијум Гезе Чата, Кораци, Крагујевац, 1988, 3-4, 200-202

271. Непознати Бела Хамваш, Савременик, Београд, 1988, 5, 362-363

272. Брже, боље, више...али не брже-боље, Руковет, Суботица, 1988, 3, 328-329

273. Како се стварају „дисиденти“? /О Ђерђу Конраду/, Руковет, Суботица, 1988, 3, 329-336

274. Речник језика песника Петефија, Руковет, Суботица, 1988, 3, 336-337

275. Томислав Кетиг или страсни гамбит са завршницом, Домети, Сомбор, 1988, 53, 85-94

276. Приповедач оствареног гласа /Милица Мићић Димовска: Познаници/, Руковет, Суботица, 1988, 4, 462-463

277. Свет без свести о себи, само у роману /Милица Мићић Димовска: Утваре/, Руковет, Суботица, 1988, 4, 463-465

278. Свиње, коњи и остало /Ђорђе Сударски Ред: Ја сам свиња или коњ у трку/, Руковет, Суботица, 1988, 4, 465-467

279. Портрет писца из младости /Александар Тишма: Дневник/, Руковет, Суботица, 1988, 4, 467-472

280. Баукакаста синтагма кружи престоницом, Руковет, Суботица, 1988, 4, 472-474

281. Бела Хамваш, стваралац кога тек треба открити или алтернативни поглед на свет, Руковет, Суботица, 1988, 5, 503-532

282. Све, све, али занат /Приповетке и романи Милорада Павића/, Књижевност, Београд, 1988, 11, 1765-1774

283. Све се врти око центра света, Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 577-580

284. Ото Толнаи, или запутити се у свет, Руковет, Суботица, 1988, 6, 752-753

285. Што ближе, све ближе земљи, Руковет, Суботица, 1988, 6, 153-1562

286. Вукова преводилачка концепција и њена реализација, Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, 1988, 17/5, 435-448

287. A forditás elôre- és hátramozditói, Hungarológia közleményei 77, Нови Сад, децембар 1988, 507-515

1989.

288. Преводиочеви помагачи и одмагачи, Руковет, Суботица, 1989, 1, 119-126

289. Седам кора Васка Попе (Од прве до коначне Коре), Савременик, Београд, 1989, 3, 302-325

290. Illyés Gyula, avagy elmenekûlni, majd ismét alámerülni, Balázs Art Valéria forditása, Üzenet, Суботица, 1989, 4, 273-282

291. О Миклошу Хубаију или о писцу који не може да исцрпе своју тему, Руковет, Суботица, 1989, 2, 225-235

292. У пуном замаху (Преглед страних часописа: Мађарска), Књижевна критика, Београд, 1989, 2, 114-117

293. Gyula Hernádi: Jancsó Miklós szeretôi, Budapest, 1988 (Мали вавилонски каталог), Књижевна критика, Београд, 1989, 2, 127-129

294. Што ближе, све ближе земљи, Летопис МС, Нови Сад, 1989, 5, 807-810

295. Тандем Хернади — Јанчо, НИН, Београд, 1989, 25. јун 1989, 48

296. Пост скриптум или дрво од знања добра и зла, Руковет, Суботица, 1989, 3, 380-386

297. Процват или само нормала (Преглед страних часописа: Мађарска), Књижевна критика, Београд, 1989, 3, 176-179

298. Eörsi István: Kilenc dráma (Мали вавилонски каталог), Књижевна критика, Београд, 1989, 3, 190-191

299. Весели дани у паклу (приказ књиге Ђерђа Фалудија), НИН, Београд, 1989, 13. август 1989, 47

300. Ипак, у Сибиру?, НИН, Београд, 27. август 1989, 65

301. Завичајни пејсаж Ференца Фехера, Поља, Нови Сад, 1989, 365, 289

302. Превод и доминантна поетика, Руковет, Суботица, 1989, 4, 513-519

303. Миклош Хубаи: Игру игра...Нерон!, Домети, Сомбор, 1989, 56, 152-155

304. Читам, читаш..., Савременик, Београд, 1989, 9-10, 250-253

305. Срба као интелектуална живуљка /О Срби Игњатовићу/, Градина, Ниш, 1989, 8, 165-167

306. Критика превода и могућност превођења усмене поезије, Књижевно превођење: теорија и историја, Пожаревац, 1989, 183-200

307. Видови стидова?, Књижевна реч, Београд, 1989, 353-354, 14-153

308. Политика, политика, политика...па књижевност (Преглед страних часописа: Мађарска), Књижевна критика, Београд, 1989, 5-6, 191-193

309. Faludy György: Pokolbeli vig napjaim, Budapest, 1989, (Мали вавилонски каталог), Књижевна критика, Београд, 1989, 5-6, 197-201

310. Mind közelebb, egyre közelebb a fôldhoz, ford. T/uri/ G/ábor/, Kertek & parkok, Forum, Нови Сад, 1989, 141-144

1990.

311. Истрајност као врлина /Приповедач Душан Белча/, Руковет, Суботица, 1990, 1, 828-830

312. Пентаграм 1989, Руковет, Суботица, 1990, 2, 1003-1006

313. Tiszatáj, Kritika, Nagyvilág (Преглед страних часописа: Мађарска), Књижевна критика, Београд, 1990, 1, 126-130

314. Нови листови и часописи (Преглед страних часописа: Мађарска), Књижевна критика, Београд, 1990, 2, 185-188

315. Szajbely Mihály: Csáth Géza (Мали вавилонски каталог), Књижевна критика, Београд, 1990, 2, 194-195

316. Раичковићев мир, с ратом и без њега, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1139-1142

317. Смрт од смрти, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1142-1148

318. Песничке бубице и луди чардаши /Преводи Кароља Ача/, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1148-1153

319. Иштван Саси — преводилац српске поезије на мађарски језик, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1153-1157

320. Пољску треба ослушнути, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1157-1167

321. Тандем или двојац без кормилара /Хернади и Јанчо/, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1204-1207

322. Казивање сновидово /Поезија Владимира Стеванова/, Политика, Београд, 26. август 1990.

323. Библиотека „Преводи Станислава Винавера“, Књижевно дело Станислава Винавера, Зборник радова, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1990, 373-377

324. Ватраљ Новог Сада или како је Пера проџарао негдашњу „српску Атину“ (Приказ романа П. Милосављевића: Нови Сад на ватри), Руковет, Суботица, 1990, 6, 1732-1734

325. Луд је ко преводи — а не чини то само из задовољства!, Руковет, Суботица, 1990, 6, 1735-1736

326. Књига је опасна, треба је укротити, Књижевна критика, Београд, 1990, 3-4, 104-109

327. Бела Хамваш, осамљеник сред Паноније, Савременик, Београд, 1990, 4-5-6, 425-429

328. Meglesni Lengyelországot, Rajsli Emese forditása, Magyar napló, Budapest, 1990, 45, 9

329. Отежали лук Миодрага Сибиновића (М. Сибиновић: Поетика и поезија, Велики руски лиричари), Руковет, Суботица, 1990, 7, 1837-1839

330. Савремени бруј који стиже из даљина (Вл. Стеванов: Казивање сновидово), Руковет, Суботица, 1990, 7, 1840-1841

331. Чика Јовин лист за децу „Невен“, „Невен“ (репринт), Београд, октобар 1990, бр. 1 (кошуљица).

1991.

332. Пажња: изазов есеја, Књижевна реч, Београд, 1991, 370, 2

333. Пажња: изазов есеја, Руковет, Суботица, 1991, 1-2, 127-128

334. О овом избору (Б. Хамваш), Руковет, Суботица, 1991, 3, 147-148

335. Forditani — okvetlenül; vátoztatni — szabad-e?, Превод: М. Kávai, Hid, Нови Сад, 1991, 4, 368-372

336. Páros, avagy kormányos nélküli kettôs (Hernádi Gy.: Jancsó Miklós szretôi), Balázs Art Valéria firditása, Üzenet, Суботица, 1991, 2, 175-178

337. Фантазмагорије, фантазије — али чије?, Руковет, Суботица, 1991, 6-7, 460-464

1992.

338. Самоодстрел преводиоца?, НИН, Београд, 10. април 1992, 2154, 45

339. Бела Хамваш, осамљен међу људима: космос као дом, Руковет, Суботица, 1992, 1-2, 1-11

340. Паралелни светови и времена (Момо Капор: Зелена чоја Монтенегра), Политика, Београд, 18. јул 1992, 16

341. Андрић и грешка, Политика, Београд, 10. октобар 1992, 13

342. Рујевина на забатима /О Данилу Кишу/, Поља, Нови Сад, 1992, 399, 141-144

343. Писци на челу политичких збивања (Писмо из Будимпеште), Политика, Београд, 28-30 новембар 1991, 2о

344. Теоријски проблеми превођења (Надежда Винавер: Књижевни простор), Политика, 5. децембар 1992, 20

345. Rövidülés (Кратеж), forditotta: Jósvai Lidia, Élet és irodalom, Budapest, 1992, октобар 30, 44, 1

346. A tevedés (Грешка), Forditotta: Jósvai Lidia, Élet és irodalom, Budapest, 1992, новембар 20, 47, 3

347. Бела Хамваш, осамљен међу људима: космос као дом, Кораци, Крагујевац, 1992, 1-2, 138-142

1993.

348. Песник кружи Европом /О Мирославу Мандићу/, Политика, Београд, 27. март 1993.

349. Hogy ér véget a Sántaiskola (Како се завршава „школица“? /Силвија Монрос Стојаковић: Кортасарове последње школице/), Jósvai Lidia forditása, Élet és irodalom, Budapest, 1993, јануар 29, 4, 17

350. Петефи и свет, Политика, Београд, 3. април 1993, 14

351. Petôfi és a szerbek, Irodalomkultúra, Budapest, 1993, 10, 26-31

352. Повратак старог, доброг часописа (Ex Symposion, 3-4/1993), Књижевна реч, Београд, 1993, 417, 13

353. Робове збуњује слобода..., (Разговор с Каталин Кемењ и Анталом Дулом), Летопис МС, Нови Сад, 1993, јул-август, 1-2, 145-169

354. Између српа од змије и нецвркута од птице, Ђоко Стојичић: Срп од змије, Београд, Просвета, 1993, 63-66

355. Az összegubancolódott szörme vasalásának rövid kurzusa (Кратак курс пеглања уфрчканог крзна, роман Драгана Великића „Астраган“). Kis Csepegi Endre forditása, Ex Syposion, Veszprém, 1993, 5-7, 55-57

356. Где је линија преко које преводилац не сме?, Мостови, Београд, 1993, 93, 51-52

357. Na és? Hát semmi (Па шта? Ништа, О Павлу Угринову), Toldi Éva forditása, Hid, Нови Сад, 1993, 12, 924-928

358. Предговор, Милорад Павић: Коњи светога Марка („Све Павићеве приче и једна драма“), „Бата“, „North American“, „Орбис“, Београд, 1993, 9-13

1994.

359. Olvassa, olvassuk..., Jósvai Lidia forditása, Élet és irodalom, Budapest, 1994, бр. 5, стр. 6

360. Kosztolányi Dezsô és Danilo Kis, Üzenet, Суботица, 1994, март-април, бр. 3-4, стр. 142-144

361. A forditó mûhelyébôl, A fabula, a mese és a rege, Jósvai Lidia forditása, Élet és irodalom, Budapest, 1994, бр. 24, стр. 4

362. Белешка /о Фриђешу Каринтију/, Српске народне новине, Будимпешта, 30. јун 1994, бр. 26, стр. 8

363. Човек који је открио покидане нити човечанства, In: Б. Хамваш: Патам, Центар за геопоетику, Београд, 1994, стр. 371-378

364. Киш и Петри, или сулуда и бравурозна вожња с уживањем, поговор, ин: Ђерђ Петри: Вечни понедељак, изабране песме, с мађарског превео Данило Киш, Матица српска, Нови Сад, Цицеро, Београд, Писмо, Земун, 1994, стр. 79-93

365. Бела Хамваш на српском језику, Библиографија, Ин: Б. Хамваш: Брига о животу, Центар за геопоетику, Београд, 1994, стр. 399-401

366. Смрти и васкресења Антонија Михајловића, поговор, Ин: Душан Белча: Смрт Антонија Михаиловића, Књижевна заједница Новог Сада, 1994, стр. 75-86

367. Хамваш — ромасијер плус..., In: Бела Хамваш: Наиме, Орбис, Београд, 1994, стр. 124-132

368. Таласања Беле Хамваша, In: Бела Хамваш: Шестовал, Матица српска — Цицеро — Писмо, Нови Сад — Београд — Земун, 1994, стр. 107-109

369. Границе ишчезавају, зар не? Грађа о рецепцији Беле Хамваша у српској култури, Маргиналије 1-100, Руковет, Суботица, 1994, бр. 6-7, стр. 1-16

370. Британци у „земљи чуда“ (Светозар М. Игњачевић: Земља чуда у изломљеном огледалу, Београд, 1994), Политика, Београд, 10. децембар 1994, стр. 23

371. Hamvas-napló, Huszonhárom nap Budapesten, P. Nagy István forditása, Élet és iroda

lom, Budapest, 23. децембар 1994, бр. 51-52, стр. 10-11

372. Мађарско-српски речници, Задужбина, Београд, децембар 1994, бр. 28, стр. 5

373. Хазарске преводилачке замке, Преводилац, Београд, 1994, бр. 1—4, стр. 26—53

1995.

374. Жито, жито — поумљено, Летопис Матице српске, Нови Сад, 1995, фебруар, св. 2, стр. 325-333

375. Az arctalan erôszak (Pavić-Hamvas-Bajac-Biblia), Forditotta, P. Nagy István, (Безличност насиља), Élet és irodalom, Budapest, 1995, бр. 14, стр. 7

376. Разговори с Богом на равној нози (1. Неутешни Арсеније; 2. Иван, опет неутешан; 3. Summa; Додатак: Магда Ковач: Молитва с разузданим завршетком), Источник, Београд, 1994, год. III, бр.11-12, стр. 125-131

377. Кратеж, Свитак, Пожега, 1995, год. II, бр. 5, стр. 19-20

378. Границе ишчезавају, зар не? (II) Роман о рецепцији Хамваша у српској књижевности, Руковет, Суботица, 1995, бр. 1-3, стр. 14-17

379. Увод у мађарску цивилизацију, Руковет, Суботица, 1995, бр. 1-3, стр. 74-78

380. Domonkos István csodaja (Чудо Иштвана Домонкоша), Kis Csepegi Endre forditása, Ex Syimposion, Veszprém, 1994, бр. 10-11, стр. 18-20

381. Безличност насиља (Хамваш — Павић — Бајац — Библија), Дневник, Нови Сад, 1995,

382. Како се завршава „школица“? Зборник Матице српске за филологију и лигвистику, Нови Сад, 1994, књ. XXXVII, стр. 61-64

383. Предговор с два репа, Борба, Београд, 6. јул 1995, Свет књиге, стр. I

384. Маргиналије (101-121), Свитак, Пожега, год. II, бр. 6, стр. 7-11

385. Васко Попа: две и по загонетке, Књижевне новине, Београд, 1995, бр. 914, стр. 9, стуб.

386. Дубина језичког памћења, Уз дело „Књига Стеванова“ Владимира Стеванова, Нови Сад, 1995, Борба, 17. август 1995, Свет књиге, стр. II

387. Кратеж, Војвођански годишњак, Свеска I, Нови Сад, 1995, стр. 197-8

388. Búza, búza — áldott búza (Жито, жито поумљено). Ford. Csapó Julianna, Hid, Нови Сад, септембар (бр. 9), 1995, 601-609

389. Безличност насиља (Хамваш — Павић — Бајац — Библија), Књижевност и насиље, XXXI београдски међународни сусрет писаца, Београд, 1995, стр. 66-70

390. Силвија Монрос-Стојаковић или Дар двоструког живота, Борба, Београд, 31. август 1995, Свет књиге, стр. II

391. Преводилац нека преводи, Борба, Београд, 12. окт. 1995, Свет књиге, стр. III

392. Излазак у зачарани круг, Српски књижевни гласник, Београд, 1995, бр. 5-6-7, стр. 52-56

393. Заноси и пркоси (Девет ставки о фирми „Винавер“), Борба, Београд, 28. децембар 1995, Свет књиге, стр. II

1996.

394. Кључ, кључ, катанац — поезија, Књижевност, Београд, 1996, бр. 1-2, стр. 1723-1727

395. Сонетни венац, Књижевност, Београд, 1996, бр. 3-4, стр. 370-403 (Идеја, предговор и поговор за Сонетни венац „Камена успаванка“)

396. Српски роман XX века, Нишки аналитичар, Ниш 1996, бр. 2, стр. 14

397. Szent bor (Свето вино), Élet és irodalom, Budapest, 14, 9. 1996, бр. 16, стр. 5

398. Простори човекове мисли, Луча, Суботица, мај 1996, св. 2—3, стр. 83—4

399. Недеља уместо четвртка, Луча, Суботица, мај, 1996, св. 2—3, стр. 87

400. Негде (М. Деспотовић: Јевремов штап), Књижевна реч, Београд, 1996, бр. 470—71. стр. 28

401. Ограничавајући фактор масног турбета, Орбис, Кањижа, 1996, бр. 1, стр. 23—24

402. Amo et non amo, In: Odi et amo, Magyar P. E. N. club, Budapest, 1996, 111—113

403. Предели Форме, Књижевна критика, Београд, лето—јесен 1996, стр. 117—122

404. Aki felfedezte az emberiség szétszakadt szálait, Rádics Viktória forditása, Magyar Szemle, Budapest, november 1996, 11. szám, 112—1224 (Човек који је открио покидане нити човечанства)

405. Драма „на изволте“, Научни састанак слависта у Вукове дане, 25/1, Београд, 1996, стр. 383—390

406. Страна реч — али чија је мисао, In: О лексичким позајмљеницама. Зборник радова, Суботица, 1996, стр. 181—189

Amo et non amo, Орбис, Кањижа, 1996, бр. 3—4, стр. 38—39

Vida Ognjenović: Életre orvosság, Tiszavirág, Budapest, 1996, стр. 26—27

Пријатељи на окупу, Луча, Суботица, 1997, св. 5, стр. 80—81

1997.

Тихи ужас: Синистра, татковина читаоца, Луча, Суботица, 1997, св. 6—7, стр. 121—122

Границе ишчезавају, зар не? (Маргиналије 122-184), Орбис, Кањижа, лето 1997, бр. 2, стр. 24-48

Бела Хамваш и Данило Киш (Паралела), Орбис, Кањижа, лето 1997, бр. 2, стр. 68-69

Откривање Беле Хамваша, Политика, Београд, 20. септембар 1997, стр. 22

Свето вино, Летопис Матице српске, Нови Сад, септембар 1997, књ. 460, св. 3, стр. 330-336

Васко Попа: Две и по загонетке, Овдје, Подгорица, 1997, бр. 340-41-42, стр. 37-38

Милорад Павић мора причати приче, Луча, Суботица, 1997, год. VI, св. 8, стр. 7-10

Универзална књига (Мађарске разгледнице 4), Луча, Суботица, 1997, год. VI, св. 8, стр. 69-71

Десет ставки о фирми Винавер, Еспап на велико имало, Алманах Винавер, Београд, 1997, бр 1, стр. 143-145

1998.

Игра нема краја, Луча, Суботица, 1998, св. 9, стр. 131—134

Egy egész, az több, mint két fél, Borbély János forditása, Hid, Novi Sad, april-maj 1998, br. 4-5, str. 404-410

Један је више него две половине, Књижевна реч, Београд, јул 1998, бр. 502, стр. 57—58

422. Хамваш студира Карађорђа, Политика, Београд, 31. октобар 1998, /Додатак/, бр. 29, стр. (3)

423. Обреди поетичког живота, Политика, Београд, 12. 12. 1998, (Додатак)

424. Историја српске књижевности Петра Милошевића, Српске народне новине, Будимпешта, 24. децембар 1998, бр. 52—53, стр. 11

425. XX. századi rebellis életrajz, Forditotta Andrić Edit, — Tanulmányok, Нови Сад, 1998, св. 31, стр. 132-135

426. Исток и запад у једној књизи, Наше стварање, Лесковац, 1998, год. XLV, бр. 4, стр. 509-514

1999.

427. Прогонство као спас, Луча, Суботица, 1999, св. 13, стр. 143—145

428. Отворено писмо Арпаду Генцу, писцу, председнику Републике Мађарске, Српске народне новине, Будимпешта, 8. април 1999. године, бр. 14, стр. 7

429. Mikor még a gonosz is a menekvést szolgálja - forditotta Balázs Attila - Élet és irodalom, Budapest, 1999. május 7, 18 sz., 9 o.

430. Када и зло подстиче спас, Српске народне новине, Будимпешта, 13. мај 1999. године, бр. 19, стр. 6

431. Седамдесет степеника Миодрага Павловића, Луча, Суботица, 1999, год. VIII, бр. 14—15, стр. 35—39

432. Adelékok egy értékes és/de haszálhatatlan könyvhöz (Weöres Sándor: Egybegyûjtött levelek I-II), Forditotta Fehér György, Magyar Szemle, Budapest, 1999, junius, új évfolyam VIII, 5-6 sz., 178-180 o.

433. Христолико микротеос (Цветко Лаиновић — или: симболика и линије и боје), Овдје, Подгорица, јан.—фебр.—март 1999. године, бр. 361—362, стр. 66—77

434. Човек суочен с лажи открива сатану, Српске народне новине, Будимпешта, 15. јул 1999. године, бр. 28, стр. 6

435. Благотворни спојеви Слободана Мандића, In: Слободан Мандић: Сентандрејске баште, ИП Београд, Зрењанин, 1999, стр. 155—161

436. 11 теза о другости, Орбис, Кањижа, пролеће 1999, год. IV, бр. 1, стр. 16

437. О зебри и њеним шарама, Луча, Суботица, 1999, год. VIII, св. 16, стр. 86-90 (Мађарске разглединице 10)

438. Очи, очи... Луча, Суботица, 1999, год. VIII, св. 16, стр. 90-92 (Мађарске разглединице 10)

439. Срећни трен који се помно припрема, Луча, Суботица, 1999, год. VIII, св. 16, стр. 92-94 (Мађарске разглединице 10)

440. Ami rágja ezt a századot, Hubay Miklóssal beszélget Sava Babić, Magyar Szemle, Budapest, december 1999, br. 11—12, 1135—141

441. Miodrag Pavlović hetven lépcsõfoka, Forditotta Fenyvesi Ottó, Üzenet, Subotica, 1999, br. 9-12, str. 64-68

442. Поговор, In: Момо Капор: Зелена чоја Монтенегра, Октоих, Подгорица, 1999, стр. 231—238

2000.

443. Туђење од трагедије (Разговор с Миклошем Хубаијем), Летопис Матице српске, Нови Сад, март 2000, књ. 465, св. 3, стр. 349—356

444. Савремена мини—Илијада (Илија Марковић: Прва Југославија... Друга Југославија... Трећа Југославија... Продато, Илијада, Нови Сад, 2000), Нин, Београд, 13. 4. 2000, стр. 43—44

445. Хамвашеви путеви, Писмо, Београд, зима/пролеће 2000, бр. 60/61, стр. 168—170

446. Савремена мини—Илијада, Војводина, Нови Сад, 5. мај 2000, год. II, бр. 26, стр. 13

447. Живот је сан, Луча, Суботица, 2000, бр. 2, стр. 73-77 (Мађарске разгледнице 12)

448. Животопис Синдбада Крудија, Луча, Суботица, 2000, бр. 2, стр.78-85 (Мађарске разгледнице 12)

449. Програмирано слепило?, Летопис Матице српске, Нови Сад, јун 2000, св. 6, стр. 839—845

450. Хиперион Хамваш, Орбис, Кањижа, 2000, бр. 4. стр. 83—89

451. A másik fél, Forditotta Szilágyi Károly, In: Sodródó emberiség, Széphalom Könyvmûhely, Budapest, 2000, str. 55č60

452. Стишано, једноставно говорење. in: Вера Ракић Бијелић: Као тиски цвет, Новосадски отворени универзитет — Тиски цвет, Нови Сад, 2.000, стр. 91—92

453. Срби и свети Сава, Преводилац, Београд, 2.000, бр. 1—4, стр. 14—17

454. Ракље Александра ведогоње, Улазница, Зрењанин, 2000, бр. 171, стр. 81—83

455. Преписка великог песника Шандора Вереша, Летопис МС, Нови Сад, 2000, год. 176, књ. 466, св. 12, стр. 938-941

2001.

456. Друга половина, Орбис, Кањижа, 2001, год. VI, бр. 1, стр. 3-6

457. Његош или истрага и истражени, Политика, Београд, 20—31. март 2001, 1—12, стр. 24

458. Српска пикареска, Ин: Зоран Мирковић: Стаклене сузе, Графички атеље ”Дерета“, Београд, 2001, Поговор, стр. 315—323

459. Девет чаша са Слободаном Јовићем, Ин: Слободан Јовић: Колико те волим,

ИП Београд, Зрењанин, 2001, стр. 6-10

460. Kosztolányi és Esti Kornél városában, Sinkovits Péter forditása, Üzenet, Subotica, proleće 2001, god. XXXI, str. 227-232

461. Ötven perc Esteházy Péterrel, 2000. januar 20-án, Jelenkor, Pécs, god. 44, br. 7-8, str. 759-770

462. Превод и доминантна поетика, Преводна књижевност, Зборник радова,

Удружење књижевних преводилаца Србије, Београд, 2001, стр. 74-81

462. Од фабуле, преко басне, па све до приче и опет фабуле: индивидуална преводилачка перцепција, Преводна књижевност, Зборник радова,

Удружење књижевних преводилаца Србије, Београд, 2001, стр. 123-128

463. Вукова преводилачка концепција и њена реализација, Преводна књижевност, Зборник радова, Удружење књижевних преводилаца Србије, Београд, 2001, стр. 268-286

464. Мрежа мами мушице, Преводна књижевност, Зборник радова, Удружење књижевних преводилаца Србије, Београд, 2001, стр. 386-416

465. Прича плови панонском пучином, Преводна књижевност, Зборник радова, Удружење књижевних преводилаца Србије, Београд, 2001, стр. 417-432

466. Даниловљева деценија, Књижевне новине, Београд, 1-15. септембар 2001, год. LII, бр. 1041, стр. 9

467. Дебела књига која се гута, In: Иван Баленовић: Принц Хумораби од Плусопотамије, Бонарт, Нова Пазова, 2001, стр. I-VIII

468. Тешко се скрасити у свијиј кожи, Ин: Милутин Дедић: Напуштена пролазност, слике (каталог изложбе), децембар 2001. (стр. 6)

469. Szörnyű gesztus, Létünk, Újvidék, 2001, br. 3-4, str. 25-29

470. Страшни гест, Létünk, (Ванредан број: Живот и дело грофа Пала Tелекија), Нови Сад, 2001, стр. 24-28

2002.

471. Мала драга лудница, Политика, Београд, 12. јануар 2002, Културни додатак, стр. III

472. Песник који не пристаје на име исписано ћирилицом, Натрон, Зрењанин, 2002, год. I, бр. 1, стр. 14.

473. Куда ће приповетка?, Књижевне новине, Београд, 15-30. април 2002, год. 54, бр. 1056, стр.17

474. Дама Петера Естерхазија, НИН, Београд,

Разлика између оца и Бога, 1. август 2002, бр. 2692, стр. 56-58

Полицијски досији пишу роман, 8. август 2002, бр. 2693, стр. 56-58

Прескочити своју сенку, 15. август 2002, бр. 2694. стр. 56-58

475. Aki felfedezte az emberiség szétszakadt szálait (Човек који је открио покидане нити човечанства), In: Hamvas Béla, Válogatta, sajtó alá rendezte, a bevezetést irta Mikóssy Endre, Radics Viktória forditása, Új mandátum könyvkiadó, Budapest, 2002, стр. 303- 313

IV Преводи

1966.

1. Абел Деши: Замагљени прозори, Руковет, Суботица, 1966, 1, 40-45

2. Атила Јожеф: Због пропуштеног загрљаја, Руковет, Суботица, 1966, 5 6,

265

3. Атила Јожеф: Успаванка, Руковет, Суботица, 1966, 5-6, 266

4. Шандор Петефи: Крајем септембра, Руковет, Суботица, 1966, 5-6, 263

5. Шандор Петефи: И опет чујем шевин пој, Руковет, Суботица, 1966, 5-6, 263

6. Миклош Радноти: У наручју, Руковет, Суботица, 1966, 5-6, 267

7. Миклош Радноти: Писмо жени, Руковет, Суботица, 1966, 5-6, 267-268

8. Ерне Сеп: Љубав, Руковет, Суботица, 1966, 5-6, 265

1968.

9. Јанош Бањаи: Коментар, Руковет, Суботица, 1968, 10-11, 656-657

10. Шандор Богданфи: У туђој постељи, Руковет, Суботица, 1968, 10-11, 647-653

11. Нандор Бурањ: Ватре и станице, Руковет, Суботица, 1968, 12, 785

12. Тибор Дери: Девојка из Прага, Руковет, Суботица, 1968, 1,

13. Тибор Дери: Посета, Руковет, Суботица, 1968, 7, 262-274

14. Тибор Дери: Једно поподне на Балатону, Летопис МС, Нови Сад, јул 1968, 80-92

15. Абел Деши: На крају, Руковет, Суботица, 1968, 12, 783

16. Шандор Доро: Песма ћутања, Руковет, Суботица, 1968, 12, 8о4

17. Ференц Фехер: Напуштени салаш, Руковет, Суботица, 1968, 12, 775-776

18. Ференц Фехер: Балада о роди, Руковет, Суботица, 1968, 12, 776-777

19. Ласло Гал: Брдо и песник, Руковет, Суботица, 1968, 12, 758

20. Ласло Гал: Снове само просањати треба, Руковет, Суботица, 1968, 12, 759

21. Ласло Гал: Реч на ветру, Руковет, Суботица, 1968, 12, 760

22. Ендре Герејеш: Каин, Руковет, Суботица, 1968, 8, 523-530

23. Ђула Ијеш: Осврт с Калемегдана, Руковет, Суботица, 1968, 2, 137-146

24. Ото Толнаи: Четири песме (18, 19, 22, 28), Руковет, Суботица, 1968, 10-11, 654-656

25. Ото Толнаи: И око нас су кругове цртали на води, Руковет, Суботица, 1968, 12, 788

26. Ото Толнаи: Под оклоп полако увлаче крила, Руковет, Суботица, 1968, 12, 789

1969.

27. Карољ Ач: Примери метузалема, Руковет, Суботица, 1969, 7-8, 435-436

28. Карољ Ач: Мото, Руковет, Суботица, 1969, 12, 727

29. Карољ Ач: Глоса, Руковет, Суботица, 1969, 12, 727

30. Карољ Ач: Рондел револуционара, Руковет, Суботица, 1969, 12, 727

31. Карољ Ач: Бојиш ли се?, Руковет, Суботица, 1969, 12, 728

32. Антал Биачи: Смрт није приватна ствар, Руковет, Суботица, 1969, 9, 521-524; 10, 587-600

33. Иштван Брашњо: Зима у млину, Руковет, Суботица, 1969, 10, 574-578

34. Геза Чат: Отац и син, Руковет, Суботица, 1969, 9, 498-501

35. Тибор Дери: Капричи (Црв-брашнар, Одлучни лав, Мр Xо Смит бежи), Руковет, Суботица, 1969, 4-5, 241-284

36. Иштван Еркењ: Има ли дрвеће у Венецији?, Јежев календар, Београд, 1969, 137

37. Милан Фишт: Зима, Руковет, Суботица, 1969, 7-8, 431-432

38. Ласло Гал: Суботица, Руковет, Суботица, 1969, 10, 545

39. Ласло Гал: Слепац под мостом, Руковет, Суботица, 1969, 10, 546

40. Ласло Гал: Градитељи, Руковет, Суботица, 1969, 12, 729

41. Ласло Гал: Шах, Руковет, Суботица, 1969, 12, 729

42. Ласло Гал: Боје, Руковет, Суботица, 1969, 12, 730

43. Ласло Гал: Жмурке, Руковет, Суботица, 1969, 12, 730

44. Ласло Гал: Диоген, Руковет, Суботица, 1969, 12, 731

45. Ђула Ијеш: Дитирамб жени, Летопис МС, Нови Сад, март 1969, 223-228

46. Лајош Кашак: Мој епитаф, Руковет, Суботица, 1969, 7-8,

47. Ласло Копецки: С ове стране онога света, Руковет, Суботица, 1969, 12, 704-726

48. Ђерђ Лукач: Значај и утицај Адија, Летопис МС, Нови Сад, август-септембар 1969, 259-265

49. Ђерђ Молдова: Крак железнице Јосиф Стаљин, Руковет, Суботица, 1969, 1, 62-66

50. Ђерђ Молдова: Војник на окретање, Руковет, Суботица, 1969, 1, 66-68

51. Ђерђ Молдова: Штразњицки — национални отац, Руковет, Суботица, 1969, 1, 68-73

52. Имре Шафрањ: Са бусена на бусен, Руковет, Суботица, 1969, 1, 3-14

53. Имре Шафрањ: Нове дромбуље за очи, Летопис МС, Нови Сад, јун 1969, 649-658

54. Имре Шафрањ: Балади у походе, Руковет, Суботица, 1969, 7-8, 347-442

55. Карољ Вицеи: Прилично лепа песма у којој имају улоге мој пријатељ, Стела и Месец, Руковет, Суботица, 1969, 10, 561

1970.

56. Карољ Ач: Четири стиха о зиду, Руковет, Суботица, 1970, 9-10, 466

57. Карољ Ач: Боје (Уз платно И. Винклера), Руковет, 1970, 9-10, 466

58. Карољ Ач: Рондели (Рондел револуционара, Рондел II, Претпоследњи рондел), Руковет, Суботица, 1970, 9-10, 467

59. Иштван Бала: Љубавници, Руковет, Суботица, 1970, 9-10, 505-506

60. Јанош Бањаи: Од епског конзерватизма до критике романа, Руковет, Суботица, 1970, 7-8, 416-420

61. Ласло Бењамин: Јужни ветар, Руковет, Суботица, 1970, 9-10, 504-505

62. Иштван Брашњо: Зима у млину, Политика, Београд, 5. март 1970.

63. Тибор Дери: Теокрит у Новој Пешти, Књижевне новине, Београд, 4. јули 1970.

64. Габор Филеп: Монотоно путовање, Руковет, Суботица, 1970, 11, 575

65. Ласло Гал: Бачка, Руковет, Суботица, 1970, 12, 611

66. Јожеф Гујаш: Може ли, Руковет, Суботица, 1970, 5-6, 276

67. Јожеф Гујаш: Уместо Р. О., Руковет, Суботица, 1970, 5-6, 277

68. Јожеф Гујаш: (Без наслова), Руковет, Суботица, 1970, 5-6, 278

69. Ђула Ијеш: Универзалност поезије, Књижевне новине, Београд, 4. јул 1970,

70. Ђула Ијеш: Рука, Руковет, Суботица, 1970, 9-10, 502

71. Ђула Ијеш: Пут у сутон, Руковет, Суботица, 1970, 9-10, 502

72. Ђула Ијеш: Јер седиш сучелице, Руковет, Суботица, 1970, 9-10, 503

73. Разговор с Ђерђом Лукачем, Борба, Београд, 1. јануар 1970.

74. Нандор Мајор: Кућа на обали, часови колебања, Руковет, Суботица, 1970, 7-8, 362-380

75. Деже Монослои: На службеном путу, Летопис МС, Нови Сад, март 1970, 303-304

76. Деже Монослои: И стајати је тешко, Летопис МС, Нови Сад, март 1970, 304-305

77. Деже Монослои: Папагајска романса, Летопис МС, Нови Сад, март, 1970, 307-308

78. Леринц Сабо: О драгани која се вратила, Руковет, Суботица, 1970, 9-10, 504

79. Имре Шафрањ: Магелан, Руковет, Суботица, 1970, 5-6, 280-295

80. Имре Шафрањ: Фатаморгана, Руковет, Суботица, 1970, 11, 547-561

81. Карољ Ширато Тамко: Жена, Руковет, Суботица, 1970, 9-10, 506

82. Ото Толнаи: Стјуардеса, Руковет, Суботица, 1970, 3-4, 179-184

83. Ото Толнаи: Стари гледај своја посла, Руковет, Суботица, 1970, 11, 573

84.Ото Толнаи: Бони, Руковет, Суботица, 1970, 11, 573

85. Ото Толнаи: Шампањац, Руковет, Суботица, 1970, 11, 573

86. Ото Толнаи: 100, Руковет, Суботица, 1970, 11, 574

87. Ласло Вегел: Не бери бригу за свет, само се држи друма, Руковет, Суботица, 1970, 11, 535-542

88. Антал Закањ: Љубав, Руковет, Суботица, 1970, 3-4, 208

89. Антал Закањ: Двориште болесних Људи, Руковет, Суботица, 1970, 3-4, 208

90. Антал Закањ: Порука латице, Руковет, Суботице, 1970, 3-4, 209

91. Антал Закањ: Јаблан виори, Руковет, Суботица, 1970, 3-4, 210

1971.

92. Имре Бори: Михаљ Мајтењи, Руковет, Суботица, 1971, 9-10, 387-395

93. Калман Фехер: Акти су сређени, Руковет, Суботица, 1971, 5-6, 174-176

94. Калман Фехер: За умирење међу војницима и људима, Руковет, Суботица, 1971, 11-12, 495

95. Калман Фехер: Свакодневна песма за Рожу, Руковет, Суботица, 1971, 11-12, 459

96. Ласло Гал: Из песама о порицању, Руковет, Суботица, 1971, 5-6, 151

97. Ласло Гал: Стари и млади, Руковет, Суботица, 1971, 11-12, 447

98. Имре Шафрањ: Између жабокречине и млечног пута, Руковет, Суботица, 1971, 7-8, 305-328

99. Ференц Шанта: Много нас је било, Летопис МС, Нови Сад, април 1971, 435-441

100. Деже Тандори: Допуњаљка, Руковет, Суботица, 1971, 7-8, 333-335

101. Ото Толнаи: Томаж Шаламун, Индекс, Нови Сад, 12. мај 1971.

1972.

102. Карољ Ач: Певам о човеку, Тито у поезији, Сарајево, 1972, 206-208

103. Имре Бори: Мађарска, српска и хрватска авангарда, Израз, Сарајево, 1972, 1, 96-114; 2, 218-231; 3, 319-342

104. Иштван Домонкош: Одговорност, Политика, Београд, 18. новембар 1972.

105. Ференц Фехер: Шине, Тито у поезији, Сарајево, 1972, 226

106. Ласло Гал: Моја застава, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 14

107. Ласло Гал: Стари и млади, Багдала, Крушевац, децембар 1992, 14

108. Ласло Гал: Песма о мојој земљи, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 14

109. Ласло Гал: Из песама о порицању, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 14

110. Ласло Гал: Шах, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 14

111. Ласло Гал: Градитељи, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 14

112. Ласло Гал: Боје, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 15

113. Ласло Гал: Диоген, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 15

114. Ласло Гал: Историја, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 15

115. Ласло Гал: Реч на ветру, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 15

116. Ласло Гал: Бачка, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 15

117. Ласло Гал: Жмурке, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 15

118. Ласло Гал: Тачка, Багдала, Крушевац, децембар 1972, 15

119. Ласло Гал: Брдо и песник, Дневник, Нови Сад, 24. децембар 1972

120. Ласло Гал: Песма о Новом Саду, Дневник, Нови Сад, 24. децембар 1972.

121. Ласло Гал: Бачка, Дневник, Нови Сад, 24. децембар 1972.

122. Ласло Гал: Песма о мојој земљи, Дневник, Нови Сад, 24. децембар 1972.

123. Ласло Гал: Посета, Руковет, Суботица, 1972, 3-4, 128

124. Ђула Ијеш: Јер седиш сучелице, Књижевне новине, Београд, 16. децембар 1972.

125. Јожеф Подолски: Федра, Руковет, Суботица, 1972, 1-2, 73

126. Јожеф Подолски: Аутобиографија, Руковет, Суботица, 1972, 1-2, 73

27. Ото Толнаи: Перо, Каталог самосталне изложбе Ференца Маурича, Нови Сад, 1972,

128. Ференц Тот: Годови, Руковет, Суботица, 1972, 1-2, 11

129. Ференц Тот: Варијације о исто томе, Руковет, Суботица, 1972, 1-2, 12

1973.

130. Јанош Бањаи: Петефи за ново читање, Књижевне новине, Београд, 1973.

131. Јанош Барта: Шандор Петефи, Руковет, Суботица, 1973, 1-2, 22-31

132. Иштван Домонкош: О животу и смрти, Дневник, Нови Сад, 22. април 1973.

133. Ласло Гал: Песма о мору, Поља, Нови Сад, фебруар 1973, 18

134. Ласло Гал: Боје, Поља, Нови Сад, фебруар 1973, 18

135. Ласло Гал: Тугованка о Суботици, Поља, Нови Сад, фебруар 1973, 18

136. Ласло Гал: Снове само заливати треба, Поља, Нови Сад, фебруар 1973, 18

137. Јожеф Пап: Рођење песме, Поља, Нови Сад, септембар 1973, 15

138. Јожеф Пап: Без, Поља, Нови Сад, септембар 1973, 15

139. Јожеф Пап: Пишу од куће, Поља, Нови Сад, септембар 1973, 15

140. Јожеф Пап: Поводом смрти М. Л. Кинга, Поља, септембар 1973, 15

1974.

141. Карољ Ач: Боје, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 402

142. Карољ Ач: Лабораторија, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 402-403

143. Карољ Ач: Бојиш ли се?, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 403

144. Јанош Бањаи: Југословенска мађарска књижевност, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 498-505

145. Имре Бори: Југословенска мађарска књижевност, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 372-378

146. Иштван Домонкош: Роман, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 510-516

147. Ференц Фехер: Јесења слика, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 398

148. Ференц Фехер: Ноћ близу кланице, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 398-399

149. Фехер Ференц: Напуштени салаш, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 399-400

150. Ференц Фехер: Балада о роди, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 400-401

151. Калман Фехер: Банат, Ромор равнице, Зрењанин, 1974, 92-95

152. Калман Фехер: Равномерна временска кривуља, Ромор равнице, Зрењанин, 1974, 95

153. Калман Фехер: Гозба, Одјек, Сарајево, 1974, 19, 14

154. Калман Фехер: Конобар, Одјек, Сарајево, 1974, 19, 14

155. Калман Фехер: Ми смо господари греха, Одјек, Сарајево, 1974, 19, 14

156. Калман Фехер: Дубок гледам бунар, Одјек, Сарајево, 1974, 19, 14

157. Калман Фехер: Суочење са ситуацијом, Одјек, Сарајево, 1974, 19, 14

158. Калман Фехер: Слобода ума, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 532

159. Калман Фехер: На извору, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 532

160. Калман Фехер: Војвођански тестамент, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 533

161. Калман Фехер: Усамљеничка тужбалица, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 534

162. Калман Фехер: Пад, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 534

163. Калман Фехер: Доколица, Летопис МС, Нови Сад, новембар 1974, 468

164. Калман Фехер: Сваки дан, Летопис МС, Нови Сад, новембар 1974, 468

165. Калман Фехер: Песма, Летопис МС, новембар 1974, 4691

166. Калман Фехер: Само ћути, Летопис МС, Нови Сад, новембар 1974, 469

167. Калман Фехер: Игре (Мрачно, мрачније, најмрачније), Летопис МС, Нови Сад, новембар 1974, 469-470

168. Калман Фехер: Паор, Летопис МС, Нови Сад, новембар 1974, 470

169. Калман Фехер: Пробирљиви на улици, Летопис МС, Нови Сад, новембар 1974, 470-471

170. Калман Фехер: Чока, Летопис МС, Нови Сад, новембар 1974, 471

171. Калман Фехер: Банат, Летопис МС, Нови Сад, новембар 1974, 471-474

172. Калман Фехер: Јануарски ћилибар, Летопис МС, Нови Сад, новембар 1974, 474

173. Габор Филеп: Тесна улица, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 542

174. Габор Филеп: Да љубав допингујемо, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 542-543

175. Габор Филеп: Зунзара, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 543

176. Ласло Гал: Суботица, Руковет, Суботица, 1974, 3-4, 128

177. Ласло Гал: Слепац под мостом, Руковет, Суботица, 1974, 3-4, 129-130

178. Ласло Гал: Јесен, Руковет, Суботица, 1974, 3-4, 130

179. Ласло Гал: Ипак, Руковет, Суботица, 1974, 3-4, 131

180. Ласло Гал: На киши, Руковет. Суботица, 1974, 3-4, 132

181. Ласло Гал: Побијте багремове!, Руковет, Суботица, 1974, 3-4, 132-133

182. Ласло Гал: Ипак, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 388

183. Ласло Гал: Песма о неспокојном спокоју, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 388-389

184. Ласло Гал: Поука, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 389

185. Ласло Гал: Обрачун, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 389

186. Ласло Гал: Тачка, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 390

187. Јожеф Гујаш: Ломови, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 593

188. Јожеф Гујаш: Може ли, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 594

189. Јожеф Гујаш: Песма о цвету, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 595

190. Иштван Латак: Пакао, Руковет, Суботица, 1974, 7-8,

191. Нандор Мајор: Очи животиња, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 391-397

192. Јожеф Пап: Пишу од куће, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 404

193. Јожеф Пап: Као, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 404

194. Јожеф Пап: Врт, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 405

195. Јожеф Пап: Верност, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 405

196. Јожеф Пап: Стори, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 405

197. Јожеф Пап: Без, Руковет, Суботица, 1974, 7-8, 405

198. Ото Толнаи: Под оклоп полако увлаче крила, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 536

199. Ото Толнаи: Будимпешта, 1968. август 21, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 537-538

200. Ласло Вегел: Маријани рекох да свет још може бити добар, али ме она исмејала, Руковет, Суботица, 1974, 9-10, 506-509

1975.

201. Имре Чепе: Ја сам паор, Руковет, Суботица, 1975, 9-10, 595

202. Имре Чепе: Музика села, Руковет, Суботица, 1975, 9-10, 396-397

203. Тибор Дери: Португалска принцеза, Летопис МС, Нови Сад, септембар 1975, 244-261

204. Калман Фехер: Отрпео све сам, Песници Војводине, Нови Сад, 1975, 26

205. Калман Фехер: Котор, Мисао, Нови Сад, 18. фебруар 1975.

206. Ласло Гал: Нов свет, Песници Војводине, Нови Сад, 1975, 23

207. Ласло Гал: О рају, Дневник, Нови Сад, 27. јул 1975.

208. Ласло Гал: Волео бих, Летопис МС, Нови Сад, децембар 1975, 619-620

209. Ласло Гал: Само људи, Летопис МС, Нови Сад, децембар 1975, 620

210. Ласло Гал: Заједно с мртвима, Летопис МС, Нови Сад, децембар 1975, 621

211. Нандор Мајор: Касна сећања, међу четири зида, Улазница, Зрењанин, 1975, 44-45

212. Михаљ Мајтењи: Железничка улица, Дневник, Нови Сад, 6. јул 1975.

213. Јожеф Пап: Цветови М., Песници Војводине, Нови Сад, 1975, 35

214. Јожеф Пап: Љубав, Мисао, Нови Сад, 18. фебруар 1975.

215. Јожеф Пап: Необичан лов, Мисао, Нови Сад, 18. фебруар 1975.

216. Јожеф Пап: Цветови М., Мисао, Нови Сад, 18. фебруар 1975.

217. Јожеф Пап: Рађање песме, Руковет, Суботица, 1975. 11-12, 718

218. Јожеф Пап: Нешто као песма, Руковет, Суботица, 1975, 11-12, 718

219. Јожеф Пап: Порука, Руковет, Суботица, 1975, 11-12, 719

220. Јожеф Пап: Записник о цвету, Руковет, Суботица, 1975, 11-12, 719

221. Јожеф Пап: „Скресани дудови“, Руковет, Суботица, 1975, 11-12, 72о

222. Јожеф Пап: „Болесно цвеће“, Руковет, Суботица, 1975, 11-12, 720

223. Јожеф Пап: Клаузула, Руковет, Суботица, 1975, 11-12, 720-721

224. Јожеф Пап: Бравура, Руковет, Суботица, 1975, 11-12, 721-722

225. Јожеф Пап: Очева реч, Руковет, Суботица, 1975, 11-12, 723

226. Јожеф Пап: Пољски пут, Руковет, Суботица, 1975, 11-12, 723

227. Јожеф Пап: Два погледа, Стварање, Титоград, 1975, 12, 1685

228. Јожеф Пап: 1969, Стварање, Титоград, 1975, 12, 1686

229. Јожеф Пап: Без, Стварање, Титоград, 1975, 12, 1686

230. Јожеф Пап: Врт I, Стварање, Титоград, 1975, 12, 1686

231. Јожеф Пап: Врт II, Стварање, Титоград, 1975, 12, 1686

232. Јожеф Пап: Фалсет, Стварање, Титоград, 1975, 12, 1686

233. Јожеф Пап: Скица, Стварање, Титоград, 1975, 12, 1687

1976.

234. Корнел Сентелеки: Уводне белешке, Корнел Сентелеки, Форум, Нови Сад, 1976, 71-79

235. Корнел Сентелеки: Изложба Петра Добровића, Корнел Сентелеки, Нови Сад, 1976, 81-83

236. Имре Шафрањ: Апостоли чекају, Руковет, Суботица, 1976, 1-2, 34-59

1977.

237. Карољ Ач: Певам о човеку, Војводина пева Титу, Нови Сад, 1977, 81-85

238. Ласло Гал: Песма о револуцији, Поља, Нови Сад, 1977, 219, 5

239. Тибор Дери: Драги свекре!..., Руковет, Суботица, 1977, 9-10, 590-600

240. Иштван Домонкош: Процвала крв, Војводина пева Титу, Нови Сад, 1977, 183

241. Иштван Ерши: Триптих (1. Један сан; 2. Један разговор; 3. Фанатик стварности), Летопис МС, Нови Сад, новембар 1977, 670-689

242. Калман Фехер: Поворка, Поља, Нови Сад, 1977, 219, 10

243. Ференц Фехер: Јесења слика, Исповест сапутника, Нови Сад, 1977, 15

244. Ференц Фехер: Песник на уличној ваги, Исповест сапутника, Нови Сад, 1977, 262

245.Ференц Фехер: Нико није остао са мном, Исповест сапутника, Нови Сад, 1977, 33

246. Ференц Фехер: Песма о Тиси, Исповест сапутника, Нови Сад, 1977, 64-65

247. Ференц Фехер: Бачка винска песма, Исповест сапутника, Нови Сад, 1977, 72-73

248. Ференц Фехер: Не орлови, Исповест сапутника, Нови Сад, 1977, 115

249. Ференц Фехер: Балада о роди, Исповест сапутника, Нови Сад, 1977, 116-117

250. Ференц Фехер: Безвремена песма, Исповест сапутника, Нови Сад, 1977, 118

251. Фаранц Фехер: Снег и смрт, Исповест сапутника, Нови Сад, 1977, 128

252. Ференц Фехер: Напуштени салаш, Исповест сапутника, Нови Сад, 1977, 130-131

253. Ференц Фехер: Шине, Војводина пева Титу, Нови Сад, 1977, 87

254. Ласло Гал: Тито, Војводина пева Титу, Нови Сад, 1977, 41-43

255. Јожеф Пап: У Титове очи гледаш, Војводина пева Титу, Нови Сад, 1977, 73-75

1978.

256. Иштван Брашњо: Испод прозора ноћи сваке, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 57

257. Иштван Брашњо: Заволех мирис један, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 59

258. Иштван Брашњо: Кад бих само једном, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 61

259. Иштван Брашњо: Код куће сам, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 62

260. Иштван Брашњо: Не могу поверовати да на једној звезди живим, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 64

261. Иштван Брашњо: Добро би било да ми повере коња, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978. 65

262. Иштван Брашњо: У ноћи све је тајанствено, Сунце над равнницом, Нови Сад, 1978, 67

263. Иштван Брашњо: На раскршћу, где у поноћ вештица промине, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 68

264. Ференц Фехер: Једина реч, Руковет, Суботица, 1978, 11-12, 469-471

265. Михаљ Филаделфи: У кљуну вране, Улазница, Зрењанин, 1978, 62-63, 26-28

266. Михаљ Филаделфи: Јутарњи оченаш, Улазница, Зрењанин, 1978, 62-63, 22

267. Ђерђ Менеши: Играч на жици, Улазница, Зрењанин, 1978, 62-63, 37

268. Иштван Сели: Увод у мађарски језик, Руковет, Суботица, 1978, 9-10, 402-410

269. Ервин Шаш: Напев, Улазница, Зрењанин , 1978, 62-63, 32

270. Имре Шимоњи: Барток, Улазница, Зрењанин, 1978, 62-63, 20-21

271. Михаљ Томка: Обрачун, Улазница, Зрењанин, 1978, 62-63, 38

272. Ласло Ујхази: Људски мраз, Улазница, Зрењанин, 1978, 62-63, 38

273. Золтан Варга: Опело, Улазница, Зрењанин, 1978, 62-63, 33

274. Шандор Вереш: Вечерњи повратак, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 153

275. Шандор Вереш: Плови сунце, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 153-154

276. Шандор Вереш: Ћурке, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 154

277. Шандор Вереш: Месец и облак, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 154-155

278. Шандор Вереш: Пљусак, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 155-156

279. Шандор Вереш: Летње вече, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 156

280. Шандор Вереш: Дим се свија, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 157

281. Шандор Вереш: Светлост жута, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 157-158

282. Шандор Вереш: Подно брда, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 1978, 158

283. Шандор Вереш: Пријатан умор, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 158

284. Шандор Вереш: Јесења ноћ у пољу, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 159

285. Шандор Вереш: Песјаж, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 159-160

286. Шандор Вереш: Каникула, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 160-161

287. Шандор Вереш: Гелегоња, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 161-162

288. Шандор Вереш: Шушка борик, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 162

289. Шандор Вереш: Ветар се чује, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 163

290. Шандор Вереш: Дивље гуске, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 163-164

291. Шандор Вереш. Луталице, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 164

292. Шандор Вереш: Чун се љуља, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 164

293. Шандор Вереш: Гола крошња крај Дунава, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 165

294. Шандор Вереш: Доњим крајем, горњим крајем, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 165-166

295. Шандор Вереш: Прапорци, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 166

296. Шандор Вереш: Чирибири, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 166-167

297. Шандор Вереш: Тилили-талала, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 167-168

298. Шандор Вереш: Жабе, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 168-169

299. Шандор Вереш: Серенада пајаца Јанчике, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 169-170

300. Шандор Вереш: Песма девојчице, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 170-171

301. Шандор Вереш: Вилењак, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 171

302. Шандор Вереш: Бака, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 171-172

303. Шандор Вереш: Чимпилимпи, куда ћеш, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 172-173

304. Шандор Вереш: Љубичасти чкаљ, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 173-174

305. Шандор Вереш: Седмоглава ала, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 174

306. Шандор Вереш: Крени у свет, Сунце над равницом, Нови Сад, 1978, 174

1979.

307. Иштван Ерши: Право на последњу реч, Књижевност, Београд, 1979, 5, 762-775

308. Иштван Ерши: Два догађаја из мита о Ајнштајну (Разговор у трпезарији; Вожња аутомобилом по Холивуду), Поља, Нови Сад, 1979, 243, 20

309. Иштван Ерши: Сервис, Руковет, Суботица, 1979, 9-10, 526-534

310. Ласло Калноки: Ипак вреди непрекидно покушавати, Руковет, Суботица, 1979, 3-4, 240-241

311. Ђерђ Лукач: Проживљено мишљење, Књижевност, Београд, 1979, 7-8, 1278-1304

312. Јудита Санто: Теме и подврсте најновијих мађарских драма, Сцена, Нови Сад, 1979, 2, 119-125

313. Иштван Ваш: Преводилац се хвалише, Руковет, Суботица, 1979, 3-4, 242-243

1980.

314. Карољ Ач: Певам о човеку, Руковет, Суботица, 1980, 3, 250-251

315. Иштван Ерши: Каменови за надгробни споменик, Летопис МС, Нови Сад, март-април 1980, 539-541

316. Иштван Ерши: Исповест Ђерђа Лукача, Летопис МС, 1980, септембар 362-400; октобар 596-624; новембар 793-824; децембар 983-1013

317. Бела Хамваш: Дрвеће, Летопис МС, Нови Сад, јун 1980, 1068-1078

318. Ђерђ Лукач: Милостиња, Стварање, Титоград, 1980, 1, 81-82

319. Ђерђ Лукач: Берлин у јулу, Стварање, Титоград, 1980, 2, 219-221

320. Ђерђ Лукач: Нови Хауптман, Стварање, Титоград, 1980, 3, 419-422

321. Ђерђ Лукач: Мисли о Хенрику Ибзену, Стварање, Титоград, 1980, 4, 547-556

322. Ђерђ Лукач: Форма драме, Дијалог, Сарајево, 1980, 3, 63-66

323. Ђерђ Лукач: Гоген, Дијалог, Сарајево, 1980, 3, 66-70

324. Ђерђ Лукач: Између четири зида, Дијалог, Сарајево, 1980, 3, 70-72

325. Ђерђ Лукач: Новеле Лајоша Бироа, Дијалог, Сарајево, 1980, 3, 72-76

326. Ђерђ Лукач: Роман Артура Шницлера, Дијалог, Сарајево, 1980, 3, 76-79

327. Ђерђ Лукач: Talia rediviva, Дијалог, Сарајево, 1980, 3, 79-80

328. Шандор Петефи: Славна варош у равници Кечкемет, Руковет, Суботица, 1980, 5, 523-524

329. Ђерђ Шомјо: Парадокс преводиоца, Поља, Нови Сад, март 1980, 253, 114

330. Ото Толнаи: У походе Сави Шумановићу, Дневик, Нови Сад, 14. фебруар 1980.

1981.

331. Иштван Ерши: Нејасни пасажи осећања добровољца И. Е. док преслушава магнетофонска ћеретања која је негда водио са на смрт болесним филозофом Ђ. Л., Руковет, Суботица, 1981, 4, 459-460

332. Ференц Фехер: О преводилаштву - са самим собом, Руковет, Суботица, 1981, 5, 567-570

333. Ђерђ Лукач: О Маргити Кафка, Руковет, Суботица, 1981, 2, 221-224

334. Ђерђ Лукач: Други роман Томаса Мана, Руковет, Суботица, 1981, 3, 316-321

335. Ђерђ Лукач: Збирка новела Жигмонда Морица, Руковет, Суботица, 1981, 4, 452-453

336. Ђерђ Лукач: Путеви су се разишли, Руковет, Суботица, 1981, 4, 453-458

337. Ђерђ Лукач: Позоришни прикази, Стварање, Титоград, 1981, 4, 479-506

338. Ђерђ Лукач: Нови мађарски песници, Дело, Београд, 1981, 8, 144-146

339. Ђерђ Лукач: Естетичка култура, Београд, 1981, 54, 48-61

340. Ђерђ Лукач: Белешке о Маргити Селпал, Домети, Сомбор, 1981, 26, 89-95

341. Ђерђ Лукач: Шездесети рођендан Аугуста Стриндберга, Дело, Београд, 1981, 8, 147-151

342. Ђерђ Шандор: Антисврбежни прашак (Беседа I; Тихо, устрану; Избор занимања; Беседа IV; Беседа V; Интересантно; У овом пребучном свету), Књижевне новине, Београд, 14. фебруара 1981, 620, 37

1982.

343. Ђерђ Лукач: Дневник и писма (Ђерђ Лукач и Ирма Зајдлер), Летопис МС, Нови Сад, јун 1982, 1113-1146

344. Ђерђ Шпиро: Друго животно дело, Летопис МС, Нови Сад, фебруар 1982, 267-281

1983.

345. Иштван Ерши: Писмо несавременом класику, Књижевна реч, Београд, 1983, 203, 2

346. Иштван Ерши: Тугованка, Књижевна реч, Београд, 1983, 203, 15

347. Миклош Хубаи: Нерон, најбољи син, Летопис МС, Нови Сад, фебруар 1983, 209-221

348. Ласло Калноки: Бурмуташи, Летопис МС, Нови Сад, октобар 1983, 370-373

349. Ласло Калноки: Балада о балади, Књижевна реч, Београд, 1983, 203, 163

350. Ђерђ Лукач: О духовној беди, Дело, Београд, 1983, 7, 1-15

351. Петер Надаш: Бело, Књижевна реч, Београд, 1983, 203, 17

352. Миклош Вереш: Синови очева наших, Књижевна реч, Београд, 1983, 220, 3

1984.

353. Бела Балаж: Дневник, Суботица, 1915, Летопис МС, Нови Сад, септембар 1984, 227-246

354. Тибор Дери: Дневник читаоца, Летопис МС, Нови Сад, децембар 1984, 741-744

355. Иштван Ерши: Интервју, Књижевност, Београд, 1984, 4-5, 861-880; 6-7, 1118-1135

356. Калман Фехер: Суочење са ситуацијом, Савремена поезија Војводине, Бијело Поље, 1984, 204

357. Калман Фехер: Лов на препелице, Август, Савремена поезија Војводине, Бијело Поље, 1984, 204-205

358. Калман Фехер: Равномерна временска кривуља, Савремена поезија Војводине, Бијело Поље, 1984, 205-206

359. Ласло Гал: Песма о зарђалим вечерима, Савремена поезија Војводине, Бијело Поље, 1984, 159

360. Ласло Гал: Реч о речи, Савремена поезија Војводине, Бијело Поље, 1984, 160

361. Микош Хубаи: Опроштај од чуда, Мостови, Београд, 1984, 3(59) 195-230

362. Миклош Хубаи: Као да се већ збило, Дело, Београд, 1984, 6, 7, 8-9,

363. Миклош Хубаи: Удовица из Ефеба, Књижевна реч, Београд, 1984, 242, 12

1985.

364. Шандор Алберт: Теорија и пракса превођења у Европи крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година, Мостови, Београд, 1985, 3(63), 229-234

365. Иван Андрашев: Добри мој Кафка, Књижевна реч, Београд, 1985, 264, 12

366. Пал Бодор: Жути картон Европи, Књижевна реч, Београд, 1985, 259, 3

367. Агнеш Гергеј: Психолошке конзеквенце у афричкој поезији као разлика између енглеског и француског колонијализма, Мостови, Београд, 1985, 2(62), 129-135

368. Бела Хамваш: Метапоесис, Дело, Београд, 1985, 6, 54-56

369. Миклош Хубаи: Дневник без мене, Књижевне новине, Београд, 1985, 693, 14

370. Ђула Ијеш: Коњска длака, мачје црево, Мостови, Београд, 1985, 1(61), 50-53

371. Ержебет Јухас: У Наконксипану пада снег, Летопис МС, Нови Сад, јун 1985, 884-889

372. Ласло Калноки: Заборављено лице, Поља, Нови Сад, 1985, 321, 446

373. Ласло Калноки: Византија, Поља, Нови Сад, 1985, 321, 446

374. Ђерђ Лукач: Легенда краља Миде, Савременик, Београд, 1985, 9-10, 281-289

375. Ђерђ Лукач — Лео Попер: Из преписке, Дело, Београд, 1985, 10-11, 221-229; 12, 151-165

376. Јожеф Пап: У присном односу, Подлив, Форум, Нови Сад, 1985, 14

377. Јожеф Пап: Фалсет, Подлив, Нови Сад, 1985, 16,

378. Јожеф Пап: Сусрет, Подлив, Нови Сад, 1985, 18-19

379. Јожеф Пап: Ознака, Подлив, Нови Сад, 1985, 20

380. Јожеф Пап: Тек дотичући, Подлив, Нови Сад, 1985, 33

381. Јожеф Пап: Освешћење, Подлив, Нови Сад, 1985, 35

382. Јожеф Пап: Епилог за врт, Подлив, Нови Сад, 1985, 36

383. Јожеф Пап: Где ћу на концу заувек, Подлив, Нови Сад, 1985, 95

384. Јанош Саваи: Игра и чаролија. Мисли о новели, Дело, Београд, 1985, 6, 63-73

385. Миклош Сенткути: „Макрокосмос“. О Бели Бартоку, Дело, Београд, 1985, 6, 57-62

386. Ђерђ Шпиро: Лепа легенда је истинскија, Књижевна реч, Београд, 1985, 265, 13

387. Иштван Ваш: Лав, Књижевна реч, Београд, 1985, 268. 12

388. Шандор Вереш: Гигантополис, Књижевне новине, Београд, 1985, 669, 10

1986.

389. Славко Алмажан: Криза превођења, Мостови, Београд, 1986, 4(68), 312

390. Карољ Ач: Раст, Политика, Београд, 20. септембар 1986.

391. Карољ Ач: Мини песме (Мали паук, Добра болест, Напев чардаша, Раст, Дневнички запис, једну седмицу касније), Поља, Нови Сад, октобар 1986, 332, 385

392. Иван Андрашев: Мој син џелат, Дело, Београд, 1986, 1-2, 33-34

393. Тибор Дери: Једноухи, Политика, Београд, од 24. новембра до 16. децембра 1986.

394. Иштван Ерши: Чвор, Политика, Београд, 24. август 1986, 13

395. Иштван Ерши: Багателе (1) (Ново златно правило; Монро), Књижевна реч, Београд, 1986, 285, 4

396. Иштван Ерши: Багателе (2) (Слобода, Љубав; Трагедија), Књижевна реч, Београд, 1986, 286, 21

397. Иштван Ерши: Багателе (4/!/) (Носталгија; Ван Хоуден и ја), Књижевна реч, Београд, 1986, 287, 18

398. Иштван Ерши: Багателе (4/!/) (Extra Hungariam ...; Мајстор шале), Књижевна реч, Београд, 1986, 288, 16

399. Иштван Ерши: Багателе (5) (Док; Повест о З.), Књижевна реч, Београд, 1986, 289, 8

400. Калман Фехер: Банат, Из савремене мађарске поезије у Југославији, Сарајево, 1986, 89

401. Калман Фехер: Ево ме, Из савремене мађарске поезије у Југославији, Сарајево, 1986, 93

402. Калман Фехер: Суочење са ситуацијом, Из савремене мађарске поезије у Југославији, Сарајево, 1986, 94

403. Калман Фехер: Лов на препелице. Август, Из савремене мађарске поезије у Југославији, Сарајево, 1896, 95

404. Ласло Гал: Ипак, Из савремене мађарске поезије у Југославији, Сарајево, 1986, 23

405. Ласло Гал: Без наслова, Из савремене мађарске поезије у Југославији, Сарајево, 1986, 24

406. Ласло Гал: Песма о шампиону, Из савремене мађарске поезије у Југославији, Сарајево, 1986, 25

407. Ласло Гал: Сумирање, Из савремене мађарске поезије у Југославији, Сарајево, 1986, 26

408. Бела Хамваш: Трешње брати, Књижевна реч, Београд, 1986, 282-283, 23

409. Бела Хамваш: Three Points, Поља, Нови Сад, 1986, 330-331, 378

410. Агнеш Хелер: Дијалог о љубави, Дело, Београд, 1986, 8, 127-143; 9-10, 242-267; 11, 169-194

411. Миклош Хубаи: Дневник без мене, Поља, Нови Сад, 1986, 323, 40-42; 324, 99-102; 326, 197-199

412. Ержебет Јухас: Подневна светлост, Поља, Нови Сад, 1986, 330-331, 362-363

413. Ласло Калноки: Преводиочева смрт, Мостови, Београд, 1986, 2(66), 140

414. Лео Попер: Кич, Савременик, Београд, 1986, 11, 473-478

415. Ото Толнаи: Телеграм из Њујорка у Упсалу, Политика, Београд, 22. новембар 1986, 9

416. Ото Толнаи: Светло плаво копље, Поља, Нови Сад, 1986, 333, 460

417. Ото Толнаи: Триптих, Кораци, Крагујевац, 1986, 11-12, 686

1987.

418. Иштван Еркењ: Ватрогасац Тот (I), Поља, Нови Сад, 1987, 336, 88-91; (II) 337, 150-151; (III) 338-339, 199-200; (IV) 340, 266-267; (V) 341, 321-322; (VI) 344, 434-435

419. Јене Алфелди: Како мали Ђокица замишља, Књижевна реч, Београд, 1987, 300, 37

420. Карољ Ач: Празник, Књижевна реч, Београд, 1987, 300, 46

421. Иштван Ерши: Моја новинска агенција јавља, Књижевна реч, Београд, 1987, 297, 5

422. Иштван Ерши: Кревети, Књижевна реч, Београд, 1987, 297, 5

423. Иштван Ерши: Растанак, Књижевна реч, Београд, 1987, 297, 5

424. Иштван Ерши: Пет сонета, Руковет, Суботица, 1987, 1, 7-9

425. Иштван Ерши: Римотине добровољца И. Е., (I Савети и поуке, II Запажања и промишљања, III Метафизичке рефлексије), Руковет, Суботица, 1987, 1, 10-14

426. Иштван Ерши: Поклон Брижите Бардо (Поклон Брижите Бардо, Разочарење, Спава ми се, Волимо се без еротике, Једначине, Замишљам један дијалог, Сликарка телефонира), Руковет, Суботица, 1987, 1, 15-22

427. Иштван Ерши: Разговор после доручка, Руковет, Суботица, 1987, 1, 23-26

428. Иштван Ерши: Писмо несавременом класику, Руковет, Суботица, 1987, 1, 27-29

429. Иштван Ерши: Узајамно деловање преводилачког и песничког рада, Руковет, Суботица, 1987, 1, 30-31

430. Иштван Ерши: Припрема једне студије, Руковет, Суботица, 1987, 1, 32-33

431. Иштван Ерши: Владавина светог Престижа, Руковет, Суботица, 1987, 1, 36-38

432. Иштван Ерши: Телефон, док преводим, Руковет, Суботица, 1987, 1, 39

433. Иштван Ерши: Совјетски човек, Извештај из Гусевљеве улице, Руковет, Суботица, 1987, 1, 40-50

434. Иштван Ерши: Опроштај од једног наивног човека, који је био наиван само у шилеровском смислу, Руковет, Суботица, 1987, 1, 51-61

435. Иштван Ерши: Шала, Руковет, Суботица, 1987, 1, 62-67

436. Иштван Ерши: Порука живима, Руковет, Суботица, 1987, 1, 68-71

437. Иштван Ерши: У лудници, Руковет, Суботица, 1987, 1, 68-71

438. Иштван Ерши: Два уторка (1. Срам истовремености, 2, Сумња), Руковет, Суботица, 1987, 1, 89-99

439. Иштван Ерши: У аутобусу, Руковет, Суботица, 1987, 1, 100-122

440. Иштван Ерши: Добровољац И. Е. покушава да просуди вредност данашњег стања класне борбе у песми која тежи егзактности, Књижевне новине, Београд, 1, јун 1987, 733, 1

441. Иштван Ерши: Орација коју је импровизовао добровољац И. Е. 19. јула 1979. старом кудравом псићу званом Вахур, Књижевне новине, Београд, 1. јун 1987, 733, 18

442. Иштван Ерши: Сановита трилогија коју је видео и забележио добровољац И. Е. пред зору 24. VIII 1980, Књижевне новине, Београд, 1. јун 1987, 733, 18

443. Иштван Ерши: Мандељштам, Књижевне новине, Београд, 1987, 733, 18

444. Ђерђ Лукач: Социологија уметности, Књижевна реч, Београд, 1987, 279,14-15

445. Јожеф Пап: У Титове очи гледаш, Домети, Сомбор; 1987, 48, 6

446. Лео Попер: Кич — велика редукција, Дневик, Нови Сад, 25. јануар 1987.

447. Иштван Сели: Јожеф Секач и његово дело (академска приступна беседа), Поља, Нови Сад, 1987, 336, 74-75

448. Ото Толнаи: Телеграми (Дистих, Што поверовах, Зелена стаклена киша, Тропска кртица, Дуге клинове), Поља, Нови Сад, 1987, 341, 273

449. Бела Хамваш: Никоговић, Књижевне новине, Београд, 1987, 734, 7

450. Бела Хамваш: Мираж, Дело, Београд, 1987, 5-6, 246-252

451. Бела Хамваш: Бежаније, Политика, Београд, 8. новембар 1987, 13

452. Бела Хамваш: О брању јабука и берачима, Смедерево, Смедерево, 1987, 4, 48-50

1988.

453. Ендре Ади — Берти Бонца (писмо), Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 395

454. Иштван Апро: Мит, Поља, Нови сад, 1988, 351, 197-198

455. Иштван Апро: Најнижа тачка, Поља, Нови Сад, 1988, 356, 470

456. Карољ Ач: Прорачунато помрачење сунца, Књижевна реч, Београд, 1988, 314, 5

457. Карољ Ач: Празник, Књижевна реч, Београд, 1988, 314, 5

458. Карољ Ач: Октобар, Књижевна реч, Београд, 1988, 314, 5

459. Јанош Бата: Као лишће које почиње да пада, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

460. Јанош Бата: Октобар, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

461. Јанош Бата: Утеха, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 166

462. Јанош Бата: Проширени сонет, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 166

463. Јанош Бата: За мој рођендан, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 166

464. Јанош Бата: Само смо се поздравили на улици кад бисмо се срели, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 166

465. Пал Бендер: Пређимо на ствар — на ствари, Поља, Нови Сад, 1988, 351, 193

466. Пал Бендер: Опште смернице, Поља, Нови Сад, 1988, 351, 193

467. Пал Бендер: Искуство, Поља, Нови Сад, 1988, 351, 193

468. Иштван Беседеш: Препустити се лебдењу, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

469. Петер Божик: Песма мајци, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

470. Петер Божик: Грдити свет, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 166

471. Петер Божик: Песма у два дела с посветом на крају, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 166

472. Петер Божик: Жудно те пипам и, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 166

473. Петер Божик: Занимљивост, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 166

474. Петер Божик: Традиција, Поља, Нови Сад, 1988, 356, 469

475. Силвестер Варга: Епизода, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

476. Силвестер Варга: Бачка, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 167

477. Иштван Ваш: In flagranti, Књижевне новине, Београд, 1988, 764, 17

478. Шандор Вереш: Мушкарац који стари, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 172

479. Шандор Вереш: Аутокарикатура, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 172

480. Шандор Вереш: Друга аутокарикатура, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 172

481. Шандор Вереш: Дим, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 172

482. Шандор Вереш: Самоубица у Дунаву, Савременик, Београд, 1988, 9-10. 173

483. Шандор Вереш: Проводаџија, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 173

484. Шандор Вереш: Уличарка, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 173

485. Шандор Вереш: Песма, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 173

486. Шандор Вереш: Миленији, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 173

487. Шандор Вереш: Инфинитиви, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 173-174

488. Шандор Вереш: Чун се љуља, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 174

489. Шандор Вереш: Пријатан умор, Савременик, 1988, 9-10, 174

490. Шандор Вереш: Луталице, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 174

491. Шандор Вереш: Који ће ме наћи, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 174-175

492. Шандор Вереш: Талисман, Савременик, Београд, 1988, 9-10, 175

493. Геза Гардоњи — Маргити Сарваши, Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 581-582

494. Ласло Гебер: На сунцу, на клупи, у прашини, Књижевна реч, Београд, 1988, 317

495. Ласло Гебер: Врапци и металне шарке, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

496. Ласло Гебер: Ноћима тучем море, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

497. Ласло Гебер: Као цвокотаво море, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

498. Ласло Гебер: За песму и за песника, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 167

499. Ласло Гебер: Исписани свет, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 167

500. Ласло Гебер: Пусти њих под своју сасушену сенку, Поља, Нови Сад, 1988, 35о, 167

501. Ласло Гебер: Гласник, осуђеник на смрт, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 167

502. Лајош Грендел: Паганска апокалипса, Књижевна реч, Београд, 1988, 328, 7

503. Иштван Ерши: Симболично, конкретно, Мостови, Београд, 1988, 2(74), 164

504. Иштван Ерши: Истовременост, Мостови, Београд, 1988, 2(74), 164-165

505. Иштван Ерши: Моја новинска агенција јавље, Мостови, Београд, 1988, 2(74), 165

506. Иштван Ерши: Круна, Мостови, Београд, 1988, 2(74), 165

507. Иштван Ерши: Да ли се нешто збило?, Мостови, Београд, 1988, 2(74), 166

508. Иштван Ерши: Кревети, Мостови, Београд, 1988, 2(74), 166

509. Иштван Ерши: Ништа нарочито, Мостови, Београд, 1988, 2(74), 167

510. Иштван Ерши: Кад сам те звао, Мостови, Београд, 1988, 2(74), 167

511. Иштван Ерши: Будим се с болом, Мостови, Београд, 1988, 2(74), 168

512. Иштван Ерши: Српкиња, Мостови, Београд, 1988, 2(74), 168

513. Иштван Ерши: Хендикеп, Мостови, Београд, 1988, 2(74), 169

514. Иштван Ерши: Сећања на стара добра времена, Књижевна реч, Београд, 1988, (I) 334, 24; 1989 (II) 335, 24; (III) 336, 24; (IV) 337, 24; (V) 338, 24; (VI) 339, 24; (VII) 340, 24; (VIII) 341, 24; (IX) 342, 24; (X) 343, 24

515. Ђула Ијеш: Огледало свитања, Цртеж и гравура, Књижевна реч, Београд, 1988, 314, 1

516. Ђула Ијеш: На Хароновом чуну, Савременик, Београд, 1988, 7-8, 1-128

517. Ђула Ијеш: Караван духа, Поља, Нови Сад, 1988, 357, 507

518. Оскар Јанковић: Пир, Књижевне новине, Београд, 1988, 751, 20

519. Оскар Јанковић: Алтернатива, Књижевне новине, 1988, 751, 20

520. Мари Јасаи — Јаношу Плешу (писмо), Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 582-583

521. Атила Јожеф — Јудити Санто (писмо), Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 614-615

522. Ержебет Јухас: Сусрет, Поља, Нови Сад, 1988, 352, 287

523. Ержебет Јухас: Јануар, Поља, Нови Сад, 1988, 356, 470

524. Фриђеш Каринти: Љубав, Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 590-594

525. Фриђеш Каринти — И. Г. (писмо), Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 605

526. Ференц Контра: Два одговора, Поља, Нови Сад, 1988, 353-354, 365

527. Ференц Контра: Само једном можеш погрешити, Поља, Нови Сад, 1988, 353-354, 365

528. Деже Костолањи — Илони Герег (писмо), Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 588

529. Ђула Круди: Синдбадов сусрет са смрћу, Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 584-587

530. Ђула Круди — Ђ. В. (писмо), Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 596-597

531. Ђула Круди: Синдбад морепловац, Мостови, Београд, 1988, 3(75), 250-258

532. Иштван Ладањи: Гутенбергов пас, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

533. Иштван Ладањи: Кући ћу се вратити ја, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 167

534. Михаљ Мајтењи: Прогнаник, Мостови, Београд, 1988, 4(76), 379-395

535. Шандор Мараи: Пред ординирање, Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 606-611

536. Жигмонд Мориц — Олги Кардош (писмо), Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 611-613

537. Лео Попер: Естетика аероплана, Књижевна реч, Београд, 1988, 323, 19

538. Леринц Сабо — Јулији Лазар (писмо), Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 604-605

539. Геза Сеч: ...а који нису, Књижевне новине, Београд, 1988, 763, 4

540. Јанош Сивери: Против антиветра, Књижевна реч, Београд, 1988, 320, 15

541. Јанош Сивери: Лака телесна повреда, Књижевна реч, Београд, 1988, 32о, 15

542. Арон Тамаши: Преображај ђавола, Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 598-604

543. Ева Толди: Исписани свет, Поља, Нови Сад, 1988, 350, 167

544. Ото Толнаи: Русма или минијум можда, Књижевна реч, Београд, 1988, 316, 6

545. Ото Толнаи: Јагње, Књижевна реч, Београд, 1988, 316, 6

546. Ото Толнаи: Ко ће од сада ићи по соду, Књижевна реч, Београд, 1988, 316, 6

547. Ото Толнаи: Тристих, Књижевна реч, Београд, 1988, 316, 6

548. Ото Толнаи: Диптих (Коцбек, Још четири стиха из Словеније), Књижевна реч, Београд, 1988, 316, 6

549. Ото Толнаи: Јулијан Тамаш, Књижевна реч, Београд, 1988, 316, 6

550. Ото Толнаи: Ајкулице моја: татице!, Ото Толнаи: Крик руже, Вршац, 1988, 35-49

551. Ото Толнаи: Палић, Руковет, Суботица, 1988, 1, 20-24

552. Тибор Томан: Као у Америци, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

553. Тибор Томан: Belgrade, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

554. Габор Тот: Само нос, Књижевна реч, Београд, 1988, 317, 19

555. Арпад Тот — Ани Лихтман (писмо), Кораци, Крагујевац, 1988, 9-10, 589

556. Габор Филеп: Усисивач, Поља, Нови Сад, 1988, 353-354, 376

557. Габор Филеп: Телевизор, Поља, Нови Сад, 1988, 353-354, 376

558. Габор Филеп: Песма, Поља, Нови Сад, 1988, 353-354, 376

559. Бела Хамваш: Прозе (О брању јабука и берачима, Бежанија, Игре), Савременик, Београд, 1988, 5, 351-461

560. Бела Хамваш: Кревет, Књижевна реч, Београд, 1988, 319, 13

561. Бела Хамваш: Чалабрчак Господа Бога, Књижевна реч, Београд, 1988, 319, 13

562. Бела Хамваш: Фрагмент о теорији романа, Радио Београд, III програм, 25-29. јул 1988.

563. Бела Хамваш: Каменови Инка, Дело, Београд, 1988, 6-7, 110-125

564. Бела Хамваш: Чонтваријев велики кедар, Кораци, Крагујевац, 1988, 7-8, 404-406

565. Бела Хамваш: Протекторат, Кораци, Крагујевац, 1988, 7-8, 406-412

566. Бела Хамваш: Животно дело, Кораци, Крагујевац, 1988, 7-8, 412-417

567. Бела Хамваш: Напомене уз Животно дело, Кораци, Крагујевац, 1988, 7-8, 417-419

568. Бела Хамваш: Демостен, Књижевна реч, Београд, 1988, 329, 5

569. Бела Хамваш: Зелено и љубичасто, Књижевна реч, Београд, 1988, 330, 15

570. Бела Хамваш: Физиогномија, Књижевна реч, Београд, 1988, 333, 3

571. Бела Хамваш: Естетика перуанских ваза, Руковет, Суботица, 1988, 5, 535-544

572. Бела Хамваш: Есквилинска Венера, Руковет, Суботица, 1988, 5, 454-550

573. Бела Хамваш: Митологија природних наука, Руковет, Суботица, 1988, 5, 551-562

574. Бела Хамваш: Социологија самоће, Руковет, Суботица, 1988, 5, 563-571

575. Бела Хамваш: Бројгел, Руковет, Суботица, 1988, 5, 572-582

576. Бела Хамваш: Место Хераклита у европској духовности, Руковет, Суботица, 1988, 5, 583-593

577. Бела Хамваш: Веласкес, Руковет, Суботица, 1988, 5, 594-607

578. Бела Хамваш: Индијанске изатканице, Руковет, Суботица, 1988, 5, 608-615

579. Бела Хамваш: Стоунхенџ, екстаза стене, Руковет, Суботица, 1988, 5, 616-620

580. Бела Хамваш: Кјеркегор на Сицилији, Руковет, Суботица, 1988, 5, 621-62

581. Бела Хамваш: Писма мађарског Хипериона, Руковет, Суботица, 1988, 5, 629-638

582. Јанош Херцег: Прича, Политика, Београд, 28. фебруар 1988, 13

583. Геза Чат: Даћа, Кораци, Крагујевац, 1988, 3-4, 203-205

584. Геза Чат: Мајкоубиство, Кораци, Крагујевац, 1988, 3-4, 205-211

585. Геза Чат: Опијум, Кораци, Крагујевац, 1988, 3-4, 211-213

586. Геза Чат: Мала Ема, Кораци, Крагујевац, 1988, 3-4, 213-219

587. Геза Чат: Дневник 1912-1913, Кораци, Крагујевац, 1988, 3-4, 220-243

1989.

588. Иштван Еркењ: Реквијем, Савременик, Београд, 1989, 4-5, 440-452

589. Иштван Ерши: Романса о витезовима негдашњег карташког стола, Књижевна реч, Београд, 1989, 343, 5

590. Каталин Кемењ: Живот и књижевно дело Беле Хамваша, Поља, Нови Сад, 1989, 362, 177-178

591. Кинга Клауди: Преводилачка еквиваленција, Преводилац, Београд, 1989, 1, 18-30

592. Деже Костолањи: Четврто поглавље, Руковет, Суботица, 1989, 1, 111-114

593. Геза Отлик: Пат, Књижевна реч, Београд, 1989, 339, 11

594. Јожеф Пап: После шездесете, НИН, Београд, 1989 200, 88

595. Јанош Пилински: Да и не, Књижевна реч, Београд, 1989, 339, 11

596. Јанош Сивери: Пророштва, Књижевна реч, Београд, 1989, 350, 13

597. Јанош Сивери: Бесплатан циркус за Ферику Мака, Поља, Нови Сад, 1989, 366-367, 307

598. Ото Толнаи: Ајкулице моја: татице!, Књижевност, Београд, 1989, 3, 296-303

599. Ото Толнаи: Доба жилета (Плави праменови, Прекинути разговор, Можда би ми се, Сузе патине, Песма у прози, Само да читам мирно даље, Море страха, Тај дан, тај предео, О, ти најлепша блуднице!, Преломи оловку боје цикламе, Нема повратка, Могуће, Велика ружна риба), Кораци, Крагујевац, 1989, 1-2, 66-71

600. Ото Толнаи: Владајући врх, Књижевна реч, Београд, 1989, 352, 5-7

601. Ото Толнаи: Коначан и поврх свега умирујући закључак, Књижевне новине, Београд, децембар 1989 — јануар 1990, 788-789, 16

602. Петер Хајноци: Бака пристаје, Књижевна реч, Београд, 1989, 339, 11

603. Бела Хамваш: Антички и модерни пејсаж, Поља, Нови Сад, 1989, 365, 291-292

604. Бела Хамваш: Модерна апокалипса, Руковет, Суботица, 1989, 3, 347-357

605. Бела Хамваш: Криза и катарза, Руковет, Суботица, 1898, 4, 457-487

606. Бела Хамваш: Светска криза, Руковет, Суботица, 1989, 4, 488-498

607. Бела Хамваш: Очекивање, Књижевна реч, Београд, 1989, 35о, 5

608. Бела Хамваш: Poetica metaphisica, Поља, Нови Сад, 1989, 362, 174-176

609. Бела Хамваш: Психологија брања цвећа, Поља, Нови Сад, 1989, 366-367, 346-347

610. Бела Хамваш: Рене Генон и метафизика друштва, Поља, Нови Сад, 1989, 369, 466-467

611. Бела Хамваш: Пет неодржаних предавања, Стремљења, Приштина, 1989, 12, 57-91

612. Ђула Хернади: 514 Љубавница Миклоша Јанчоа, НИН, Београд, 25. јун 1989, (1) Срећне љубави! 2008, 47-49; (2) До прве крви, 2009, 0-52; (3) Севастопољ, 2010, 52-54; (4) Стаљинов парапсихолог, 2011, 52-53; (5) Како је стругнула, 2012, 48-50; (6) „Црни орфеј“, 2013, 52-54; (7) Царица шармантна и елегантна, 2014, 46-48; (8) А сад, крај!, 2о15, 48-49

613. Ђула Хернади: Љубавнице Миклоша Јанчоа, Савременик, Београд, 1989, 11-12, 526-538

614. Јанош Херцег: Виола, Домети, Сомбор, 1989, 57-58, 19-23

615. Миклош Хубаи: Антихристос суперстар, (Игру игра...Нерон!), Домети, Сомбор, пролеће, 1989, 56, 130-143

616. Миклош Хубаи: А ко је сада на реду? (Игру игра...Нерон!), Домети, Сомбор, пролеће, 1989, 56, 144-151

617. Тибор Хусар: Иштван Бибо — разговори, Руковет, Суботица, 1989, 5, 592-609

618. Бела Чорба: „..И ја сам малко протестовао“, Руковет, Суботица, 1989, 5, 610-613

1990.

619. Атила Балаж: Клеопатрина игла, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1211-1213

620. Јанош Бата: Сава Бабић и преводиочева смерност, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1260-1262

621. Бела Бурањ: Откуд роди црвен кљун?, Руковет, Суботица, 1990, 12, 2245

622. Бела Бурањ: Најопаснија алатка, Руковет, Суботица, 1990, 12, 2245-2246

623. Бела Бурањ: Три принцезе и њихови младежи, Руковет, Суботица, 1990, 12, 2246-2250

624. Арпад Генц: Персефона, Руковет, Суботица, 1990, 12, 2196-2220

625. Лајош Грендел: Есмералдине дуге, Руковет, Суботица, 1990, 11, 2110-2115

626. Тибор Дери: Убица и ја, Писмо, Земун, 1990, 21-22, 196-228

627. Магда Ковач: Молитва с разузданим завршетком, Књижевне новине, Београд, 1990, 805, 9

628. Лео Попер: Снага речи у музици, Руковет, Суботица, 1990, 2, 980-983

629. Лео Попер: Гоја у Бечу, Руковет, Суботица, 1990, 2, 983-984

630. Лео Попер: Гоја у Пешти, Руковет, Суботица, 1990, 2, 985-988

631. Лео Попер: Сазнање и искупљење, Руковет, Суботица, 1990, 2, 988-991

632. Лео Попер: Питер Бројгел Старији, Руковет, Суботица, 1990, 2, 991-994

633. Лео Попер: Скулптура, Роден и Мајол, Руковет, Суботица, 1990, 2, 995-999

634. Иштван Сатмари: Црна сингерица, Руковет, Суботица, 1990, 6, 1635-1636

635. Иштван Сели: Есеји и превођење — превесеји, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1224-1227

636. Геза Сеч: Индијанчеве речи на радију, Књижевна реч, Београд, 1990, 358, 15

637. Газа Сеч: Индијанчеве речи на радију, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1208-1210

638. Јанош Сивери: Лака телесна повреда, Руковет, Суботица, 1990, 3, 1057

639. Јанош Сивери: Панонско дрвено корито, Руковет, Суботица, 1990, 3, 1058

640. Јанош Сивери: Пророштва, Руковет, Суботица, 1990, 3, 1058-1059

641. Јанош Сивери: Бесплатан циркус за Ферику Мака, Руковет, Суботица, 1990, 3, 1059-1060

642. Предраг Степановић: Мирис пропадања, Руковет, Суботица, 1990, 7, 1842-1843

643. Ото Толнаи: Референца плаката Ференца Барата, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1213-1218

644. Ото Толнаи: Чувар парка, Руковет, Суботица, 1990, 11, 2135

645. Ото Толнаи: Дорин (Песма у два гласа), Руковет, Суботица, 1990, 11, 2135-2136

646. Ото Толнаи: Дорин 2 (Уместо поетике), Руковет, Суботица, 1990, 11, 2137-2138

647. Ото Толнаи: Програмска песма, Руковет, Суботица, 1990, 11, 2138-2139

648. Ото Толнаи: Мртва природа, Руковет, Суботица, 1990, 11, 2139

649. Ото Толнаи: Киша, Руковет, Суботица, 1990, 11, 2139-2140

650. Ото Толнаи: Меки покрети, Руковет, Суботица, 1990, 11, 2140

651. Ото Толнаи: Ускоро ће извадити своје клизаљке, Руковет, Суботица, 1990, 11, 2140-2141

652. Ото Толнаи: Река је већ мутна, Руковет, Суботица, 1990, 11, 2141

653. Ото Толнаи: Торањ Вавилона, Руковет, Суботица, 1990, 11, 2142

654. Ото Толнаи: Куда да кренем, Руковет, Суботица, 1990, 11, 2142

655. Ото Толнаи: О политици, Руковет, Суботица, 1990, 11, 2142

656. Габор Тури: Лирика Шандора Петровића код Срба, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1297-1300

657. Бела Хамваш: Unicornis (Разговори, Луд је ко није припремљен за вечни живот, Епилегомена), Савременик, Београд, 1990, 4-5-6, 374-424

658. Бела Хамваш: Филозофија вина, Руковет, Суботица, 1990, 10, 2016-2045

659. Ђула Хернади: Љубавнице Миклоша Јанчоа (Платон је осмотрио богове, Поједеш братов мозак, постанеш потентнији, Како се множе хомосексуалци?, Тинејџери од шездесет и седам година, Касније је пронађена спаваћица, Сида је пала с неба?, Ко за ручак једе рентгенске зраке?, Сексуалне направе у XXI столећу, Свет је створио ђаво, Кечкемет), Руковет, Суботица, 1990, 4, 1168-1203

660. Миклош Хорњик: Шта се збива у глави преводиоца док преводи, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1253-1256

661. Геза Чат: Жаба, Књижевне новине, Београд, 1990, 801-802, 14

1991.

662. Арпад Генц: Ваздушни напад, Књижевне новине, Београд, 1991, 819, 6

663. Агнеш Гергеј: Молитва пред гашење лампе, Nagyvilág, Budapest, 1991, 9, 1292

664. Петер Естерхази: Фантастични живот Гезе Чата, Руковет, Суботица, 1991, 6-7, 465-486

665. Бела Хамваш: Тајни записник (4. фебруар 1962; Апокалиптични монолог; Арлекин; Меланхолија прозних дела; Питија), Писмо, Земун, 1991, 24 (зима), 142-197

666. Бела Хамваш: Огледало, Руковет, Суботица, 1991, 3, 149-151

667. Бела Хамваш: Анатомија меланхолије, Руковет, Суботица, 1991, 3, 151-158

668. Бела Хамваш: Санта соледад, Руковет, Суботица, 1991, 3, 159-166

669. Бела Хамваш: Тужбалица, Руковет, Суботица, 1991, 3, 166-169

670. Бела Хамваш: Баштина (Прва књига из студије „Scientia sacra“), Руковет, Суботица, 1991, 3, 169-211

671. Бела Хамваш: Фрагмент о теорији романа, Руковет, Суботица, 1991, 3, 212-240

672. Бела Хамваш: Silentium (Енох; Кап проклетства; Јасмин и маслина; Воћни час), Руковет, Суботица, 1991, 3, 240-272

673. Бела Хамваш: Валдштајн-соната, Руковет, Суботица, 1991, 3, 273-274

674. Бела Хамваш: Клањање пред препородом, Руковет, Суботица, 1991, 3, 274-276

675. Бела Хамваш: Доста тих прилога (Анализа сакралног), Руковет, Суботица, 1991, 3, 276-279

676. Бела Хамваш: Орфеј, Руковет, Суботица, 1991, 3, 279-291

1992.

677. Бела Бодор: Седамдесет бајки чувара паркова, Књижевна реч, Београд, 1992, 402, 12

678. Арпад Генц: Хроника једне грозничаве седмице, Политика, Београд, 3. август 1992, 19

679. Петер Естерхази: Оно чега нема и што постоји, о тзв. осамдесетим, Руковет, Суботица, 1992, 1-2, 42-45

680. Петер Естерхази: Европа, Политика, Београд, 25. јул 1992.

681. Петер Естерхази: Наше наслеђе: страх, Кораци, Крагујевац, 1992, 1-2, 8-9

682. Бела Хамваш: Воћни час, Летопис МС, Нови Сад, јул-август 1992, 115-125

683. Бела Хамваш: Poeta sacer, Српски књижевни гласник, Београд, 1992, 5, 68-81

684. Бела Хамваш: Архаични човек (Друга књига студије „Scientia sacra“), Књижевна реч, Београд, 1992, (1) 393-394, 64; (2) 395, 16; (3) 396, 16; (4) 397, 16; (5) 398, 16; (6) 399, 16; (7) 401, 16; (8) 402, 16; (9) 403, 16; (10) 404, 16; (11) 405, 16; (12) 406, 16

685. Бела Хамваш: Поруџбина, Књижевне новине, Београд, 1992, 854, 6

686.Бела Хамваш: Култ и култура /“Scientia sacra“, Књига треча (1)/, Кораци, Крагујевац, 1992, 1-2, 115-137

687. Жолт Чалог: Ред вожње, Мостови, Београд, 1992, 3(91), 210-211

1993.

688. Петер Божик: Белешка белешке, Књижевна реч, Београд, 1993, 417, 13

689. Иштван Ванча: Пљоске, чутуре, Књижевна реч, Београд, 1993, 410-411, 9

690. Миклош Вереш: Унутрашњи карантин, Књижевна реч, Београд, 1993, 422, 13

691. Петер Естерхази: Средња Европа као рана, тама, грешка, могућност и безнађе, Књижевне новине, Београд, 1993, 855-856, 4

692. Петер Естерхази: „Tote Grafen, gute Grafen“, Књижевна реч, Београд, 1993, 408-409, 12

693. Петер Естерхази: Поглед грофице Хан-Хан, Српски књижевни гласник, Београд, 1993, 1, 88-91

694. Петер Естерхази: Мала Софија прича, Књижевна реч, Београд, 1993, 410-411, 8

695. Петер Естерхази: Европска мудровања, илити право лице мадам Бовари, Книжевна реч, Београд, 1993, 412, 3

696. Петер Естерхази: Срамота двапут звони, Књижевна реч, Београд, 1993, 413, 3

697. Петер Естерхази: Божји шешир, Књижевна реч, Београд, 1993, 415, 4

698. Шандор Мараи: Последња вечера, Књижевна реч, Београд, 1993, 427, 4

699. Густав Међеши: Када човек стари?, Књижевна реч, Београд, 1993, 414, 7

700. Имре Оравец: Крајем октобра, Књижевна реч, Београд, 1993, 412, 4

701. Ђерђ Петри: Богме, далеко стићи нећемо, Књижевне новине, Београд, 1993, 867-868, 20

702. Ђерђ Сајферт: Сусрет (Метеоролошка новела), Књижевна реч, Београд, 1993, 429, 16

703. Лајош Саколцаи: Драма и иронија — „С окнима ђавола“ (Нове слике Милорада Крстића), Књижевна реч, Београд, 1993, 425, 17

704. Јулија Сексарди: Рабош, Књижевна реч, Београд, 1993, 427, 5

705. Ото Фењвеши: Без наслова, Књижевна реч, Београд, 1993, 415, 11

706. Бела Хамваш: Култ и култура /“Scientia sacra“, Књига трећа (2)/, Кораци, Крагујевац, 1993, 1-2, 61-88

707. Бела Хамваш: Танги, или мистика логистике, Српски књижевни гласник, Београд, 1993, 3, 97-107

708. Бела Хамваш: Corona borealis, Међај, Ужице, 1993, 30, 9-26

709. Бела Хамваш: Ајнпрен супа, Књижевна реч, Београд, 1993, 425, 7

710. Бела Хамваш: Барток, Летопис МС, Нови Сад, 1993, 5, 615-620

711. Елемер Хорват: Goodbye Central Europe, Књижевна реч, Београд, 1993, 417, 5

1994.

712. Иштван Ерши: Песник и цариник, Руковет, Суботица, 1994, 1-2-3, /предње корице/

713. Петер Естерхази: Чудновати живот Плавобрадог принца, Књижевне новине, Београд, 1994, 877-878, 16

714. Каталин Кемењ: Хенри Мур, Летопис МС, Нови Сад, 1994, 3, 358-368

715. Карољ Сакоњи: И., Политика, Београд, 20. фебруар 1994, 14

716. Бела Хамваш: Ајнпрен супа, Руковет, Суботица, 1994, 1-2-3, 5

717. Бела Хамваш: Ајнпрен супа, Српске народне новине, Будимпешта, 17. март 1994, бр. 11, стр. 6

718. Бела Хамваш: Настанак државе, Српске народне новине, Будимпешта, 17. март 1994, бре. 11, стр. 6

719. Бела Хамваш: Царство детиње /прави наслов: Педократија/, Праизворни живот, Београд, 1994, 3, 174-176

720. Бела Хамваш: Стотину књига, Борба, Београд, (1) 5. мај 1994; (2) 12. мај 1994; (3) 19. мај 1994; (4) 26. мај 1994; (5) 2. јун 1994; (6) 9. јун 1994; (7) 16. јун 1994; (8) 23. јун 1994

721. Жолт Чалог: Ред вожње, Руковет, Суботица, 1994, 1-2-3, 14

722. Бела Хамваш: Стотину књига, Писмо, Земун, 1994, бр. 36-37, стр. 151-174

723. Бела Хамваш: Педократија, Српске народне новине, Будимпешта, 30. јун 1994, бр. 26, стр. 6

724. Фриђеш Каринти: Амо бар, тамо бар, тамо-амо бар, Српске народне новине, Будимпешта, 30. јун 1994, бр. 26, стр. 8

725. Фриђеш Каринти: Човекова трагедија, Српске народне новине, Будимпешта, 30. јун 1994, бе. 26, стр. 8

726. Фриђеш Каринти: Имре Мадач: Трећа б) сцена, Српске народне новине, Будимпешта, 30. јун 1994, бр. 26, стр. 8

727. Фриђеш Каринти: Човечуљкова трагедија, „Друга сцена“, Српске нароне новине, Будимпешта, 30. јун 1994, бр. 26, стр 8

728. Агнеш Гергеј: Молитва пред гашење лампе, Српски књижевни гласник, Београд, 1994, бр. 1-4, стр. 45

729. Ева Тот: Потерница, Српски књижевни гласник, Београд, 1994, бр. 1-4, стр. 45-46

730. Ева Тот: Надахнуће, Српски књижевни гласник, Београд, 1994, бр. 1-4, стр. 46

731. Ева Тот: Тирезијино ридање, Српски књижевни гласник, Београд, 1994, бр. 1-4, стр. 46

732. Бела Хамваш: Дисертација о државној администрацији (I), Српски књижевни гласник, Београд, 1994, бр. 5-8, стр. 75-91

733. Бела Хамваш: Метапоезис, Дневник, Нови Сад, 21. септембар 1994.

734. Петер Естерхази: Један мај, Реч, Београд, новембар 1994, бр. 3, стр. 61-65

735. Бела Хамваш: Ода двадесетом веку (Салбасти, Велики неуротичар, Скандал, Похвала столећу, Паника дела, Седам опачина, Питање непознатом), Етерна, Београд, 1994, бр. 2, стр. 13-21

735а. Миклош Хубаи: Бог се претвара у тикву, тиква се претвара у бога, Етерна, Београд, 1994, бр. 2, стр. 94—97

736. Ђула Круди: Женски портрет у варошици, Писмо, Земун, 1994, бр. 38-39, стр. 5-10

737. Фриђеш Каринти: Љубав, Писмо, Земун, 1994, бр. 38-39, стр. 11-14

738. Арон Тамаши: Преображај ђавола, Писмо, Земун, 1994, бр. 38-39, стр. 14-20

739. Деже Костолањи: Паорска авантура, Писмо, Земун, 1994, бр. 38-39, стр. 20-26

740. Антал Серб: Љубав у боци, Писмо, Земун, 1994, бр. 38-39, стр. 26-33

741. Шандор Хуњади: Рација у „Златном орлу“, Писмо, Земун, 1994, бр. 38-39, стр. 33-39

742. Геза Отлик: Љубав, Писмо, Земун, 1994, бр. 38-39, стр. 40-44

743. Иван Манди: Ђачка Љубав, Писмо, Земун, 1994, бр. 38-39, стр. 44-40

744. Микош Месеј: Крилати коњи, Писмо, Земун, 1994, бр. 38-39, стр. 49-57

745. Петер Хајноци: Слова, Писмо, Земун, 1994, бр. 38-39, стр. 57

746. Каталин Кемењ: Каин и Авељ, Источник, Београд, 1994, бр. 10, стр. 22-28

747. Деже Костолањи: Каин, Источник, Београд,1994, бр. 10, стр. 75-77

748. Ендре Герејеш: Каин, Источник, Београд, 1994, бр. 10, стр. 78-83

749. Шандор Вереш: Бајка, Élet és irodalom, Budapest, 1994, бр. 24, стр. 4

750. Бела Хамваш: Дисертација о државној администрацији (II), Српски књижевни гласник, Београд, 1994, бр. 9-10, стр. 99-118

1995.

751. Јанош Геци: Химна, Реч, Београд, фебруар 1995, год. II, бр. 6, стр. 63-64

752. Ото Толнаи: Нежније, Концепт за писмо (два можда), или белешке за „Тон конца“, Реч, Београд, фебруар 1995, год. II, бр. 6, стр. 100-107

753. Рене Генон: Енциклопедија (Апокриф), Свитак, Пожега, јесен-зима 1994, бр. 3-4, стр. 22

754. Петер Естерхази: Рибица, Овдје, Подгорица, 1995, бр. 313-315, стр. 30-32

755. Фриђеш Каринти: Амо бар, тамо бар, тасмо-амо бар (Треба преуредити позоришне комаде; Човекова трагедија; И. Мадач: Трећа б) сцена; Белешка), Алманах 1994, Српске народне новине, Будимпешта, 1995, стр. 231-236

756. Чаба Торок: Три краља, Борба, Београд, 27. јул 1995, Свет књиге, стр. I

757. Бела Хамваш: Зачела (Олимпијски Аполон; Храм Афаја; Кућа ћелија из Мелоса; Северноамерички петроглифи; Вилендорфска Венера), Књижевност, Београд, 1995, бр. 11-12, стр. 1458-81

758. Бела Хамваш: Невидљиво збивање (Вордсворт или Филозофија зеленог; Посејдон; Пријатељство), Политика, Београд, 10 - 23. новембра 1995. (Фељтон).

759. Јанош Геци: Поздрав четвртом животу, Српски књижевни гласник, Београд, 1995, бр. 5-6-7, стр. 34-51

760. Ференц Талар: Старији брат сина разметнога, Источник, Београд, 1995, бр. 14-16, стр. 107-113

761. Фриђеш Каринти: Варнава, Источник, Београд, 1995, бр. 14-16, стр. 126-127

762. Фриђеш Каринти: Гетсиманија, Источник, Београд, 1995, бр. 14-16, стр. 128-131

763. Бела Хамваш: VII симфонија и метафизика музике, Домети, Сомбор, јесен-зима 1995, бр. 82-83, стр. 33-49

1996.

764. Ото Орбан: Балада о великим модернистима, Борба, Београд, 1. фебруар 1996, Свет књиге, стр I

765. Акош Силађи: Хусарски костури (Коштана оперета), Књижевна реч, Београд, 25. фебруар-10. март 1996, бр. 465-455, стр. 9

766. Жолт Чалог: Из створитељевог скицен-блока, Књижевна реч, Београд, 25. март 1996, бр. 467, стр. 7

767. Деже Костолањи: Паорска авантура, Руковет, Суботица, 1996, бр. 1—3, стр. 1—4

768. Бела Хамваш: Антологија Хумана — пет хиљада година мудрости, предговор за антологију, Луча, Суботица, мај, 1996, св. 2—3, стр. 84—86

769. Адам Табор: На ничијим водама Луча, Суботица, мај 1996, св. 2—3, стр. 88

770. Адам Табор: Фуга воље, Луча, Суботица, мај 1996, св. 2—3, стр. 88

771. Адам Табор: Триптих, Луча, Суботица, 1996, св. 2—3, ст. 88

772. Адам Табор: Природна граница, Луча, Суботица, мај 1996, св. 2—3, стр 88

773. Штефанија Манди: Литургија, Луча, Суботица, мај 1996, св. 2—3, стр. 89

774. Штефанија Манди: Моје рођење, Луча, Суботица, 1996, св. 2—3, стр. 89

775. Естера Табор: Чудан сан, Луча, Суботица, 1996, св. 2—3, стр. 89

776. Бела Табор: Поговор за друго издање (књиге „Оптужница против духа“), Луча, Суботица, 1996, св. 2—3, стр. 90—91

777. Бела Хамваш: Оптужница против духа, Луча, Суботица, 1996, св. 2—3, стр. 91—93

778. Бела Хамваш: Андрогин, Књижевна реч, Београд, 1996, бр. 472—3, стр. 1—2

779. Бела Хамваш: Маја, Градина, Ниш, 1996, бр. 3—4, стр. 11—52

780. Бела Хамваш: Екстасис, Градина, Ниш, 1996, бр. 6—7—8, стр.101—106

781. Адам Бодор: Девојка са салаша, Књижевна реч, Београд, 1996, бр. 481—2, стр. 14—15

782. Бела Хамваш: На парипу јакоже дим, Књижевна реч, Београд, 1996, бр. 483—484, стр. 18

1997.

Бела Хамваш: Учешће у расправи, Луча, Суботица, 1997, св. 5, стр. 81

Каталин Кемењ: О срећном трену, Луча, Суботица, 1997, св. 5, стр. 82—83

Адам Бодор: Кишобран пуковника Боркана, Луча, Суботица, 1997, св. 5, стр. 84—87

Бела Хамваш: Монтењ, Књижевна реч, Београд, 1997, бр. 488—489, Савременик векова, Хамваш, стр. 1—2

Бела Хамваш: Шуман, Књижевна реч; Београд, 1997, бр. 488—489, Савременик векова, Хамваш, стр. 2

Бела Хамваш: Гете, Књижевна реч, Београд, 1997, бр. 488—489, Савременик векова, Хамваш, стр. 3

Бела Хамваш: Кајзерлинг, Књижевна реч, Београд, 1997, бр. 488—489, Савременик векова, Хамваш, стр. 3—4

Бела Хамваш: Елиот, Књижевна реч, Београд, 1997, бр. 488—489, Савременик векова, Хамваш, стр. 4

Бела Хамваш: Савланут, с коментаром, Политика, Београд, 4. мај 1997, стр. 34

Бела Хамваш: Есквилинска Венера, Књижевност Крајине, Бања Лука, 1997, бр. 5—6, стр. 18; бр. 7—8, стр. 22

Бела Хамваш: Платонизам писања, Студент, Београд, 1997, бр. 71, стр. 24—26

Тибор Дери: Витлејемске животиње, Писмо, Земун, 1997, бр. 48, стр. 59—64

Иштван Ерши: Мајка, Писмо, Земун, 1997, бр. 48, стр. 65—68

Иштван Еркењ: Прича о три краља, Писмо, Земун, 1997, бр. 48, стр. 68—74

Ласло Сабо Ч.: Бегунац, Писмо, Земун, 1997, бр. 48, стр. 74—87

Бела Хамваш: Савланут, с коментаром, Писмо, Земун, 1997, бр. 48, стр. 87—90

Геза Сеч: Петао, Писмо, Земун, 1997, бр. 48, стр. 90—93

Жигмонд Мориц: Тога, Писмо, Земун, 1997, бр. 48, стр. 93—101

Ерне Сеп: Христос на путу бола, Писмо, Земун, 1997, бр. 48, стр. 101—102

Карољ Сакоњи: И., Писмо, Земун, 1997, бр. 48, стр. 102—106

Ендре Ади: Право збивање о Духовима, Писмо, Земун, 1997, бр. 48, стр. 106—107

Ендре Ади: Духовско право збивање, Писмо, Земун, 1997, бр. 48, стр. 108—109

Адам Бодор: Андрејева плочица идентитета, Луча, Суботоца, 1997, св. 6—7, стр. 123—125

Бела Хамваш — Каталин Кемењ: Ка модернизму (Апстракција и надреализам у мађарском сликарству), Луча, Суботица, 1997, св. 6—7, стр. 126—131

Каталин Кемењ: Епилог, Луча, Суботица. 1997, св. 6—7, стр. 131—133

Бела Хамваш: Скица за једну апокалиптичку филозофију историје, Орбис, Кањижа, лето 1997, бр. 2, стр. 3-12

Бела Хамваш: И оно што потом следи (О књизи Ђуле Секфија), Орбис, Кањижа, лето 1997, бр. 2, стр. 13-15

Бела Хамваш: Духовне тежње у мађарској књижевности (1900-1935), Орбис, Кањижа, лето 1997, бр. 2, стр. 16-23

Бела Хамваш: Поновно рађање астрологије, Летопис Матице српске, Нови Сад, септембар 1997, књ. 460, св. 3, стр. 220-229

Паорска библија (Мађарске разгледнице 4), Луча, Суботица, 1997, год. VI, св. 8, стр. 72-76

Адам Бодор: Човек лошег изгледа, Политика, Београд, 7. децембар 1997, стр. 32

Шандор Вереш: Ка потпуности, Орбис, Кањижа, 1997, бр. 3-4, стр. 2-24

Бела Хамваш: Ка потпуности Шандора Вереша, Орбис, Кањижа, 1997, бр. 3-4, стр. 25-26

Габор Цако: Хамвашев магазин, Орбис, Кањижа, 1997, бр. 3-4, стр. 58

Бела Хамваш: Дух и власт, Књижевна Крајина, Бања Лука, септ.—окт. 1997, бр. 9/10, стр. 10—11

1998.

818. Бела Хамваш: Хришћанство (Scientia sacra II), Писмо, Земун, зима 1998, бр. 51-52, стр. 129-273

819. Миклош Хубаи: Сфинга или Опроштај од реквизита, Књижевна реч, Београд, 1998, бр. 500, стр. 68-70

Миклош Хубаи: Пауново перо, Луча, Суботица, 1998, св. 9, стр. 135—140

Миклош Хубаи: Моћ љубави, Луча, Суботица, 1998, св. 10, стр. 147—156

822. Бела Хамваш: Нови средњи век, Фиолозофија историје Николаја Берђајева, Писмо, Београд, зима 1999, бр. 56, стр. 173-177

823. Бела Хамваш: Нови руски роман, Писмо, Београд, зима 1999, бр. 56, стр. 177-181

824. Бела Хамваш: Николај Берђајев, Писмо, Београд, зима 1999, бр. 56, стр 182-184

825. Бела Хамваш: Филозофија историје руске емиграције, Писмо, Београд, зима 1999, бр. 56, стр. 184-196

826. Бела Хамваш: Византија, Писмо, Београд, зима 1999, бр. 56, стр. 197-209

827. Бела Хамваш: Атина и Јерусалим, Писмо, Београд, зима 1999, бр. 56, стр. 209-216

828. Адам Бодор: Дан рудара, Политика, Београд, 30. август 1998, стр. 34

829. Бела Хамваш: Писмо и баштина, Источник, Београд, пролеће 1998, бр. 25, стр. 35-45

830. Шандор Мараи: Дневник, 1944, Луча, Суботица, 1998, бр. 11-12, стр. 149-158.

1999.

831. Бела Хамваш: Сарепта (одломак), Луча, Суботица, 1999, св. 13, стр. 133—142

832. Адам Бодор: Какав ли је превој, Политика, Београд, 10. јануар 1999,

833. Тихомир Вујичић: Невољка пркосна тужбалица. Луча, Суботица, 1999, год. VIII, бр. 14—15, стр. 149—150 /Мађарске разгледнице 9, уз писмо Стојану Вујичићу, стр. 159—152/

834. Петер Рац: Хамваш на Сицилији, Луча, Суботица, 1999, год. VIII, бр. 14—15, стр. 152—158

835. Габор Шејн: Шетња по шуми, Луча, Суботица, 1999, год. VIII, бр. 14—15, стр. 159

836. Габор Шејн: Једна ишчезла реченица, неколико сувишних редака, Луча, Суботица, 1999, год. VIII, бр. 14—15, стр. 159

837. Габор Шејн: Трг с бунарем, Суботица, 1999, год. VIII, бр. 14—15, стр. 159

838. Габор Шејн: Бунар с тргом, Суботица, 1999, год. VIII, бр. 14—15, стр. 159

839. Иштван Вереш: Писма у Америку, Српске народне новине, Будимпешта, 3. јун 1999, год. IX, бр. 22, стр. 6

840. Иштван Кемењ: Срам, рат, Српске народне новине, Будимпешта, 3. јун 1999, год. IX, бр. 22, стр. 6

841. Лајош Сабо: Геније, Летопис МС, Нови Сад, април 1999, год 175, књ. 463, св. 4, стр. 485—486

842. Лајош Сабо: Мамон, Летопис МС, Нови Сад, април 1999, год 175, књ. 463, св. 4, стр. 486—488

843. Лајош Сабо: Уметност и религија, Летопис МС, Нови Сад, април 1999, год 175, књ. 463, св. 4, стр. 488—493

844. Ендре Миклоши: Лајош Сабо, темељ, Летопис МС, Нови Сад, април 1999, год 175, књ. 463, св. 4, стр. 494—5619

845. Бела Хамваш: Најновији правци наше књижевности, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 42—48

846. Бела Хамваш: Стваралачки пут Ендреа Адија, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 49—54

847. Бела Хамваш: Личност Дежеа Костолањија, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 54—57

848. Бела Хамваш: Михаљ Бабич као модерни песник, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 58—60

849. Бела Хамваш: Пут Дежеа Сабоа, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 60—64

850. Бела Хамваш: Теорија модерне уметности, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 64—72

851. Бела Хамваш: Уметност Кнута Хамсуна, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 72—74

852. Бела Хамваш: Модерна светска књижевност Марцела Бенедека, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 74—76

853. Бела Хамваш: Недеља на Дунаву, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 76—77

854. Бела Хамваш: Две изложбе, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 77—78

855. Бела Хамваш: Бело ждребе, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 78—79

856. Бела Хамваш: Камен који пулсира, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 79—80

857. Бела Хамваш: Црно вино, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 80—82

858. Бела Хамваш: Карма, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 82—84

859. Бела Хамваш: Чудан случај, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 84—86

860. Бела Хамваш: 1925. — година демона, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 86—88

861. Бела Хамваш: Пал Ђулаи, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 88—90

862. Бела Хамваш: Свирала која говори, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 90—93

863. Бела Хамваш: Улис Xемса Xојса, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 93—96

864. Бела Хамваш: Алдос Хаксли и „филозофски роман“, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 96—98

865. Бела Хамваш: Теодор Драјзер и Америчка трагедија, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 98—100

866. Бела Хамваш: Ничеов јубилеј, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 100—102

867. Бела Хамваш: Стивенсонов роман Господар Балантреа, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 102—103

868. Бела Хамваш: Будућност индустријске цивилизације Бертрана Расла, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 103—105

869. Бела Хамваш: Нелагодност у култури Сигмунда Фројда, Овдје, Подгорица, април—мај—јун 1999, бр. 346—347—348, стр. 105—106

870. Адам Бодор: Прођа нанула, Репортер, Бања Лука, 29. септ 1999, стр. 52

871. Шандор Ракош: Сад већ... Луча, Суботица, 1999, год. VIII, св. 16, стр. 89 (Мађарске разглединице 10)

872. Иштван Вереш: Писма у Америку, Луча, Суботица, 1999, год. VIII, св. 16, стр. 89 (Мађарске разглединице 10)

873. Иштван Кемењ: Срам, рат, Луча, Суботица, 1999, год. VIII, св. 16, стр. 90 (Мађарске разгледнице 10)

874. Јанош Геци: ХиЉаду веспремских залазака сунца (песме 147, 148, 149, 150. и 151), Луча, Суботица, 1999, год. VIII, св. 16, стр. 94-95 (Мађарске разгледнице 10)

875. Викторија Радич: Превођење: занат, не наука, Орбис, Кањижа, зима 1999, бр. 4, стр. 15—19

876. Шандор Мараи: Дневник (1944), Орбис, Кањижа, зима 1999, бр. 4, стр. 34—44

2000.

877. Фриђеш Каринти: „Struggle for life”, Луча, Суботица, јануар 2000, бр. 1, стр. 84 (Мађарске разгледнице 11)

878. Деже Месеј: Хунгаријом спутан, Луча, Суботица, јануар 2000, бр. 1, стр. 85 (Мађарске разгледнице 11)

879. Иштван Кемењ: Буђење, Луча, Суботица, јануар 2000, бр. 1, стр. 85—86 (Мађарске разгледнице 11)

880. Иштван Вереш: Међуградска вожња, Луча, Суботица, јануар 2000, бр. 1, стр. 86 (Мађарске разгледнице 11)

881. Иштван Вереш: Лето на Балатону, Луча, Суботица, јануар 2000, бр. 1, стр. 86 (Мађарске разгледнице 11)

882. Золтан Келемен: Бескорисни текстови, Луча, Суботица, јануар 2000, бр. 1, стр. 87—92 (Мађарске разгледнице 11)

883. Бела Хамваш: Мађарски Хиперион (Први део), Орбис, Кањижа, 2000, бр.

1—2, стр. 54—71

884. Бела Хамваш: Пут предака и пут богова, Писмо, Београд, зима/пролеће 2000, бр. 60/61, стр. 123—168

885. Адам Бодор: Нови намештај, Репортер, Бања Лука, 12. април 2000, бр. 103, стр. 57

886. Бела Хамваш: Мађарски Хиперион (Други део), Орбис, Кањижа, 2000, бр. 4, стр. 56—82

887. Андраш Черна—Сабо: Киклотрб & Краљица Мака, Луча, Суботица, 2000, бр. 4, стр. 47—51 (Мађарске разгледнице 13)

888. Лајош Сабо—Бела Табор: Оптужница против духа (1), /Духовна аутрахија — духовни клиринг/, Преводилац, Београд, 2.000, бр. 1—4, стр. 18—29

2001.

889. Ото Фењвеши: Cantus firmus, Књижевна реч, Београд, 2001, год. XXX, бр. 513, стр. 21

890. Андраш Форгач: Кога није, Писмо, београд, 2001, год. XVI—XVII, бр. 62/64, лето 2000/зима 2001, стр. 5-109

891. Андраш Форгач: Кога није, Данас, Београд, субота-недеља, , 3-4. март, 2001, стр. XV-XVI

892. Ласло Дарваши: Стећи жену, Луча, Суботица, 2001, год. Х, стр. 66-70 (Мађарске разгледнице 14)

893. Петер Естерхази: Божанска хармонија (1), Луча, Суботица, 2001, год. Х, бр. 2—3, стр. 63—70 (Мађарске разгледнице 15)

894. Виктор Чолноки: Тобијаш Вурмдрукер, Репортер, Бања Лука, 3. април 2.001, бр. 154, стр. 43

895. Лајош Сабо - Бела Табор: Оптужница против духа, Искуства, Београд, 2001, год. III, бр. 9-10, стр. 199-245

896. Жолт Чалог: Компромис, Књижевне новине, 1-15. август 2001, год. LII, бр. 1039, стр. 10

2002.

897. Ото Орбан: Балада о великим модернистима, Сент, Нови Пазар, 2002, год. II, бр. 2, стр, 12

898. Андраш Черна-Сабо: Идентификација једне жене, Сент, Нови Пазар, 2002, год. II, бр. 2, стр. 20

899. Бела Хамваш: Имагинарне књиге, Књижевне новине, Београд, 1-15. март 2002, бр. 1053, стр. 14-15, 17, 23

900. Петер Естерхази: Исповест једне породице Естерхази, Писмо, Београд, 2002, бр. 69-69, стр. 5-42

901. Пал Бендер: „Где ми име...“. Натрон, Зрењанин, 2002, год I, бр. 1, стр. 14

902. Пал Бендер: Ковертирани потез, Натрон, Зрењанин, 2002, год I, бр. 1, стр. 14

903. Пал Бендер: Мемфис, Тенеси, Натрон, Зрењанин, 2002, год I, бр. 1, стр. 14

904. Бала Д. Карољ: Adieu, monsieur Chopin, Орбис, Кањижа. 2002, год. VII, бр. 1, стр. 25

905. Ласло Дарваши: Име убице, Политика, Београд, 11. август 2002. године („Прича Политике“

906. Имре Кертес: Видљиви и невидљиви Вајмар, Политика, београд, 24. новембар 2002, стр Б4

V Литература

1. Ласло Гараи: Сава Бабић: На длану, Поља, Нови Сад, април 1972.

2. Миодраг Кујунџић: Савременици и познаници (На длану Саве Бабића), Дневник, Нови Сад, 7. мај 1972

3. Tomán László: Egy „született ólvasó“ (С. Бабић: На длану), Magyar Szó, Нови Сад, 10. јун 1972.

4. (*) Критике Саве Бабића, Политика, Београд, 24. јун 1972.

5. Lévay Endre: Igazi ólvasó (С. Бабић: На длану), Üzenet, Суботица, 1972, 12

6. Végel László: A jugoszláviai magyar kôltészet lelkes forditója (Beszélgetés Sava Babićtyal), Magyar Szó, 28, 29. и 30. новембар 1972.

7. Podolszki József: Sikságon, Sava Babić párbeszéde kôrnyezetével, Képes Ifjúság, Нови Сад, 7. фебруар 1973.

8. V. G. L.: A feladat nemes - a lehetôségek jók (Villáminterjú Sava Babićtyal), Magyar Szó. Нови Сад, 25. август 1974.

9. Г. Д.-Арок: Војвођански ТВ часопис, Дневник, Нови Сад, 22. септембар 1974.

10. Fehér Ferenc: A kiadók is ösztonözzék a forditókat! (Beszelgetes Sava Babić mûforditóval), Magyar Szó, Нови Сад, 22. децембар 1974.

11. Vajda Gábor: A kerités megrohamozása (S. Babić: Neuspeo pokušaj da se tarabe obore), Magyar Szó, Нови Сад, 13, јануар 1979.

12. Tomán László: Irodalmunk barátja: Сава Бабић (С. Бабић: Неуспео покушај да се тарабе оборе), Радио Нови Сад, Szempont, 23. јануар 1979.

13. Toldi Éva: Ledülnek a válaszfalak? (С. Бабић: Неуспео покушај да се тарабе оборе), Képes Ifjúság, Нови Сад, 7. март 1979, 18

14. И. Коцијанчић: Везивно ткиво (С. Бабић: Неуспео покушај да се тарабе оборе); Глас омладине, Нови сад, 19. октобар 1979.

15. Шандор Пал: Оборене тарабе (С. Бабић: Неуспео покушај да се тарабе оборе), Дневник, Новои Сад, 24. јул 1980.

16. Радомир Бабин: Три војвођанске књиге критика и есеја (С. Бабић: Неуспео покушај да се тарабе оборе), Руковет, Суботица, 1980, 4, 436-437

17. (*) Сава Бабић: У сенци књиге, 7 nap, Суботица, 26. фебруар 1982, 12

18. Szûcs Imre: Az olvasólámpa fénykörében (С. Бабић: У сенци књиге), Magyar Szó, Нови Сад, 6. март 1982, 15

19. Szûcs Imre: Irodalmunk kûlfôldi barátai: Sava Babić, Uj Tükör, Budapest, 15. март 1982, 17

20. Шандор Пал: У сенци добрих књига (С. Бабић: У сенци књиге), Руковет, Суботица, 1982, 4-5, 435-437

21. Szeli István: Igy forditottuk Petôfit (С. Бабић: Како смо преводили Петефија), Hid, Нови Сад, 1986, 6, 832-839

22. Túri Gábor: Petôfi-forditások (С. Бабић: Како смо преводили Петефија), Hid, Нови Сад, 1986, 6, 840-843

23. Петар Милошевић: Монографија о преводима Петефија на српскохрватски језик, Народне новине, Будимпешта, 7. август 1986.

24. Коља Мићевић: Катренски оглед (С. Бабић: Како смо преводили Петефија), Књижевна реч, Београд, јул 1986, 282-283, 53

25. Сава Пенчић: Како смо преводили Петефија, Јединство, Приштина, 19. јул 1986.

26. Миодраг Сибиновић: Допринос историји књижевности (С. Бабић: Како смо преводили Петефија), Политика, Београд, 20. септембар 1986.

27. Бранимир Човић: О преводу Шандора Петефија на наш језик (С. Бабић: Како смо преводили Петефија), Летопис МС, Нови Сад, септембар 1986, 414-416

28. Иштван Сели: Овако смо преводили Петефија, превео с мађарског Васа Дедић, Дело, Београд, 1987, 1-2, 325-334

29. Светозар М. Игњачевић: Датум у историји преводне књижевности (С. Бабић: Како смо преводили Петефија), Мостови, Београд, 1987, 1(69), 83-85

30. Историја и поетика превода, Разговор о књизи Саве Бабића (Учесници: Љубиша Рајић, Борис Хлебец, Михаило Игњатовић, Бранимир Човић, Светозар М. Игњачевић, Сава Пенчић, Александар Спасић, Раша Попов, Радивоје Константиновић и Сава Бабић), Култура, Београд, 1897, 76-77, 200-224

31. Dési Ábel: Forditás és értelmezés (С. Бабић: Разабрати у плетиву), 7 nap, Суботица, 27. фебруар 1987, 32

32. Нанад Грујичић: Магија превођења (С. Бабић: Разабрати у плетиву), Дневник, Нови Сад, 28. јун 1987, 16

33. Јелена Ристовић: Сава Бабић: Разабрати у плетиву, Преводилац, Београд, 1987, 2, 46-49

34. Живан С. Живковић: Две књиге о превођењу или ars translatica данас (Бр. Човић: Уметност превођења или занат; С. Бабић: Разабрати у плетиву), Летопис МС, Нови Сад, 1987, септембар, 456-460

35. Herceg János: Forditók iskolája (С. Бабић: Разабрати у плетиву), Magyar Szó, Нови Сад, 26. децембар 1987, 18

36. Меланија Микеш: Проблеми превођења (С. Бабић: Разабрати у плетиву), Поља, Нови Сад, 1987, 342, 557-558

37. Бранимир Човић: Теоријска мисао о превођењу (С. Бабић: Разабрати у плетиву), Књижевна реч, Београд, 1988, 314, 20-21

38. Корнелија Ичин: Једно путовање кроз оригинал и превод (С. Бабић: Разабрати у плетиву), Мостови, Београд, 1988, 1(73), 66-68

39. Миодраг Сибиновић: Књиге о превођењу (С. Бабић: Разабрати у плетиву; Б. Човић: Уметност превођења или занат), Политика, Београд, 25. јун 1988, 13

40. Шандор Пал: Тарабе ипак могу да се оборе (С. Бабић: Неуспео покушај да се тарабе оборе); Шандор Пал: Двојица у истој кожи, Нови Сад, 1988, 53-56

41. Корнелија Ичин: Сава Бабић: Превесеји, Преводилац, Београд, 1990, 1-2, 57-58

42. Драган Тасић: Превесеји, Књижевне новине, Београд, 1990, 807, 13

43. /Надежда Винавер:/ Превесеји, НИН, Београд, 2. новембар 1990, 2079, 49-50

44. Szeli István: A forditó esszéi (С. Бабић: Превесеји), Hid, Нови Сад, 1990, 1, 101-104

45. Bata János: Sava Babić és a forditói alázat, Uj Symposion, Нови Сад, 1990, 3, 51-52

46. Милорад Павић: О једној и о више мисија и о Сави Бабићу, Руковет, 1990, 4, 1218-1220

47. Бранимир Човић: Преводилачке разнолије, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1220-1224

48. Иштван Сели: Есеји и превођење - превесеји, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1224-1227

49. Борис Хлебец: Огледи о књижевном превођењу и књижевност у огледалу превода, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1228-1230

50. Клара Сентђерђи: Поводом „Превесеја“ Саве Бабића, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1230.1232

51. Срба Игњатовић: Слово о „Превесејима“ посленика Саве Бабића, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1232-1234

52. Миодраг Рацковић: Игре у језику, које то нису, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1234-1236

53. Шандор Пал: Колико пара — толико музике, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1236-1238

54. Бранимир Блажић: Јуриш на преветрењаче, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1239-1240

55. Вера Илијин: Приказ, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1240-1241

56. Владимир Стеванов: О „Превесејима“ Саве Бабића, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1241-1242

57. Кринка Видаковић Петров: Превесеји, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1242-1244

58. Миодраг Сибиновић: Књига спонтане промишљености, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1244-1247

59. Јован Пејчић: Троимено начело Саве Бабића, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1247-1250

60. Миодраг Радовић: Писац најређе врсте, Руковет, Суботица, 4, 1250-1252

61. Миклош Хорњик: Шта се збива у глави преводиоца док преводи, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1253-1256

62. Божидар Ковачек: Ближе или даље, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1256-1258

63. Светлана Станковић: „Превесеји“ Саве Бабића, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1258-1259

64. Јанош Бата: Сава Бабић и преводиочева смерност, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1260-1262

65. Томислав Кетиг: Муке са речима и муке са смислом, Руковет, Суботица, 1990, 4, 1262-1263

66. Могућности и границе превода, Округли сто; учесници: Марија Циндори, Бранимир Човић, Лаза Чурчић, Андраш Давид, Мирослав Дудок, Владислава Фелбабов, Томислав Кетиг, Меланија Микеш, Петар Милосављевић, Миодраг Сибиновић, Мирјана Д. Стефановић, Душко Вртунски, Витомир Вулетић и Сава Бабић; Руковет, Суботица, 1990, 4, 1264-1296

67. Габор Тури: Лирика Шандора Петровића код Срба (С. Бабић: Како смо преводили Петефија), Руковет, Суботица, 1990, 4, 1297-1300

68. Васа Дедић: Трн котрљан се не ваља пољем зато што он тако хоће, него што дува јак ветар (Разговор са Савом Бабићем), Руковет, Суботица, 1990, 4, 1201-1310

69. Vasa Dedić: Hogy élô mûveket kôzvetitsunk (Szava Babics és a magyarok), Magyar Napló, Budapest, 1990, 41, 8

70. Ненад Даковић: Нигде никаквог бића (С. Бабић: Љубавни јади младог филозофа Ђерђа Лукача), Одјек, Сарајево, 1991, 3-4, 20

71. Борислав Хложан: Клађење на писца (Сусрети: преводилац и есејиста С. Бабић), Дневник, Нови Сад, 4. март 1991, 13

72. Живан Живковић: Године учења и искушења младог Лукача (С. Бабић: Љубавни јади младог филозофа Ђерђа Лукача), Летопис МС, Нови Сад, 1991, 2, стр. 313-318

73. Tolnai Ottó: Sava salabaktere (A Sava Babić munkásságát bemutató budapesti tárlat megnyitósszövege), Hid, Нови Сад, 1991, 4, 415-419

74. Toldi Éva: Irodalom — sajátos nézôpontbôl (С. Бабић: Пет више пет), Hid, Нови Сад, 1991, 4, 398-400

75. Срба Игњатовић: Кундерина „претеча“; Или: ко је Геза Чат?, (Приказ књиге Гезе Чата: Опијум, Дневик морфинисте), Ослобођење, Сарајево, 25. мај 1991

76. Hózsa Éva: A hinárba kerûlt Csáth (Геза Чат: Опијум, Дневник морфинисте), Üzenet, Суботица, 1991, 4, 366-367

77. Бранимир Човић: Монтажне враголије (С. Бабић: Љубавни јади младог филозофа Ђерђа Лукача), Политика, Београд, 17. август 1991, 18

78. Kontra Ferenc: Versenyfutás a halállal (Sava Babić Csáth-kötete), Magyar Szó, Нови Сад, 17. августа 1991, 10

79. Срба Игњатовић: Допринос ауторском есеју (С. Бабић: Пет више пет), Летопис МС, Нови Сад, 1991, 5 (новембар), 720-722

80. Szeli István: Sava Babić két könyve: Igy forditottuk Petôfit; A forditó esszéi, Szeli István: Hosszú útnak pora..., Forum, Нови Сад, 1991, 179-190

81. Др Бранимир Човић: Игре симетрије (С. Бабић: Пет више пет, портрети), Политика, Београд, 18. јануар 1992, 18

82. Tóth László: Halgatnak-e háborúban a múzsák?, Nap, Mûsorújság, Dunaszerdahely /Dunajská Stredá, Slovačka/, 19. јануар 1994, 3, 18-19

83. Владета Р. Кошутић: Откровење Бабићевог Хамваша, Политика, Београд, 8. април 1995, стр. 16

84. Hamvas polihisztor, Grimasz, a Magyar Szó melléklete, Novi Sad, 12. jul 1995, br. 35, str. 13

85. Енрико Јосиф: Спаситељска књига, Политика, Београд, 3. фебруар 1996, стр. 15

86. Василије Крестић: Угарска вертикала, Књижевна реч, Београд, 1996, бр. 468—9, стр. 27

87. Szeli István: A magyar civilizacióról szarb nyelven, európai stilusban, Magyar Szó, Kilátó, Novi Sad, 25. V. 1996, 21. szám, 9 old.

88. Енрико Јосиф: Хамвашево знање — обновљено клицање, Књижевна реч, Београд, 1996, бр. 470—471, стр. 21

89. P. Nagy István: Civilizációnk — a forditó szemével, Élet és irodalom, Budapest, 1996, 38, 15

90. Matuska, Márton: A magyar civilizáció, Magyar Szemle, Budapest, 1996, 7—8, 801—803

91. Милица В. Јовановић: Разум раскомадао свет /Интервју/, Политика, Београд, 2. новембар 1996, стр. 21

92. Драгиња Рамадански: Адвокатура баз квазинаучних стереотипа, Орбис, Кањижа,1997, год. II, бр. 2, стр. 82

93. Juhász Géza: „Én nemcsak én vagyok”, (S. Babić: Bokorje Danila Kiša), Magyar Szó, Novi Sad, 24. jul 1999, str. 8

94. Драгиња Рамадански: Антологичарско чуло контрапункта, Свеске, Панчево, 1999, бр. 50, стр. 164—166

94. Иштван Њомаркаи: Слика Мађара код Сраба и Хрвата, In: Magyarság népe és történeti változásai, Magyar tudományos akadémia, Budapest, 1999, str. 59-71

95. Papp P Tibor: Sava Babić: Bokorje Danika Kiša, Helikon, Budapest, 2000, , br. 1-2, str. 267-269

95. Габор Вајда: Мађарска цивилизација, Honismeret, Budapest, 2000, br. 2, str. 132-133

96. Предраг Степановић: Особено и универзално у мађарској култури, Српске народне новине, Будимпшета, 14. децембар 2000, стр. 9

97. Милан Митић: Ствар је раскринкана, човек није постао од мајмуна (интервју), Сведок, Београд 21. мај 2002, стр 42

VI Библиографије - каталози

Сава Бабић: Библиографија, Приредио Васа Дедић, Београд, 1995, 92 стр.

Itthon is - otthon is, Katalógus Sava Babić könyvkiálitásához, Országos Szécsenyi Könyvtár, Budapest, 1999, 14 str.

Двоструко озвездана кришка, Библиографија Саве Бабића, Дерета, Београд, 2000, 16 стр.

Двоструко озвездана кришка, Каталог изложбе књига и рукописа Саве Бабића, Галерија Градског музеја, 13-15. новембар 2001, Сента, 2001, 12 стр.

Двоструко озвездана кришка, Библиографија Саве Бабића, Драслар партнер, Београд, 2001, 16 стр.

Васа Дедић

Трн котрљан се не ваља пољем зато што он тако хоће, него што дува јак ветар

(Разговор са Савом Бабићем)

Бабић, па још Сава, а бавите се и мађарском књижевношћу; имате ли у крви мађарских гена?

Ех, крв и гени, крупне речи. - Па ми и немамо ништа друго: речима покушавамо да докучимо оно што не знамо, али морамо припазити да не помешамо лончиће; једно је апстрактан разговор о генима, за који ни један од нас није квалификован, иако можемо да разговарамо и о томе, а сасвим друго је конкретан разговор, пропитивање, где ни један од нас нема шта да тражи. Разумем ја ваше питање, само желим да формирамо тон разговора, оквире у којима можемо компетентно да разговарамо. Јер, не треба сметати с ума, ретко када се догађају спонтаности: зато треба и у разговору створити однос, стићи до узајамне сагласности. Ако анализирамо књижевна дела и о томе водимо рачуна, зашто нешто слично не чинити и приликом разговора! Будући да је и мени драга спонтаност разговора, не желим да доцирам, иако непрекидно анализирам књижевна дела и живот око себе. - Што се гена тиче, да ли уопште знамо нешто о себи. Ево: мој отац је Херцеговац, умро је пре двадесет година; пре неколике године у телевизијском дневнику, у оном уобичајеном извештају из Бејрута, видео сам старца како на неком тргу чучи поред ватре: његово чело, густо наборано, обрве, доња вилица, чекињастав проседа брада - откуд глава мога оца на раменима старог Арапина? Био сам лецнут! Па како онда да разговарамо о генима?

Мислио сам само на информативан податак: има ли неког породичног разлога за ваше опредељење да се бавите мађарском књижевношћу?

Ма разумем ја вас. Али и ви знате да смо ми патријархално друштво! - Успут: да ли сте приметили да се о патријархалној култури код нас говори као о трагичној и неприродној, она гуши индивидуалност, она је назадна; а заборављају се њене велике предности, можда управо зато што је књижевност дала примере рушења индивидуалности, а ми све то некритички пренели на целу патријархалну културу. - Дакле, у мом презимену не можете ништа запазити, а име опет - па рођен сам 27. јануара, дакле на дан Светог Саве, некада се гледало у календар и по најближем свецу одређивало име. Очева линија је изражена именом, остаје мајчина која је прикривена у патријархалном друштву. Па да задовољимо радозналост! Мој деда је био аустро-угарски војник, служио је у мађарској регименти. У јануару, на Крстовдан, у Будиму се светила водица, увек је тражен неко ко ће скочити у Дунав и дохватити крст, бачен да освети воду. Једне године је то био мој деда, тада га је запазила једна Мађарица која је после дошла с њим у Херцеговину... Прича, наравно, није истинита. Него: мој отац јe за време Првог светског рата био интерниран у Мађарску, затим је био додељен једној породици да јој помогне у пољским пословима, јер су мушки чланови породице изгинули на фронту: ту се он приженио и остао у Мађарској... Ни ова прича није тачна, све сама литераризација. Него: моја прва љубав је била Мађарица, а ја нисам знао ни речи мађарски; сматрао сам моралном обавезом да научим њен језик, а док сам нешто и научио, она се већ удала за другога... Све су то приче које каткада употребљавам када ме на књижевним вечерима питају откуд то да ја знам мађарски и да се бавим мађарском књижевношћу. Треба видети та лица: било коју причу да причам, лица се разведре, развуку у смешак, све им је одмах јасно и природно. А онда се изненаде кад им на крају кажем истину: оба моја родитеља су из Херцеговине, колонисти у Бачкој, ја сам прво дете које им се овде родило, али нас је било петоро деце; кад је наступила окупација, српске школе није било на Палићу, отац нас је све уписао у мађарска одељења: само који месец и наши ће доћи, рекао је, а то се отегло, богме, предуго, тако сам ја за време окупације завршио други, трећи и четврти разред основне школе. Дакле, Хорти ме је присилио да научим мађарски језик! Ма није то био неки нарочити језик, шта може да научи дете у то доба, и то дете које раније није знало ни једну једину реч. Сећам се, рецимо, једног догађаја: неко је код куће очистио шпорет и бацио пепео на ђубриште, било је и жеравице па је избио озбиљан пожар, дотрчале су комшије и катастрофа је избегнута. За мене велики доживљај. Али кад сам друговима из школе покушао да испричам шта се збило, нису ме разумели, чак су ме исмејали, нисам знао како се мађарски каже пепео па сам им причао да је жеравица бачена на буњиште, а онда је, разуме се, све бесмислено, јер је и лудом јасно да је пожар неминован.- Сећам се и једне друге ситнице из тог времена. Мој отац је заиста био аустро-угарски војник, кад се вратио из Америке, 1912. године, морао је у војску, а кад је требало да се врати кући, избио је први светски рат, па је остао у војсци све до 1918. године. Он је тада и научио мађарски, али га је онако самоуко говорио круто као наши људи што говоре мађарски кад га не науче у детињству. Он је био изненађен кад је стигао позив да мађарској војсци треба да преда одређени количину сена, док комшије то нису морале. Испоставило се да је и ту пресудно било непознавање језика. Јер мој отац је био пријавио да има парче земље „касз<160>л<162>„ (=сенкос), док су комшије пријавиле да имају „легел<162>„ (=пашњак), цео неспоразум је био на разини недовољног познавања језика и замене синонимије.

То су ипак ваша језичка искуства која имају везе с доцнијим пословима којима ћете се бавити.

Имају, али тек накнадно, накнадно пројектовано. Колико је оних који су били у сличној ситуацији, али се нису после бавили оваквим пословима. Узмите само, рецимо, мога брата и сестре. Нешто је друго мени битније овде. Литераризовао сам нешто, дакле префорсирао и разорио, исто као и на књижевним вечерима, само да бих и вама истакао како је моја биографија досадна, није атрактивна, бар она спољна, јер све о чему можемо разговарати је заправо оно радно, а онда је на реду дело, разуме се, ако га има. Унутрашњи пак живот никада није прикладан за јавну анализу. Ако вам скренем пажњу да сам ја рођен у знаку Водолије, онда ће бити јасно да нисам отворен тип човека. Али ја имам склоност ка бескрајним анализама, свега и свачега, понајпре су ту књижевна дела, све док ми се не учини да сам ствар одгонетнуо. Могу да анализирам или да говорим о својим унутрашњим, интимним стварима, ако баш треба или некога интересује, али то чиним нерадо, избегавам такве исповедне поступке. Ја бих могао да говорим, рецимо, о два догађаја који су се накнадно показали као блокирајући: смрт мајке када ми је било пет година и окупација када ми је било седам година...али чему такве приче, оне овде немају значаја, чак могу бити депласиране.

Ипак смо сазнали како сте научили мађарски, како сте прихватили ту културу...

Ништа нисам прихватио, све је то силом наметнуто. После ослобођења сам показивао интиман отпор према том језику, говорио сам га само кад је било неопходно, на улици, у комшилуку; нити сам више читао на мађарском. После завршетка гимназије уписао сам се на Филозофски факултет у Београду, група за југословенску књижевност, то је моја струка, и објављивао сам написе, приказе и есеје о нашим писцима, као што и данас чиним. Али се онда опет догодио неочекивани сплет околности: 1963. године, у Будимпешти је отворен наш лекторат, неко је знао да ја знам нешто мађарски, па сам одабран да будем наш први лектор после бурних политичких збивања... И ја сам тада тек „активирао“ своје дечије знање мађарског језика, почео поново да читам мађарску литературу, да одлазим у позориште и, на крају, и да преводим. Исто би се то догодило да сам отишао у било коју другу земљу и завирио у било коју другу културу. Збило се овако. Ја никада нисам престајао да се бавим нашом књижевношћу, али сам се паралелно почео бавити и мађарском књижевношћу. Уосталом, то се најбоље види и у библиографији мојих радова.

Мађарска књижевност и култура су специфични...

Ма добро, добро, шта сте запели за мађарску културу, ја вам управо покушавам да објасним како сам ја мађарски језик најпре прихватао с одбојношћу, а потом тек доцније својевољно... А целим својим бићем ја сам везан за нашу културу, за српску традицију, одрастао сам у њој. Рекао сам већ да су ми родитељи Херцеговци који су као колонисти дошли у Бачку, у кући се увек говорило ијекавски, о старом, родном крају причама није било краја, гости и рођаци су стизали из Херцеговине, причало се о топонимима из родног краја, не сећам се мајке, али су маћеха и отац ноћу, кад не би могли да заспу, сатима говорили о људима, именима, крајевима из Херцеговине, с тим сам се успављивао. И данас кад читам прозу Радослава Братића, с великим задовољством, сви ти топоними, планине и засеоци, имена и причања људи, све је то део моје породичне митологије која се показује као реално постојећа и у нечијој другој причи. - Највећи читалачки доживљај за мене јесте кад је моја најстарија сестра, негде ваљда пред рат, читала народне песме о Косову: она је то сигурно читала уњкаво, сричући, десетерачки развлачећи, али је за мене то био врхунски доживљај нечега што нисам разумео, нисам могао разумети, али је било и свечано и потресно. Мора да је читала из неке читанке, али ја те песме никада после нисам могао да пронађем, иако сам све народне песме ваљда ишчитао на студијама; мој доживљај их је начинио изузетним и непоновљивим. Моја интровертност, па смрт мајке, па окупација, вероватно је све то допринело што сам открио књигу као највеће задовољство и никада нисам престајао да читам, најпре да гутам а онда и да читам. У сеоској породици увек има премного посла за све укућане, ради се по цео дан, понајлакше је био чувати краве, јер се уз то могло и читати, ех, само да је онда било више добрих књига...И онда то постаје сопствена склоност, пут који се наизглед бира, а управо се догађа нешто друго. Не знам како је данас, али некада је било по пољима много котрљана: трн котрљан се не ваља пољем зато што он тако хоће, него што у пролеће дува јак ветар. А тек потом, интересовање за књигу и културу, стицајем околности, шири се и на једну другу културу. Да сам се којим случајем нашао на Тахитију, међу Ескимима, или негде у Африци, ја бих се исто тако заинтересовао за неку од тих култура и бавио се њоме, за разлику од наших аташеа за културу који се враћају кући као слепци

Премало је литературе о томе како настаје преводилац, зато сам и покушавао да вас наведем на такав разговор.

Ја се слажем и у томе с вама, само што онда нисте одабрали правог саговорника; ја сам се усмерио ка књижевности и уметности, нашој књижевности, студирао је, писао о њој, а тек касније сам томе прикључио и мађарску књижевност, једноставно сам интересовање за књижевност проширио још једним језиком и књижевношћу. А заиста је истина: преводилац настаје, не рађа се; ипак, као и свуда, неопходан је известан таленат и велика приљежност, дакле нешто специфичног талента који ће се развијати истрајним радом.

Радећи вашу тридесетогодишњу библиографију видео сам колико је мноштво објављених радова, што написа, што превода; има ли ту неке тајне?

Наравно да нема. Рекох вам да сам одрастао на селу. Сеоско газдинство је тако организовано, бар некада је тако било, да непрекидно, цео дан, у свим годишњим добима има посла за све. Нас је било петоро деце и двоје родитеља, сви смо увек радили, није било ленчарења. Било је и тешких послова, требало је дорасти до њих, али је било и радова који не морају бити тешки, али их треба свакодневно обављати. Ја сам кроз све то прошао, готово да нема посла који нисам радио, и преко године док сам ишао у школу, а нарочито за време распуста. А онда је то постала друга моја природа, морао сам да радим нешто, по цео дан наравно, и данас радим по цео дан. Ако се заморим једним послом, одмарам се другим, сличним или донекле друкчијим. Стижу наши и мађарски часописи, треба их прочитати, пристижу наше књиге и књиге на мађарском, увек се може читати; у торби увек имам понешто за читање. А онда понешто је и загонетка коју траба одгонетнути, ако постоји уредник и часопис, понешто ћу и написати, приказ, есеј или понеку читалачку белешку; ако нема часописа, нећу написати, остаће запамћено, можда укључено у неку евентуалну прилику кад будем писао неки есеј. Зар онда није логично да се годишње ипак прикупи десетак написа, а помножено с годинама то уопште и није много. Било би боље да је много више, само кад би било за кога. Јер ја сам присталица оне тезе да је човеков мозак лонац у који што се више сипа, све више може да стане, само под условом да то неко други не чини силом, него човек сам својом вољом.

На клапни прве ваше књиге (НА ДЛАНУ, 1971) записали сте: „Аутор ове књиге држи за себе да је рођени читалац.“ А на корицама последње, седме своје књиге најављујете нову књигу ЧАРИ ЧИТАЊА (записи рођеног читаоца) (ПРЕВЕСЕЈИ, 1989). Између те две изјаве је скоро двадесет година.

Ја заиста сматрам себе читаоцем, по занимању читаоцем. Све остало што сам радио изведено је из овога интересовања, и прикази, и есеји, и преводи, и написи о теорији и историји превођења, и критика превода, и сви коментари. Најрадије бих бескрајно читао, истовремено више различитих књига. Понекада ми се чини као да сам себе изоловао од „правог“ живота, да сигурније судим о књигама, него о живим људима, текстови су коначни и све је у њима, све се већ налази између корица књиге, само треба ишчитати и пажљиво извести суд. А живот је много сложенији, неухватљивији, чак загонетнији и досаднији, али све то истовремено. Али и књиге треба бирати, тек оне ваљају које носе у себи стваралачку замку, оне које наилазе на одзив, бацају у бригу, не остављају на миру, траже одгонетку. Ако имам простор за објављивање, ја ћу чешће тражити одгонетке, иначе нема потребе за концентрацијом и одгонетка се одлаже. Највише ме интересују писци који ће се тек развити, и то у оном тренутку кад се може наслутити куда то они иду. Давно је то било, кад ме је заинтересовао Александар Тишма, у оно време кад је написао прозу Насиље и први роман За црном девојком, почео сам да прибирам материјал за неки дужи есеј, али кад сам о томе причао једном уреднику, нудећи му заправо будући текст, он ми је рекао: ко ти је то, што не пишеш о Андрићу? - Зато о једном писцу ретко пишем више пута, једноставно ми се чини да сам решио загонетку онда кад сам писао први пут о њему и све док се не накупи довољно нових ствари, нема потребе да се одгонета дело које сам, чини ми се, сазнао колико сам могао.

А приликом избора дела за превод, па превођења, колика је разлика између одабира дела о којем пишете и избора дела које ћете преводити?

Рекох, ја сам пре свега читалац, дакле нема готово никакве разлике: читам књигу и ако у њој нађем подстицај, оно што ми обично називамо вредност, можда ћу о њој писати; читам дело на мађарском и ако ми се оно изузетно допадне, одвојићу га за превођење. И у једном и у другом случају је битан читалачки доживљај који доцније треба да се потврди или, евентуално, оповргне. Само приликом одлуке да ћу писати о неком писцу или књизи, настаје стваралачки проблем: после анализе треба се определити за одређену „архитектуру“, „драматургију“ будућег текста, без обзира колика је његова дужина, треба одредити тон текста, његове оквире, увући читаоца у расправу, поставити му поенте као замке, градирати - укратко, треба створити текст којега још нема. И нема битне разлике да ли је реч о нашем или мађарском писцу. Ако је дело одабрано за превод, оно већ постоји и треба га само одгонетнути, анализом открити зглобове на којима почива, па те битне особине сачувати и у преводу. Нема мука „архитектуре“, „драматургије“ текста, јер је текст већ дат, он постоји. Али настају друге муке, треба решавати појединости, водити рачуна о несагласности двају језика; има делова текста где све може да тече глатко, готово да и нема преводилачких проблема, но врло често искрсавају разлике двеју култура, разлике које тек преводилац, и сам затечен, може да констатује. Док све тече једноставно, довољно је и знање двају језика, али чим се појаве разлике, несагласности - мора да дође до изражаја истинско преводилачко умеће, стваралаштво које мора да се реализује у преведеном тексту. Често се нешто може превести тек по цену крупних одступања од оригинала. Страница оригинала и страница превода и не морају бити увек сагласне, али би требало да је сагласан оригинал с преводом гледано у целини. Појединост, наиме, може бити ослабљена у преводу, ако су евидентне разлике између два језика и две културе, али ће потом преводилац извршити надокнаду, рекомпензираће ослабљени детаљ на другом месту, па ће по укупности превод бити сличан оригиналу. Најважније је да не дође до хаотичности у преведеном тексту, мора се одржати уравнотеженост свих елемената, и то таква уравнотеженост која је понајближа оној која је битна за оригинал.

Да ли би то значило да ви увек сами вршите избор дела које ћете онда преводити?

Постоје у пракси различити типови преводилаца и сваки од њих могао би бити у принципу добар преводилац. Има преводилаца којима треба рећи да преведу одавде довде, резултат таквог посла уопште не мора бити слаб превод. Ја припадам другом типу преводилаца: не могу да преведем „одавде-довде“, не могу да преведем ако ми неко да једну песму и затражи превод. Једноставно такав сам тип преводиоца. Ја волим кад ми неко скрене пажњу и на изузетно дело домаће књижевности, јер могу да га не приметим, прикази нису увек најбољи и најефикаснији пут дела до читаоца; али тек кад прочитам дело, онда је суд о њему коначан, онда тек знам да ли ми треба или не треба, без обзира откуд је дошао подстицај. Исто тако молим пријатеље и познанике Мађаре да ми скрену пажњу на дело за које мисле да је значајно остварење; али тек кад га ја прочитам, онда долазим до суда да ли је оно потребно мени, да ли ми значи читалачко откровење, или ме промашује. Значи, тек онда могу да знам да ли бих га превео или не бих. Мени је премало једна песма, понекада ми је мало и цела збирка једног писца, да бих могао да га преводим. Зато и морам сам да бирам дела и писце, морам да се увучем „испод коже“ једног ствараоца, морам да знам како он дише, шта користи, шта избегава. Најрадије бих прочитао бар већину дела писца кога преводим, исто као што имам унапред одабране писце који су ме заинтересовали када сам их приметио по часописима и листовима, које сматрам својим писцима. Али ако једном преводим дело неког писца, ма колико се он мењао у следећим књигама, немам више проблема прилагођавања писцу. Исто тако, ако сам прихватио неког писца, ако сам га преводио, толико сам упознао његово дело, током анализа и самог превода, да увек могу да напишем о њему, ако не књигу, оно бар студију.

Да ли би то онда значило да ви нисте особа која је погодна за заједничке подухвате у овој области, већ сте индивидуалац?

Сваки чин у коме има стваралачких елемената мора бити индивидуалан, осамљенички, али се он може слити у заједнички подухват, каткада чак и мора; у овој делатности он може бити део нечега већег али не сме да изгуби обележје стваралачког. Као и увек, боље је то показати на неком примеру. Кад су својевремено Цвета Котевска и Ласло Вегел уређивали библиотеку „Наши видици“ код Народне књиге, и у њој објављивали „Савремену мађарску књижевност у Југославији“, имао сам два озбиљна разлога да не учествујем у подухвату: мађарски писци су издвојени у посебан издавачки гето (а не објављују се у другим библиотекама заједно с другим савременим писцима) и избор за Србе врши Мађар, дакле неко из мађарске књижевности одређује шта друга култура треба да преузме. Значи, довољни разлози да се не прихвати сарадња, није реч само о индивидуалном, него и о моралном ставу. - Или можда још бољи пример. Када је 1976. године прослављана сто педесета годишњица Матице српске, Младен Лесковац, њен тадашњи председник је одлучио да се објави избор из наше мађарске књижевности у пет књига. Група истакнутих мађарских критичара је добила задатак да начини избор. Ја сам одмах одбио да учествујем у таквом подухвату. Опет гето и опет избор врше Мађари. Мирослав Ранков, тадашњи уредник, није могао да разуме моје одбијање, јер ако нећу да преводим, зашто одбијам да Матица користи моје раније преводе песама и приповедака, јер тиме само одбијам новац који бих добио. Као да је све у новцу. И после петнаест година: Матица није обавила овај посао, није објавила пет књига, а и оне које је објавила, анализа то показује, боље да и није. Наравно, није реч о томе што мојих превода нема у објављеним збиркама. Ствар је много дубља. Мађари који су вршили избор јесу компетентни да издвоје оно што је најбоље у нашој мађарској књижевности, али они то чине изнутра, из перспективе развоја мађарске књижевности, а не из перспективе српске књижевности, значи онога коме су књиге и намењене. И у томе је трагични неспоразум: немамо довољно објективних естетичких чинилаца помоћу којих бисмо са поузданошћу могли извршити непристрастан избор највиших вредности; остаје нам нешто што уопште није лоше као добра замена: субјективни избор из перспективе културе у коју стиже преведено дело. Замислимо удаљене културе: Кинези одређују Србима шта да преведу на свој језик?! Апсурдно, зар не? Али ако ја, на пример, одрастао унутар српске културе и традиције, вршим избор, недостатак објективног критеријума може бити надокнађен: она дела која ја издвајам, претпоставка је, треба да буду занимљива српској култури, јер сам и ја сам представник те културе. Могао бих се чак послужити и цифрама: од десет књига које предложим, пет или шест ће бити потребно, занимљиво и примећено у новој култури, две-три ће накнадно, после извесног времена бити откривене као вредност, а две-три ће остати незапажене, мимоићи ће нову културу, значиће промашај. За једну културу и њен развој нека песма, нека приповетка, неки роман - пресудни су; та иста дела за неку другу културу не морају да значе ништа друго до културноисторијски податак, само дело не делује у новој култури, било зато што је оно већ превазиђено, било што култура још није стигла до тог нивоа. Свеједно је који је разлог у питању, анализе га накнадно могу исказати, важније је да се уз помоћ личности-посредника обезбеди живо дело, а не библиографски податак о мртвој преведеној књизи. - Ето, ја се распричао преко мере, јер је реч о битном односу који се још не схвата.

Имате ли правих саговорника кад је реч о овим темама. Мало је људи који, рецимо, преводе с мађарског.

Није само реч о онима који преводе, него уопште о људима везаним за књижевност и културу - нема саговорника, људи нешто немају времена да поседе и да поразговарају. А ја се, опет, нарадим од јутра до вечери и радо бих мало поседео и поразговарао, али с ким? Једном, још давно, Слободан Божовић ми је рекао, доводећи до апсурда моје вајкање, да бих ја волео да академик тај и тај, стручњак за књижевност буде бербер, па да нас двојица, тај бербер и ја, разговарамо о литератури док ме он шиша. - Дуго је време током једне седмице, стигне се и може доста да се уради, али је најлепше кад неко бане, било да се најави или не, па се седне за сто, мало мезе, мало пића, и ето обреда довољног за претпоставку доброг разговора. Ето, видите, на столу је тиквешка „смедеревка“ са содом и примоштенско црно „бабић“, полутке кромпира печене под кором и херцеговачки кајмак „из мљешине“, зато и можемо лепо да разговарамо, лепо и дуго. Е па, „Спаси Бог“. Ви сте млад човек, ово је једна од језичких формула, тако је треба и прихватити. Кад се наздравља формулом „Спаси Бог“, одговара се „На спасеније“. То такође спада у познавање језика и културе једног народа. - А посебна је прича превођење и преводиоци. Многи нити могу нити умеју да говоре о свом послу, или ако говоре, онда то није расправа, већ монолошка исповест о свему и свачему, а понајвише о тешкоћама, о жртвама, о успесима... Ваљда зато што је преводилац по природи свога посла човек у сенци, одједном провали из њега неко притајено самољубље. Као да је превођење најтеже од свих послова које човек ради. Није ни лако, али они преводиоци који, рецимо, сами не пишу, него само преводе, мисле да је то најтеже на свету. Ако се томе дода да преводиоци обично мисле да се могу споразумети само они који преводе с истог језика и да теорија ничему не служи, сем професорима у виду заната, - онда остају они ретки и изузетни преводиоци који виде своју делатност на вишој разини и они који се баве и теоријом превода. А сад тек настаје нов проблем: по правилу то су преводиоци који за струку имају неки страни језик, добро су упућени у књижевност, језик и културу којима се истрајно баве, каткада су чак заљубљени у ту културу, али имају помало презрив однос према домаћој књижевности, ретко када је и читају, познавање домаће књижевности се завршило негде у гимназијским данима. С оваквима није лако разговарати, али срећом и међу њима има изузетних људи од формата, драгоцених саговорника који знају да можемо преводити с различитих језика а да се можемо споразумети, јер су нам проблеми слични, док истовремено припадамо истој књижевности и култури. Што се тиче преводилаца с мађарског, њих је тек мало, а још мање оних који се само тиме баве, а имају још и свест о својој делатности, па желе и да расправљају. Види се то и по томе што једино ја пишем о преведеним делима с мађарског језика, анализирам оригинал и превод, упоређујем; нико се више не бави таквим послом. Моје преводе нема ко да анализира, а испада да сам ја строг према другим преводиоцима с мађарског, иако је то заметан посао, мада ме обрадује сваки добар превод и истинска преводилачка личност.

Молим вас, шта за вас лично значи превођење, дакле не шта оно уопште значи за једну културу, него за вас интимно?

Много, значи здравље. Морам то и разјаснити, да бисмо се разумели. Увек могу да читам, готово под свим условима; не могу увек да пишем, писање захтева велику концентрацију, решавање низа проблема, било унапред, било током рада; превођење такође захтева концентрацију, али не ону која исцрпљује и излуђује, па је због тога оно благотворно, умирујуће, врста мелема за умирење свакодневне нервозе и растрзаности, свуда се може преводити, само треба извадити из торбе ону давно издвојену песму и сконцентрисати се на њу па је можда баш тада решити. Када је Тито боловао, као што знате, ми смо морали и ноћу да дежурамо на факултету: ја сам тада био одабрао и за време сваког дежурства превео по једну једночинку Миклоша Хубаија Игру игра... Нерон! Провести ноћ читајући, не може се, недовољна активност успављује, писати, такође, није могуће, исувише исцрпљује; превођење је негде између те две активности и концентрације. Као што неке жене могу да умире своју нервозу штрикањем, превођење може да има такво терапеутско дејство. Превођење, могао бих с правом рећи, јесте врста ефикасног лека, спас од бесмисленог размишљања о себи, нарочито ако човек ништа не може да измени у непријатним околностима у којима се нашао. Да ли се онда треба чудити ако се преводи без уговора и без изгледа да преведене књиге буду објављене?

Обично се каже да човек писањем, промишљањем о писању открива не само свет око себе, него и себе сама. Да ли се и за превођење може рећи нашто слично?

Разуме се, и превођење је делатност која може да освешћује. Читање, превођење, писање - само су различити степени исте ствари: сазнавање света и себе у том свету. Једном приликом сам ја дошао до дефиниције преводиоца, дефиниције коју не могу да користим (одмах ћете видети зашто): Преводилац је стваралац с ограниченим суверенитетом! „Ограничени суверенитет“ је преузет из политике, зато ћемо се, с правом, нарогушити. Али таква дефиниција добро показује преводиоца који испред себе има писца, дакле примарног ствараоца; преводилац треба да употреби своје стваралачке потенцијале који су ограничени постојећим делом. Преводилац открива вредности свога језика и своје културе, своје личне склоности и способности. Једном приликом ме је задивио преводилац Коља Мићевић који је рекао да он памти све своје преводилачке риме! Ја своје преводилачке риме не памтим. Али накнадно откријем да то није тачно: кад ми се у преводу намести рима, одмах се сетим да сам је већ једном употребио, тачно знам и у ком преводу, и због тога је сада избегавам, не желим да је још једном поновим.

Приређивали сте књиге, сачињавали изборе, писали предговоре-поговоре, били члан редакција часописа, организовали скупове, али из биографских података сазнајемо да сте једно време били и уредник у издавачкој кући Минерва?

Минерва је одувек била штампарија и стално је хтела то да и остане. У једном тренутку је покренула значајну издавачку делатност, али када сам ја био у њој, она се трудила да издаје што мање и да врши штампарске услуге за друге. Да је Минерва хтела да буде истински издавач, ја бих вероватно, и данас био у њој уредник. Нисам издржао да се ништа не објављује и - отишао сам. Али сам се заувек заразио издаваштвом и сви покушаји да се бавим том делатношћу остали су неуспешни. И данас још покушавам да нађем издавача за низ уређивачких подухвата, залуд. Ево само једног покушаја и његовог краја. Предложио сам Књижевној заједници Новог Сада да покренемо библиотеку „Бранкова награда“: током деценија, многа значајна имена су добила ово лепо признање за поезију, требало је у једној серији представити те песнике који данас, углавном, представљају истинске вредности наше културе. Први добитници су били Васко Попа и Александар Тишма. Тишми се није допала првобитна концепција библиотеке, доцније је пристао да буду објављене његове песме, али не да ја пишем предговор. Васко Попа је на крају пристао да буде објављене његова Кора, за коју је и био награђен, али кад сам ја написао поговор, није га прихватио, па је књига објављена с избором разних критика о збирци. Живи песници увек имају право, али библиотека се онда угасила после ова два наслова. Срећом, времена су се променила, можда ћу део енергије и незадовољене страсти према књигопечатњи преточити кроз приватну издавачку делатност, што да не?

Као што ваши критичари примећују, ви волите да испричате причу чак и кад расправљате о веома озбиљним стварима, увлачите читаоца у игру, ретко га оптерећујете цитатима, литературом. Понекада се чини да о предмету о којем расправљате и не постоји литература, иако то није тачно, као да говорите само на основу свог искуства. Не види се, али се можда ипак понегде крију дијалози, расправе, спорења с другим ауторима и мишљењима?

Заиста немам ништа против оних људи који нам веле да је све цитатност, да је већ све речено пре нас. Али ја се ужасавам досадне, гњаваторске литературе, пресипања из шупљег у празно. Док се о нечему не може говорити једноставно, значи да нисмо савладали предмет расправе па га само компликујемо. Не може се уопште ни расправљати о књижевности без познавања литературе. Не можемо чак ни замислити како би наше расправе изгледале да није било „руских формалиста“, сигурно би биле сасвим друкчије. Ако расправљам нешто о нашем стиху, онда иза тога мора да стоје, рецимо, Света Петровић и Новица Петковић, и други. Кад се помало спорим с метричарима за које наш народни десетерац није десетерац све док је један осамљен стих, док му не буде прикључен и други десетерац истих карактеристика, онда мислим на Св. Петровића, као и метричаре пре њега, јер је управо његова књига Облик и смисао била за мене плодотворан изазов, али ја га не цитирам (реч је о мојој књизи Превесеји), као што не цитирам ни друге ауторе, сем кад се директно ослањам на њих као доказе у расправи. Наводим само овај пример, јер је новијег датума, а таквих расејаних спорења има свуда по мојим текстовима, само што их после више ни ја не морам да приметим, али се пажљивом читаоцу и аналитичару таква места откривају и јасна су. Све је то ради проходности самог текста, да се не изазове одбојност многим цитатима и литературом. Али у целом том поступку има и неке индивидуалне психологије. Мене је, рецимо, недавно задивио и запрепастио пријатељ који је навео да је пре тридесет година студентима наводио пример поетске и практичне употребе језика користећи се кишобраном који је узео из књиге тога и тога Немца, а књигу је позајмио из те и те библиотеке... Задивио ме је што и после толико година тачно зна да наведе извор за ту појединост; запрепастио - зашто и после толико година памти такву безначајну појединост. Па ја такве примере, кад ми је потребно да студентима разјасним нешто што је компликовано, наводим и импровизујем под притиском потребе за разјашњењем, у жару потраге за дефинисањем. Да ли сам понеки детаљ преузео? Не знам. Али ми је понекад жао што не памтим битне ствари из литературе коју сам користио, оне литературе која ми је својим идејама подстакла да јасније видим ствари. Једноставно, много тога је усвојено, а да често не знам више од куда, па и не могу тачно да цитирам. Можда и због тога нема више цитата у мојим текстовима.

Ових следећих месеци ћете такође радити, којим проблемима ћете се бавити? Какве текстове ћете писати, сасвим конкретно?

Волим ја да разговарам, али што се конкретних текстова тиче, оставићу вас без одговора. Но могу да вам разјасним зашто вам нећу пружити конкретан одговор. Могао бих вам навести десетак малих тема које сам прибележио, неке ћу сигурно и урадити, али ће неке друге ускочити, па ће поједине, сада актуелне теме, бити прескочене, заборављене. Али сам запазио: ако некоме разјашњавам шта то мислим да радим и шта ме занима, да ли због успешног дефинисања у разговору или што и на тај начин могу да задовољим радозналост за одгонетком, - тек ја такву темицу „убалавим“ на овај начин, престаје да ме интересује. Нешто ће се урадити, видећемо шта ће то бити.

Како бисте сумирали свој тридесетогодишње рад?

То није моја ствар. Ако нешто од тога буде некога интересовало, просудиће он и сам. Можда би се једино, некако се намештају саме од себе, могле раздвојити деценије по месту боравка. Суботичка (1960-1970): Руковет, „Минерва“, дакле почетак објављивања, а крајем деценије и почетак преводилачког рада; новосадске деценије (1970-1990): долазак на факултет, три књиге о теорији и историји превођења, покушај организовања преводилачког скупа „Преводилачке споне“ и објављивање неколико зборника радова, велики број преведених дела која, углавном, чекају у рукопису; београдска деценија у коју тек ступам, наставља се иста делатност, само што ће, вероватно, претегнути радови из компаративне књижевности. И чекамо нови миленијум.

И шта рећи на крају?

Ништа. Ветар и даље дува, ми се котрљамо, мислимо да је наша мисија управо у томе, као што наивно помишљамо да смо сами одабрали своју судбину и да владамо њоме. Ветар дува... читати, писати, преводити и... живети.

Фебруар 1990.

Натални хороскоп

Сава Бабић (27.01.1934, Палић) изражава велику дубину и сензибилитет емоција, уз веома снажну везу с домом и природом, без обзира што не мора увек да буде у физичким контактима са својим укућанима. Домаћа сигурност, дакле, веома је важна за његово емоционално благостање. Повремено испољава помало ексцентричан темперамент, уме бити одређен, али и тврдоглав.

Осећа понекад да они који га слушају нису у стању да га прихвате нити су способни да разумеју његове идеје и тада бива раздражен, јер га људи не разумеју. Тада се чак и препире, заузима опозицију према другима, тада може и да одбаци такве људе из свог интелектуалног круга.

Једна од његових веома честих али и веома снажних узречица јесте заправо реченица „Ја знам“. Не постоји извештаченост или снобизам у њему, али постоји одвратност према лажном имитирању и лицемерју сваке врсте. Оперише као једнак међу једнакима. Међутим, није зависан од своје животне средине, не страхује за своју животну сигурност, јер ту сигурност црпи из дружења са другим људима. Често је склон претеривању, понекад тежи осами, понекад, пак, интензивно жуди да буде у друштву, мада и тада остаје издвојен, али заправо никад није осамљен. Порив сусретања с другим људима је веома снажан и он искрено ужива у сусретима и у размени нових идеја. Инстинкти ће га усмеравати увек тамо где су људи или ће пак људи прилазити њему.

С обзиром да има пријатеље оба пола, он не види разлога да их напушта чак ни после разлаза брачних или неких других заједница у којима више није с тим људима. Интелектуално је то веома снажна особа и тежи да се у животу односи према другима на менталном нивоу.

Воли лепоте природе, али жели да им се диви из комфора. Жуди за материјалним поседовањем, али није похлепна личност. Није по правилу наклоњен спорту, осим као посматрач, и његови послови су заправо пре интелектуални него физички.

Појава мирноће у њему је заправо варка, немир уме да га учини чак и веома болесним. С обзиром да свој рад прихвата веома озбиљно, нервоза и страховање га ретко остављају. Све послове најбоље ради с другима и оним организацијама које покушавају да остваре неки идеал. У таквим пословима особине изврсне меморије, креативности, љубави за знањем, знање, љубав за слободом и хуманитарност налазе свој израз па чак веома утичу на побољшање здравља ове особе.

Приврженост људима и интересовање за њихове проблеме изазивају поштовање према овој личности, као и поверење. Њена симпатија је нелична, а њен одзив је заправо интелектуалан: једном пробуђена, ова особа је неуморни радник. Испољава снажну дисциплину, систематски напор, напоран рад и стрпљење. Све што чини има сврху и предодређено је да достигне неки практичан циљ. Ова личност је озбиљна, строга, помало меланхолична и доста резервисана, мада се то увек не види на први поглед.

Оригинална је и креативна личност, жели да својим радом допринесе општем добру. Истовремено он је љубитељ забаве, оријентисан на људе и пријатељства на известан неличан начин. Скроман је и не воли да изазива незаслужену пажњу према себи. Жели да буде истовремено и вољен и цењен. Налази свој извор моћи у групним активностима унутар блиског круга људи.

Вероватно је његова слабост и непрактичност због сувишне великодушности у професионалним, па и новчаним стварима, али му великодушност често доноси добру срећу и тако може да привуче и сигурнији успех, па и финансијски. Он воли лепе и добре ствари живота па и ако га то никада не чини похлепним. Уме бити помало и агресиван и аргументовано да заступа своје теорије и идеје. Тежи да ствара тензију и стимулише супарништво међу сродницима или у кругу блиских пријатеља. Интелектуално је креативан и може отворити нове путеве изражавања и примене својих идеја, па и начина мишљења.

С обзиром да цени елегантан дом, многи његови финансијски извори су усмерени ка стварању лепе животне средине у којој жели да буде окружен музиком и уметношћу. Дом је место где заправо долазе до израза нелични, очински инстинкти који се изражавају у бризи за породицу, за децу. При чему не мислимо увек на децу тела, него првенствено на децу ума, дакле на креативне продукте имагинације.

Црпи задовољство од интелектуалних послова и највише воли интелигентне другаре с којима може да успостави готово братско-сестринске односе.

Уме да буде критичан према вољенима. Производи децу истакнутих интелектуалних способности, опет се то не мора односити на децу тела, него на децу ума; значи да је логичан закључак да он у својим креативним продуктима може да остварује изузетне вредности, нарочито ако допусти својим визијама да испливају на површину, јер он понекада гуши своје идеје мислећи да оне нису довољно добре за друге или да други нису у стању да разумеју неке интелектуалне али и универзалне концепте.

Он је многостран и ингениозан у организовању свога рада и уме да управља с више послова одједном. Има братски однос према сарадницима, и то је једна од тајни његове менаџерске способности. Има бројне идеје како да увећа ефикасност. Јако је емотиван и везан за партнере. Међутим, чињеница да су његови емотивни партнери често зависни од њега, повремено може да представља проблем. Он је емотиван и у односима с јавношћу, као и у односима с драгим пријатељима које сматра готово за чланове породице.

Марина Таловић, астролог

Жељко Арсенијевић, астролог

Индекс

Ади, Ендре II:49; III:12; IV:453, 803, 804,

Алберт, Шандор IV:364

Алмажан, Славко I:1; III:28; IV:389

Алфелди, Јене IV:419

Андрашев, Иван IV:365, 392

Андрић, Едит, III:425

Андрић, Иво I:3, 5; III:65, 66, 131, 133, 134, 164, 192, 341

Апро, Иштван IV:454, 455

Арањ, Јанош III:206

Арсеније Чарнојевић III:30, 376,

Ач, Карољ I:5; III:233, 236, 251, 318; IV:27, 28, 29, 30, 31, 56, 57, 58, 102, 141, 142, 143, 237, 314, 390, 391, 420, 456, 457, 458

Аћимовић, Жарко III:158

Бабин, Радомир V:16

Бајац, Владимир III:375, 389

Баковић, Благоје II:43

Бала, Иштван IV:59

Балаж Арт, Валерија III:290, 336

Балаж, Атила III:429, IV:619

Балаж, Бела II:49; IV:353

Баленовић, Иван III:467,

Бан, Имре II:12

Бањаи, Јанош IV:9, 60, 130, 144

Барта, Јанош II:12; IV:131

Бата, Јанош IV:459, 460, 461, 462, 463, 464, 620; V:45, 64

Белча, Душан III:311, 366

Бендер, Пал IV:465, 466, 467, 901, 902, 903,

Бењамин, Ласло IV:61

Беседеш, Иштван IV:468

Бећковић, Матија I:3

Биачи, Антал IV:32

Бибо, Иштван IV:617, 618

Бјелогрлић, Александар III:454,

Блажић, Бранимир V:54

Богданфи, Шандор IV:10

Бодор, Адам II:66; IV:781, 785, 805, 813, 828, 832, 870, 885,

Бодор, Бела IV:677

Бодор, Пал IV:366

Божик, Петер III:335; IV:469, 470, 471, 472, 473, 474, 688

Божовић, Слободан III:223

Бори, Имре IV:92, 103, 145

Борбеј, Јанош III:420,

Брашанац, Чедомир I:3; III:145, 175

Брашњо, Иштван I:2; III:87; IV:33, 62, 256, 257, 258, 259, 260, 261, 262, 263

Булатовић-Виб, Влада III:18

Бурањ, Бела IV:621, 622, 623

Бурањ, Нандор IV:11

Буцати, Дино III:19

Вајда, Габор V:11

Ванча, Иштван IV:689

Варга, Золтан (прозаик) I:5

Варга, Золтан (песник) IV:273

Варга, Силевстер IV:475, 476

Ваш, Иштван IV:313, 387, 477

Вегел, Ласло I:1, 2, 5; III:51, 221; IV:87, 200; V:6, 8

Великић, Драган III:355

Веребеји, Кинче II:34

Вереш, Иштван IV:839, 872, 880, 881,

Вереш, Миклош IV:352, 690

Вереш, Шандор II:71; III:361, 432, 455; IV:274, 275, 276, 277, 278, 279, 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 287, 288, 289, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 299, 300, 301, 302, 303, 304, 305, 306, 388, 478, 479, 480, 481, 482, 483, 484, 485, 486, 487, 488, 489, 490, 491, 492, 555, 749, 814,

Видаковић Петров, Кринка V:57

Винавер, Надежда III:344; V:43

Винавер, Станислав I:5, III:178, 185, 323, 393, 418,

Вион, Франсоа I:3; III:136

Вираг, Михаљ II:4

Витезовић, Милован I:3; III:142

Вицеи, Карољ III:79; IV:55

Вицко, Арпад I:5; III:238

Влајковић, Светозар I:1; III:37

Војнић Пурчар, Петко I:1; III:49, 201

Воларевић, Младен Срђан I:5; III:401

Вртунски, Душко V:66

Вујичић, Стојан III:88, IV:833,

Вујичић, Тихомир IV: 833,

Вулановић, Војислав I:1; III:33

Вулетић, Витомир V:66

Гал, Ласло I:2, 5; II:6; III:55, 71, 72, 74, 89, 91, 213; IV:19, 20, 21, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 65, 96, 97, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119, 120, 121, 122, 123, 133, 134, 135, 136, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182, 183, 184, 185, 186, 206, 207, 208, 209, 210, 238, 254, 359, 360, 404, 405, 406, 407

Гараи, Бела III:217

Гараи, Ласло III:262; V:1

Гардоњи, Геза II:49; IV:493

Гебер, Ласло IV:494, 495, 496, 497, 498, 499, 500, 501

Генц, Арпад II:32; III:428, IV:624, 662, 678

Генон, Рене IV:753

Гергеј, Агнеш IV:367, 663, 728

Герејеш, Ендре IV:22, 748

Геци, Јанош III:439; IV:751, 759, 874,

Гион, Нандор I:2, 5; III:121, 238

Гиу, Луј III:11

Гордић, Славко I:3; III:122

Грендел Лајош II:49; IV:502, 625

Грујић, Вукица III:263

Грујић, Милорад III:256

Грујичић, Ненад V:32

Гујаш, Јожеф IV:66, 67, 68, 187, 188, 189

Давид, Андраш V:66

Давичо, Оскар III:9

Даковић, Ненад V:70

Дарабош, Пал II:44, 65

Дарваши, Ласло IV:892,

Деак, Ференц I:1, 2; III:43

Дедић, Васа V:68, 69

Дедић, Милутин III:468,

Дери, Тибор I:5, 8; II:14, 25, 31, 49; III:111, 240, 335; IV:12, 13, 14, 35, 63, 203, 239, 354, 393, 626, 794,

Деспотовић, Милијан III:400

Деши, Абел IV:1, 15; V:31

Дивљак-Арок, Гордана V:9

Диздар Мак I:1; III:15

Димитријевић; Коста III:8

Домонкош, Иштван I:2; II:49; III:58, 77, 380; IV:104, 132, 146, 240,

Дорман, Ласло III:83

Доро, Шандор IV:16

Дудок, Мирослав V:66

Дул, Антал II:35, 37, 45, 47, 53; III:353

Егерић, Миролсав I:3; III:124

Еркењ, Иштван I:5; II:4, 49; III:250, 262; IV:36, 418, 588, 796,

Ерши, Иштван I:6; II:18, 20, 22, 26, 28, 49; III:249, 298; IV:241, 307, 308, 309, 315, 316, 331, 345, 346, 355, 394, 395, 396, 397, 398, 399, 421, 422, 423, 424, 425, 426, 427, 428, 429, 430, 431, 432, 433, 434, 435, 436. 437, 438, 439, 440, 441, 442, 443, 503, 504, 505, 506, 507, 508, 509, 510, 511, 512, 513, 514, 589, 712, 795,

Естерхази, Петер II:72, 76; IV:664, 679, 680, 681, 691, 692, 693, 694, 695, 696, 697, 713, 734, 754, 893, 900,

Ждрале, Радован III:115

Живковић, Живан Ж. V:34, 72

Закањ, Антал IV:88, 89, 90, 91

Зубац, Перо I:3; III:112

Игњатовић, Махаило V:30

Игњатовић, Срба III:305; В:51, 75, 79

Игњачевић, Светозар М. III:370; V:29, 30

Ијеш, Ђула I:5, 8; II:11, 24, 49; III:48, 50, 65, 66, 69, 73, 224, 232, 263, 290; IV:23, 45, 69, 70, 71, 72, 124, 370, 515, 516, 517

Илијин, Вера V:55

Исаковић, Антоније I:3; III:140

Ичин, Корнелија V:38, 41

Јакшић, Ђура I:5, III:205, 208

Јанковић, Оскар IV:518, 519

Јанчо, Миклош III:293, 295, 321, 336; IV:612, 613, 659

Јасаи, Мари II:49; IV:520

Јовановић Змај, Јован I:5; III:207, 214, 219, 225, 229, 230, 331

Јовановић Данилов, Драган III:466,

Јовановић, Милица В. V:91

Јовић, Слободан III:459

Јовичић, Владимир I:3, III:138

Јожеф, Атила II:49; IV:2, 3, 521

Јосиф, Енрико V:85, 88

Јосић Вишњић, Мирослав I:1; III:41

Јошваи, Лидија III:345, 349, 359, 361

Јунг, Карољ II:34

Јухас, Геза V:92

Јухас, Ержебет II:49; IV:371, 412, 522, 523

Каваи, М. види: Божик, Петер

Калноки, Ласло IV:310, 348, 349, 372, 373, 413

Капор, Момо I:1, 3; III:45, 146, 340

Карађорђе II:422

Караџић, Вук I:6; III:258, 286

Каринти, Фриђеш II:49; III:362, IV:524, 525, 724, 725, 726, 727, 737, 755, 761,762, 877,

Картаг, Нандор III:218

Кашак, Лајош IV:46

Кашанин, Милан I:3; III:113

Кек, Балаж III:193

Келемен, Золтан IV:882,

Кемењ, Иштван IV:840, 873, 879,

Кемењ, Каталин II:37, 63, 74; IV:590, 714, 746, 784, 806, 807,

Кетиг, Томислав I:8; III:275; V:65, 66

Кеси, Имре II:74

Киш, Данило I:3, 10; III:128, 342, 360, 364, 412,

Киш Чепеги, Ендре III:355, 380

Кларски, Јосип I:1; III:22

Клауди, Кинга IV:591

Ковач, Магда III:376; IV:627

Ковачек, Божидар V:62

Конфино, Жак III:2

Конрад, Ђерђ III:273

Константиновић, Радивоје V:30

Контра, Ференц IV:526, 527; V:78

Копецки, Ласло I:2, II:3; III:53, 57; IV:47

Кортасар, Хулио III:349

Костић, Душан I:1; III:20

Костић, Лаза III:209

Костолањи, Деже II:49, 51, III:360, 460; IV:528, 592, 739, 747, 767,

Коцијанчић, Иван V:14

Кошутић, Владета Р. V:83

Крестић, Василије V:86

Крлежа, Мирослав III:191, 194, 199

Крстић, Милорад IV:703

Круди, Ђула II:49; IV:529, 530, 531, 448, 736

Кујунџић, Миодраг V:2

Ладањи, Иштван IV:532, 533

Лазић, Радослав I:1; III:39

Лаиновић, Цветко III: 433,

Лалић, Иван В. III:376

Лалић, Михаило I:3; III:143

Латак, Иштван IV:190

Леваи, Ендре V:5

Лепхафт, Пал V:84

Лукач, Ђерђ I:7, 8; II:13, 15, 17, 20, 49, 74; III:157, 180, 200, 226, 227, 234; IV:48, 73, 311, 319, 320, 321, 322, 323, 324, 325, 326, 327, 333, 334, 335, 336, 337, 338, 339, 340, 341, 343, 350, 374, 375, 444; V:70, 72, 77

Мадач, Имре I:5; III:214; IV: 755,

Мађели, Паоло II:8

Мајор, Нандор I:1, 2; III:40; IV:74, 191, 211

Мајтењи, Михаљ I:2; II:7, 9; III:95; IV:212, 534

Макавејев, Душан I:1; III:17

Манди, Иван II:49; IV:743

Манди, Штефанија III:399; IV:773, 774

Мандић, Мирослав III:348

Мандић, Слободан II:38, 435,

Мараи, Шандор II:49; IV:535, 698, 830, 876,

Марић, Сретен III:237

Марков, Младен I:3; III:135

Марковић, Илија III:444, 446,

Матеус, Јанош II:47

Матковић, Славко III:268

Матушка, Мартон V:90

Маурич, Ференц III:92

Машић, Слободан I:11

Међеши, Густав IV:699

Менеши, Ђерђ IV:267

Месеј, Деже, IV:878,

Месеј, Миклош II:49; IV:744,

Микеш, Меланија III:151, 193, 204; V:36, 66

Миклоши, Ендре IV:844,

Милосављевић, Петар III:324; V:66

Милошевић, Петар III:424, V:23

Мирковић, Зоран III:458

Миросављев, Радослав I:5; III:221

Митић, Милан V:95

Михаиловић, Драгослав I:3; III:123

Мићевић, Коља I:3; III:136; V:24

Мићић-Димовски, Милица III:190, 276, 277

Мићуновић, Бранислав II:22

Мњачко, Ладислав I:1; III:29

Молдова, Ђерђ II:49; IV:49, 50, 51

Милошевић, Петар III:424

Монослои, Деже IV:75, 76, 77

Монрос Стојаковић, Силвија III:349, 382, 389

Мориц, Жигмонд II:49; IV:536, 800,

Надаш, Петер IV:351

Нађ П., Иштван III:371; V:89

Новак, Слободан I:1; III:31

Обреновић, Раде I:3; III:139

Огњановић, Вида III:408

Олби, Едвард III:171

Оравец, Имре II: 68; IV:700

Орбан, Ото IV:764, 897,

Отлик, Геза II:49; IV:593, 742

Павић, Милорад I:3, 8 13, 14; III:127, 141, 165, 167, 174, 282, 358, 373, 375, 389, 392, 394, 403, 405, 416; V:46

Павловић, Миодраг III:423, 431,

Павловић, Надежда III:26

Павловски, Јован III:85

Пал, Шандор V:15, 20, 40, 53

Пап, Габор П. V:94,

Пап, Јожеф V:2, 5; II:10; III:117, 154; IV:137, 138, 139, 140, 192, 193, 194, 195, 196, 197, 213, 214, 215, 216, 217, 218, 219, 220, 221, 222, 223, 224, 225, 226, 227, 228, 229, 230, 231, 232, 233, 255, 376, 377, 378, 379, 380, 381, 382, 383, 445, 594

Пејчић, Јован V:59

Пекић, Борислав I:1; III:23

Пенчић, Сава V:25, 30

Петефи, Шандор I:4; III:76, 80, 151, 191, 199, 207, 208, 228, 243, 244, 274, 300, 350, 351, IV:4, 5, 328; V:21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 67, 80

Петри, Ђерђ III:364, 701

Петров, Александар I:3; III:147

Петровић, Бошко III:374, 388

Петровић, Вељко I:1, 5; III:5, 148, 149, 150

Петровић, Зоран I:1; III:34.

Петровић Његош, Петар III:457,

Пилински, Јанош II:49; IV:595

Подолски, Јожеф IV:125, 126; В:7

Попа, Васко I:8; III:56, 289, 385, 415,

Попер, Лео II:27; III:242; IV:414, 446, 537, 628, 629, 630, 631, 632, 633

Попов, Раша V:30

Поповић, Александар I:1; III:25

Поповић, Данко I:8, III:181, 247

Потоцки, Клара I:5

Пристли, X. Б. III:4

Прохић, Касим II:15

Радич, Викторија I:12; III:404, 875

Радноти, Миклош IV:6, 7

Радовић, Миодраг V:60

Раичковић, Стеван III:316, 383, 395

Раић, Љубиша V:30

Рајшли, Емеше III:328

Ракић, Вера III:452,

Ракош, Шандор IV:871,

Рамадански, Драгиња I:10; V:93

Рац, Петер IV: 834

Рацков, Иванка I:1, 3; III:137

Рацковић, Миодраг V:52

Рембо, Артур III:3

Ристовић, Јелена V:33

Рохајм, Геза II:34

Сабо, Иштван Мл. II:7

Сабо, Лајош II:55; IV:841,842, 843, 888, 895,

Сабо, Ласло Ч. IV:797

Сабо, Леринц II:49; IV:78, 538

Сабо, Андраш Черна IV:887, 898,

Саваи, Јанош IV:384

Савић, Милисав I:1; III:36

Сајбели, Михаљ III:315

Сајферт, Ђерђ IV:702

Саколцаи, Лајош IV:703

Сакоњи, Карољ IV:715, 802,

Самарџић, Радован I:3; III:132

Санто, Јудита IV:312

Саси, Иштван III:319

Сатмари, Иштван IV:634

Сексарди, Јулија IV:704

Селенић, Слободан I:1; III:24, 179

Сели, Иштван II:21; IV:268, 447, 635; V:21, 28, 44, 48, 80, 87,

Секач, Јожеф II:21

Сентђерђи, Клара V:50

Сентелеки, Корнел IV:234, 235

Сенткути, Миклош IV:385

Сеп, Ерне IV:8, 801,

Серб, Антал II:49; IV:740

Сеч, Геза IV:539, 636, 637, 799,

Сибиновић, Миодраг III:177, 329; В:26, 39, 58, 66

Сивери, Јанош IV:340, 341, 596, 597, 638, 639, 640, 641

Сиглигети, Еде I:6; III:252

Силађи, Акош IV:765

Силађи, Карољ III: 451,

Сич, Имре III:80; V:18, 19

Смиљанић, Радомир I:1; III:38

Спасић, Александар V:30

Станковић, Светлана V:63

Стеванов, Владимир III:322, 330, 386; V:56

Степановић, Предраг IV:624

Стефановић, Мирјана Д. V:66

Стојшин, Владимир I:1; III:44

Стојичић, Ђоко III:354

Сударски Ред, Ђорђе III:278

Табор, Адам IV:769, 770, 771, 772,

Табор, Бела IV:776, 888, 895,

Табор, Естер IV:775

Талар, Ференц IV:760

Тамаши, Арон II:49; IV:542, 738

Тамко Ширато, Карољ IV:81

Тасић, Драган V:42

Тандори, Деже IV:100

Телеки, Пал III:470,

Тершански, Јожи Јене II:49;

Тишма, Александар I:1, 3; III:13, 129, 144, 279

Токин, Бошко I:3; III:109

Толди, Ева III:248, 357; IV:543; V:13, 74

Толнаи, Ото I:2; II:29; III:108, 119, 284; IV:24, 25, 26, 82, 83, 84, 85, 86, 101, 127, 198, 199, 330, 416, 417, 448, 544, 545, 546, 547, 548, 549, 550, 551, 598, 599, 600, 601, 643, 644, 645, 646, 647, 648, 649, 650, 651, 652, 653, 654, 655, 752; V:73

Томан, Ласло V:3, 12

Томан, Тибор IV:552, 553

Томка, Михаљ IV:271

Торок, Чаба IV:756

Тот, Арпад II:49; IV:555

Тот, Габор IV:554

Тот, Ева IV:729, 730, 731

Тот, Ласло V:82

Тот, Ференц III:81, 84; IV:128, 129

Тркуља, Милан III:63

Тури, Габор III:310; IV:656; V:22, 67

Ћосић, Добрица I:3; III:120

Угринов, Павле III:357

Ујхази, Ласло IV:272

Унгвари, Тамаш I:1; III:46

Фалуди, Ђерђ III:299, 309

Фелбабов, Владислава V:66

Фехер, Ђерђ III: 432

Фехер, Калман I:2; II:5, 16; III:9о, 93; IV:93, 94, 95, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 158, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 167, 168, 169, 170, 171, 172, 204, 205, 242, 356, 357, 358, 400, 401, 402, 403

Фехер, Ференц I:2; III:96, 152, 172, 301; IV:17, 18, 106, 146, 147, 148, 149, 243, 244, 245, 246, 247, 248, 249, 250, 251, 252, 253, 264, 332; V:10

Фењвеши, Ото IV:705, 889,

Фишт, Милан IV:37,

Филаделфи, Михаљ IV: 265, 266

Филеп, Габор IV:64, 173, 174, 175, 556, 557, 558

Фишер, Јене III:130

Форгач, Андраш IV:890, 891, 889

Фројд, Сигмунд III:195

Хајноци, Петер II:49; IV:602, 745

Хамваш, Бела I:8; II:33, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 52, 53, 54, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 67, 69, 71, 73, 74, 75; III:259, 271, 281, 327, 334, 339, 347, 363, 365, 367, 368, 369, 371, 375, 378, 381, 384, 389, 397, 398, 399, 401, 404, 412, 413, 422, 445, 450; IV:317, 368, 408, 409, 449, 450, 451, 452, 559, 560, 561, 562, 563, 564, 565, 566, 567, 568, 569, 570, 571, 572, 573, 574, 575, 576. 577, 578, 579, 580, 581, 603, 604, 605, 606, 607, 608, 609, 610, 611, 657, 658, 665, 666, 667, 668, 669, 670, 671, 672, 673, 674, 675, 676, 682, 683, 684, 685, 686, 706, 707, 708, 709, 710, 716, 717, 718, 719, 720, 722, 723, 732, 733, 735, 750, 757, 758, 763, 768, 777, 778, 779, 780, 782, 783, 786, 787, 788, 789, 790, 791, 792, 793, 789, 806, 808, 809, 810, 811, 815, 817, 818, 822, 823, 824, 825, 826, 827, 829, 831, 834, 845, 846, 847, 848, 849, 850, 851, 852, 853, 854, 855, 856, 857, 858, 859, 860, 861, 862, 863, 864, 865, 866, 867, 868, 869, 883, 884, 886, 899,

Хелер, Агнеш I:6; II:19; III:239; IV:410

Хернади, Ђула II:49; III:293, 295, 321, 336; IV:612, 613, 659

Херцег, Јанош II:49; IV:582, 614; V:35

Хлебец, Борис V:3о, 49

Хложан, Борислав V:71

Хожа, Ева V:76

Хорват, Елемер IV:711

Хорњик, Ђерђ III:82, 174

Хорњих, Миклош IV:660; V:61

Хубаи, Миклош I:5, 8; II:8, III:195, 212, 231, 235, 291, 303, 440, 443; IV:347, 361, 362, 363, 369, 411, 615, 616, 819, 820, 821,

Хуњади, Шандор II:49; IV:741

Хусар, Тибор IV:617

Цако, Габор 816,

Циндори, Марија V:66

Цине, Михаљ II:12

Црњански, Милош I:5; III:32, 233, 236, 251

Чалог, Жолт IV:687, 721, 766, 896,

Чапо, Јулијана III:388

Чат, Геза II:30, 49; III:270, 315, 337; IV:34, 583, 584, 585, 586, 587, 661; V:75, 76, 78

Чеман, Јанко I:3; III:126

Чепе, Имре IV:201, 202

Череш, Тибор I:1, II:1; III:10, 21

Чехов, Антон I:1; III:39

Чинго, Живко III:159

Чиплић, Богдан I:3; III:110

Човић, Бранимир III:269; V:27, 30, 37, 47, 66, 77; 81

Чолановић, Воја I:1; III:42

Чолноки, Виктор IV:894,

Чорба, Бела IV:618

Чука, Золтан III:222

Чурчић, Лаза V:66

Чурчић, Марија II:12

Шафрањ, Имре I:2, II:2; III:64, 67; IV:52, 53, 54, 79, 80, 98, 236

Шалго, Јудита I:5; III:245, 267

Шандор, Ђерђ III:176; IV:342

Шанта, Ференц I:6; II:23; IV:99

Шаш, Ервин IV:269

Шејн, Габор IV:835, 836, 837, 838,

Шимић, Станислав III:1

Шимоњи, Имре IV:270

Шомјо, Ђерђ IV:329

Шпиро, Ђерђ III:194; IV:344, 386

Штефан, Флорика I:1, 3; III:6, 116

 

Индекс аутора мађарског језика

NEVMUTATÓ (magyar szerzôk)

Ady Endre II:49; III:12; IV:453, 803, 804,

Ács Károly I:5; III:233, 236, 251, 318: IV:27, 28, 29, 30, 31, 56, 57, 58, 102, 141, 142, 143, 237, 314, 39o, 391, 420, 456, 457, 458

Albert Sándor IV:364

Alfôldy Jenô IV:419

Andrassenj Iván IV:365, 392

Apró István IV:454, 455

Arany János III:206

Bala István IV:59

Balázs Art Valéria III:290, 336

Balázs Attila III:429, IV:619

Balázs Béla II:49; IV:353

Bán Imre II:12

Bányai János IV:9, 60, 130, 144

Barta János II:12; IV:131

Bata János IV:459, 460, 461, 462, 463, 464, 620; V:45, 64

Benjámin László IV:61

Beszédes István IV:468

Biácsi Antal IV:32

Bibó István IV:617, 618

Bogdánfi Sándor IV:10

Bodor Ádám II:66; IV:781, 785, 805, 813, 828, 832, 870, 885,

Bodor Béla IV:677

Bodor Pál IV:366

Borbély János III:420

Bori Imre IV:92, 103, 145

Bozsik Péter III:335; IV:469, 470, 471, 472, 473, 474, 688

Böndör Pál IV:465, 466, 467, 901, 902, 903,

Brasnyó István I:2; III:87; IV:33, 62, 256, 257, 258, 259, 260, 261, 262, 263

Burány Béla IV:621, 622, 623

Burány Nándor IV:11

Cholnoky Viktor IV:894

Czakó Gábor 816,

Czine Mihály II:12

Csalog Zsolt IV:687, 721, 766, 896,

Csáth Géza II:30, 49; III:270, 315, 337; IV:34, 583, 584, 585, 586, 587, 661, V: 76, 78

Csépe Imre IV:201, 202

Cseres Tibor I:1; II:1; III:10, 21

Csorba Béla IV:618

Csuka Zoltán III:222

Darabos Pál II:44, 65

Darvasi, László IV:892

Dávid András V:66

Deák Ferenc I:1, 2; III:43

Déry Tibor I:5, 8; II:14, 25, 31, 49; III:111, 240, 335; IV:12, 13, 14, 35, 63, 2o3, 239, 354, 393, 626, 794,

Дéси Абел ИВ:1, 15; В:31

Domonkos István I:2; II:49; III:58, 77, 380; IV:104, 132, 146, 240

Dormán László III:83

Dóró Sándor IV:16

Dúl Antal II:35, 37, 45, 47, 53; III:353

Eörsi István I:6; II:18, 20, 22, 26, 28, 49; III:249, 298; IV:241, 307, 308, 309, 315, 316, 331, 345, 346, 355, 394, 395, 396, 397, 398, 399, 421, 422, 423, 424, 425, 426, 427, 428, 429, 430, 431, 432, 433, 434, 435, 436, 437, 438, 439, 440, 441, 442, 443, 503, 504, 505, 506, 507, 508, 509, 510, 511, 512, 513, 514, 589, 712, 795,

Esterházy Péter II:72, 76; III:461, IV:664, 679, 680, 681, 691, 692, 693, 694, 695, 696, 697, 713, 734, 754, 893, 900,

Faludy György III:299, 309, 432,

Feher Kálmán I:2; II:5, 16; III:90, 93; IV:93, 94, 95, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 158, 159, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 166, 167, 168, 169, 170, 171, 172, 204, 205, 242, 356, 357, 358, 400, 401, 402, 403

Feher Ferenc I:2; III:96, 152, 172, 301; IV:17, 18, 106, 146, 147, 148, 149, 243, 244, 245, 246, 247, 248, 249, 250, 251, 252, 253, 264, 332; V:10

Fenyvesi Ottó IV:705, 889,

Filadelfi Mihály IV: 265, 266

Fischer Jeno III:130

Forgách András IV:890, 891,

Fülöp Gábor IV:64, 173, 174, 175, 556, 557, 558

Füst Milán IV:37

Gál László I:2, 5; II:6; III:55, 71, 72, 74, 89, 91, 213; IV:19, 20, 21, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 65, 96, 97, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119, 120, 121, 122, 123, 133, 134, 135, 136, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182, 183, 184, 185, 186, 206, 207, 208, 209. 210, 238, 254, 359, 360, 404, 405, 406, 407

Garai Béla III:217

Garai László III:262; V:1

Gárdonyi Géza II:49; IV:493

Géber László IV:494, 495, 496, 497, 498, 499, 500, 501

Géczi János III:439, IV:751, 759, 874,

Gerelyes Endre IV:22, 748

Gergely Ágnes IV:367, 663, 728

Gion Nándor I:2, 5; III:121, 238

Göncz Árpád II:32; III: 428, IV:624, 662, 678

Grendel Lajos II:49; IV:502, 625

Gulyás József IV:66, 67, 68, 187, 188, 189

Hajnóczy Péter II:49; IV:602, 745

Hamvas Béla I:8; II:33, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48 49, 50, 52, 53, 54, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63. 64, 65, 67, 69, 71, 73, 74, 75; III:259, 271, 281, 327, 334, 339, 347, 363, 365, 367, 368, 369, 371, 375, 378, 381, 384, 389, 397, 398, 399, 401, 404, 412, 413, 422, 445, 450; IV:317, 368, 408, 409, 449, 450, 451, 452, 559, 56o, 561, 562, 563, 564, 565, 566, 567, 568, 569, 570, 571, 572, 573, 574, 575, 576, 577, 578, 579, 580, 581, 603, 604, 605, 606, 607, 608, 609, 610, 611, 657, 658, 665, 666, 667, 668, 669, 670, 671, 672, 673, 674, 675, 676, 682, 683, 684, 685, 686, 706, 707, 708, 709, 710, 716, 717, 718, 719, 720, 722, 723, 732, 733, 735, 750, 757, 758, 763, 768, 777, 778, 779, 780, 782, 783, 786, 787, 788, 789, 790, 791, 792, 793, 798, 806, 808, 809, 810, 811, 815, 817, 818, 822, 823, 824, 825, 827, 829, 831, 834, 845, 846, 847, 848, 849, 850, 851, 852, 853, 854, 855, 856, 857, 858, 859, 860, 861, 862, 863, 864, 865, 866, 867, 868, 869, 883, 884, 886, 899,

Heller Ágnes I:6; II:19; III:239; IV:410

Herceg János II:49; IV:582, 614; V:35

Hernádi Gyula II:49; III:293, 295, 321, 336; IV:612, 613, 659

Hornyik György III:82, 174

Hornyik Miklós IV:660; V:61

Horváth Elemér IV:711

Hózsa Éva V:76

Hubay Miklós I:5, 8; II:8; III:195, 212, 231, 235, 291, 303, 440; IV:347, 361, 362, 363, 369, 411, 443, 615, 616, 819, 820, 821,

Hunyadi Sándor II:49; IV:741

Huszár Tibor IV:617

Illyés Gyula I:5, 8; II:11, 24, 49; III:48, 50, 65, 66, 69, 73, 224, 232, 263, 290; IV:23, 45, 69, 70, 71, 72, 124, 370, 515, 516, 517

Jancsó Miklós III:293, 295, 321, 336; IV:612, 613, 654

Jankovics Oszkár IV:518, 519

Jászai Mari II:49; IV:520

Jósvai Lidia III:345, 349, 359, 361

József Attila II:49; IV:2, 3, 521

Juhász Géza V:92

Juhász Erzsébet II:49; IV:371, 412, 522, 523

Jung Károly II:34

Kálnoki László IV:310, 348, 349, 372, 373, 413

Karinthy Frigyes II:49; III:362, IV:524, 525, 724, 725, 726, 727, 737, 755, 761, 762, 877

Kartag Nándor III:218

Kassák Lajos IV:46

Kávai M. lásd Bozsik Péter

Kek Balázs III:193

Kelemen Zoltán IV:882,

Kemény István IV:840, 873, 879,

Kemény Katalin II:37, 63, 74; IV:590, 714, 746, 784, 806, 807,

Keszi Imre II:74

Kis Csepegi Endre III:355, 380

Klaudi Kinga IV:591

Konrád György III:273

Kontra Ferenc IV:526, 527; V:78

Kopeczky László I:2; II:3; III:53, 57; IV:47

Kovács Magda III:376; IV:627

Kosztolányi Dezsô II:49, 51; III:360, 460; IV:528, 592, 739, 747, 767,

Krúdy Gyula II:49; III:448; IV:529, 530, 531, 736

Ladányi István IV:532, 533

Laták István IV:190

Léphaft Pál V:84

Levay Endre V:5

Lukács György I:7, 8; II:13, 15, 17, 20. 49, 74; III:157, 180, 200, 226, 227, 234; IV:48, 73, 311, 319, 320, 321, 322, 323, 324, 325, 326, 327, 333, 334, 335, 336, 337, 338, 339, 340, 341, 343, 350, 374, 375, 444; V:70, 72, 77

Madách Imre I:5; III:214; IV:755

Major Nándor I:1, 2; III:40; IV:74, 191, 211

Majtenyi Mihály I:2; II:7, 9; III:95; IV:212, 534

Mándy Iván II:49; IV:743

Mándy Stefania III:399; IV:773, 774

Márai Sándor II:49; IV:535, 698, 830, 876,

Mattheusz János II:47

Matuska Márton V:90

Maurits Ferenc III:92

Megyesi Gusztáv IV:699

Ménesi György IV:267

Mészöly Miklós II:49; IV:744

Mészöly Dezso IV:878,

Miklóssy Endre IV:844,

Moldova György II:49; IV:49, 50, 51

Monoszlóy Dezsô IV:75, 76, 77

Móricz Zsigmond II:49; IV:536, 800,

Nádas Péter IV:351

P. Nagy István III:371; V:89

Oravecz Imre II:68; IV:700

Orbán Ottó IV:764, 897,

Otlik Géza II:49; IV:593, 742

Örkény István I:5; II:4, 49; III:250, 262; IV:36, 418, 588, 796,

Pál Sándor V:15, 20, 40, 53

Papp P Gábor V:94

Pap József I:2, 5; II:10; III:117, 154; IV:137, 138, 139, 140, 192, 193, 194, 195, 196, 197, 213, 214, 215, 216, 217, 218, 219, 220, 221, 222, 223, 224, 225, 226, 227, 228, 229, 230, 231, 232, 233, 255, 376, 377, 378, 379, 380, 381, 382, 445, 594

Petôfi Sándor I:4; III:76, 80, 151, 191, 199, 207, 208, 228, 243, 244, 274, 300, 350, 351; IV:4, 5, 328; V:21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 67, 80

Petri György III:364, 701

Pilinszky János II:49; IV:595

Podolszki József IV:125, 126; V:7

Popper Leó II:27; III:242; IV:414, 446, 537, 628, 629, 630, 631, 632, 633

Potoczky Klára I:5

Rácz Péter IV:834,

Radics Viktoria I:12; III:404, 875,

Radnóti Miklós IV:6, 7

Rajsli Emese III:328

Rákos Sándor IV:871

Róheim Géza II:34

Sáfrány Imre I:2; II:2; III:64, 67; IV:52, 53, 54, 79, 80, 98, 236

Sándor György III:176; IV:324

Sánta Ferenc I.6; II:23; IV:99

Sas Ervin IV:269

Schein Gábor IV:835, 836, 837, 838,

Simonyi Imre IV:270

Somlyó György IV:329

Spiró György III:194; IV:344, 386

Szabó István Ifj. II:7

Szabó Lajos II:55, IV:841, 842, 843, 888, 895,

Szabó Cs. László IV:797,

Szabó Cserna András IV:887, 898,

Szabó Lôrinc II:49; IV:78, 538

Szajbély Mihály III:315

Szakolczai Lajos IV:703

Szakonyi Károly IV:715, 802,

Szántó Judit IV:312

Szászi István III:319

Szathmári István IV:634

Szávai János IV:384

Szeifert György IV:702

Szekszárdi Júlia IV:704

Szeli István II:21; IV:268, 447, 635; V:21, 28, 44, 48, 80, 87

Szekács József II:21

Szentgyôrgyi Klára V:50

Szenteleki Kornél IV:234, 235

Szentkuthy Miklós IV:385

Szép Ernô IV:8, 801,

Szerb Antal II:49; IV:740

Szigligeti Ede I:6; III:252

Szilagyi Ákos IV:765

Szilágyi Károly III:451,

Sziveri János IV:340, 341, 596, 597, 638, 639, 640, 641

Szôcs Géza IV:539, 636, 637, 799,

Szûcs Imre III:80; V:18, 19

Tábor Ádám IV:769, 770, 771, 772

Tábor Béla IV:776, 888, 895,

Tábor Eszter IV:775

Tallár Ferenc IV:760

Tamási Áron II:49; IV:542, 738

Tamkó Sirató Károly IV:81

Tandori Dezsô IV:100

Teleki Pál III:470,

Tersánszky Józsi Jenõ II:49:

Толди Éва ИИИ:248, 357; ИВ: 543; В:13, 74

Tolnai Ottó I:2; II:29; III:108, 119, 284; IV:24, 25, 26, 82, 83, 84, 85, 86, 1o1, 127, 198, 199, 330, 416, 417, 448, 544, 545, 546, 547, 548, 549, 550, 551, 598, 599, 600, 601, 643, 644, 645, 646, 647, 648, 649, 650, 651, 652, 653, 654, 655, 752; V:73

Tomán László V:3, 12

Tomán Tibor IV:552, 553

Tomka Mihály IV:271

Torok Csaba IV:756

Tóth Árpád II:49; IV:555

Tóth Gábor IV:554

Tóth Éva IV:729, 730, 731

Tóth Ferenc III:81, 84; IV:128, 129

Tóth László V:82

Túri Gábor III:310; IV:656; V:22, 67

Ujházi László IV:272

Ungvári Tamás I:1; III:46

Vancsa István IV:689

Vajda Gábor V:11

Varga Zoltán (regényiró) I:5

Varga Zoltán (költô) IV:273

Varga Szilveszter IV:475, 476

Vas István IV:313, 387, 477

Végel László I:1, 2, 5; III:51, 221; IV:87, 200; V:6, 8

Verebélyi Kincse II:34

Veress Miklós IV:352, 690

Vicei Károly III:79; IV:55

Vickó Árpád I:5; III:238

Virág Mihály II:4

Weöres Sándor II:71; III:361, 432, 455, 555; IV:274, 275, 276, 277, 278, 279, 280, 281, 282, 283, 284, 285, 286, 287, 288, 289, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 299, 300, 301, 302, 303, 304, 305, 306, 388, 478, 479, 480, 481, 482, 483, 484, 485, 486, 487, 488, 489, 490, 491, 492, 749, 814,

Vöros István IV:839, 872, 880, 881,

Zákány Antal IV:88, 89, 90, 91