Милена Миња Богавац

Драги тата (Поздрав из Београда)

(4. драфт)

За Срђана Пантелића -- из милион разлога. Први: није се плашио Црног.

ЛИЦА:

§ МАЛИ, 15. Малолетна деликвенткиња.

§ БАНЕ, 15. Малолетни делинквент.

§ ФИЛИП, 23. Нарко дилер.

§ МАРИНА, 41. Алкохоличарка.

§ КСЕНИЈА, 18. Касирка.

§ АЈА, 28. Курва.

§ ЦРНИ, 26, као такав.

§ ПОШТАР, као такав.

§ СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА, као таква.

Минимум сценографије.

Један зид од врха до дна прелепљен разгледницама, у неколико слојева. Разгледнице су залепљене тако да се види слика, а не страна са текстом. Ситна реквизита. Практикабли чијим се премештањем доказује промена простора.

Мрак. Слајд пројектор. На њему разгледница. На разгледници туристичко идилични пејзаж Београда. Мали је сама на сцени. Непомична. Говори равно. Хладно. Не глуми. У даљем тексту: РАЗГЛЕДНИЦА

МАЛИ: Драги тата. (удах, пауза, издах) Срећан ми рођендан. Кад смо били на мору, рекао си да те подсетим, рекао си да ћу моћи да скочим из падобрана, са тобом, кад порастем. Напунила сам петнаест... Да те подсетим. Мали.

Празан слајд. Мали се не миче. Још један. Мали окреће десни профил. Још један. Мали окреће леви профил. Као фотка за потерницу. Мрак. – у даљем тексту: Потерница.

1.

Топли дом. Марина, неуредна и рашчупана хода около са окрњеном шољом. Проналази скривену флашу. Флаша је празна. Марина је разбије.

МАРИНА: Милице!... (Мали лепи разгледницу на зид, не обраћа пажњу) Милице!... Мали?

МАЛИ: Шта се дереш, који курац ?!

МАРИНА: Како ми се то обраћаш?

МАЛИ: Опуштено. Као свакој курви, је л' јасно...

МАРИНА: Милице, ја сам у твојим годинама била дама, пизда ти материна.

МАЛИ: Пуши.

МАРИНА: Иди у продавницу.

МАЛИ: Нећу.

МАРИНА: Је л' чујеш ти шта ја говорим?

МАЛИ: Нећу више да ти купујем вотку!

МАРИНА: Између мене и тебе, млада дамо, постоји разлика... Битна разлика... А та је што сам ја родила тебе, а не ти мене...

МАЛИ: Слушај Марина, између мене и тебе постоји разлика. Ти си курветина. И ти си луда. И ти купујеш вотку на лер.

МАРИНА: Милице?

МАЛИ: Немој више да ме зовеш Милице. (одгурне је) Прекини да ме зовеш тако! Ја се не зовем тако!

МАРИНА: Милице, побогу!

МАЛИ: Зови ме како ме тата зове! Ја се не зовем Милица!

МАРИНА: Милииицеееее...

(Мали изађе, одгурнувши је. Тресак улазних врата, затим њихово поновно отварање)

МАЛИ: Данас ми је рођендан, само да знаш.

(Пре него што Марина успе да каже било шта, Мали поново тресне вратима, и изађе из стана.)

МАРИНА: Данас?... Па немогуће, ја знам... (довикује за Мали) Лажеш! Иди у своју собу! Иди у продавницу! Лажеш!... Милиц... Мали!

(мрак)

2.

Ћошак. Мали гледа у Банетов прозор, јако звизне.

МАЛИ: Ба-не!

БАНЕ: (довикне) Чекај, Мали!

МАЛИ: (пљуне) Дај мало бејса, бате, брже мало!

БАНЕ: (извири кроз прозор, снажно гестикулира) Чекај бре! Ћале мој, бре! Јебем му матер одвратну, бре... јебем!... (нестане с прозора, из собе допире лупњава псовке и драње)

МАЛИ: Боли ме курац за твог ћалета, ћелави!

(Нема одговора. Мали угледа Поштара)

ПОШТАР: Не гледај ме тако, Мали, нема ништа за тебе.

МАЛИ: Како нема?

ПОШТАР: Нема.

МАЛИ: 'еси погледао?

ПОШТАР: Погледао сам. И јуче, и данас, и пре месец дана, и пре годину дана. И нема.

МАЛИ: Лажеш.

(Одради Поштара на финту, отме му торбу, крене да трчи, Поштар је стигне, повуче је за косу)

МАЛИ: Аааа! Немој да ти јебем кеву!

ПОШТАР: Остави то, сврако! Пу. Ђаволе! (Отима јој торбу)

МАЛИ: Шта је бре, било, бре, матори?

ПОШТАР: Неваспитана...

МАЛИ: Ниси ни погледао. 'Ајде, погледај...

ПОШТАР: Немам шта да гледам...

МАЛИ: Погледај, данас ми је рођендан.

ПОШТАР: Лажеш.

МАЛИ: Тате ми. Кад се кунем у кеву лажем, ал' кад се кунем у тату не лажем... Кеве ми.

ПОШТАР: Срећан ти рођендан.

МАЛИ: Погледај, бре, је л' ми нешто стигло, бре...

ПОШТАР: (Овлаш погледа) Не...

МАЛИ: Погледај поново...

ПОШТАР: Не. Ево... Има неки судски позив за твог брата...

МАЛИ: Какав судски позив?! Дај ми то!

(Отме му позив, стрпа га у џеп)

ПОШТАР: Ехеј!... То мора да се уручи лично, дај ми то!

(Мали се измакне, Поштар крене ка њој, она га мошира.)

МАЛИ: Моша!

ПОШТАР: ... То је званичан документ...

МАЛИ: (пружи Поштару коверат, кад га он ухвати она га повуче и поцепа) Хаха! Триша!

ПОШТАР: Шта си то урадила?

(гледа поцепан коверат у руци) Погле... па шта ја сад да... ? ... Ја ћу да пријавим... Само да знаш...

(Бане провирује кроз прозор, из његовог стана допире врисак, он избацује инвалидска колица кроз прозор)

БАНЕ: Свима чу да вам јебем кеву, бре! Оставите ме, бре, на миру бре!

(Поштар и Мали се погледају, Бане искаче кроз прозор, пада поред њих, устаје..)

БАНЕ: (показује средњи прст ка прозору)

Јебем вам бре, кеву, ружну, сељачку!!!

(мушки загрли Мали)... Сречан ти рођендан.

(Мали га одгурне, стане у боксерски став, и њих двоје спарингујући истрчавају са сцене

Поштар пренеражено гледа за њима.

Мрак.)

РАЗГЛЕДНИЦА: Драги Тата. Мени је драго што си ти добар. Што ниси као Банетов и Ксенијин тата. Што ниси радио у војсци. Мени је драго што ти ниси бијо у рату. И што имаш ноге. И што ме волиш. Мали.

Потерница

3.

Клупа, поред канте за ђубре. Мали и Бане.

МАЛИ: Шта је рекла разредна?

БАНЕ: Да чемо бити избачени из школе три месеца пред крај осмог, да смо поремечени, и да због нас двоје у школу сваке недеље долази мурија...

МАЛИ: Ко је бре поремечен, кучка, бре, маму јој јебем ?!

БАНЕ: Чале подилканијио. Пита: јесам ја дао ноге за ову државу да ми син постане мангуп?! ... Зипа: »мангуп«. Тако је разредна рекла.

МАЛИ: Јебем је у уста, она замазана!

БАНЕ: Је л' твоја кева била у школи?

МАЛИ: Мислиш, Марина?! Ма, јок... Разредна поручила да дође мој тата, ел с Марином не може да разговара. Слала ме код психолога после фајта, ал' нисам отишла... Боло ме курац.

БАНЕ: Код психолога, а? Па њу сам кар'о још у шестом, бре. Кад ти кажем...

МАЛИ: У шестом?

БАНЕ: Кад ти кажем, бре, у шестом. Пушила ми.

МАЛИ: Немој да жешла, ћелави. У шестом није била ова нова, него онај матори...

БАНЕ: Који матори?... А, да. Ма, и он ми је пушио, маму му јебем. ... Карачу их све.... Знаш у чему је разлика између просветног радника и педофила? Је л' знаш?

МАЛИ: У чему?

БАНЕ: Педофил стварно воли децу!

(Бане се смеје својој фори. Мали пљуне у знак слагања. Угледа Црног)

МАЛИ: Црни!...

ЦРНИ: 'Де сте, клинци...

МАЛИ: 'Еси вид'о Филипа?

(Црни одмахне главом, пљуне)

МАЛИ: Како ниси?

ЦРНИ: Реци Филипу: ако ми још једном спусти слушалицу, спустићу га на два дваест под земљу, јасно?

БАНЕ: Кој' ти ј курац, Црни, бре?

ЦРНИ: И да нема зајебавања са мном. Јеси чула.

МАЛИ: Шта је бре, било, Црни бре?

ЦРНИ: Реци му овако: да се моли да га пубови стигну пре мене. Њима је мање дужан.

БАНЕ: Који пубови, Црни? Ша било?

ЦРНИ: Био ми је више од буразера, знаш.... Твој бураз.

МАЛИ: Ти си прс'о, кеве ми.

(Црни оде)

МАЛИ: Који ти је бре теби?... Који је њему?

БАНЕ: Фрка.

МАЛИ: Каква фрка?

БАНЕ: Црни и Филип.

МАЛИ: Њих двојица? Овај Црни је болесан, кеве ми. Он је вампир. Закачио се за Филипа, јер је вампир и педер... Зипа ша ти кажем.

БАНИ: Тише, бре, Мали, тићу.

МАЛИ: Нећу да ћутим. Педер је! (Бане покушава да је ућутка, али се мали још гласније дере) Педерчина!!!... Кара само курве је л' му Филип не да...

БАНЕ: Немој да се зајебаваш, Мали. Немој да се зајебаваш с Црним.

МАЛИ: Пусти ме, бре, кретенчино усрана!... Може да ме повуче за курац!

БАНЕ: Ћути, бре, Мали, чути. Немој се курчиш. (осврне се око себе, поверљиво)... 'Еси чула ша је било прошле недеље? После дербија?

МАЛИ: Ша? Црни пуц'о?

БАНЕ: Изгледа је неког и упуц'о... Тако се прича по крају. Ја ти нисам ништа рек'о.

(Мали ћути, пљуне)

(Мрак)

РАЗГЛЕДНИЦА С ЛУНА ПАРКОМ: Драги Тата. Филип је најбољи бата на свету. Волим те. Мали.

Потерница

4.

Сто у кафићу. Са стране шанк. Филип седи сам за столом. Улеће Мали, весела и задихана. У руци носи пола судског позива.

МАЛИ: Она матора пичка ти донела позив, али ја сам га поцепала.

ФИЛИП: Како поцепала?

МАЛИ: Ево, могу још! Види! (поцепа остатак позива на пола)

ФИЛИП: Дај то овамо. (узме папириће од Мали, покушава да их састави) Ко ти је ово дао?

МАЛИ: Нико ми није дао. Урадила сам маторог на финту. Профи.

ФИЛИП: Немој то више никад да радиш, јеси чула?! Ја мислим на себе, је л' ти јасно? Ја мислим на себе. И на тебе.

МАЛИ: Црни је рек'о да ће да ти спусти патку, ако му спустиш. Телефон.

ФИЛИП: Коме је рек'о?

(Аја извири испод шанка, удари ајнцером о шанк. Филип и Мали је погледају. Аја полако узима ајнцер, одмереним корацима прилази. Даје сво време света себи и својој мини-сукњи.)

АЈА: Хеј... Лепи. (намигне Филипу, Филип се збуни. Аја спусти ајнцер на сто, нагне се према Мали) Ћао, Мала.

МАЛИ: Прво и пре свега ја нисам Мала.

ФИЛИП: 'Де си, Аја?... Шта ћеш да попијеш, Мали?

МАЛИ: Виски-кока-колу.

ФИЛИП: (иронично) Важи.

МАЛИ: Данас ми је рођендан.

ФИЛИП: Не можеш да циркаш, идеш у школу.

МАЛИ: Нећу у школу, кад ми је рођендан.

АЈА: Јао, како је слатка... Нормално. Ко још иде у школу за рођендан? Срећан ти рођендан, Мала.

МАЛИ: Виски с кока колом.

ФИЛИП: Мени. Њој немој да дајеш виски...

АЈА: »Њој немој да дајеш виски«... Овај твој бата је постао права мика. Је ли, Мики? Шта си ти пио у њеним годинама?

МАЛИ: Шта је тебе неко пито-нешто... Шта?

ФИЛИП: Мали, ниси нормална. Смири се.

МАЛИ: Шта се она меша?

АЈА: Мала, извини, јеботе. Ја сам све време на твојој страни, дете.

МАЛИ: Госпоџо, причам с братом. Донеси скиви и пали. На један: један...

ФИЛИП: Два. И узми ти шта ћеш да пијеш... А у њеним годинама ја сам пио »степ« сокове и то само кад се уштекам за кинту, да знаш...

МАЛИ: Уууу, онда мени дај виски а њему »степ« да не меша цирку. Ајде. Донеси.

ФИЛИП: Молим те.

МАЛИ: Молим те, немој више да пијеш степ. Даћу ти ја обичне темпере.

(Аја потоне у шанк)

МАЛИ: Курва!

ФИЛИП: Немој да сам те чуо више, јасно.

МАЛИ: Па, кажем само да је курва! То свако зна. Скинула је Банету мрак за паре. И кафић је отворила јер је курва. То сви знају. Курва.

АЈА: (тресне ајнцером с пићима о сто) Мала, је л' ти уопште знаш шта је курва? (Мали гледа у Ају збуњено, па у Филипа. Аја користи ту тишину да полако дође до стола. Спусти ајнцер на сто, нагне се ка Мали откривајући свој деколте) Ја сам курва.

ФИЛИП: (Мали) А шта то тебе брига?

АЈА: Ајде, доста. Доста. (дели им пића, пева) Да-нас нам је дииван дан, диииван дан, дивааан даан... (Мали држи чашу у рукама, Аја се куцне с њом) Сваки ти се дао. (Удаљи се)

МАЛИ: (Филипу) Кад ћеш кући?

ФИЛИП: Мали, немој да ми се понашаш ко кева, је л' јасно... 'Ајде. Живели.

(куцну се, отпију)

МАЛИ: Дај неки кеш.

ФИЛИП: Шта ће ти?

МАЛИ: Шта те боли курац, дај ми.

ФИЛИП: Е, Мали, ти си потпуно полудела. Ако те опет извалим како од мојих пара купујеш гудру од мене, разбићу и тебе и Банета.

МАЛИ: Филипе, немој да кењаш.

ФИЛИП: (вади новчаницу, обележава је) Ово ти је обележена новчаница. Да знаш.

МАЛИ: Дај. (ставља у џеп, ексира пиће) Палим.

ФИЛИП: Пали. И немој да се гудрираш. И иди у школу, и спавај код куће. (Мали му салутира) И немој да бијеш Марину. 'Ајде. Вољно.

МАЛИ: (крене, застане) Нећеш да ми кажеш какав је то позив?

ФИЛИП: Не знам какав јер си га поцепала, дилео.

МАЛИ: ... Црни је рекао како... фолираш на велико, и има ортаци да те скењају.

ФИЛИП: 'Ајде. 'Ајде. Пази на себе.

(Мали брзо загрли Филипа, отрчи. Аја му прилази. Мрак)

5.

Супермаркет. Ксенија седи за касом и учи. Поред касе је полица са разгледницама. Улазе Мали и Бане.

БАНЕ: Ксенџи, ај ми уситни ово...

КСЕНИЈА: (неповерљиво узима новац у руке) Што нисте у школи?... Одакле вам оволико пара?

БАНЕ: Шта те боли курац?!

(Изнервирано оде иза рафа, Ксенија отвори касу, Бане трпа слаткише у јакну, Мали гурне Ксенију)

МАЛИ: Ксенџи, бате, види шта ради...

(Покаже на Банета, Ксенија крене ка њему, Мали зграби свежањ пара из касе, Бане и Ксенија се јуре око рафа.)

КСЕНИЈА: (дотрчава до касе, затвори је) Зваћу вам мурију на крају...

(Мали излеће из продавнице, Бане за њом)

БАНЕ: Зови шинтере да те воде, везаро...

(Одлазе напоље, Ксенија остаје сама. МУЗИКА-OFF. Сцена се одавде одвија у слепстик маниру. Када се изговарају реплике, музика се мало утишава.

Мали и Бане поново улазе у продавницу. Бане жицка лизалицу, док се Ксенија расправља с њим, Мали краде разгледнице. Ксенија се окрене да удари Мали, Мали се измакне, разгледнице се проспу по поду. Мали зграби гомилу разгледница. Ксенија прескаче преко касе за њом. Бане граби цигаре које стоје испод касе.)

КСЕНИЈА: Све што овде украдете иде од моје плате, а кад ја не добијем ову плату у нашој кући нема шта да се једе.

БАНЕ: Једи говна.

(Ксенија потрчи ка Мали, Бане покушава да отвори касу. Ксенија шутне Мали »у муда«, Бане јој показује средњи прст. Ксенија креће да јури Банета. Мали покушава да отвори касу. Ксенија креће ка Мали, хвата је. Вади јој паре из џепова.)

МАЛИ: Аааа! То су моје паре. Брат ми је дао!

КСЕНИЈА: Брат, је л' тако? А одакле њему?

МАЛИ: То ћеш морати њега да питаш...

КСЕНИЈА: С њим не говорим!

БАНЕ: Е, јаднице... Он не говори с тобом...

МАЛИ: Ксенија, то су моје паре, пичко лоповска!

(ослободи се, закачи се Ксенији на врат)

КСЕНИЈА: А брату реци да дође да плати вашу црту!

МАЛИ: Немам ја никакву црту!

(Мали зграби новчанице које су испале Ксенији... Ксенија устане. Крене ка Мали, Бане улети испред ње, сруши раф... Ксенија пада међу кесице слаткиша. Мали јој помаже да устане, трпајући слаткише у мајицу.)

КСЕНИЈА: А ако твој брат неће да прича са мном нека пошаље оног морона!

БАНЕ: Ког бре, морона, шта се ти курчиш?!

КСЕНИЈА: Оног што га је слао и кад је раскид'о са мном!

(Мали и Бане протрчавају с друге стране срушеног рафа, Бане износи касу... Ксенија креће за њима, па стаје)

КСЕНИЈА: Бане!!! ... Видећеш кући за овооо... Рећи ћу тати да крадеш, Банеее!!! Видећеш кући, је л' ти јасно?!...

(сама у разрушеној продавници, почиње да плаче.)

6.

Кафић. Аја и Филип.

ФИЛИП: Чујем да си малом Банету скинула мрак...

АЈА: (осмехује се) Па шта ?

ФИЛИП: Ел за паре?

АЈА: Па шта?

ФИЛИП: Па, ништа, јеботе. Спаваш са свима.

АЈА: (гледа дуго у Филипа) Па шта?

ФИЛИП: Са мном ниси.

АЈА: (покаже му руком да ћути) Немој неко да те чује.

ФИЛИП: Ником ниси рекла?

(Аја ћути, осмехује се)

Ниси рекла ни Црном?

АЈА: Шта?

ФИЛИП: Па, да ти и ја... нисмо...

АЈА: Шта?

ФИЛИП: Да ти и ја нисмо никад... ништа...

АЈА: Мислиш, да се нисмо креснули? Да се нисмо јебали, а?

ФИЛИП: Да.

АЈА: Да није мог'о да ти се дигне...?

ФИЛИП: Дааа...

АЈА: Да сам му рекла... Тражио би паре назад.

ФИЛИП: Црни? ... Тражио би ти да одрадиш.

АЈА: Тражио би.

ФИЛИП: И?

АЈА: Шта -- и?

ФИЛИП: Па, мислим... Морала би или-или.

АЈА: Шта или-или?!

ФИЛИП: Или да се караш са њим, или да...

АЈА: Нема »или« са Црним. Знаш ти најбоље...

(кратка пауза)

ФИЛИП: Колико ти је он дао?

(вади паре из џепа, броји)

АЈА: За тебе?

ФИЛИП: Да.

АЈА: Не знам. Тад су биле марке.

ФИЛИП: (застане са бројањем) Колико?

АЈА: Мање.

(Филип одброји још дупло толико новчаница, спусти их на сто пред Ају. Аја крене руком ка парама, Филип јој ухвати руку и спусти на сто. Погледају се у очи. Мрак)

РАЗГЛЕДНИЦА: Драги тата. Ово је најлепши дан у мом животу. Више ми не недостајеш. Мали.

Потерница.

7.

Топли дом. Марина разговара телефоном, вероватно већ седам сати. Мало, мало па отпије из окрњене шоље.

МАРИНА: Ја кажем: госпођо, ви не знате ко сам ја. Ви очигледно нисте свесни тога ко сам ја. Ја сам из вр-ло ути-цај-не породице, мој је отац академик ако је још жив, ја јој кажем. И нисам ја с тобом чувала овце, и јебавала сеоске баје, краво одвратна! Ја сам Госпођа! Ја сам го-спо-ђа. Мене могу сви да повуку за курац.

(ЗВОНО НА УЛАЗНИМ ВРАТИМА)

МАРИНА: Није него... Ја тог човека тражим већ две године, кажем. И више... Није он био клошар, него обучен пилот! Ваљда је овој посраној држави у интересу да нађе тог посраног мајмуна. Ако је погинуо, хоћу да знам. И моја деца... Ако је погинуо, погинуо је као ваш специјалац. Не као мој муж. Мој муж он одавно није био. А она мени, пизда ли јој материна, каже: »ваш прљав веш оставите код куће«. Ма рек'о, прљаве су твоје гаће! Мој муж је изаш'о по цигаре, пре три године, жено божја... По цигаре! Разумеш?! И нестао. Хоћете ви мени да кажете да не постоје паралелни светови?! Ви мени да кажете?!

(ЗВОНО НА УЛАЗНИМ ВРАТИМА)

МАРИНА: Хало?... (одједном постаје свесна да звоно долази од врата, погледа у врата) Хало? (звоно се понови, Марина не прекинувши везу спусти слушалицу да падне са стола, опрезно приђе вратима, гледа кроз шпијунку)

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: (с друге стране врата) Госпођа Марина Вељковић?...

МАРИНА: Шта хоћете? (отвори врата)

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Добар дан. (пружи Марини руку, коју Марина не констатује) Ја сам Споменка Илић, из центра за бригу о породици... Ја сам социјални радник.

(Марина јој тресне врата пред носом)

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Госпођо Вељковић? (звони) Госпођо Вељковић?

(Марина стоји непомично, Социјална Радница виче кроз врата. Марина запушава уши рукама, затвара очи. Мрак)

8.

Кафић. Аја у Филиповом крилу, улази Бане.

БАНЕ: Е?... (кад их види загрљене) Јесам вас ја то прекинуо?

АЈА: Ниси.

ФИЛИП: Јеси (Аја се смеје) Шта хоћеш?

БАНЕ: Можеш нешто да ми увршиш?

ФИЛИП: Кол'ко?

БАНЕ: Један кет, и два ексера.

ФИЛИП: Не може, још си мали. Пали.

БАНЕ: Дај Филипе, брате, мојне да си цава, буди профи, немој да кењаш...

(Филип устане, одгурнувши Ају из свог крила)

ФИЛИП: Да видим паре...

(Бане му да)

Јесу то моје паре, бате?

БАНЕ: Нису.

ФИЛИП: Одакле ти паре?

БАНЕ: Дала ми сестра...

ФИЛИП: Немој да жешла.

БАНЕ: Кеве ми, бре...

ФИЛИП: Ти немаш сестру...

БАНЕ: Како немам?!

ФИЛИП: (Филип вади кет вутре, баци му на сто) Поздрави сестру. А ексере вам не дам. Још сте малолетни.

БАНЕ: Е, бате, то није профи...

ФИЛИП: Ти знаш шта је профи... Марш напоље!

БАНЕ: А Филипе, батице... Немој да...

(Филип не обраћајући пажњу на Банета, крљне Аји жваку. Њих двоје се љубе, Бане их гледа, изађе напоље.)

9.

Клупа. Мали седи сама, улази Бане.

МАЛИ: Ша је било?

БАНЕ: Бураз ти се креше са Ајом...

МАЛИ: Шта си рек'о?

БАНЕ: Не да ми ексере.

МАЛИ: Шта си рек'о?

БАНЕ: Извалио ме је, ка'е: не дам ти ексере још сте малолетни...

МАЛИ: Ме, не то...

БАНЕ: Филип и Аја?

МАЛИ: Откуд знаш?

БАНЕ: Видео сам... Рокачина! Ко из шведског акционог, сине. Кафић затворен, њих двоје се крљају... Турбооооо! (Бане имитира женски вокал приликом оргазма) А! А! Ааааа, Фииилииипееее!... Мора да јој је искеширо, курви... (тек сад види да је Мали отрчала) Мали! Где ћеш? Ма-ли!

РАЗГЛЕДНИЦА: Драги Тата. Молим те, врати се кући. Воли те Мали.

Потерница.

10.

Кафић. Секси музика, нешто иронично... Beyonce- »My dady«. Полумрак. Аја и Филип. Мали лупа на врата.

МАЛИ: Фииилииипееее!

(Филип и Аја не обраћају пажњу, Мали све хистеричније лупа и удара у врата)

МАЛИ: Фииилииипееее, брееее! Филипе! ... Знам да си ту! ... Седећу овде док не изађеш, пичко, јеси чуо!

АЈА : (Одгурне Филипа) 'Ајде, ајде. Зове те кћеркица... (Филип само одмахне главом, наставља да љуби Ају)

МАЛИ: Се-де-ћу док не изађеш!

АЈА : Пише »затворено« на вратима. Јеботе, не ради кафић!

МАЛИ: Где ми је брат?

МАЛИ: Филипе, је л' ме чујеш?

(Филип гледа у Ају. Навуче панталоне. Аја незаинтересовано ђуска.)

АЈА: Ајде, 'ајде... Иди код ње. Брини о својој породици.

(Филип изнервирано изађе напоље)

11.

Испред кафића.

ФИЛИП: Шта хоћеш?

МАЛИ: Што се правиш луд? Пола сата се дерем пред вратима!

ФИЛИП: Шта хоћеш?

МАЛИ: Мрзим ту курву, 'ел знаш? Мрзим ту курву. Иста је ко Марина.

ФИЛИП: Коју курву?

МАЛИ: Иста је. Пушила је Црном код Сетрема пред свима.

ФИЛИП: Откуд ти то знаш, је ли?

МАЛИ: Знам. Рек'о ми је Бане. Уосталом, какве везе има? ... Реко си ми да ниси спавао с њом! ... Рек'о си ми!

ФИЛИП: Мали, ти ниси нормална. Нисам ти ја тата.

МАЛИ: Па и ниси! И никад нећеш бити ко тата! Ти си пичка! Пичка си, је л' ме чујеш?!

ФИЛИП: Прекини!

МАЛИ: Ти си пичка! Нећу!

(Филип јој удари шамар, Мали га гледа. Непомично.)

ФИЛИП: Ел? ... Ел морам тако да разговарам... а? Не можеш да покажеш ни мало поштовања за то што сам ја твој брат и што...

МАЛИ: Немој да се удараш више.

ФИЛИП: Што ме зајебаваш? Ти знаш... да је моја слабост снага...

МАЛИ: Ја сваком вратим кад ме удари, јеси чуо.

ФИЛИП: 'Оћеш да ми вратиш, је л' то?

МАЛИ: Нечу.

ФИЛИП: Шта оћеш? 'Ајде.

МАЛИ: Тата ме никад није ударао.

ФИЛИП: Нисам ти ја ћале, јеботе. Мали. Нисам ја пичка, него ћале. Нисам ја отиш'о до трафике и ост'о до краја света, него он. Разумеш? (Мали га гледа бледо) Не издржава ћале тебе и Марину, него ја, ел ме капираш?! Ћале ти је пичка. Драги тата, капираш? Не ја. Он је запалијо. И рећи ћу ти нешто, Мали. Нешто што чеш схватити кад порастеш. Ћалета је болео курац за нас. Марину је једину вол'о. Док је била добра риба. А и за њу је болео курац, после. Ништа није умео. Само да вози путничке авијоне. Ништа. Људи су ишли у рат и гинули. А он се кријо код куће. Јер је бијо пичка. И од нас је запалијо на крају. Ја сам, Мали, ја сам, Мали, имао деветнаест година. Било је јебено бомбардовање, у пичку материну. Марина је радила једино што је знала...

(Мали ћути. Непомична. Укочена.)

Што ти ово уопште причам?...

МАЛИ: Чека те твоја курва.

ФИЛИП: Па шта ако је курва? А? Шта ако ме чека? Немаш права да ми се мешаш у живот овако. Ел ме сад капираш? Не мешај се у мој живот!

(Мали му окрене леђа да пође)

ФИЛИП: Где ћеш?

МАЛИ: Нећу да ти се мешам у живот!

ФИЛИП: Мали? ... Еј? ... Дођи. (Мали му не прилази. Филип приђе њој, опрезно јој стави руку на раме.) Мали, ја ћу увек бити ту. Знаш.

МАЛИ: (уопште му не верује) Ма, важи. Да. Да.

ФИЛИП: Мали. Ја никад нисам продао. Пазим на себе, чујеш. И на тебе.

МАЛИ: (још му мање верује) Важи. (крене, па се врати) Сврати у супермаркет. Имаш црту да платиш. Поздравила те.

ФИЛИП: Ксенија?

(Мали ћути)... Реци да ћу неког да пошаљем. Ти јој дај. Кол'ко? (вади новац из задњег џепа)

МАЛИ: Хиљаду и... Ма шта курац?! Нисам ја твој потрчко. (крене)

ФИЛИП: Где идеш?

МАЛИ: Не мешај ми се у живот.

(Филип је испрати погледом. Крене да се враћа у кафић. Мрак)

РАЗГЛЕДНИЦА: Драги Тата. Сви су пичке, тебе волим. Мали.

Потерница.

12.

Ћошак. Мали седа до Црног.

МАЛИ: Црни?... Дошла сам да увршим.

ЦРНИ: Ти?

МАЛИ: Ја. Два комада. И немој да ми ваљаш кафетине, јеси чуо...

ЦРНИ: Дај ми кеш.

(Мали му даје)

ЦРНИ: Што ти брат не уврши? Има најбоље у граду...

МАЛИ: Не знам и не занима ме.

ЦРНИ: Реци му да сам пронаш'о оно што је сакријо.

МАЛИ: Које оно?

ЦРНИ: Само му тако реци. Реци му да сам пронашао, јер знам како размишља. И реци му да се не крије од мене. Јер ћу и њега да пронађем.

МАЛИ: Шта си пронашо?

ЦРНИ: Нешто што је било заједничко... Такозвани – доказ, на пандурском језику. (пљуне)

МАЛИ: Је л' пиштољ?

ЦРНИ: Само му тако реци. Све смо делили. Могло био да му се деси да поделимо и ћелију. (насмеши се)

МАЛИ: Да видим пиштољ...

ЦРНИ: Пали.

МАЛИ: Онда му реци сам.

ЦРНИ: Шетај.

МАЛИ: (испружи руку) Еxере.

(Црни дода еxере Мали. Одмере се. Мрак)

13.

Клупа. Мали и Бане седе, гутају екс.

БАНЕ: Шта је рек'о Црни?

МАЛИ: Да су е-јеви свежи.

БАНЕ: Свежи, а? И још?

МАЛИ: Ништа.

БАНЕ: Ел пито за Филипа?... (Мали ћути) Је л' пит'о?

МАЛИ: Филип је, бре... Немам ја ништа с Филипом. Нећу више да узимам кеш од њега. Ел ме капираш?

БАНЕ: Како нечеш?

МАЛИ: Тако. Нећу. Има сама да преузмем контролу. Мислиш да не знам одакле Филипу паре? Ша? Одакле Црном?!

БАНЕ: Па, од гудре.

МАЛИ: Па од гудре, наравно. Сигурно није од Црвеног Крста.

БАНЕ: Коме ми да дилујемо гудру, комарац? Шта си се лансирала?

МАЛИ: Не морамо да дилујемо, бре. Ја сам озбиљна, бре. Нисам ја више аматер, ћелави. Нећу више да радим на мало.

БАНЕ: 'Ајде, бре Мали, бре... Ем немаш сисе, ем немаш муда. Ништа немаш.

МАЛИ: Зато ти, сисо обична, глумиш курац. Фали ти само бицикл. (пљуне) Твоја сестра има кључ од продавнице?

(Банету се лице развлачи у осмех)

БАНЕ: Мис'иш да... Брате... Мали ти си геније, кеве ми!

МАЛИ: Је л' има?

БАНЕ: Има... Ваљда. Само не знам да л' носи гајби...

МАЛИ: Добро. Није ни битно.... Ако не носи, прелазимо на план б.

БАНЕ: Б? А шта је а?

МАЛИ: А -- украдеш Ксенијин кључ, направимо свој. План Б -- пред затварање, уђемо код Кс. Ти је см. Тј смориш. Ја се изгубим. Иза рафа, у клоњу. Је л' има прозор на клоњи?

БАНЕ: Има. Оволицки.

МАЛИ: Таман. Цицки. Значи, ја уџем у клоњу. Ксенија затвори. Ти изаџеш с њом. Вум. За пола чуке, тик-тик, чекаш робу испод прозора. Ја ти додам. Звек. Ако се провучем -- до јаја. Ако не, чекам јутро, и нааааајнормалније изаџем, кад ми ти даш знак. Капишић?

БАНЕ: Мали знаш што те готивим, је л' знаш? ... Зато што имаш криминогени мозак, кеве ми... Неевиђено развијаш стратегију...

МАЛИ: Тићу, Бане. Много си пглу. Нисам још завршила... Зипа! Продамо робу коју имамо. Купујемо доказ.

БАНЕ: Који доказ?

МАЛИ: То ти је прангија, на пандурском, будало.

БАНЕ: А... Аха.

МАЛИ: И шта онда?

БАНЕ: Шта?

МАЛИ:... Како си глуп, ћелави. Да ти нема мене улица би те појела, знаш? ... Прво скењамо крај. На тенане. Сваки дан - по једна оружана пљачка. Армд гробери - ориџинал генгста. Бооорн бееед! Сву робу штекујемо на исто место... Знам! Тамо у фабрику де су Филип и Црни штековали срање.

БАНЕ: Који си цар, Мали! Али, пази. Кад уџеш тамо купи само алкохол и пљуге.

МАЛИ: И разгледнице.

БАНЕ: Какве разгледнице?... Алкохол, пљуге. Остало је срање.

МАЛИ: Слушај, бре, дегену, бре, слушај вамо... Слушај. Нечемо да продајемо робу из штека, док не уштекамо за кола.

БАНЕ: Ја мислим за џипа, Мали.

МАЛИ: Све једно.

БАНЕ: Џипа, бре... Џип је погодан за сваки терен.

МАЛИ: Јебеш га, џипа или не... Курац, терен. Требају нам кола, разумеш? Због бежања. Док ја не добијем возачку, морамо да нађемо шофера.

БАНЕ: Каквог шофера?

МАЛИ: Ти бре ко да си раст'о на банани. Треба нам неки брз и храбар. Давачемо му двае'с посто.

БАНЕ: Много је.

МАЛИ: Курац много. То ти је закон тржишта.

БАНЕ: А... Онда добро.

МАЛИ: Јеси ме сад укапиро?

БАНЕ: Цео фазон... Чукнућемо радњу, боли нас курац.

МАЛИ: Боли нас.

БАНЕ: Боли нас...

МАЛИ: Боли нас.

БАНЕ: Либо нас.

МАЛИ: Болид ас.

(клибере се као будале, спарингују. Пуко их екс. Очигледно.)

РАЗГЛЕДНИЦА: Драги Тата.... сад знам шта си мислио. Када си рекао. Не знам шта. Али знам да је било лепо. И да смо били на мору. И да смо гледали авионе. Како лете. Јер су јачи. Од гравитације. Ваљда. Је л' се сећаш тата? Лаку ноћ.

Потерница

14.

Топли дом. Марина спава за столом, хрче. Мали тресне вратима, Марина се тргне.

МАРИНА: (тек пробуђена) Милице, не лупај вратима, пизда ти материна...

(Мали седне наспрам Марине, гледа је)

Шта је? Што ме гледаш тако исколачено?

МАЛИ: Опет си се напила... Одакле ти паре?

МАРИНА: Милице, између мене и тебе постоји разлика... Битна разлика...

МАЛИ: Немој да ме зовеш Милице, знаш.

МАРИНА: Милица је најлепше женско име... Ти га и не заслужујеш, вуцибатино чупава...

МАЛИ: Је л' има нешто да се једе?

МАРИНА: Што ниси јела напољу? Што ти брат није дао?... Што ниси јела у школи?

МАЛИ: Зато што је распуст.

МАРИНА: Распуст?... Како си положила?

МАЛИ: Будало!

МАРИНА: Где ли само скупљаш те изразе, јебем те у главу чупаву... Фризура ти је као метла од тифуса.

МАЛИ: Ти не знаш где си...

МАРИНА: Ја не знам... Ја сам у твојим годинама била лепотица, стоко мусава...

Иди у своју собу! Иди у школу.

(Марина устондира)

МАЛИ: Лаку ноћ.

(Марина заспи на столу. Мали је покрије ћебетом. Стоји изнад заспале Марине, и гледа је. Мрак.)

15.

Ајин стан. Аја и Филип, после секса. Пуше џоинт.

ФИЛИП: Аја?

АЈА: Мхм?

ФИЛИП: Је л' било добро?

АЈА: Мхм.

ФИЛИП: Шта?

АЈА: Било је.

ФИЛИП: Је л' ти мене готивиш?

АЈА: Мхм.

ФИЛИП: Шта?

АЈА: Готивим те. Што си досадан?

ФИЛИП: Је л' би се удала за мене?

АЈА: (боље га погледа) Бих. Што да не?

ФИЛИП: Озбиљно?

АЈА: Аха.

ФИЛИП: Па је л' хоћеш?

АЈА: Шта, бре?

ФИЛИП: Удај се за мене.

АЈА: Јес' ти нормалан?

ФИЛИП: Зашто?

АЈА: Ја мислила ти то питаш безвезе... 'Ајде, молим те. Ниси нормалан.

ФИЛИП: Аја, што?

АЈА: Ма, бежи. Облачи се и кући, код маме и сестре. 'Ајде.

ФИЛИП: Али...

АЈА: 'Ајде... 'Ајде... Ниси нормалан...

(Филип крене да се обуче, али онда одједном...)

ФИЛИП: Е, бре, немој да се зајебаваш са мном. (Аја га изненађено погледа) Курветино!... Нешто сам те озбиљно питао. Ако те озбиљно питам, има да ми одговориш озбиљно.

АЈА: Изађи напоље.

ФИЛИП: (извуче новчаницу из џепа, баци је пред Ају) Нећу. Седећу овде још пола сата. Је л' то доста за пола сата?

АЈА: Узми те паре и пали.

ФИЛИП: Ја да узмем паре? А, курво? Ко овде кога плаћа?!

АЈА: Седи. (Узме паре, седне на столицу и рашири ноге) Изволи.

ФИЛИП: Хоћу да причам са тобом.

АЈА: Ако хоћеш да причаш иди код психијатра.

ФИЛИП: Прекини да ме зајебаваш...

АЈА: Филипе, шта ти је?

ФИЛИП: Хоћу да се удаш за мене...

АЈА: Будало, склони се. Ја сам курва, идиоте, шта ти уопште знаш о...

ФИЛИП: О чему?

АЈА: О било чему. Ти не знаш ни како се ја зовем.

ФИЛИП: Како се зовеш?

АЈА: Није у томе ствар, ствар је у томе да ти...

ФИЛИП: Како се зовеш?

АЈА: Адријана.

ФИЛИП: Хм... Адријана?

АДРИЈАНА: Моји раде прек'о... па, то била газдарица од кеве.

ФИЛИП: Адријана... Лепо је.

АЈА: Одвратно је...

ФИЛИП: Немаш појма.

АЈА: Имам дете.

ФИЛИП: Шта?

АЈА: Јесте. Имам дете. Ћерку. Има шес' година. Код бабе и деде у Рипњу...

(Филип прилази Аји и грли је, Аја остаје непомична)

ФИЛИП: Адријана... Хоћу да будеш моја жена. Само моја. Скроз.

АЈА: Филипе, шта ти је?... Не могу ја... Не могу ја никоме да будем жена...

(Филип јој буквално запуши уста пољупцем, Аја и даље нешто мрмља... Љубе се. Мрак.)

РАЗГЛЕДНИЦА: Драги тата. Мама је лепа кад спава. Поздрав из Београда. Мали.

Потерница.

16.

Ћошак. Мали јако звизне под Банетовим прозором. Бане махне кроз прозор. Изађе.

БАНЕ: 'Оћеш пљугу?

(седају на ћошак, пале пљуге) ... Целу ноћ нисам мо'го да спавам.

МАЛИ: Ни ја.

БАНЕ: Ексић сексић, целу ноћ сам се возијо, и жешће сам размишљо за оно шо си рекла...

МАЛИ: За Филипа?

БАНЕ: Ма, за ког Филипа?

МАЛИ: За Филипа.

БАНЕ: Мислијо сам на план.

МАЛИ: Бане, кога је Црни урок'о?

БАНЕ: Не знам.

МАЛИ: Кога је урок'о, Бане, пичко, јебаћу ти кеву ако ми не кажеш. (стаје у боксерски став, удари га)

БАНЕ: А, бре, дилејо! Који ти је курац, ша режиш, ша кризираш... Не знам, бре... И да знам, откуд знам?!

МАЛИ: Бане!

БАНЕ: Неког клинца Звездаша...

МАЛИ: Ког клинца?

БАНЕ: Кеве ми, све сам ти реко, Мали. Све што знам. Ваљда је бијо на дербију, па се побијо. Тако су ми причали они гробари. Како је дош'о с њима на текму, ваљда изгудриран ко свиња, и како су после били овде на ћошку и циркали. И бијо је фајт. Дебели Дује са Севера, ел га знаш? (Мали ћути) Дује North Force?!

МАЛИ: Не знам, бре, откуд знам!

БАНЕ: Он је звао Црног на фон.

(Улази Поштар, угледа Мали, врати се назад не би ли је обишао)

МАЛИ: (викне) Матори, видела сам те!... (Банету)... И?

БАНЕ: Не знам, Мали, више ништа...

ПОШТАР: Пу. Ђаволе! Сврако.

БАНЕ: Не знам, Мали.

МАЛИ: И ша је било кад га је звао на фон, маму ти јебем? (мошира га)

БАНЕ: Не знам, кеве ми, нисам бијо ту.

МАЛИ: Бане, ти нон-стоп кењаш. Немој да кењаш. Реци ми.

БАНЕ: И ништа. Црни уговоријо фајт. Рек'о овима са севера «за двајест минута», и отиш'о гајби по гију.

МАЛИ: И?

БАНЕ: Не знам! Филип је бијо са њим.

МАЛИ: Филип? На текми?

БАНЕ: Ма, не. После текме.

МАЛИ: ... Што Филипа јури мурија, Бане?

БАНЕ: Ваљда је бијо сведок. Не знам. Не знам и не занима ме

МАЛИ: За-што га јури мурија, Бане?

БАНЕ: Зато што је нарко дилер, јеботе.

МАЛИ: Није зато, ћелави. Филип уредно плаћа порез на промет, знаш?

БАНЕ: Не знам, Мали... (Мали га јако ухвати за врат...)... Ааааа! Бре, иди у пичку материну...

МАЛИ: Ниси ми ти ћале, ћелави, јер ти јасно... Немој да ми глумиш педагогију јер ћу ти буљу развалити. Причај!

БАНЕ: Ааааа!!! А! А, бре, Мали, бреее... Сакрио је гију! Ето зашто. (Мали га пусти) Сакрио је. Његови отисци, капираш?... (Мали гледа у под, гризе усне, Бане покуша да је загрли, она му одгурне руку.) Немој да бринеш, еј. Филип пази на себе; има стила. Знаш и сама... (Мали га погледа) И није ништа крив.

МАЛИ: Мурија то не зна.

БАНЕ: Биће све у реду, Мали... Је л' чујеш?... Мислим да знам ко би мог'о да нам буде шофер...

МАЛИ: Смараш ме, Бане. (пљуне)

17.

Ајин стан. Јутро. Две шоље кафе које се пуше. Филип извлачи црте кокаина на огледалу. Аја стаје иза његових леђа. Љуби га у врат.

ФИЛИП: Ево… (додаје Аји новчаницу, устаје са столице, пушта је да седне. Аја замота новчаницу, набије је у нос. Крене да ушмркне…)

ФИЛИП: Ово је последња, само да знаш.

АЈА: Немаш више?

ФИЛИП: Немам, и нећу имати. Никад. Ово је последња.

АЈА: Шта сад? Да не мислиш можда да ћу чим се удам да постанем стрејт домаћица?…А?

ФИЛИП: Еј, ти с Црним у клуб, а ја да престанем да изигравам народног хероја…Немој да ме минираш, Адријана. Све ће бити у реду. Пазићу на тебе. И на себе. (Аја крене да ушмркне, Филип је повуче за браду, гледа је у очи) Искризираћемо, средићемо се. Наћи ћемо стрејт послове.

АЈА: Стрејт? Послове?…Ја и ти?

ФИЛИП: Што не? Ти имаш кафић. Ја имам кола. Могу да таксирам...
(Аја прсне од смеха.) Шта се смејеш? (Аја извуче црту, и даље се смејући пољуби Филипа у нос. Устане. Филип седне за сто. Узме новчаницу...) Ти мени не верујеш? Што ми не верујеш? Мртав сам озбиљан. Нећу више да се гудрирам. (извуче црту. Аја му седа у крило. Љуби га. Делују заљубљено. Због кокаина. ЗВОНО ТЕЛЕФОНА. Аја и Филип не обраћају пажњу, љубе се. Телефон звони, звони и звони)

АЈА: Ма, јави се.

ФИЛИП: А да се јавим, а?

АЈА: Јави се. Можда те тражи стална муштерија.

ФИЛИП: Нема више муштерија, Аја. То је готово. За мене. За нас. (погледа телефон. Значајно) Тражи ме твоја стална муштерија...

АЈА: (мрак на лицу) Црни?

ФИЛИП: (одбије позив) Црни. (гледају се. Телефон поново почиње да звони.)

АЈА: (уплашено) Јави се. (нервозно упали цигарету) Не! Немој да му се јавиш! Немој да му се јавиш...

ФИЛИП: Да се јавим?

АЈА: Јави се. Немој... Јави се... (утишава музику) Јави се...

ФИЛИП: (одбије позив, убаци телефон у шољу с кафом) Боли ме курац.

(Аја га гледа уплашено) Ти га се још увек плашиш?

АЈА: Хајде да палимо одавде, Филипе. 'Ајде да палимо, ти и ја, док се то не смири.

ФИЛИП: Где да палим? Нећу да палим! Боли ме курац! (... брзо извуче и ушмркне још једну црту) Нисам ништа крив. Помог'о сам му. ОК. Помог'о сам му да сакрије челик. Помог'о сам му јер је и он мени помог'о хиљаду пута. Јер ми је бијо ортак. И признајем, ето. Бијо ми је најбољи ортак. Свему ме научио.

(Аја пали цигарету, гледа у Филипа, облачи се)

Нисам ја крив што је он прсо. Ја не носим пиштољ да га не бих употребијо. А он је озбиљно прсо.

АЈА: 'Ајде да палимо одавде.

ФИЛИП: Где да палимо?

АЈА: 'Ајмо код мојих у село. 'Ајмо било где, молим те.

ФИЛИП: У какво село? Морам кеви да оставим кинту... Морам са Мали да...

АЈА: Филипе, доћи ће. Црни. Доћи ће код мене. Молим те.

(Мрак)

18.

Клупа. Мали и Бане.

МАЛИ: Како то мислиш нема Филипа? А вутра?... Како бре «затворено»?

БАНЕ: Тако, брате. Затворен кафић. Бијо сам и код Аје гајби. Ништа се не чује, нико ми не отвара.

(Мали шутне у клупу)

МАЛИ: Зови га на мобилни...

БАНЕ: Ево ти... (даје јој телефон, Мали позива број)

МАЛИ: Није у домету...

БАНЕ: Позови и Ају... Она ми је прва у именику. (изводи коиталне покрете)

МАЛИ: Нећу да зовем ту бичарку. Филип... Филип би се мени јавио...

(гласан звиждук из мрака)

Црни... (окрене се) Шта хоћеш?

ЦРНИ: (довикује) Дођи 'вамо.

МАЛИ: Дај ми сто евра! (показује му средњи прст)

ЦРНИ: Дођи овамо.

МАЛИ: Шта хоћеш?

ЦРНИ: Хоћу нешто да ти дам за брата.

(Мали погледа у Банета.)

МАЛИ: Шта, који курац?

ЦРНИ: Шта који курац.

(Мали оде за Црним у мрак. Бане гледа за њом. Мрак.)

19.

Мрак напуштене фабричке хале. Сунчеви зраци допиру кроз уске дугуљасте прозоре, и падају на под. Мали хода по том поду. Ехо.

МАЛИ: Црни! (викне да би чула свој ехо) Јууу- хууу! Црни, где си?...

(нико се не појављује.) Немој да ме зајебаваш, бре... (гласно) Цр-ниии!

(Иза њених леђа из мрака Црни је повуче за косу, у назад)

МАЛИ: Ааааа! Идиоте, пусти ме! (покушава да му се отме, он јој запуши уста руком. Врло брзо је доводи у положај из ког не може да се ишчупа, а не може ни да вришти)

ЦРНИ: Смири се, Мали, смири се... (Мали се и даље отима, али се онда смири. Црни малио сачека, попусти)

МАЛИ: (најгласније што може) Баааанеееееееее! (Црни јој запуши уста, поново је стегне)

ЦРНИ: Смири се, пичка ти материна, смири се нећу ти ништа, смири се...

МАЛИ: Који ти је курац, бре? Шта ме нападаш, маму ти јебем, Филип ће те скењати кад пrовали (шамар) Аааа!

ЦРНИ: Где је Филип?

МАЛИ: Не знам и не занима ме. Шта је?

ЦРНИ: (даје јој телефон) Зови га.

МАЛИ: Нећу.

ЦРНИ: (шамар) Немој да се курчиш!

МАЛИ: Јебаће те Филип у буљу за ово.

ЦРНИ: Па, позови га. Ја га и чекам да се креснемо.

МАЛИ: Јебем ти матер, педеру!

(шамар) Аааа! Немој више.

ЦРНИ: Шта си рекла?

МАЛИ: Шта те боли курац?

ЦРНИ: (шамар) Треба ја да те учим понашању? А? Није могла твоја кева, а? Није мог'о твој брат? И онај твој покојни ћале?! ... Треба ја да те васпитавам?

МАЛИ: (задржава сузе) Ш... Шта ти је?

ЦРНИ: Зови свог брата.

МАЛИ: Зови га сâм.

ЦРНИ: Зови.

(Мали узима телефон, очи су јој пуне суза, већ зна да неће добити Филипа. Црни ћути. Гледа је. Мали покушава поново. Црни шмрче, види се да је дрогиран)

ЦРНИ: Шо се не јавља, Мали, а?... Не јавља се пичка 'ел види ко га зове...

МАЛИ: Јебем ти матер.

ЦРНИ: Караћу те, Мали. 'Еси ме чула, мала фуксо. Караћу ти и кеву. Све ћу да вас јебем.

МАЛИ: Прекини!

ЦРНИ: Дођи вамо, мала фуксо.

(Узима телефон од Мали, баца га у зид, удара јој јак шамар, Мали пада на под.)

Караћу те ко курву коју сам му плаћао, курво.

(Мрак. Малин врисак из мрака.)

20.

Клупа. Бане, нервозан у телефон.

БАНЕ: Аја?... Еј? Бане је... Бане. Мали Бане, бре... Ништа. Је л' Филип са тобом?... Аја, мојне да ме жешла, важно је. Аја, дај ми Филипа, јеботе...

(Бане шокирано погледа у свој телефон)

АУТОМАТСКИ ГЛАС ТЕЛЕФОНСКЕ МАШИНЕ: ОВА УСЛУГА ВАМ НИЈЕ ОМОГУЋЕНА. МОЛИМО ВАС ПРЕЂИТЕ У МЕНИ ЗА ДОПУНУ. (OFF)

(Мрак)

РАЗГЛЕДНИЦА: Драги тата. Од кад си отишао нема никог да ме чува. Ја чувам разгледницу што смо послали, ти и ја са мора. Кад смо били. Тако се ради. Кад се путује. Онда се шаље, тата. Зар ниси тако рекао? Зар ниси, тата? Драги тата. Зар ниси тако рекао?
Потерница.

21.

Сцена се полако расветљава. Мали је унакажена и поцепана. Тихо плаче. Руке су јој везане каишем Црног. Црни је гледа и ћути. Из мрака засветли његов телефон који звони.

МАЛИ: То је Филип! Скењаће те! Јеси чуо?!

(Црни не реагује.)

Јави се, пичко! Јави се.

(Црни је шутне, седне до ње, ћути. Телефон поново почиње да звони.)

МАЛИ: Јави се... Молим те...

ЦРНИ: (узме телефон) Аја? Увек зовеш кад ми курцу не требаш. Умри. (спусти)

МАЛИ: Пичко!

(Црни јој развали шамар. Пљуне.)

ЦРНИ: Устај. Водим те кући. 'Ајде, фуксо мала. Водим те код твоје луде кеве.

(шутне је, Мали устаје за њим)

22.

Ћошак. Филип, Бане и Аја. Филип држи телефон. Аја и Бане напето гледају у њега.

ФИЛИП: У пичку материну!

(баци телефон, Аја се сагне по њега)

ФИЛИП: Где су отишли?

БАНЕ: Ја мислим у фабрику...

ФИЛИП: У фабрику?

БАНЕ: У ону напуштену халу где сте ти и Црни штековали...

(Филип му удари шамар)

ФИЛИП: Шта курац? Шта сте радили тамо? Шта сте ви радили с Црним?

БАНЕ: Ааа, бре, Филипе, брате, бре... Немам ја ништа са Црним, бре.

ФИЛИП: Есте куповали гудру од њега, матер вам јебем глупу? Чујеш шта те питам?

БАНЕ: Не... нисмо.

(Филип му одвали шамар)

БАНЕ: Нисмо, брееее... Нисмо куповали.

ФИЛИП: Немој да ме лажеш.

АЈА: Смири се, немој да бијеш дете...

ФИЛИП: А ти ућути, курветино! Ти си крива за све ово! Је л' ти јасно?

АЈА: Ја?

ФИЛИП: Ти и твоја срања, јебем ти матер глупу. Ти и твој Рипањ, јебо те Рипањ, сељанчуро, и јебо те Црни...

АЈА: Нисам ти ја крива што не знаш где ти је сестра! Ни теби, ни Црном, матер вам јебем педерску ментолску...

(Филип удари Ају, Аја стоји непомично, тренутак тишине, пљуне га)

АЈА: Исти си ко Црни.

ФИЛИП: Шта си рекла?

АЈА: Исти си к'о Црни, завршићеш к'о Црни.

БАНЕ: Филипе, 'ајде са мном... Молим те 'ајде са мном... 'Ајде да је нађемо... Убићу Црног, Филипе, кеве ми. Ја ћу да га рокнем...

(Аја и Филип се и даље гледају, Филип само на кратко погледа Банета тако да клинац ућути.)

ФИЛИП: (Аји) Показаћу ти да сам гори од Црног. Аја, убићу те.

БАНЕ: 'Ајде, бреееее... Плиииззз!

(Филип креће за Банетом, гледа претећи у Ају, Аја га гледа мирно. Мрак)

РАЗГЛЕДНИЦА: Драги тата. Кући је тамо где је срце. Не знам где је твоје. Не знам да ли га сви имају. Моје срце си ти.

Потерница.

23.

Мрак фабричке хале. Филип.

ФИЛИП: Цр-нииии! Милице! Црни, јебаћу ти мајку.

БАНЕ: (из мрака ушета у светлост) Филипе, нема овде никог. Нема, кеве ми. Сети се где су, брате. Ти знаш. Ти знаш Црног.... Филипе.

ФИЛИП: У пичку материну... (ћути) Јеботе...

БАНЕ: Филипе, брате, извини... Ја нисам имо појма шта ће да се деси. И немам појма шта се десило. Кунем ти се, Филипе, ја ћу да га рокнем ако ти...

ФИЛИП: Умукни.

(Скрши се на колена, гризе усне. Угледа прашњаву разгледницу на поду. Узме је у руке.)

БАНЕ: Разгледница, Филипе.

(њих двојица се погледају, Бане посегне руком да је узме, Филип измакне. Сам прочита шта пише. Погледа Банета.)

ФИЛИП: Мојој кући.

(Мрак.)

24.

Топли дом. Црни држи пиштољ у Малиним устима, држи је и за косу. Марина стоји преко пута њих. До пола раскопчана. Уплашено гледа. Марина погледа у Црног.

ЦРНИ: Шта си стала? Скроз... (извади пиштољ из Малиних уста, не пуштајући јој главу. Упери га на Марину показујући јој да се даље откопчава.)

МАРИНА: (откопча још једно дугме на хаљини, стане.) Нећу. Мајку ти јебем. Малу. Упишану. Мајку. Ако је имаш. Мало. Говно.

(Мали покуша да се отме, Црни је задржи. Ухвати јој врат под руку, опет јој стрпа пиштољ у уста. Марина настави да се откопчава.)

МАРИНА: (тише, псује) Мајку ти. Ако је имаш. Говно.

ЦРНИ: (ушмркне, дланом додирне лице) Филипу да кажеш да сам му био на гајби, је л’ чујеш курво? Само сам хтео лепо да се поздравим са њим. Сутра палим. Је л’ чујеш, курветино?

МАРИНА: Мајка ти је курветина!

ЦРНИ: (извади пиштољ из Малиних уста, упери га у Марину, Мали почне да се отима, па га он опет врати) Имо сам и за њега папире. Реко сам му. Није хтео да ме слуша, више. А боље му је било док је био послушан. Ја сутра идем. Оставићу му свој досије, код керова. Нек сврати да га преузме... Шта ме гледаш? Скидај се. (погледа у Мали, насмеје се) Теби није први пут, шта се фолираш, курветино? Нисам те каро само ја, што сам поштен. Поштен курац. Нећу више да вам глумим поштара, овде. Аааа! (опали у ваздух)

(Мали падне на под, Марина скине своју хаљину у једном потезу. Стоји пред Црним, у свиленом комбинезону. Обавије тело рукама, Црни је гледа. Мали подиже главу. Црни закорачи ка Марини, Мали остаје иза његових леђа, врата се нагло отварају, упада Филип, иза њега је Бане. Марина се ослања леђима на зид, склизне до пода и ту остаје непомична до краја сцене)

ФИЛИП: Црни!

(Црни се окрене, с пиштољем у руци, рашири руке према Филипу као да очекује да му овај падне у загрљај)

ФИЛИП: Црни спусти гију, чујеш шта ти кажем? Чујеш шта ти кажем!

ЦРНИ: Хоћу. Кад ти будем разнео главу.

(Упери пиштољ ка Филипу, Марина врисне. Црни нишани Филипову главу)

ФИЛИП: (Мирно) Пуцај, Црни. Ајде. Пуцај. (закорачи према њему, полако му прилази)... Није ти први пут, што си стао? (Црном као да мало задрхти рука, Филип крије да је уплашен) Гледај ме у очи, Црни, и пуцај. Тако си ме учио. Ту. Ту ме гледај. Ту нишани... Тако пуцају момци са стилом.

(Филип направи још један корак, залепи се за пиштољ. Бане утрчава у собу, узима Мали у руке, као да хоће да је изнесе, Мали се отме и повуче га на под. Филип и Црни се гледају у очи. Филип подиже цев пиштоља међу своје очи. Гледају се. Црни почиње да се смеје)

ФИЛИП: (у пола гласа) Пуцај, шминкеру. Пуцај. Ја те се не бојим, Црни.

ЦРНИ: Не бојиш се, а? Твоја швеца се бојала, знаш. Прво је вриштала. После више није.

(Филип губи контролу. Удара Црног. Црни се само за тренутак помери у страну. Очекивао је ударац.) Шта је? Можда нисам довољно добар за твоју сестру? А?

ФИЛИП: (сабрано) Будало болесна. Мислиш да ћеш се извући са овим, то мислиш?

ЦРНИ: А ти?

ФИЛИП: Ја никог нисам упуц'о. Ја нисам као ти. Ја сам чист.

ЦРНИ: (тихо, пева познат рефрен, правећи велике паузе између сваке речи) »Чист... Као ружа... Са сунцем у очи-ма... » (Филип га гледа у очи, и сам отпева последњи стих. Црни спусти пиштољ) Био си балави кретен, Филипе... Есе сећаш? Чек'о си кеву (замахне пиштољем према Марини) да падне под сто у кафани, да је носиш кући. Пишо си у ћега. Бијо си гладан бре, и глуп. А погледај сада батице... (Црни гледа Филипа заљубљено) Види се како се изгледаш, батице. Изгледаш ко... они црнци из филмова. Тотално кул... (Црни ушмркне, додирне дланом руку. Насмеши се, тише) Караш моју курву, а?

ФИЛИП: Шта који курац?! Пуцај! Пуцај!

МАЛИ: Не!

(Устаје с пода, баца се на Црног, качи му се око врата, Црни је гурне. Окрене се према њој)

ЦРНИ: Дрољо мала, хоћеш још?!

(Бане се баца између Црног и Мали, Филип га хвата се леђа, окреће га према себи, успева да му отме пиштољ. Црни остаје на поду. МИЛИЦИЈСКА СИРЕНА -- OFF. Црни се смеје.)

МАЛИ: Скењај га, Филипеее!!! Скењај гааа!

(Филип стоји са подигнутим пиштољем, Црни лежи на поду, Марина стоји непомично кататонична крај зида, Бане покушава да смири Мали која вришти. Плаво светло, а онда мрак. Из мрака се још неко време чује милицијска сирена.)

РАЗГЛЕДНИЦА: Драги тата. Немам више разгледница. Извини што ти нећу писати. Ти мени пиши, у Пичке Материне 3, 11 000 јебених срања. М.

Потерница. После потернице не наступа мрак. Мали остаје осветљена у последњој пози. Сцена се расветљава у сцену

25.

Мали осветљена светлом празног слајда. Остала светла су плава. Милицијска станица. Неко време се ништа не догађа, као да је сцена замрзнута.

Отварају се врата. Улази Социјална Радница. Мали је чак и не погледа)

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Здраво, Милице, ја сам тета Споменка.

(седне преко пута Мали, окрене леђа према публици, Мали се не помера.)

Душо, како си?

МАЛИ: Боли вас дупе како сам ја.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Милице, ја нисам из милиције. И нисам овде да те испитујем. Ако си њима рекла све што знаш, разговараћемо, нас две, као велике девојке, и онда ћеш ми дати твој број телефона. Позваћемо твоју маму, и она ће те одвести кући. У реду?

МАЛИ: Ми немамо телефон.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Како немате?

МАЛИ: Имамо само телефон, а број су нам узели јер нисмо плаћали.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Све једно... Извини што те узнемиравам... Ја сам овде због тебе. Ја сам овде да се бринем о теби као о малолетници за коју сам већ од раније добијала пријаве, и из школе, али и из милиције... Милице, ја знам да је теби тешко... И да веома тешко живиш...

(Социјална Радница даље говори на празно, речи се не чују. Мали клизи низ сто, гледа у једну тачку. Из монолога Социјалне Раднице пробија се само по нека реч или фраза)... Никакве шансе да завршиш разред... Оно што ти се данас догодило страшно... Људи који имају разумевања... За твоје добро... Са мном разговараш. Је л' ме чујеш, Милице?... Немој да се правиш да спаваш, Милице. Милице?...

(Мали спава, с главом наслоњеном на сто. Мрак)

26.

Милицијска станица. На истом месту на ком је седела Мали, сада седи Филип. Лактовима ослоњен на сто, с главом међу рукама. Неко отвори врата, Филип се тргне. На вратима је Ксенија. Носи велику торбу и кесу са воћем. Стоји и не миче се. Филип је гледа у тишини.

КСЕНИЈА: И?

ФИЛИП: Хвала ти што си дошла... Нисам знао кога другог да позовем.

КСЕНИЈА: Могао си да позовеш адвоката. Или оног пандура што си му плаћао рекет... Или своју девојку....

ФИЛИП: Извини.

КСЕНИЈА: Где је Мали?

ФИЛИП: Зато сам те и звао. Неко мора да дође по њу, да је води кући. Целу ноћ је у станици.

КСЕНИЈА: Зашто није дошла Марина?

ФИЛИП: Марина је... Слушај... Ако се ово искомпликује, знаш... Мислим, ако се суђење одужи и ако... Откуд знам, разумеш?

КСЕНИЈА: Не.

ФИЛИП: Ако ја... Ако не будем могао, разумеш? Ако ме осуде, капираш?

КСЕНИЈА: Ниси ти пуцао у оног дечка, Филипе. (окрене главу на другу страну)

ФИЛИП: Нисам пуцао, Ксенија. Никад у животу нисам пуцао, је л' ми верујеш?

(Ксенија обрише сузе, погледа у Филипа)

КСЕНИЈА: Шта?

ФИЛИП: Хтео сам да те замолим да пазиш на Мали. И на Марину. Док ово не прође.

КСЕНИЈА: Зато си ме звао?

(Филип ћути)

КСЕНИЈА: После три године?

(Филип ћути)

КСЕНИЈА: Баш си се добро сетио. Шутнуо си ме због Црног и његових фора! Где ти је сада твој друг Црни? Зашто ти сада он не помогне?! Ко ће да брине о мојој породици, Филипе? О мом ћалету и о мом брату, Филипе? Ко ће да брине о мени?

(устаје да крене, Филип устане, покуша да је задржи, Ксенија га одгурне. Мало сачека. Погледа у Филипа)

КСЕНИЈА: По Мали могу да дођу само Марина, или ваш ћале. Тако су рекли.

(Филип и Ксенија се гледају. Ксенија изађе)

ФИЛИП: Ксенија?

(Ксенија се врати, погледа у њега.)

ФИЛИП: Хвала.

(Ксенија обори поглед у страну. Мрак.)

27.

Топли дом. Марина претура по стварима, врти се унаоколо... Тихо за себе шапуће неке неповезане реченице. Стално накреће из окрњене шоље.

МАРИНА: Немогуће... Ја знам... Немогуће... Ја сам била сто пута... Сто пута... Ја сам у њиховим годинама имала име. И-ме... Ужасно, мало, говно... Важан је ред, Марина. Послаће ме у рат, Марина... Ја сам сто пута била. Ја сам била тако лепа.

(ЗВОНО НА УЛАЗНИМ ВРАТИМА)

МАРИНА: (уплашено) Ко је то?

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Госпођо Вељковић?.... (куца) Госпођо Вељковић? (Марина седне не миче се, врата се отварају и Социјална Радница улази)

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Госпођо Вељковић, било је откључано... Ми се познајемо... Ја сам Споменка Илић... (поново јој пружа руку коју Марина не констатује.)

МАРИНА: Имате цигарету?

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Не пушим.

МАРИНА: Ах... Престали сте?

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Не, нисам. Ја сам противник.

МАРИНА: Противник, да. Ја сам мислила да сте ви из милиције...

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Не, ја сам из центра за бригу о породици...

МАРИНА: Имате породицу?

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Ја сам социјални радник.

МАРИНА: А да немате можда једну цигарет...?

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Немам.

МАРИНА: Добро, опростите... Ви милицајци сте ужасни, само сам питала...

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Марина, ја сам дужна да вас обавестим да вам је син ухапшен.

МАРИНА: Немојте ви мени, госпођо, ухапшен. Немојте да измишљате. Важан је ред. Ја сам из врло утицајне породице...

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Осим што се бавио трговином дрогама, оптужен је за саучесништво у убиству једног младића...

МАРИНА: Повуците ме за курац, и ти и твоја милиција. Долазила сам ја код вас сваки дан. Сваки дан сам долазила. Кад неко нестане не можете да га нађете сточетри године, а хапсите добру децу... Филип је златан дечак!

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Филип Вељковић није дечак. Он више нема никакве везе са вама, ја сам овде због Милице...

МАРИНА: Ах, тако... Ви сте из школе?

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Не.

МАРИНА: Него? Из милиције?

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Вама није добро.

МАРИНА: Милица опет није била у школи? Је л' тако?... Ништа не брините, ја сам строга мајка. Ја сам права госпођа. Ја знам шта је ред. Слободно је избаците, то дете је немогуће, само се дере, увек је чупава... Прави скот, на оца... Када је била мала, замислите, била је тиха. Као анђео.... Нисам је научила да буде лепа.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Хтела сам да питам да ли знате нешто о њеном оцу?

МАРИНА: Ја све знам о тој... О тој пичкетини. Живот ми је упропастио. Ја сам била лепотица!!! Мој отац је академик. Ја сам због њега напустила породицу. Када је остао без посла радила сам у кафани да га издржавам. Ја јесам. Ја знам.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Не знате где се он налази?

МАРИНА: ... Да ли бисте могли да ми купите цигарете? ... Син ми није дошао са посла...

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Вама је потребна стручна помоћ... Нисте у стању да васпитавате дете, нити да имате старатељство... Имате ли неког од родбине?

МАРИНА: Молим?

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Имате ли неког од родбине?

МАРИНА: Ја бих Вас најлепше молила да ми дате једну цигарету... Никако да стигнем да купим...

(Социјална радница отвара ташну, да јој новчаницу)

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Ево. Купите. Сутра ћу послати неког да разговара са Вама. Мораћемо да вам одузмемо дете...

МАРИНА: (мислећи на новац) О, хвала... Хвала вам. Знала сам да сте фина дама, чим сам вас срела... Већина их је данас малих гована. До виђења.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: (крене ка вратима) Госпођо Вељковић, ваша кћерка Милица ће бити премештена у дом...

МАРИНА: Све сама мала говна. Ипак, нађе се и понека фина госпођа...

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: До виђења....

МАРИНА: Ја знам... То је немогуће... Мала. Говна. Мала. Говна. Милице, иди у продавницу! Милице, иди у продавницу! Милице, иди у школу! Важан је ред.

(шета сама по кући, наставља да претура... Доноси кутију са разноразним лековима, на сто. Сипа садржаје бочица у шољу, једну за другом. Бочице и кутије од лекова јој испадају из руку.)... Да. Ја сам била лепа. Не као ове мусаве данас... Филипе, немој да бринеш душо... Ја... Мама ће то... Важан је ред, Марина. (накрене из шоље) Анђео... (попије још из шоље) Не таква...

Не таква. Лепа. Као лепа... као не... Као Милица... Милиц...

(Марина клизи низ сто, као Мали у станици. Лактом закачи шољу, шоља падне и разбије се. Марина мртва. Мрак.)

28.

Гробље. Сенке кестена. Сенке крстова. У даљини гробљанска музика, чује се нарицање, ветар. Мали хода поред Социјалне Раднице. Бледа. Без израза.

БАНЕ: (иза њених леђа, из мрака) Мали!

(Мали се окрене, застане, из мрака излази Бане. Полако прилази. Као да не сме да је додирне. Гледају се у очи, па у под.)... Моје саучешће... (гледа у Социјалну Радницу са неповерењем, она њега гледа испитивачки)

МАЛИ: То је мој најбољи друг.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Не смеш дуго.... Знам ја добро ко је он. (удаљи се.)

БАНЕ: Жао ми је због Марине.

(Мали пљуне. Ништа не говори.)

БАНЕ: Извини ш'о сам закаснијо.... Било ми је некако... Знаш... Бедак. Тек сам јутрос чуо... А и никад нисам бијо на сахрани. (Мали ћути)

БАНЕ: Како си?

МАЛИ: Кажу да ћу морати у дом док не напуним осамнејст. Ако тата не дође по мене. Траже га. Али, још га нису пронашли. Марина је попила све лекове у кући. Нашли су је тек јуче. Комшијина мачка ушла кроз прозор. Мачка умрла, замисли... Лизала сломљену шољу... А Филип ће да буде осуђен.

БАНЕ: То сам чуо у крају... Донео сам ти неку вутру...

МАЛИ: Дај. Само пази. (Бане је загрли, тајно јој дода пакетић... Она га задржи у том положају, шапне му на уво)... Ћелави, ја не могу у дому. Ја морам да палим. На море. Тамо где сам била са татом. Можда је и мој тата тамо.

БАНЕ: Како ћеш?

МАЛИ: Слушај ме добро... Мораш да провериш колико је карта, и да ми нађеш паре за карту, је л' чујеш?

БАНЕ: Добро.

МАЛИ: Не могу у дому, Бане.

БАНЕ: Добро.

МАЛИ: До кад можеш?

БАНЕ: До сутра. До сутра ујутру, Мали. Сигурно могу.

МАЛИ: Је л' нећеш да продаш?

БАНЕ: Мали, ја никад нисам продао.

МАЛИ: Више нема ко да ме прода сем тебе.

БАНЕ: Мали, ти си мој најбољи ортак.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Мииилиццееее?

МАЛИ: И ти си мој.

БАНЕ: Хоћу с тобом да палим. На море.

МАЛИ: Шта ћеш ти тамо, кад ти не знаш да пливаш.

БАНЕ: Нема везе. Научићу...

(извади из џепа гомилу разгледница) Е, да... Знам да се ложиш на ова срања...

(Мали узима разгледнице, гледа га, не може да верује...)

МАЛИ: Немој. Држи.... Узећу само две. До сутра. Остале ми дај сутра... Обећај ми да ћеш ми их дати сутра.

БАНЕ: Добро, сутра. Обећавам, Мали.

МАЛИ: У три нас пусте у двориште. До пет. Ја ћу изаћи одмах, јер је у пет прозивка.

БАНЕ: Добро.

МАЛИ: Чекам те... Код моје куће.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Милице?... Душо?

БАНЕ: (брзо загрли Мали, стане у боксерски став. Мали се не помери) Ћао, Мали.

МАЛИ: Не ћао, ћелави. Видимо се сутра.

(Социјална Радница долази, одводи Мали за руку, Мали гледа за Банетом. Бане остаје сам са разгледницама у руци. Мрак.)

РАЗГЛЕДНИЦА: Драги тата. Сви су отишли. Свој живот у своје руке.. Само сам можеш да одлучиш, тако си рекао. И нико не може осим тебе. Зар ниси тако рекао? Зар није тако било, пре него што си отишао, зар ниси тако рекао?!. Само сам можеш да одлучиш. Моје једино кући си ти. Мама те воли, заувек. Сад је заувек. Драги тата. И ничег нема више, сем ничега између нас. М.

Потерница

29.

Затвор. Сенка решетки. Соба за посете. Дугачак сто. На једном крају седи Филип. На другом Црни. У средини је Аја. Она не гледа ни у једног. Њих двојица се међусобно не гледају. Као да се не виде. Сво троје су лицем окренути публици.

АЈА: Колико си добио?

ФИЛИП: Седам.

АЈА: Колико?

ЦРНИ: Шест.

АЈА: За шта?

ЦРНИ: Ни за шта.

ФИЛИП: За све.

АЈА: (погледа у Филипа) Жао ми је због твоје мајке.

ФИЛИП: Нису ме пустили на сахрану.

ЦРНИ: Шта ћеш ти овде?

АЈА: Трудна сам.

ЦРНИ: Опет?

ФИЛИП: Трудна?

АЈА: Идем код мојих, преко. Продала сам стан и кафић. Овамо се не враћам. Никад више.

ФИЛИП: А дете?

АЈА: Водим и њега.

ФИЛИП: Не то дете.

АЈА: Које дете?

ЦРНИ: То безоблично што расте у теби, иза твоје пичке, шта с њим?

АЈА: Родићу га. Тамо.

ФИЛИП: Чије је?

АЈА: Не знам.

ЦРНИ: Ко ти је то направио, дрољо?

АЈА: Све сам ово сама себи направила.

ФИЛИП: Је л' моје?

АЈА: Моје.

ЦРНИ: Је л' моје?

АЈА: Не знам. И не занима ме.

ФИЛИП: Мораш да ми кажеш...

ЦРНИ: Моје је.

ФИЛИП:... ако је моје...

АЈА: Не знам... Не занима ме. (Устане, погледа у Црног)... Не покушавај да ме тражиш. Ни за шест. Ни за шесто шездесет шест година. Само: нестани! На један. Сад. Заувек! (изађе. Филип остаје с главом међу рукама. Црни се хистерично смеје. Мрак.)

30.

Топли дом, или оно што је некада био. Крш. На поду Маринина сломљена чаша. Врата су изваљена, преко њих су у X закуцане две даске. Даске се ломе. Мали упада у собу. Устаје. Стаје на сред собе. Гледа око себе.

Поглед јој пада на парчиће шоље на поду. Она подиже један комадић, држи га у руци, очисти га мајицом. Стоји и гледа у празно. Седне на столицу. Ћути. Чека. Сцена тоне у мрак. Мали устане, још једном погледа око себе. Погледа у комадић шоље у руци. Стави га у џеп. Излази.... Мрак.

31.

Ћошак. Са леве стране наилази Поштар. Чека... Из куће излази Ксенија. На леђима носи ранац, у једној руци кесу са воћем и соковима, у другој књиге. Гледа у под. Поштар је опази...

ПОШТАР: Девојчице?

КСЕНИЈА: Добар дан.

ПОШТАР: Добар дан, срећо. Како то да ниси на послу?

КСЕНИЈА: Не радим више... За сад. Тата је болници... Позлило му кад су ми брата... Вероватно знате. Било је у новинама.

ПОШТАР: У новинама? (Ксенија климне главом) Не знам, нисам стиго јутрос да купим... (Ксенија ништа не одговори... Поштар неко време чека)

ПОШТАР: Биће боље... Штоно кажу: малолетан је. Је л' тако? А и то што је покрао... Ах, па штоно кажу: данас се свако накрао. Како и да васпиташ дете, кад сваки дан буде нека крађа, неко чудо, неко... Хм. Него... реци ми, је л' си видела негде Мали?...

КСЕНИЈА: Зашто?

ПОШТАР: Хе-хе... Сврака.... Данима је нема... Право да ти кажем, без ње ми празно, штоно кажу, радно време... А осим тога... ево, стигла јој разгледница.... Замислите молим вас! Стигло јој ово, са мора... Ево видиш, послато на онај дан кад је рекла да јој је рођендан..

КСЕНИЈА: Да видим... (погледа брзо, сва црвена од узбуђења, узме је поштару из руке) Писао јој тата.

(Ксенија зграби разгледницу, јако цмокне Поштара у образ и отрчи низ улицу. Мрак)

РАЗГЛЕДНИЦА: Драги тата. Твој живот није само твој. Зато га не можеш узети у своје руке, да неког другог не оставиш празних руку. Живот је велики. Моје руке нису.
Кроз њих све пролази, као песак. Сећаш се, тата, песак. Песак на плажи, на мору кад смо били. Кад сам научила да пливам. Али сам после заборавила. Све сам заборавила. Драги тата. Све сем тог песка, и разгледнице коју смо послали мами и Филипу. Ничег се другог не сећам. И ништа више немам да ти кажем. Чак и кад бих имала места на разгледници. Чак и кад бих имала нову разгледницу. Коју немам. Као што немам маму. Као што немам Филипа. Као што немам права. Поздрави неког. Мали.

Потерница

32.

Поправни дом. Мали за столом. Иза ње су врата. Врата се отварају, Мали се окрене. Улази Социјална Радница.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Милице?... Десило се нешто дивно!

МАЛИ: Избацили су ме из вечерње школе.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Пронашли смо... Твог тату, Милице.
(Милица се окрене као опарена)

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Пре неколико дана, добила си разгледницу. Донела је Ксенија. Сестра од оног малог... Твог друга. Банета. Нисмо хтели да ти кажемо, за твоје добро, док не проверимо...

МАЛИ: Стигла ми је разгледница?!

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Ми смо узели у обзир околности о којима нам је твој отац причао, као и дијагнозу која је установљена твојој мами, и закључили смо како је напокон најбоље да у ово време када многи немају кров над главом, они који имају услове, ипак не живе на рачун државе.... Ми смо одлучили како је твој отац компетентан да добије старатељство и да улогу родитеља може да испуњава... Тако рећи по прописима. Утврдили смо где је он био, о чему ће ти најбоље он испричати. У питању је крупна државна ствар. Сада је сасвим другачије време. Да. Нове власти поштују оне који се нису одазивали на мобилизацију... Рат који је вођен, уосталом, и није био наш рат. То је јасна ствар. Па, ипак... Како је држава и даље у финансијској кризи...

МАЛИ: Нашли сте мог тату?

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Да. Он је ту. Чека да те види.
(Мали окрене главу од ње. Гледа непомично у једну тачку)

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: У реду је... Кад будеш спремна, позваћемо га да уђе.

(Мали се не миче)
СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Милице, душо?

МАЛИ: Реците му да нећу да га видим.

(Социјална радница је погледа избезумљено)

МАЛИ: Нећу да га видим. Никада. Озбиљно. Тако му реците.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Милице ја ћу узети у обзир да је ово за тебе шок...

МАЛИ: Никакав шок. Ја немам тату. Никад га нисам ни имала. И не треба ми.

СОЦИЈАЛНА РАДНИЦА: Милице, ми...

МАЛИ: Не занима ме. До виђења.

(Мрак. Из мрака на лице Мали почињу да се ређају празне разгледнице. Социјална радница јаааако залупи врата. Преко Мали, као на разгледници, пројектује се слајд. На слајду је Мали са затвореним вратима иза себе.)

КРАЈ