А. Татаренко

Промоција савремене српске књижевности на 2. књижевном фестивалу у Лавову

14. Форум издавача који се одржао у Лавову 13-16. септембра 2007. окупио је бројне љубитеље књиге и још многобројније читаоце. Према речима председнице Форума Олександре Коваљ, највећи сајам књига у Украјини заслужио је име празника који је увек са тобом - као добра књига или мисао. И ове године, као и лани, у оквиру Форума одржао се Међународни књижевни фестивал. Међу његовим бројним учесницима били су најпознатији украјински писци, пољска хит-мејкерка Катажина Грохоља, низ немачких књижевника, Рус Петар Вајљ, Бугарин Алек Попов, познати хрватски писци Зоран Ферић, Ренато Баретић и талентовани промотер књижевности Круно Локотар. Посебно место на програму Фестивала било је резервисано за српске књижевнике.

На сцени позоришта "Воскресиња" први се појавио Звонко Карановић који је наступио у дуету са веома популарним украјинским писцем Сергијем Жаданом. Избор писаца за прво књижевно вече оног дела фестивала који је био насловљен "Balkan Blues" није био нимало случајан. И Карановић, и Жадан привукли су пажњу читалаца као песници, а праву популарност доживели као прозни писци. У стваралаштву сваког од њих присутна је музика, најчешће рок или панк, јунаци-магриналци који нимало не личе на класичног позитивног јунака, и, наравно, песничка нота - јер прави песник увек остаје песник. Украјински читаоци упознали су се за сада само са песмама Звонка Карановића, које су се појавиле у балканском броју часописа "Воз бр.76", али можемо констатовати живо интересовање које су оне пробудиле код младе украјинске публике. Михајла Пантића читаоци у Украјини упознали су као аутора приче "Зашто ћу се оженити певачицом новокомпоноване народне музике", али и као духовитог саговорника коме се могу постављати најразличитија питања. Његово књижевно вече остаће упамћено по изузетној атмосфери приче о причању и животу. Свака од књижевних вечери трајала је најмање сат и по, а број слушалаца-гледалаца варирао је од 75 до 130. Српски писци гласно су изразили своје чуђење што млади људи долазе у таквом броју на књижевно вече у суботу и недељу и то да слушају књижевнике из других земаља... Рекордни број присутних био је забележен на промоцији балканског броја "Воза бр.76". И поред чињенице да се на оближњем тргу одржавао предизборни митинг на којем су наступао председник Украјине, у великој сали Барутане окупило се по најскромнијим извештајима око 200, по мало оптимистичнијим - око 300 људи. У сваком случају, није било слободних места, чак ни за писце-учеснике, а камоли за обичне радозналце. У најновијем броју иначе веома популарног и квалитетног часописа "Воз бр.76" штампани су украјински преводи песама Звонка Карановића и Ласла Блашковића, прозе Горана Петровића, Михајла Пантића, Саве Дамјанова, Љубице Арсић, Слободана Тишме, и, у посебном вагону "Воза" намењеном класицима - "Суматра" и "Објашњење Суматре " Милоша Црњанског.

Књижевно вече је отворио најпознатији украјински писац, главни уредник часописа Јуриј Андрухович, а заједно са њим водили су га заменик главног уредника, популарни књижевни критичар Олександр Бојченко и уредница балканског броја Ала Татаренко. Уредница је представљала српске и хрватске писце, постављала је сваком питања на која је књижевник требао одговорити како би добио награду-примерак часописа. А онда су Андрухович и Бојченко читали у преводу на украјински дела присутних путника балканског књижевног воза. Посебно је лепо звучала у извођењу Јурија Андруховича песма Звонка Карановића "Психоделично крзно", а српски писац својим наступом шармирао је велики део дамске публике. Уосталом, свако од српских гостију освојио је лавовске читаоце на свој посебан начин, а пре свега књижевним делима врхунског квалитета.

Олександр Бојченко (са задовољством које се могло осетити) прочитао је одломак из "Савета за лакши живот" Горана Петровића. То је био својеврсни увод у кулминацију балканског дела Фестивала - у књижевно вече аутора "Опсаде цркве Светог Спаса" одржано пред дупке пуном салом позоришта "Воскресиња". Славног српског књижевника дочекала је у Лавову, на Форуму издавача, прва књига његових приповедака на украјинском: "Острво и друга виђења"(ИК Фолио). Увод у њу чини аутопоетичка "Прича о причању", а онда следе шест приповедака из збирке "Острво и околне приче", шест приповедака из збирке "Ближњи" и све приповетке из његове најновије приповедне књиге "Разлике". И мада је пре тога на украјинском изашла само приповетка "Острво" (у "Антологији српске постмодерне фантастике" Саве Дамјанова), украјински читаоци су добро знали ко им долази у госте. Многи од њих читали су Петровићеве књиге у преводу на руски. На књижевно вече дошли су бројни украјински уметници, а такође страни писци. Међу њима је био и познати белоруски књижевник Андреј Хаданович, који сматра Горана Петровића својим омиљеним српским класиком. Највише се говорило о причама из "Разлика" чији украјински превод отвара листу будућих превода те сјајне књиге. Два дана након књижевне вечери у Лавову "Разлике" су добиле Андрићеву награду. Украјински преводиоци те књиге и сви заљубљеници у прозу Горана Петровића дочекали су ову вест са посебном радошћу: украјински превод се појавио не само као први, већ и пре одлуке жирија. А то значи да у Украјини имају слуха за српску књижевност, да је читају и заиста воле.