Подаци о рецепцији дела Милорада Павића

Љубазношћу званичног сајта Милорада Павића http://www.khazars.com

Хазарски речник - роман лексикон у 100.000 речи (1984) преведен је до сада на 24 језика. Као најбољи роман у Југославији 1984. добио је НИН-ову награду, као и награду Роман деценије (1992); New York Times га је уврстио међу седам најлепших књижевних дела објављених у САД 1988; на листама бестселера био је на првом месту у Француској и на трећем месту у Енглеској (видети преглед издања).

Предео сликан чајем - роман за љубитеље укрштених речи (1988) преведен је на десет језика. Био је изабран за роман године 1988 (награда „Меша Селимовић“), а као најчитанија књига добио је награду Народне библиотеке Србије 1989 (видети преглед издања).

Унутрашња страна ветра или Роман о Хери и Леандру (1991) је роман-клепсидра са две насловне стране и крајем у средини књиге. Изабран је за најбољу књигу прозе у 1991. години (награда „Борисав Станковић“). Преведен је на дванаест језика (француски, италијански, енглески, шпански, турски, грчки, немачки, јапански, шведски, руски, словеначки, румунски).

Последња љубав у Цариграду - приручник за гатање (1994) је тарот-роман; добио је награду „Просвете“ као роман године и награду „Лаза Костић“. Преведен је на грчки, руски, енглески, бугарски, украјински, француски, турски, шпански и словеначки језик.

Позоришни јеловник: За увек и дан више (1993) врста је хипердраме, преведен је на шведски, руски, енглески и грчки.

Шешир од рибље коже - љубавна прича (1996) био је Златни бестселер 1996. Преведен је на француски, руски, грчки и кореански.

Романи и друга дела Милорада Павића у преводу на руски језик могу се наћи на адреси: http://lib.ru/INPROZ/PAWICH/.

Зоран Туцић и Зоран Стефановић израдили су на основу Павићевих прича стрип под насловом „Трећи аргумент“ (Београд 1995, на српском и енглеском). Композитора Светислава Божића инспирисала је Павићева поезија да напише хорску музику која се нашла и на репертоару чувеног руског хора „Глинка“. Дански композитор Могенс Кристенсен на теме „Хазарског речника“ компоновао је 1994. виолински концерт, клавирски дуо и једно дело за камерну музику. Centar Group из Београда је објавио CD ROM верзију „Хазарског речника“. Амерички аутор Мајкл Џојс (Michael Joyce) посветио је свој хипертекстуални роман „Twilight“ (1996) Милораду Павићу и Јасмини Михајловић.

ПАВИЋ У ПОЗОРИШТУ, НА ФИЛМУ И РАДИЈУ

Једна од Павићевих прича је филмована 1993. под насловом „Византијско плаво“ у режији Драгана Маринковића. Године 2004. Пуриша Ђорђевић је снимио краткометражни филм „Премијера“ у којем је обрадио позоришна праизвођења Павићевог „Хазарског речника“ у режији Томажа Пандура и Павићеве драме „Заувек и дан више“ у представи Московског художественог театра. У Француској 1991. је позоришна група „Theatre du Chateau“ извела адаптацију „Хазарског речника“ под насловом „Ловци на снове“ (режија: Emannuelle Weisch). Wym Vandekeybus и његова група „Ultima vez“ користили су фрагменте „Хазарског речника“ за свој балет „Планине начињене од лавежа“ (International Theater Festival Waves,Vordingborg, Denmark 1995).

У 21. веку Павић је игран у разним позориштима Европе и Америке:

• Заувек и дан више, Камерни театар града Вороњежа, режија Михаил Бичов, 2000 - Вороњеж
• Хазарски речник, Театар Особњак, резија Алексеј Сљусарчук, 2002 -Петроград
• Хазарски речник; Pandur Theaters, режија Томаж Пандур; 2002 - Београд, Љубљана
• Хазарски речник; Pandur Theaters, режија Томаж Пандур; 2003 - Нови Сад (Стеријино позорје)
• Заувек и дан више; Московски художествени академски театар Чехова; режија Владимир Петров; 2002 - Москва
• Хазарски речник; мултимедијална представа у Синагоги; 2003 - Праг
• Кревет за троје; ЛЕНСОВ театар, режија Владимир Петров; 2003 - Петроград
• Хазарски речник; фестивал „Нови акценти“, режија Doroteja Schroeder i Nina Guhlstorff; 2003 - Аугсбург
• Хазарски речник; 45 Bleecker Theatre, режија Erica Gould; 2003 - Њујорк
• Кревет за троје, Драмтеатар, режија Виталиј Захаров, 2004 - Прокопјевск

•

Московски художествени академски театар Чехова, славни МХАТ, који је основао Станиславски, извео је 21 и 22 априла 2002. године две премијере „позоришног јеловника“ Милорада Павића „За увек и дан више“. У режији Владимира Петрова и у преводу Наталије Вагапове то је била праизведба ове интерактивне драме. Од девет варијанти које нуди Павићева љубавна прича, режисер је одабрао две, мушку са трагичним завршетком и женску, која има happy end. Оне се изводе на тај начин што гледаоци пре почетка представе гласају, па се игра она верзија за коју се определио већи број гледалаца, што се при уласку у дворану објављује.

Позоришни критичари пишу да је то „прва интерактивна ласта, која је слетела у Москву и то на завесу МХАТ-а поред Чеховљевог галеба“ - симбола овог позоришта. Може се реци да су многи мање-висе шокирани што је баш легендарни МХАТ Чехова и Станиславског, који игра класике, одлучио под управом славнога глумца Олега Табакова да стави на репертоар „први интерактивни спектакл“ („Нова известија“), што ће „МХАТ постати интерактиван захваљујући Милораду Павићу“ („Комерсант“), што је ова „неостварива мисија“ како бележи „Време“, то јест режија „помодног писца Павића“ поверена Владимиру Петрову, режисеру из Сибира, који је „без битке освојио Москву“ („Нова известија“). Под насловом „Мој први Павић“ позоришна критичарка Дарја Коробова пише у „Независној газети”: „Јединствени комад Милорада Павића „За увек и дан више“ пожелели су да ставе на сцену десетак храбрих режисера чим је био објављен. Када су комад прочитали, напустили су ту замисао. Драмски хипертекст Павића показао се веома далек од њиховог схватања сценичности... Зачудо, руска премијера ипак је одржана и то где - на главном позоришном попришту престонице, у МХАТУ Чехова“. „Независна газета“ даље бележи: „МХАТ не мора да брине за судбину ове представе“. Напротив, Роман Должански у „Комерсанту“ каже: „Комад Павићев није освојен, МХАТ је једва дотакао ту драму“. Ирина Виноградова пише у свом приказу под насловом „Делићи вечности на позоришном јеловнику“ следеће: „То је скоро хипноза. Може да буде чак исцељујућа“. „Гледалац прима своју порцију радости и одлази задовољан“ пише о женској верзији Алексеј Филипов у „Известији“ под насловом „Дечаци десно, девојчице лево“. Елена Јамполскаја у „Новој известији“ закључује под насловом „Бирај или ћеш изгубити“ следеће: „Изборна кампања тек што је почела. Дођите у МХАТ, гласајте за своју верзију, изаберите своју „вечност“. Нећете изгубити... То је спектакл опојан, нежан, скоро бестелесан, начињен на миран, будистички начин, кратко и потпуно, као уздах и издах.“

•

„Радио Београд Два“ емитовао је током маја 2002. године сваке среде радиодрамски мегапројекат - „Заувек и дан више“ Милорада Павића у четири верзије. Дело је изведено у радиоадаптацији Владимира Б. Поповића и режији Мелине Поте-Кољевић, Ђурђе Нешић, Иване Вујић и Драгане Николић. Четири композитора и бројне глумачке екипе учествовали су у остварењу овог интерактивног драмског дела у постмодернистичком маниру. Критика истиче режију Иване Вујић као најближу Павићевој драматургији.