Иван Нешић

Водич кроз галактичку тмину

Извор: Темат Сећање - Љубомир Дамњановић (1959-1999), приредио Илија Бакић, Орбис, Часопис за књижевност, уметност и културу. 2000/1-2. Издавач: Уметничка радионица „Кањишки круг” Кањижа.

У ствари, најприближнији опис Љубиног конзистентног интересовања које је прерасло у ризницу знања дао је Миодраг Миловановић у свом Брзом водичу за Science Fiction: „С њим се не упуштајте у блефирање SF-а. Немојте рећи да нисте били упозорени.“1

Та констатација важила је и за остале гране „жанровског дрвета“. Njегово познавање савремених трендовских кретања у оквиру НФ /хорора/ фантазија могла је да уплаши површног жанровског љубитеља.

На сву срећу, Љуба своју широку ерудицију није користио да би нагнао у бег необавештеног. Он је, за разлику од многих који се труде да плутају површином, био попут оне велике беле ајкуле која је послужила Дејвиду Морелу да опише писца Чарлса Л. Гранта: „Он је снага која се не види, као велика бела ајкула испод површине.”2

Био је прозаиста по опредељењу, преводилац према потреби, уредник са осећајем за новум, и да је којем случајем у београдском Друштву љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ постојао пандан америчкој награди “Хуго” у категорији фан-писац, онда би Љубомир Дамњановић био њен први лауреат.

Можда сам због свега тога баш њега одабрао да буде рецензент моје прве збирке прича. Знао сам да не добијам етаблирано име, али сви они који су га познавали имали су једно на уму — то је било најбоље и једино могуће решење.

Због свега што је урадио за Друштво „Лазар Комарчић“ одлучили смо да установимо годишњу меморијалну награду „Љубомир Дамњановић“ за најбољу домаћу причу објављену између два јуна у клупском фанзину Емитор (који ће ускоро имати промоцију 400. броја највише захваљујући Љуби).

На тај начин ће се сачувати сећање на једног од највећих прегалаца којег смо имали. Била нам је част што смо били његови сарадници и пријатељи.