Илија Бакић

Двобој у подне

Радио-драма

ЛИЦА:

• Наратор
• Сер Флека
• Госпа Флека
• Витез Отров Кратки
• Слатка Мала Аждаја
• Сер Рингла
• РАДИО РЕПОРТЕР I
• РАДИО РЕПОРТЕР II
• РАДИО РЕПОРТЕР III
• РАДИО РЕПОРТЕР IV
• Дипломата

(Почетак)

НАРАТОР: (ПОМПЕЗНО)    Народе Недођијски чуј и почуј причу старог Све-Вам-Кажем-Све-Вам-Лажем!
Овај професионални а самоуки причалац прича, како је ред, испричаће вам истиниту историју  великог натпевавања између познате Слатке Мале Аждаје, зване и Изврнута Торта, и опаког феферонољупца, витеза званог Отров или, од милоште, Кратки.
Ова прича је 100% истинита, заснована на чињеницама преузетим из ТВ Дневника и жућкасте штампе те на изјавама добијеним од очевидаца који, Истини светој за вољу, болују од кратковидости али су ипак поштени и добронамерни људи. За слушаоца је, опет, најважније да је прича тј. њено слушање бесплатна јер рад тј. причу старог Све-Вам-Кажем-Све-Вам-Лажем дотира Министарство за водопривреду.
Дакле, чујте!

НАРАТОР: (НОРМАЛНИМ ГЛАСОМ) Страшна бука буди Сер Флеку и његову госпу. Неко је био на капији. Дигитални сат показује 02:14.

СЕР ФЛЕКА (БУНОВНО, У ПОЗАДИНИ СЕ ЧУЈЕ ЛУПАЊЕ А БЛИЖЕ ХРКАЊЕ): Ко ли је сад? Да није позивар? Да није мобилизација трећепозиваца за нови крсташки рат?

(поново лупање и хркање)

СЕР ФЛЕКА: Да се претварамо да нема никога?

(нова серија удараца у капију)

ГОСПА ФЛЕКА (БЕСНО):   Хоћеш коначно да видиш ко је? Буди једном за промену мушко и брани част свог дома и своје госпе.

(звуци устајања, тупкања босих ногу по поду)

СЕР ФЛЕКА (СЛАБАШНО): Ко је?

НАРАТОР: Из мрака не дође никакав одговор па се Сер врати у собу, до разводне табле, и укључи рефлекторе. Замак бљесну у пуном сјају који себи једно сиромашно имање може да допусти и његов власник угледа црног посетиоца како замахује буздованом према већ поштено изубијаним вратима.

СЕР ФЛЕКА (ВРИСНЕ):    Не!

(ударац и звук ломљења па убрзаног трчања по степеницама)

ГОСПА ФЛЕКА (УЗНЕМИРЕНО):    Ко је?

НАРАТОР: На половини пута до приземља Сер Флека изгуби дах и зажали што нема пара за уградњу лифта. Али Савез Витезова Ветерана није му одобрио кредит за реновирање. Кредит је добио Сер Главоња иако је јавна тајна да ће га искористити за изградњу нове виле. Шта ћеш, сиротиња не може да добије помоћ али може позив за рат. Свакоме према џепу: мали џеп мало пара...
Сад већ бесан Сер се саплете, обори трофејни оклоп (у ствари купљен на распродаји), овај се звечећи растури по плочама од лажног мермера у предсобљу. Клетву власника пресече нови ударац у врата који дода снагу његовим ногама и он се, у скоку, нађе пред вратима, откључа све три браве и отвори их таман у тренутку кад је буздован био у силазној путањи. Сер залупи врата и она храбро приме нови удар па их опет отвори и врисне:

СЕР ФЛЕКА: Стој!

НАРАТОР: Ударач, пресечен, стане, испусти оружје и доњу вилицу. Сер Флека препозна, упркос ношњи, буздованџију. Био је то витез Отров, звани Кратки.

СЕР ФЛЕКА: Шта радиш комшија?

ВИТЕЗ ОТРОВ: П-п-па ето. Нисам мо-мо-мо-могао да заспим па рекох да св-св-св-свратим.

СЕР ФЛЕКА: У ово доба?

ВИТЕЗ ОТРОВ: Па тек је 9.

СЕР ФЛЕКА: Тај сат да бациш. Или га поклони ономе кога мрзиш.

ВИТЕЗ ОТРОВ: Јел могу да у-у-у-ђем? (Плачно) Ја... ја... јако сам нес-нес-нес-несрећан.

СЕР ФЛЕКА: Добро де. Идемо. Чекај да упалим стону лампу. Пази на праг. Седи овде.

(звуци ходања и седања, шмркања и дувања носа)

СЕР ФЛЕКА: Оћеш један чај од нане? Нана је јако добра за живце. Сад ћу ја.

НАРАТОР: На вратима невољни домаћин се осврне и погледа витеза и његову одору: на ногама гвоздене чизме са оштрим врховима и закованим мамузама, грудни оклоп навучен преко спаваћице и капа за спавање са кићанком на врху. Очито је на брзину устао из кревета. Комшија опет шмркне и обрише се спаваћицом откривајући длакаве ноге и квргава колена. У трену Сер Флека угледа, у међуножју, сенку која га подсети на питање зашто витеза, иако је нормалне висине, зову Кратки? Та мисао га згрози својом невитезношћу па нервозно укључи решо, у чајник нали топлу воду из бојлера и убаци две филтер кесице.

СЕР ФЛЕКА (МИСЛИ): Ма, није Отрову лако. Отац га је, уз сву славу, послао у Први крсташки рат а њега отпустише као неспособног јер муца кад се узбуди а кад је у опасности цвокоћу му зуби и гласно крче црева са све ветровима у њима и, као врхунац, алергичан је на пустињски песак. И тако се Отров вратио. Сви су му се смејали иза леђа. Момак је покушао да пије али после три чаше све попијено би повратио. Кад се и то прочуло, покушао је да тучама заводи ред и стекне поштовање. Пребио је неколико опасних мегданџија али подсмех није успео да победи. Годину дана табања и лупања касније, због неке безвезне књиге са сликама, родила му се жива жеља да убије неку аждају. То би свима доказало да није шоња, мислио је али... аждаја нема па нема а смех иза леђа се појачавао. И сад витез пати од ноћних мора и мало-мало па полуди и дође до комшије, дакле мене, да се изјада.

СЕР ФЛЕКА (ШАПАТОМ):   Шта ћеш, није мени лако да будем добра душа. (УЗДАХ)

СЕР ФЛЕКА (ГЛАСНО):    Једна или две коцке?

ВИТЕЗ ОТРОВ: Три.

СЕР ФЛЕКА: Ау. Сувише јак чај пијеш комшија. Не ваља ти то.

ВИТЕЗ ОТРОВ: Шта могу. Кад ми је живот горак бар чај да ми је сладак.

(звук бућкања течности, корака, седања, мешања чаја)

ВИТЕЗ ОТРОВ (КАШЉУЦАЈУЋИ):   Хм, овај, извињавам се, заборавио сам своју чутурицу па ако би ми...     

СЕР ФЛЕКА: Разуме се. (КОРАЦИ, ОТВАРАЊЕ ВРАТА БИФЕА) Рум?

ВИТЕЗ ОТРОВ: Да. Захваљујем.

(сипање течности, мешање кашичицом, сркање)

СЕР ФЛЕКА: И тако, лепо време за ово доба године...

ВИТЕЗ ОТРОВ: Да, јако. Као и оне године када смо требали да испловимо у рат а мене су... мене... (витез удари у плач)

СЕР ФЛЕКА (МИСЛИ): Брзо је прешао на ствар. Ако ако, мање ће да пишки. А кад би знао чега је све било у пустињи: и шкорпија и змија и пролива и прљавштине и неверничких сабљи и стрела. Не, људима не можеш угодити. Једни би да остану а они који не могу да оду цркавају да оду.

СЕР ФЛЕКА (ГЛАСНО):    Добро, добро, није тако страшно. Могло је да буде и горе.

ВИТЕЗ ОТРОВ: Како горе? Нема горег од овога. У рат ме неће. А ни аждаје нема. Да бар оквасим мач у зеленој крви, мислим, лакше би ми било. Аждаја има зелену крв, зар не?

СЕР ФЛЕКА: Па, тако се прича.

ВИТЕЗ ОТРОВ: Замисли да аждаја дође, згроми 3-4 села, деца и жене вриште а ја дођем и у беспоштедној борби је набодем на копље.

СЕР ФЛЕКА: Лепо. Само, знаш и сам, аждаје су под заштитом државе. Много су истребљене. Као и духови из замкова. Оно мало што их је преостало побегло је у Резерват. И наш дух је шмугнуо прошле године. Моја госпа је јако несретна због тога. Дух даје неку фину, домаћу атмосферу. Без њега је замак тако пуст...

ВИТЕЗ ОТРОВ: Да, времена су тешка. И ја сам имао духа кад сам био мали и баш је било весело. После сам га трампио за жабу која је требала да буде зачарана принцеза коју ће пољубац повратити. Али није - био је то чист фалсификат. Да... Мада, кажем ти комшија, аждајама није за веровати. Све се оне претварају. Пре или касније ће нека да откачи и направи хаос. Али, ја ћу бити спреман.

СЕР ФЛЕКА: Значи, још увек тренираш?

ВИТЕЗ ОТРОВ: Сваки дан. Сад вежбам фул контакт, билдујем, каратам се.

СЕР ФЛЕКА: Како све то постижеш?

ВИТЕЗ ОТРОВ: Па, устајем сат раније. Није лако али - мора се. Могу ти рећи да и моји текстови у новинама имају одјека. Посебно у рубрици 'Веровали или не'. Број посетилаца Резервата битно је смањен.

СЕР ФЛЕКА: Одлично.

ВИТЕЗ ОТРОВ: Јашта. Али, није то оно право... И то ме једе, гризе изнутра и онда полудим. Кад помислим на ту зелену крљушт и зелену крв и зелене језике и зелена јаја ја-ја-ја... ето тако, откачим се и да није тебе не знам шта бих...

(кашљуцање и сркање чаја, тишина, кукурикање певца из даљине)

ВИТЕЗ ОТРОВ (ЖУРНО):   Време је. Морам даље. Дужност зове. Комшија, извини што сам те гњавио.

СЕР ФЛЕКА: Ма није страшно, него, знаш, врата...

ВИТЕЗ ОТРОВ: Јасно ми је. Послаћу ти бланко чек.

СЕР ФЛЕКА: Важи се.

НАРАТОР: Отров тргне врата и, у још дебелом мраку, саплете се на свој буздован. Сер Флека превиде овај инцидент и закључа, угаси светла и почне да се пење у брачну кулу. Без обзира на све, мора да нареди кметовима да продубе канал око замка. Витез се премало умара на путу до капије. Кметови ће гунђати. Прво их је терао да затрпају канал да би Отров лако стизао а сад ће морати да затрпано отрпају. Али, битна је равнотежа. Ако лако дође овамо витез има да одужи са причом. Ако се помучи биће краћи и захвалнији. Само, не сме се ни претерати са дубином да посетилац не одустане и оде код другог комшије, Сер Рингле. А одакле би онда, поред слабе пензијице, лењих кметова и јалове земље, пристизао на овај посед неки пристојан приход ако не од Отрова који великодушно плаћа крш који оставља за собом? Задихан, Сер Флека уђе у спаваћу собу. Његова госпа забављала се гледањем ТВ серијала 'Врели појас невиности'.

СЕР ФЛЕКА (БЕСНО): Зашто је певац тако касно кукурекнуо?

ГОСПА ФЛЕКА: Зато што је телефонска централа лоша а твој слуга спава ко топ.

(Сер Флека бесно мумла)

ГОСПА ФЛЕКА: Немој да се нервираш. Па није те давио превише. Тек је прошло три. Баш си стигао на најузбудљивији део серије, сад ритер разваљује врата и креће према лепотици у кревету. А тај момак има страховити аргумент испод оклопа.

НАРАТОР: За то време други главни јунак ове приповести, Слатка Мала Аждаја позната и као СМА, лежи у пећини, дубоко у Резервату. Управо је попила чај од камилице и изгрицкала неколико колачића и сад, лежећи на леђима, ослушкује први пев птица.

(звуци шуме)

НАРАТОР: Овде, у забаченом делу Резервата, нема људи а то је најважније. СМА је побегла амо од дивље дечурлије која јој се плази и намерно стаје на реп не би ли измамила неки пламичак из њених уста. Старији примерци људи још су гори јер допуштају својим младунцима такве одвратности. Добро, можда је некада било и лоших аждаја али то није разлог да се киње сви примерци једне, у суштини, племените врсте. Па нису ни сви људи цвећке. Ах, у ствари су грозни и треба их се клонити.

    СМА затресе главом, крљушт зашкрипи. Ето, сад се изнервирала а баш је намеравала да мало поради на својој најновијој песмици о слаткој, малој изврнутој торти. Али, једноставно не можеш да побегнеш од проблема.

СЛАТКА МАЛА АЖДАЈА (БЕСНО): Људи и људи и свуда људи. Досадна створења. И међу њима они ужасни критичари. Како оно беше: „Синтакса кореспондира са дискурсом претвореним у ракурс...“ Не, томе мора доћи крај.

НАРАТОР: И СМА, бесно машући репом, крене да смишља малу освету. А кад јој је на памет пала генијална идеја она викну:

СЛАТКА МАЛА АЖДАЈА (ВЕСЕЛО): Хура!

НАРАТОР: И из чисте радости ригне један пламен према небу. Јер, СМА је, у дубини своје змајевске песничке душе била феминисткиња и то милитантна.

(музички интермецо - весела ренесансна музика)

НАРАТОР: За то време живот, у не тако топлом и чак, руку на срце, промајном замку породице Флека, текао је нормалним током. Док му је госпа бесомучно кокодакала са осталим госпама преко телефона, повремено кијајући и шмрцајући због помињане промаје, Сер Флека је у дебелом вуненом рубљу тј. поткошуљи и дугачким гаћама и, наравски, грејачима за листове, гланцао, своје мачеве, буздоване и секире, псујући оног Јенкија који је, незнано одакле, дошао на двор благопочившег Краља Артура и, пре него је нестао, гадно замесио ствари које су потом кренуле својим током.  Једним уветом Сер слуша Радио Луксембург и његов 'Топ-20-ритерских-песама', све се надајући да ће нека песмица описати и његова јунаштва. Јер, Сер Флека је провео 30 дана у опсади оазе коју су држали неверници. То наравно није неки подухват али сад је у тренду певати о малим јунацима који су поштено одужили свој дуг. А, опет руку на срце, он је тај. Уосталом, крајње је време да се проговори тј. пропева о патњама које су, због несташице чаја, крсташи испред те оазе стамено пропатили. А тек подмукли напади комараца...

     Сер Флека пљуцне на оштрицу секире и почне да је гланца.

СЕР ФЛЕКА (МИСЛИ): Добро што је ватрено оружје стављено ван закона јер с њим се не зна ко је витез а ко не... Све оне вести о двобојима револвераша на Дивљем Западу, тој покрајини отцепљеној од Нове Енглеске. Дивљачки. Заиста шокантно. Свет је изгубио своје достојанство. Е каква су времена била када смо јахали...

НАРАТОР: Сер Флека се, као и сви невољни ратници, плашио мобилизације и одласка у рат. Но, кад је, ма колико ретко, био поштен према себи, морао је да призна да је оно што зову 'евоцирање успомена из борбе' његова омиљена и једина забава у тешким данима мира, посебно сада кад су деца отишла у Европу, у велике градове а госпа има, поред бескрајних ТВ серијала, своје трач сеансе призивања духова и недељну берзу рецепата. А он на сусретима ветерана или овако сам, у оружници, док гланца сечива и евоцира, евоцира, евоцира...

ГОСПА ФЛЕКА (ЗАЈЕДЉИВО): АХА, дремаш, дремаш! Хајде, имаш позив. Зову те. И немој дуго, морам да зовем госпу од Шницле.

НАРАТОР: Сав утрнуо од неудобног положаја у који се сложио, стари ратник устане, одложи буздован који је грлио и крене за госпом. Телефон? Није могуће да се неко пробио кроз јурише рецепата. На пола пута до апарата, постављеног у предсобљу (што је био покушај, неуспешан, да се, због хладноће, скрате женски разговори), неко бупне у врата. Дрво задрхти а мало прашине падне са зида. Сер Флека прискочи и отвори врата и угледа витеза Отрова у пуној ратној спреми како замахује оклопљеном ногом.

СЕР ФЛЕКА (ВРИСНЕ):    Да.

(звук ударца металног оклопа у земљу)

ВИТЕЗ ОТРОВ (КРОЗ ШЛЕМ): Зат е риш.

СЕР ФЛЕКА (ЛЕПО ВАСПИТАНО): Пардон.

ВИТЕЗ ОТРОВ (ШКРИПА ПОДИЗАЊА ВИЗИРА): Зашто ме плашиш, питам.

СЕР ФЛЕКА: Зато што ми опет разбијаш врата.

ВИТЕЗ ОТРОВ: Ако, ја их и плаћам...   Јеси ли чуо? Аждаја је бацила рукавицу. Биће двобоја.

СЕР ФЛЕКА: Нисам ништа...

ВИТЕЗ ОТРОВ: Да, да. Изазвала је људе. Као, доста јој је неправедне борбе, треба се борити на неутралном терену. Равноправно. Чудна ми чуда. КАО, ми смо јачи и боље наоружани а аждаје су беспомоћне. Ха! А онолике девице што су смазане? Па попаљена села, па благо...

СЕР ФЛЕКА (ПОУЧНО):    Благо смо им отели у Првом дијамантском крсташком рату.

ВИТЕЗ ОТРОВ: Па шта? И заслужиле су.

СЕР ФЛЕКА: И стрпали смо их у Резерват.

ВИТЕЗ ОТРОВ: Тамо им је и место. Да их клинци јашу. Требало би да су сретне због тога али, увек има незахвалница. И ево, изазивала је све људе на двобој. Како су јавили, у Заједници Европских Врачева већ се одржава седница. Хоће да регулишу борбе по куп систему. Од првенства феуда, преко срезова до држава. Само најбољи ће моћи да се бори у двобоју. Ја идем да се пријавим. А ти?

СЕР ФЛЕКА: Па сад баш не могу. Можда касније...

ВИТЕЗ ОТРОВ: Е ја нећу да те чекам.

СЕР ФЛЕКА: Баш добро. А какав је двобој у питању?

ВИТЕЗ ОТРОВ: Па у певању песмица.

СЕР ФЛЕКА: Али ти немаш појма о томе.

ВИТЕЗ ОТРОВ: Па шта? Имам мач.

(звуци узјахивања коња и галопа)

СЕР ФЛЕКА: А ја мислио да зна ноте. Аух, заборавио сам телефон.  (КОРАЦИ) Ало!

Сер Рингла(из слушалице):    Флека? Овде Рингла. Где си досад? Јеси ли чуо новост? Сад ће да ти стигне Отров. Мене је гњавио пола сата и...

СЕР ФЛЕКА: Већ је стигао.

Сер Рингла (разочарано): Јел? А ја мислио да је телефон бржи од коња.

(веза се прекине)

(музички интермецо)

НАРАТОР (ПОУЧНО): Оно што следи чиста је Општа историја:
Заједница Европских Врачева, скраћено ЗЕВ, донела је 105 правила о принципима борбе за стицање права на двобој са Слатком Малом Аждајом, скраћено СМА. Већ по обичају највећи број правила био је, мада једногласно изгласан, бескористан јер се односио на квоте млека које такмичари смеју да попију, сапуна који смеју да користе искључиво за прање а не за жвакање и прављење балона и слично.
Такмичарска грозница захватила је целокупну људску популацију. Учитељи певања нагло су се богатили. Одржаване су учене трибине на којима су тумачене одредбе Прогласа који је СМА прикуцала на врата Резервата.

РАДИО РЕПОРТЕР I: Поштовани слушаоци, јављамо се из Збрисела, са конгреса стручњака. Управо су саопштени званични ставови усвојени консензусом. Дакле: услов да човек-мегданџија има најмање 37 година има смисла јер аждаја има преко 280 година а једна човекова година 'вреди' исто колико и аждајиних 7,5. У току дискусије је на захтев неформалне групе учесника да изазивач достави доказе да је толико млада одговорила група интелектуалаца који су се залагали за фер однос према аждаји. Група је етикетирана као 'Аждајољупци' или, краће и присније, 'Издајице'. Председавајући је, због жучне расправе, прекинуо седницу и одредио паузу за ручак. Толико из Збрисела.

НАРАТОР: Поменути 'Аждајољупци', од милоште звани и 'Издајице', са све вођама, једне ноћи, када су сенке биле дуге, похватани су и спаљени као вештице или вешци, већ према полу несретника. Овакви догађаји изазвали су реакцију или, како су политичари то дефинисали, 'нову ренесансу анимистичког хуманизма', коме је мото био: 'Дајте аждајама шансу'. Но, као и у свакој моди и овде се ишло до претеривања па је ствар опет стигла пред ЗЕВ од кога је тражено да одлучи да ли су и аждаје 'та дивна створења која имају грађанска права'.

Дипломата: Ово је званично саопштење скупштине ЗЕВа. Захтев за утврђивање постојања или непостојања грађанских права аждаја одбачен је због непотпуне документације. Предлагач има право да нови захтев упути овом органу за шест месеци. Молимо све институције и грађане ЗЕВа за остану прибрани и не подлежу провокацијама.

НАРАТОР: Наравно, иза ове изјаве стајало је горко искуство и дубока оштроумност. Поучени проблемима које су имали када су одређивали да ли је жена људско биће (са свим правима и обавезама) и одлучили, са једним гласом против, да није (што је изазвало необјављене али свеприсутне санкције у брачним ложницама тако да је одлука успешно затурена у архиви и није стигла до званичног проглашења), чланови ЗЕВа одбили су да питање ставе на дневни ред. Оштроумним аналитичарима није било тешко да пронађу везу тј. цаку: ако аждаја није 'дивно створење' то значи да је у истом рангу са женама а то може женама дати неочекиваног савезника у борби против мужјака и самим тим и ЗЕВа. Замислите да, после тешког радног дана у кревету затекнете аждају којој се штуца! Феминизам је опака ствар коју не треба чачкати, мудро су закључили ЗЕВовци.

(музички интермецо)

НАРАТОР: У исто време, главни јунаци ове приче су, заклоњени прашином великих догађаја, живели своје животе. Витез Отров, звани Кратки, глатко је прошао на феудалном такмичењу.

(звуци фалш певања)

НАРАТОР: Злобници би рекли зато што нико други није хтео и смео да се пријави. Али - победи се у зубе не гледа, посебно ако режи. На среском нивоу било је повуци-потегни али је Отров ушао међу првих пет што је значило да иде даље. Суседи нису могли да поверују и начуде се па су пустили машти на вољу. Телефони госпа усијали су се а пошта је трљала руке. Кметови би, да су знали, проплакали јер им се спремало ново повећање пореза (али нема веза - проплакаће који дан касније).

РАДИО РЕПОРТЕР I (ПЕВАЊЕ ПТИЦА У ПОЗАДИНИ): Поштовани слушаоци, налазимо се испред капија Резервата, заједно са бројним новинарима и ТВ екипама. Сви, наравно, трагају за информацијама о Слаткој Малој Аждаји. За сада, међутим, нема других информација осим оних које су већ емитовани. Није нађена ни једна нова фотографија тако да су и даље познате само три групне фотографије са Годишњица матуре Аждајске опште средње школе. У оптицају је и пиратски аудио снимак аждајине песме коју је она весело певала док се купала под водопадом. Али, како сте имали прилике да чујете, на снимку се најбоље чују птичице и водопад а, повремено, и нека нејасна песма. Ни обрада снимка, његово пропуштање кроз разне филтере, није дала претеране резултате. Ипак, на тражење слушалаца поново емитујемо тај снимак.

(снимак песме шумских птица, водопада и нечије песме у даљини)

РАДИО РЕПОРТЕР I: Да, то је снимак. И даље смо испред капија Резервата. Гужва је велика. И овде се проносе гласине да аждаја једе сваког дана по једну киднаповану девицу како би јој глас био умилан али полиција нема никаквог коментара. Незванично сазнајемо да није пријављен нестанак ни једне женске особе у последњих месец дана. Гласине да на пиратском снимку не пева СМА већ дивље прасе које се ваља у блату нико не коментарише.

НАРАТОР: Недостатак информација, међутим, није изазвао претеран интерес за стање у Резервату, лош положај аждаја, непостојање било каквог културног садржаја, мале дотације, лошу храну која се састоји од маторих коња или ситне живине иако је доказано да то код аждаја изазива штуцавицу што, опет, повећава опасност од пожара. Биће да је судбина 'Аждајољубаца', упркос каснијој ренесанси и рехабилитацији, оставила дубок траг међу новинарима.
Како-било-да-било, тек 01. априла 1993. г. коначно је дошао дан првог обрачуна.

РАДИО РЕПОРТЕР II: Поштовани слушаоци, ево нас на лицу места овог пресудног дана за људски род. Шта рећи осим: Сер Крештић натпевава се са аждајом у име Правде! Сер Крештић брани Част Људског рода!  Људском роду застао је дах. Немамо никакве вести о изазивачу осим да    узбуђење у табору аждаје није забележено јер га нико није бележио. Ево, управо се чују звона. Тачно је подне.

(ЗВОНА У ДАЉИНИ)

РАДИО РЕПОРТЕР II: Овде, на подијуму у старом миротворачком граду Збриселу на мегдан излазе Сер Крештић и Слатка Мала Аждаја.

(ТИШИНА ПРЕРАСТА У ПЕВАЊЕ ПА У ОПШТУ ГАЛАМУ)

РАДИО РЕПОРТЕР II (УЗБУЂЕНО): Шта да вам кажем поштовани слушаоци. Сер Крештић је изгуби меч класичним нокаутом! Ово је црни дан за Људски род!

НАРАТОР: Вест је натерала људе у кркљање. Избили су спонтани нереди широм ЗЕВа. Јаке војне снаге морале су да бране, невољно, Резерват и Ботаничку башту у којој је узгајан Цветић Лепоснић, биљка староставна, који је одлучио о победнику јер се за време аждајине песме отворио, док је Сер Крештић својом песмом успео да се цвет не само затвори него и покрије своју главицу листовима. Ситуација је била усијана толико да је ЗЕВ морао да изда Званично саопштење у коме је одбијена свака оптужба о лажирању двобоја.

ДИПЛОМАТА: ЗЕВ овим званично саопштава да се двобој одржан дана 01.04. текуће године у свему одвијао према усвојеним правилима и да не постоје никакве сумње у његов исход. Сер Крештић је слабо певао и то је све. Молимо становништво ЗЕВа да остане мирно. Подсећамо да је, према Прогласу изазивача, следећег месеца на реду двобој са новим представником људског рода.

НАРАТОР (У ПОЗАДИНИ СЕ ЧУЈЕ ФАЛШ ПЕВАЊЕ): Електронска и компјутерска и дигитална обрада снимка који је заледио крв свима показала је да је Крештић фалширао, да му је интонација слаба и да му је коса падала, у жару певања, у нос и голицала га што је изазвало недозвољене вибрације у гласу.
Тако се ствар, колико толико, слегла. Сваког чуда за три дана, каже пословица једног паметног али изумрлог народа (код њих се чудо одужило и дотукло их). Људи су се вратили захвалнијим темама као што су: 22 момка јуре лопту, 10 момака баца лопту и осталим варијантама шамарања кожног балона. Да ли су се аждаје вратиле редовним пословима није се знало.
У сваком случају, узбуђење око новог двобоја кулминирало је дан пре истог.

РЕКЛАМЕ: За победу! Сер Славуј је грло славујево!
Сер Славуј ће спасити и осветлати образ!
Сер Славуј је леп и добар, свака мајка пожелела би га за зета!
Сер Славуј чак и хрче милозвучно!
Сер Славуј редовно пере ноге!

(аплаузи, звуци масе и весеља)

НАРАТОР: Сер Славуј је глатко изгубио. Опет су избили нереди, хистерија, депресија али у мањим количинама.
Месец дана касније Сер Наглув је побеђен. Исто се десило и господи Топу, Труби и Тропи. Оно што је долазило после пораза: нереди и слично - изостало је. Свет је преболео или му је досадило. Малу гужву изазвала је вест о откривању кладионице у којој су се неки људи кладили на победу СМА али и то је легло. Полиција је похапсила неколико играча на срећу (који нису имали среће) а судија за прекршаје разрезао им је казну једнаку оној за погрешно паркирање коња или вожњу без седла. ТВ и радио увели су, када је постало јасно да ће двобоји постати појава на дужи рок, специјалне музичко-спортске емисије са резултатима припремних такмичења и табелама изазивача, са све извештајима и успореним снимцима. Отров је био 16. на табели изазивача. Ближио се његов дан. Неколико репортера и ТВ екипа посетило је родни крај Витеза и сликало замак, гроб његовог оца, зализане суседе. Ништа од тог материјала није објављено.

     А онда, коначно...

РАДИО РЕПОРТЕР III (СА ДОСАДОМ У ГЛАСУ):   Поштовани слушаоци, ево нас поново у Збриселу, пред почетак још једног двобоја. Тачно је 11,59 по локалном времену и пред публику управо излазе учесници: Слатка Мала Аждаја, сјајне зелене крљушти и Витез Отров у црвеном, свиленом огртачу и капи. Између њих, у саксији, је Цветић Лепоснић, који је нежно отворио латице. Сада укључујемо микрофоне поред арене.

РАДИО РЕПОРТЕР IV (ПОЛУШАПАТОМ): Поштовани слушаоци, налазим се непосредно поред ринга, опростите, арене. Говорићу тихо јер је забрањено ометање такмичара. Зато су и ТВ и филмске камере, ма колико да су тихе, измештене читавих 100 метара од ринга, извините арене. Нама је дозвољено овако блиско присуство под условом да будемо потпуно тихи.  Дакле, дуелисти су изашли, судије су око ринга, опростите арене и чека се ударац у гонг.

(ударац у гонг)

РАДИО РЕПОРТЕР IV: Поштовани слушаоци, гонг је управо означио да је тачно подне. Витез Отров излази на средину ринга, опростите, знате шта хоћу да каже. Припрема се, концентрише. Наклонио се и пева.

(весела дечија песмица а онда тишина)

РАДИО РЕПОРТЕР IV: Витез је прекинуо, истекла су његова два минута. Општи тајац. Како ће реаговати цвет? Све очи су упере у њега. Цвет се мало згрчи. Да ли је то... Не, чекајте.

(узбуђено и гласније)

РАДИО РЕПОРТЕР IV: Фантастично. Цвет се отвори! Поштовани слушаоци, цвет у рингу се отворио. То је поен за витеза. Браво Отрову, грло ти се позлатило!

(неко оштро шапуће 'шшшшш')

РАДИО РЕПОРТЕР IV: Опростите, занео сам се. Враћамо се дешавањима у... арени. Слатка Мала Аждаја је већ изашла, поклонила се.

(песма мало несигурног гласа)

РАДИО РЕПОРТЕР IV: Аждаја је управо завршила. Рекао бих да јој је глас мало крчао, као да је био уморан. Али шта се то нас тиче? Тако јој и треба. Да видимо шта ће се сада десити... Цвет се мало грчи... Још се грчи... И даље се грчи. Ипак се отворио! Невероватно. Је ли то могуће? Да, да поштовани слушаоци, ја бих рекао да је готово. И да је резултат - нерешено. Али, сачекајмо одлуку судија. Они излазе на ринг, загледају, дошаптавају се, климају. Од горе се спушта микрофон и главни судија ће да прогласи резултат.

(из даљине се чује 'Нерешено')

РАДИО РЕПОРТЕР IV: Управо као што сам рекао поштовани слушаоци. Нерешено. Невероватно. Браво за Витеза Отрова. Браво за људе. Ура!

(бурни аплаузи, вика, шкљоцање фото апарата, стадионске овације)

РАДИО РЕПОРТЕР IV: Само мало, да видимо шта се дешава. Да, поштовани слушаоци, Слатка Мала Аждаја је преузела микрофон и изгледа да ће се обратити окупљенима и вама испред радио апарата.

СЛАТКА МАЛА АЖДАЈА:    Лепо, изгледа да сви људи и нису тако лоши. Ево једног човека вредног пажње. Лепо. Ово само доказује да су људи и аждаје равноправни. Надам се да ће људски свет то моћи да прихвати. Што се тиче нас аждаја, ми смо своје редове очистиле од оних који су се залагали за превазиђене идеје о људима, посебно девицама као деликатесу. На људе је сада ред.

РАДИО РЕПОРТЕР IV: Аждаја се наклонила и предаје микрофон Витезу.

ВИТЕЗ ОТРОВ: Ја... овај... немам шта да-да-да до-до-додам.

(аплауз и овације)

НАРАТОР: И тако је почела ера мирољубиве коегзистенције људског и аждајског народа. Размењени су амбасадори, заставе и заставице, ноте химни и здравице. Врата свих људских парламената морала су да се прошире да би зелени гости могли да уђу на свечане седнице. Столице за госте прављене су од нерђајућег и ојачаног челика. Истина о аждајама као веселом, мада помало неорганизованом свету, пробила се у јавност. Људи нису могли да поверују да аждаје немају Државу, Веће Врачева, Порезе, Управу водовода, Министарство за летњи снег и сличне неопходне органе. Но, на крају су то заборавили и вратили се важнијим стварима са лоптом.
А шта је било са нашим јунацима?
Витез Отров је познати поп певач. Више га не зову Кратки.
Сер Флека је написао мемоаре „Ко то куца на врата?“
Госпа Флека је почасни члан Управе Телефонског предузећа и дописни члан редакције часописа „Веселе домаћице“.
Сер Крештић је написао хорор роман „Аждаја пева у подне“.
Сер Славуј је чувени плеј-бој за којим и даље уздишу мајке удавача јер, наравно, знају шта ваља.
Сер Главоња је добио и други кредит за вилу.
Сер Наглув се повукао из јавног живота на своје имање.
Господа Топ, Труба и Тропа основали су акапела трио Т, Т и Т.
Сер Рингла се наљутио што није поменут у мемоарима Сер Флеке и пише своје мемоаре под насловом „Не отварајте ономе ко буздованом лупа или како су ме преварили“.
Слатка Мала Аждаја се вратила у своју пећину где је, коначно, успела да заврши песму о слаткој, малој, изврнутој торти што је гануло извесног аутора цртаних филмова који јој је посветио један филм који, наравно, неће имати никакве везе са оним што се заиста десило.
Проглас СМА је, заједно са вратима Резервата, смештен у Музеј људско-аждајског братства.
Аждајољупци су званично рехабилитовани и подигнут им је споменик у центру Збрисела који је у новој Ноћи дугих сенки срушен. Полиција никад није открила починиоце.
И тако прича и нема прави крај тј. наставиће се...

Крај