Милена Богавац

Сви други (или: Кад Неци умре Баба)

радио драма

УЗДИСАЈИ, ПОЉУПЦИ, ШКРИПАЊЕ РАСКЛИМАНОГ КРЕВЕТА. СА УПАЉЕНОГ ТВ-А ЧУЈЕ СЕ МУЗИЧКА ЕМИСИЈА

ГЛАС ТВ СПИКЕРА: Драги гледаоци, ближимо се и кулминацији. За који минут ће Ваши гласови одлучити ко је на првом месту наше демо топ листе, за прву недељу месеца септембра...Молим? Из режије ми нешто показују ...Аха!... То је демо хип-хоп састав који обећава- В.И.П. ... Честитамо! Црначка музика постаје све популарнија у Београду. Гето атмосфера! Идемо! Демо хит недеље : „Ако риба дроља постане“...Уживајте! „

ПАР У КРЕВЕТУ ЈЕ НА ВРХУНЦУ, С ТВ-А ИДЕ ПЕСМА „АКО РИБА ДРОЉА ПОСТАНЕ“ ГРУПЕ В.И. П. : „Ћао, мала, 'де си?, нисам те вид'до пар месеци, реци, шта има ново
Сад си фенси оно-ово, Икац вид'о те скоро
Каже фураш се мечком са својим новим дечком и делујеш срећно,
А како и не би, до јуче Алкател, Теранова
а данас теби Моторола, Фенди, добра кола,
и нема везе што за руку држиш вола
који има тридесет и нешто дина, схватам важна је лова,
Ова прича је типична, свака пичка је слична ,
била кул клинка- сад је дроља класична...“

САЊА: (говори с благим босанским акцентом) Ма, каква је ово пјесма?

ИВАН: (говори отегнуто, „београдски“) Хм. Мени се свиђа. Момци су паметни мада не капирају шта је суштина српског хип-хопа...

САЊА: Него ко капира? Ти и Неца?

ИВАН: Апсолутно.

ПЕСМА СЕ ПОСТЕПЕНО ПОЈАЧАВА ТОКОМ РЕФРЕНА

„Ако риба дроља постане, она дроља остане заувек. Заувек! Јер она не зна када доста је, и то пуно кошта је, разумеш? Разумеш.“

САЊА: (када је музика најјача) Ма, прекини!

МУЗИКА ПОТПУНО ПРЕСТАНЕ

ИВАН: Види је...Што си ми угасила ТВ?! Је л' си нормална ?!

САЊА: Сад ти је до ТВ-а... Ја се пакујем, човјече!

ИВАН: То је твој проблем. Следеће недеље треба да гостујем у овој емисији, бре...

САЊА: Зар није требало да те позову ове недеље?

ИВАН: Звали су.

САЊА: Па?

ИВАН: Шта-па?

САЊА: Шта?

ИВАН: Шта?! Па, знаш да још нисмо завршили демо. Не могу они да ме зову само ...

САЊА: Само због тога што си син своје мајке?

ИВАН: Да...Не! Какве моја мајка има везе са тим ?

САЊА: Зар није муж твоје мајке средио то гостовање?

ИВАН: Шта сад хоћеш да кажеш? ... (пауза) А?

САЊА: Ништа.

ИВАН: Па, уредник те емисије је његов кум, глупачо! И није ми он ништа средио, је л' ти то јасно, јер за то нема потребе. Само му је рекао име бенда. Је л' сад капираш?

САЊА: Аха. Морам да устанем.

ШКРИПАЊЕ КРЕВЕТА, САЊИНЕ НОГЕ СТУПАЈУ НА ПОД, ТУП УДАРАЦ

САЊА: Ааа!... Fuck! Проклети коси плафон.

ИВАН: Никад се нећеш навићи... Мораш да устајеш на леву страну, овако, само се мало сагнеш...

САЊА: Никад се нећу навићи.

ИВАН: (озбиљно) Да...Никад. Хм. Морам да се наварим.

ПАЉЕЊЕ УПАЉАЧА, БРЗО УВЛАЧЕЊЕ ДИМОВА, КРАТКА ПАУЗА, ПАЉЕЊЕ ТВ-А

ГЛАС ТВ СПИКЕРА: ...Одабирањем и укрштањем раса од којих су највише цењене енглеске- јоркшир, беркшир и корнвол, затим данске беле, немачке оплемењене и друге свиње. Домаће расе настале су укрштањем европске и азијске дивље свиње...

САЊА: Иване?!

ГЛАС СПИКЕРА: ...То су расе : шишка, шумадинка, багун, али немају све једнаки значај за свињогојство...

САЊА: Иванеее?!... Гдје је албум са сликама?

ГЛАС СПИКЕРА: За кукурузне рејоне важна је...

ИВАН: Ћути, да чујем.

САЊА: Ма, не сери.

ИВАН СЕ СМЕЈЕ, ГЛАС ТВ СПИКЕРА ПОТПУНО ЗАМРЕ.

САЊА: Зар га нисам ставила у ову кутију?

ИВАН: Шта?

САЊА: Албум са сликама. Зар га нисам спаковала у ову кутију?

ИВАН: Спаковала си га.

САЊА: Овај стан гута ствари као црна рупа!

ИВАН: Шта ће ти албум?

САЊА: Како шта ће ми?

ИВАН: Не дам ти да носиш те слике, је л' си чула?

САЊА: Како не даш?

ИВАН: Као прво, то нису твоје слике, јер слике не потписује модел , у даљем тексту: Ти; него аутор: у даљем тексту : Ја. Дакле, Ја не дам да Ти слике носиш преко Атлантског океана, у даљем тексту: у три пизде материне.

САЊА: Дај ми негативе.

ИВАН: Немам их.

САЊА: Како то да Аутор нема негативе? Били су у плавој кутији, ја сам их спаковала...

ИВАН: ...Плаву кутију смо изгубили још кад смо се селили, будало.

САЊА: Будало?

ИВАН: Никакви негативи не постоје! Капираш? Нема. Колатерална штета.

САЊА: Каква колатерална штета? Мислиш штета наше селидбе?

ИВАН: Да. Тако.

САЊА: Читава та селидба је штета, Иване.

ИВАН: Шта? Је л' сам ја крив? Је л' то? Је л' сам опет ја крив за све?

САЊА: Нисам то рекла.

ИВАН: То си мислила...Да ја нисам дао отказ, имали би пара да плаћамо тај стан, је л' тако?

САЊА: Молим те , дај ми слике, Иване.

ИВАН: Питам те је л' тако?... Никад ме ниси питала како ми је било да радим у јебеној трафици. Свака будала може да се понаша према мени као...

САЊА: Иване?…Шта ти је? Каква трафика? То је било, човјече. Било. Причали смо о том стопут.

ИВАН: Само кажем. Нисам ја тај тип…Доста што ме кева терорише с правним факултетом. Не морам још и да се кривим у оном киоску...

САЊА: Знам, Иване, знам, а газда кретен ти није дао ни да пушиш, и ако сам продаје цигаре. Знам то.

ИВАН: И шта онда?

САЊА: Ма, ништа...Ништа. Какве везе више има?... Него, види…Па, погледај ме! Немам ни једну своју слику... Ни кад сам била мала, ни из школе, ни са друштвом. Немам ни слике од малих. Само ове. Твоје.

ИВАН: Нисам ти ја крив , шта?!

САЊА: Не, ја сам крива ! Најбоље да јесам. Оца су ми скинули с аутобуса, јер нису дали да иде са мном, а не неке слике... Нисам са ни резервне чарапе понијела, а ти причаш о сликама...

ШКРИПАЊЕ КРЕВЕТА, ИВАНОВЕ НОГЕ СТУПАЈУ НА ПОД С ТРЕСКОМ, УЖУРБАНО ПРЕТУРАЊЕ ПО СТВАРИМА, ТУП УДАРАЦ.

ИВАН: Ево. Сад имаш слике. Ево ти. Је л' си сад срећна?

САЊА: Па, што се опет дркаш?! Хтјела сам да их подијелимо.

ИВАН: Како, маказама?

САЊА: Не. Све ћемо преврнути, па да извлачимо. Које извучем могу да носим, може?

ИВАН: Није то ужина да је делимо, ко пионири. I don' t give a fuck, што би рекли браћа црнци.

САЊА: Шта сад, Иване? ...Намерно правиш сцене, је л' тако, да би ми било још теже да одем, је л' тако?... Боли ме дупе! Ако хоћеш, узми пола слика, ако нећеш... (Сања имитира авион)...Фиииијуууу!...Welcome to USA , my pictures.

ИВАН: Welcome to fucking USA. Какав сам ја скот, је л' да? Уместо да се одушевим што ме риба оставља и лети преко океана, ја седим овде и кењам...Како се кењам каже на енглеском?

САЊА: Shitting!

ИВАН: So, You see? I am shitting. Не обраћај пажњу , најлепша. Ресетоваћемо се, шта сад, цео живот је пред нама, whole life ! И?! ... За пет-шест година, ја те се нећу ни сећати. Кад ти кажем.

САЊА: Баш фино.

ИВАН: Па, чак и лепше на тренутке. Само помисли: woooowww!!! За пет-шест година ти ћеш бити власница ланаца бутика у Чикагу. Па, само замисли, бреее! Твој је живот Швицарска. (пева) Скооороо па савршеееен!!!

САЊА: Требаће ми мање од пет година, знаш. Сваког јутра ћу се сјетити овог овдје...Овог гета, човјече. Радићу петнаест сати ако треба!

ИВАН: Приговор! Тамо сви раде петнаест сати.

САЊА: А ја ћу да радим двадесет! Радићу двадесет сати ако треба. Ето. За шест година ћу већ отплатити кућу и ауто, и живећу као сви други.

ИВАН: Други, сви други. Ај' мало живи к'о ти, онако ...Форе ради.

САЊА: Не дао ти Бог да преживиш што сам ја чак ни форе ради, јер је лоша фора и ... Ма, пусти ме. Живим како живим .

ИВАН: Ти не живиш. Сањаш. Сањаш о томе да ћеш тек живети, а живот пролази...Сви други.

( Иван лупи песницом о сто, уздахне ) Погледај себи у очи! Ко су ти други? Где су ти други? Који други, девојко?!

ПАУЗА, ПАЉЕЊЕ УПАЉАЧА.

САЊА: (говори испуштајући дим цигарете) Сви други, ван овог балканског шупка.

ИВАН: Да . Сви други. Баш сви. На пример, у Америци. Тамо рибе нису курве, деца се не дрогирају, фрајери не гледају порниће, сви само жваћу „Орбит“ по цео дан, а крилца на улошцима су им тако добра, да... Да домаћице више не ходају, него лете у шопинг!

(утањи глас, као с рекламе) „Од кад сам открила турбо-мега-спејс-ултра-cyber-плус хигијенске улошке, мој је живот јебена Швицарска!!! „ (бесно) Ти мислиш да је Америка реклама!

САЊА: И реклама.

ИВАН: И шта још?

САЊА: И могућност да нешто направиш...

ИВАН: Кад кажеш нешто мислиш на паре.

САЊА: Не само на то.

ИВАН: Него?

САЊА: Шта ? Шта више? Могућност да више никад не чујем рафал уживо. Да направим своју сигурност, шта више? Да више никад, и словима: н.и.к.а.д. не чујем никакву сирену за ваздушну опасност и да... Шта ми више треба у животу?

ИВАН: Ништа више ?

... Који сам ја кретен. Ја бих с тобом , Сања... Ја бих за тебе Сања...Какви, бре, рафали, Сања, каква сигурност?! Ниси сигурна у себе. И ниси сигурна нигде. И ко нема склониште у глави, тај га нигде неће пронаћи!

САЊА: Молим?

ИВАН: Кажем да ко нема склониште у глави тај га нигде неће...

САЊА: То ти кажеш, је л' ?

ИВАН: То ја кажем.

САЊА: То је из књиге твог оца. Ако наставиш да га цитираш, затворићете гдје и њега, па нећеш стићи да завршиш демо.

ИВАН: Шта си рекла?

САЊА: Хоћеш ли ове слике или нећеш?

ИВАН: Шта си рекла?

САЊА: Питала сам да ли хоћеш ове слике?...

ИВАН: Тамо где је мој отац затворен, сељанчуро, требало би затворити тебе и целу твоју лажовску породицу, заједно с твојом јебеном дадиљом, и мртвим Ивом Андрићем, је л' ти то јасно?

САЊА: Молим ?

ИВАН: Мој отац је по многима геније. Знаш? И њега упућени зову творцем шовинистичког андерграунда. Чињенице које је изнео у својој књизи још увек могу да се потврде. И потврдиће се! Знаш? Најбољи доказ теорије новог потопа, и јесте управо у томе што су творца теорије прогласили менталним болесником.

САЊА: Серем ти се на теорију!

ИВАН: Шта си рекла?

САЊА: (пророчки) Генијална теорија: цивилизација је велико зло!!! Немојте се цивилизовати!!! Америка је нови Рим!!! Рим је пао од Варварааа!!!

ТУП УДАРАЦ, САЊИН ВРИСАК

ИВАН: Та теорија има доказе. Само ти немаш никакве доказе. Немаш никакве јебене доказе да ти је Андрић био рођак. Немаш никакве доказе да ти је његова глупа тетка била јебена дадиља. Немаш никакве доказе да си имала најлепшу кућу на Баш-Чаршији...

САЊА: Али, јесам!

(узнемирено) Ма, шта то радиш?

УДАРАЦ, РАЗЛЕТАЊЕ ПАПИРА ПО СОБИ

САЊА: И шта сад?! Свуд си просуо слике. Треба да скупљам, а?

ИВАН: Скупљај!

САЊА: Иване?

УДАРАЦ НОГОМ О ПОД

ИВАН: Скупи!

САЊА: ( уплашено) Скупићу их!

ИВАН: ... Ти баш ништа не разумеш, је л' тако?

САЊА: Ништа не разумијем. Авион за Будимпешту ми полијеће за два сата. Авион из Будимпеште за Чикаго за дванаест. Ово на столу је мој пасош, а оно у њему виза . У реду. Можда ја ништа не разумијем. А ти?

ИВАН: А ја? (пауза) САЊА: А ти ћеш да ме испратиш, да се вратиш у ову рупу...да смоташ пар јутара траве у ризлу од километар, завучеш главу у ТВ ко ној, и позовеш другаре.

ИВАН: Ја бар имам другаре, знаш.

САЊА: Ти имаш другаре, ја имам визу. Сваком своје. И ко сада ништа не разумије?

ИВАН: Стварно верујеш да ће ти негде другде бити боље.

САЊА: Ја бар вјерујем.

ИВАН: Ти сањаш.

САЊА: А то се не смије, у Србији?

ИВАН: Како се сања амерички сан у Србији, Сања? Србија, Сања. Ми овде једемо муслиманску децу, као што си надам се чула. Не сањамо. То не. Ми се дрогирамо, и трипујемо...Али то је већ друго.

САЊА: Знам да је друго.

ИВАН: Па, наравно да знаш. Ниси ти тако глупа и наивна.

САЊА: (викне) Нисам глупа!

( заплаче се) Нисам глупа.

( кроз сузе) Све важно у мом животу... Конташ?

ИВАН: Пссст... Немој... Немој, молим те. Дођи.

САЊА: ...Све важно. Све се десило доле. Доле. Како не конташ?

У неком проклетом склоништу! У рупи! Сто метара гранитне стијене изнад главе! Нема боја, и нема неба. Прољеће исто к'о зима, и љето. Разумијеш?!

ИВАН: Знам...

САЊА: Ма, појма немаш! Шта знаш? У том си хорору провео пар дана...И тад си био са мном. А ја? ...Пола мог живота, као кртица, бушим доље, доље, доље. Бездан. Нема романтике. Нема ни страха, на крају.

ИВАН: Знам...

САЊА: Ма, шта знаш?! Кад су моји другови гинули, ти си с' цурама бројио звијезде.

... Кад видим звијезду падалицу желим само да никоме не падне на главу!

ИВАН: Е, па видиш, све су звезде падалице. Мање или више.

САЊА: Јебо те Бог, што 'с ти посто генијалац.

ИВАН: Чекај, стани. Овако. Види... Рат се завршио. Колика је вероватноћа, онако статистички, да ће поново да зарати овде? А? Нула. По статистици, ово ти је сад најсигурније место на свету, озбиљно.

САЊА: Ма, пусти ме са статистиком, молим те.

ИВАН: Слушај ме, бре, козо. Лепо ти кажем. Ево. Погледај. Ти и ја... Капираш? Еј, ми смо прошли сто срања заједно...

САЊА: Сто срања, та ти је добра...

ИВАН: Чекај, слушај... Мислим, статистички, мора да нам крене на боље, разумеш? Нигде другде, него овде... Пази... Неца и ја смо направили страшну комбинацију, је л' ме слушаш?

САЊА: Е, то да чујем па могу да идем. Молим те да чујем шта сте ти и Неца смислили... Могу да погодим? Почиње овако: кад Неци умре баба...

ИВАН: Да, како знаш?

САЊА: Јебено сам видовита. Јавља ми се!

ИВАН: Шта, ти то сад мене прозиваш?... Слушај. Кад Неци умре баба, а баба мора да умре, разумеш, то је питање дана... Баба има деведесет година...

САЊА: ' Оће баба да умре, јес'. Преживјела први свјетски, други свјетски, Храватску и Босну, Косово и бомбе а сад ће баш да потегне па да умре...

ИВАН: Па, мора некад да умре у пичку материну! А ако не умре даћемо је у музеј, мислим, све једно... Баба је живи уџбеник историје...

САЊА: Добро, и?

ИВАН: Е, баба ће Неци да остави њиву од пет ари, пази... И Неца и ја смо се договорили, чим баба цапне, нађемо људе, увеземо семе из иностранства и посадимо канабис. Разумеш, Саки? Конопља. Привредна грана у развоју. Знаш кол'ко се кинте узима ако продајеш своју? Е, пази шта ти кажем , Сања... Пола града ће да дилује за нас.

САЊА: Ја сам реална, јеботе! Прође ми младост док Неци умре баба, а и онда... Шта?

ИВАН: Како шта?! Па, бићемо пуни кинте, бре!

САЊА: Бићете у затвору, а ја ћу вам слати америчке цигаре. ... Чујеш ти шта причаш, Иване, бре...?

ИВАН: Ти немаш поверења у мене, Сања. Знам ја то. Зато нам веза и пропада, је л' знаш? ... Најбоље везе пропадају ако нема поверења, чујеш шта ти кажем? То је жива истина, бре.

САЊА: (аплаудира) Браво! Видим да си постао философ. Сами бисери истине, и друге мудрости! Напиши књигу, издаће ти је онај што је и твом оцу изд'о ... Ја немам времена.

ДВА – ТРИ КОРАКА, ШУШКАЊЕ СТВАРИ КОЈЕ САЊА ПАКУЈЕ У ТОРБУ

ИВАН: (огорчено) Ниси га никад ни имала.

САЊА: Ја нисам имала ништа.

ИВАН: Ма, да. Тужна прича лепотице из ратом угрожених подручја. Да ниси Српкиња сад бисмо имали предиван кадар рекламе за UNICEF .

САЊА: То је као иронично, а?

ИВАН: Добро је што имаш слуха. Можда постанеш нова Лил' Ким.

САЊА: Зашто баш Лил Ким?!

ИВАН: Више би волела Britney Spears?... То можеш и у Србији... Слушај хит.

(Иван препевава велики хит Britney Spears, пева у стилу најгорих народњака) „Само-ћа ме је убииилааа! Морам да признаам, још уууу-век верујем да, кад ниси са мном губим разум, дај ми неки знаааааак, опет удари ме дум-дум-дуум!“

(престане да пева, смеје се)  Шта кажеш? Могла би да постанеш супер стар.

САЊА: (два три пута пљесне дланом о длан) Ти никада ништа нећеш постати! ...Шта и да постанеш овдје ? Дилер, или наркоман. Или оба.

ИВАН: Дошла си овде пре шест година и још увек ниси заволела Београд.

ПОСТЕПЕНО ПОЈАЧАВАЊЕ ТВ-А

ГЛАС ТВ СПИКЕРА: (постепено се појачава) У привреди свих земаља света, осим оних где је становништво муслиманско, свиња има велики значај. У свету данас има око 530 милиона свиња....

САЊА: (дере се да надјача емисију о сточарству) Иронија, беда, ванредна стања. И јефтина дрога. То је Београд!

ГЛАС ТВ СПИКЕРА: Свињска куга или pestis suum главно је обољење свиња које може проузроковати недаће у привреди.

ИВАН: (гласно) Боље да никад ниси ни долазила!

ИСКЉУЧИ ТВ, ГЛАС СПИКЕРА ПОТПУНО ПРЕСТАЈЕ

... Избегличко смеће из Босне и Косова нам је упропастило град.

САЊА: Јебем ти град! ... Док сам била у Сарајеву, мислила сам да је овдје Дизниленд. Бео-град . Конташ? Нема снајпериста. Не звижде гранате. Не пале се куће. Конташ? А овдје - сви кукају, горе него у Босни. Вољела сам Београд. Није истина да нисам. Јесам. У Сарајеву.

ИВАН: Па како да ниси схватила?!

САЊА: Прекини!

ИВАН: Нигде другде ти неће бити боље!

САЊА: Ма, прекини! Прекини!

ИВАН: Шта да?...

САЊА: Нећу да слушам твоје глупости. Живот је бизнис. Бизнис! Конташ?

ИВАН: Бизнис? А љубав, Сања?

САЊА: Никаква љубав!... Сиротињска забава, против страха од смрти. ... Помози ми да закопчам ову торбу.

НАПЕТА ТИШИНА, ЗАТИМ ЗАКОПЧАВАЊЕ РАЈСФЕРШЛУСА НА ВЕЛИКОЈ ПУТНОЈ ТОРБИ.

ИВАН: Хвала ти.

САЊА: На чему?

ИВАН: Ја сам мислио да нас двоје нешто имамо...

САЊА: Имамо! Заједничке дугове! И престани да драмиш.

ИВАН: (дубоко уздахне) Боли ме мозак .

САЊА: Престани да се дрогираш!

ИВАН: (гласно, агресивно)Ма слушај , бре , дрољо! Курветино! Јаднице!

ЛУПАЊЕ; ТРЕСАК; ТУП УДАРАЦ; САЊИН ВРИСАК

Прекини да кењаш!

САЊА: Прекини! Остави ме! Пун ми је куфер твојих глупости и твојих великих планова, бре. Конташ? Кева ти је дроља, конташ?!

ИВАН: Ти волиш само себе! Чујеш?

ТУП УДАРАЦ, ТИШИНА

Have a nice life.

САЊА: А ти?

ИВАН: Пушићу вутру док се не онесвестим, а кад се пробудим смотаћу џоинт.

САЊА: Нисам ни сумњала.

ПИШТАЊЕ МАЛОГ ЕЛЕКТРОНСКОГ БУДИЛНИКА

ИВАН: Твој авион полеће за сат и десет минута.

САЊА: Већ.

(пауза. Сања скупља храброст )  Иване?... Ја тебе волим...

ИВАН: Прекини да драмиш!

САЊА: Ја сам мислила да нас двоје нешто имамо.

ИВАН: Имамо. Заједничке дугове. Је л' тако? Пошаљи ми неку кинту кад се тамо пустиш у промет. Знаш?

САЊА: Ја те волим! Волим те! Знаш? Ти си једино што ме везује за овај одвратан град...

ИВАН: Тебе ништа не везује за овај град! Не сери. Ти волиш паре.

САЊА: Није истина. Само хоћу нормалан живот. Тебе волим!

ИВАН: Умукни!

САЊА: Волим те!

ИВАН: Да ме волиш, Сања... Ма, јао, да ти мене Сања волиш...Да ти...Ти не би никад...

САЊА: Шта?

ИВАН: Не би никад ишла на те јебене , на те јебене глупе јадничке сајтове...

САЊА: Које сајтове?!

ИВАН: Чекај, ти озбиљно мислиш да не знам? Је л'?

САЊА: На које сајтове?

ИВАН: Ако сам луд- нисам глуп, Сања.

САЊА: Молим?

ИВАН: То је генетика , капираш? Ту сам на тату...

САЊА: Шта? Шта , Иване? Шта?!

ИВАН: Немаш ти никакву тетку у Чикагу! (тишина) Све твоје тетке живе у Босни. Осим оне једне коју су заклали.

ШУШКАЊЕ ПАПИРА

Ово, видиш. То. Шта ту пише?

САЊА: Читао си моја писма.

ИВАН: Ово није писмо, погледај!

ШУШКАЊЕ ПАПИРА

То није писмо, мала. То су огласи личне природе. И то максимално бљутави. www. get/married.usa. org...Видиш?

САЊА: А шта си ти тражио на том сајту, а ?!

ИВАН: Ја?! Ово није мој оглас, него твој! То си ти! Сања, ти! Cyber Bosanka тражи мужа.

САЊА: Ма, каквог мужа?... Шта ти то...?

ИВАН: Немој да лажеш! Ово је твој датум рођења, је л' тако? И место рођења: Сарајево. Кристална сећања. Трговачка школа у Београду. И онда, кад човек кликне на ово поље, отвори се нови прозор. И погледај шта се онда појави на екрану?

ШУШКАЊЕ ПАПИРА

Твоја слика, јеботе! Твоја слика! Замисли! Сличица. И ју. Па, одакле ти ова слика?!

САЊА: То је било одавно. Још у школи. Пре тебе. Тебе тада нисам ни познавала.

ИВАН: Одакле ти јебена слика?!

САЊА: Не знам!

ЦЕПАЊЕ ПАПИРА

ИВАН: Ниси ме познавала! То је било пре мене! Је ли? ...Одакле ти јебена слика?! Ти немаш слике! Сећаш се? Ко је сликао?

САЊА: Па, ти! Ти си ме сликао.

ИВАН: Како ја, Сања? Па, то је срећо било пре мене! Је л' тако?... (Сања плаче) Је л' тако јеботе? Гадиш ми се! ... Удај се за типа са сајта и роди му шесторо ретардиране деце. Не, још боље! Можда је психопата? Можда ће те чекати с ножем и...Јеботе, удаћеш се за типа кога никада ниси видела!

САЊА: Послао ми је слику!

ИВАН: ...Није важно што је кретен који тражи жену на Интернету...

САЊА: Ти знаш ко је кретен, а ко није?!

ИВАН: Ја сам кретен! Ја сам највећи кретен!

САЊА: Он није такав.

ИВАН: Откуд знаш?!

САЊА: Знам. Четовали смо.

ИВАН: И ? Шта ти је написао? „Дођи, плс, нисам манијак, и не волим да продајем бело робље, кеве ми. „ А?

САЊА: Не... Написао је да зна моје, с Баш-Чаршије, и да ме сјећа кад сам била оволицка.

ИВАН: У јеботе. Нисам знао да Мујо и Хасо знају за Интернет.

САЊА: Да. Знају. Само што он није ни Мујо ни Хасо.

ИВАН: Него ? Cyber Ibro?

САЊА: Зове се Стивен.

ИВАН: Мислиш, Стево?

САЊА: И зна да користи Интернет, као и све остало , о мени и о теби.

ИВАН: Стево... Шта курац?...

САЊА: Писала сам му да имам момка и да желим да и он дође у Америку.

ИВАН: Е, Сања, ти мораш да се обратиш психијатру, је л' знаш?

САЊА: Зашто? Зар ниси причао да ћеш доћи за мном чим будеш могао да средиш папире?

ИВАН: Па да ме ти и Стево усвојите... Је л' чујеш ти себе, мала?

САЊА: Није тако!

ИВАН: ...Хоћете правити свадбу? А? Печење и народњаци за рају! Стево из Чикага жени цyбер Фату.

ЗВИЖДУК, ЛОМЉЕЊЕ СТАКЛА

(Иван пева)

Чааашеее ломим рууукееее ми крваааавееееееее!

САЊА: Немој , Иване. Погледај! Крв! Иде ти крв! . Јаој!

ТРИ УДАРЦА РУКОМ ПО СТОЛУ, ИВАН И ДАЉЕ ПЕВА, НЕ СЛУШАЈУЋИ САЊУ

Неће бити никакве свадбе. Наш однос је чисто послован!

ИВАН: Чисто послован брак? ... Јебем вам матер, трговачку. Смеће!

САЊА: Дај да ти превијем руку.

ИВАН: Бежи. Шта ће он добити за узврат?...Склони се од мене, није ми ништа. Шта ће он добити у том послу?

САЊА: Дјете.

ИВАН: Родићеш му дете?!

САЊА: Он жели дијете с неким из Сарајева.

(Иван почиње хистерично да се смеје.)

ИВАН: Јебем вам матер, ненормалну... Чиме се ви ?... Правите децу ко кучиће. С педигреом...Ја... Јеботе...Неверица! Ја... ( одједном почне да виче) Излази напоље! Марш!

САЊА: Немаш права да ме избацујеш, ја плаћам кирију за ову рупу...

ИВАН: Ти си бре, босанска кучка! Излази напоље!

САЊА: Иване, ја те волим, и...

ИВАН: Излази напоље, курветино! Увек си била обична јадница. Моји другови те зову Смећке , кад не чујеш. Refugee camp! Да ти није било мене још увек би живела у двособном стану с ћалетом без ноге, кевом, малима, тетком и течом.

САЊА: А овако? Гдје живим? Нема зидова, нема плафона, као у склоништу!

ИВАН: Где би ти мене иначе срела, осим у склоништу? А? Глупачо. Све важне ствари у твом животу, је л' тако? Све важне ствари! А од почетка си знала да ће ти Yahoo пронаћи мужа, јебем ти матер Смећарску.

САЊА: Нисам знала. Нисам! И брига ме ко ме како зове. Сви сте ви обичан олош. Све што сам знала када сам тебе упознала, било је да ме поново гађају. Знала сам да је погођена рафинерија нафте, и да ветар доноси отровне гасове. Знала сам да ако са лица скинем пешкир са содом бикарбоном, могу да умрем . И знала сам добро како људи умиру. А ја сам хтела да живим!

ИВАН: Ти си хтела да се креснеш са мном.

ДВА ШАМАРА, ЈЕДАН ЗА ДРУГИМ

САЊА: (изненађено) Аааа!

ИВАН: Да ниси можда мислила да нећу да ти вратим, а ? Смећке.

САЊА: Колико је сати?

ИВАН: Довољно.

САЊА: (тишина, глас јој задрхти) Никад те више нећу убиједити...Ја тебе волим. Али, не могу овако да живим. Ти немаш појма шта је кад се стварно нема. Јер ти си размажено, и распуштено дјете које је увек имало све.

ИВАН: Ја сам имао све?!

САЊА : Имао си Нецу. Мој најбољи друг је био Хрват. Имао другове из основне, моји су мртви или су ко зна на којој страни у атласу. Имао си свој ћошак. Мој је остао у Сарајеву. Имао си богатог очуха, и рибу спремну да ради било шта да плати кирију.

ИВАН: Као прво: пола кирије. Као друго: било шта, чак и да се курва.

САЊА: Ја нисам курва!

ИВАН: А како Ви то у Босни зовете?

САЊА: ...Стивен, тај за ког се удајем...

ИВАН: Господе Боже ! Шта?!

САЊА: Он није лош. Мада би ти то волео да мислиш, он није лош.

ИВАН: Ти знаш?! Имали сте cyber sex, па знаш?! ... Је л' било добро?

САЊА: Било је.

ИВАН: Молим?

САЊА: Мислила сам на green card , на ланац бутика, на мале кад им будем послала нови бицикл. Не, два нова бицикла! И на сигурност. На једну тоталну сигурност. На град без рушевина. На то сам мислила.

ИВАН: Чекај...Cyber sex? Ти ме зајебаваш! ...Са камером или без?

САЊА: Ма, шта то сад има везе?! Мислила сам на живот. На нормалан живот. На лијепу кућу, на сто долара за маму, сваког месеца; на сто долара за тебе, ако тако хоћеш. На моје држављанство, и твој Green Card!

ИВАН: На чији Греен Цард , мала?

САЊА: Тај који ћеш добити ако икада одеш у војску . Ако икада дођеш код мене...

ИВАН: Где да дођем?! У царство маничне културе, пластичне хране, и лошег образовања. А? Тамо да дођем? Да дођем да ме асимилују потомци конквистадора, колонијаша, и робијаша? Је л' то то срање од среће? Да ме цивилизују Смећке , Стево , Britney Spears и Justin Timberlake? А? Ви да ме цивилизујете? Мој курац ! Остаћу овде.

САЊА: Остани. Лези код тате у собу. Поведи и Нецу да тамо мало бацате риме. А следећи пут кад вам неко објави рат, можете сва тројица на мост да пјевате...

ИВАН: Остаћу. Остаћу да гледам како мом оцу подижу споменик испред Народне библиотеке, док цела Америка буде горела, и напићу се ко дупе ! Славићу нови потоп, који ће вас опрати, као што се говна оперу кад повучеш воду. А ти, Смећке-само пали. Пали, молим те.

САЊА: Онда?... (уплашено) Шта ти је? Немој том руком...Пази...

(тренутак тишине, Иван уздахне као да ће заплакати)

ИВАН: Срећан ти пут.

САЊА: Помози ми да изнесем торбу.

НАПЕТА ТИШИНА, ТУМБАЊЕ ТОРБЕ ПО ПОДУ, ОТВАРАЊЕ ВРАТА. ОКРЕТАЊЕ БРОЈЕВА НА ДИГИТАЛНОЈ ТЕЛЕФОНСКОЈ ЦЕНТРАЛИ. ЗВОНО У СЛУШАЛИЦИ.

ГЛАС ДИСПЕЧЕРА: (чује се из телефонске слушалице) Такси, изволите?

САЊА: (мукло) Молим Вас једна кола за угао...

(тишина)

ГЛАС ДИСПЕЧЕРА: Да? ...Хало?

ИВАН: Много сам те волео.

САЊА: А сада?

ГЛАС ДИСПЕЧЕРА: Хало?!

ИВАН: Ти си као сви други.

САЊА: Сви други.

ГЛАС ДИСПЕЧЕРА: Који други? Хало?

САЊА: Молим Вас једна кола за угао Санџачке и Солунских бораца... Тамо код оне прве зграде број 11а...до аеродрома.

ГЛАС ДИСПЕЧЕРА: До аеродрома? Останите на вези!... Колеге, 'ајмо одлична вожња...

МУЗИЧКА ТЕМА „ЖАОКЕ“ , У ТЕЛЕФОНСКОЈ СЛУШАЛИЦИ

САЊА: Овде је остало празно.

ИВАН: (кроз хистеричан смех) Тако је. Празно. Могла си да оставиш бар слике, да сакријем ове рупе у зиду.

ШКРИПАЊЕ КРЕВЕТА, ПАЉЕЊЕ ТВ-А

ГЛАС ТВ СПИКЕРА: ...Кроз историју, Србија је била позната по свињама за извоз...

САЊА: Зашто сад палиш ТВ?

ИВАН: Већ си отишла !

САЊА: Онда добро.

ИЗЛАГАЊЕ О СВИЊАМА СЕ ПРЕКИНЕ, КАО ДА ЈЕ ИВАН ПРОМЕНИО КАНАЛ.

ЗАЧУЈЕ СЕ ПЕСМА „MY LONELLYNESS IS KILLING ME“ У ИЗВЕДБИ BRITNEY SPEARS

САЊА: Нећеш да ме да ме испратиш?

ИВАН: Не.

МУЗИЧКА ТЕМА „ЖАОКЕ“ У ТЕЛЕФОНСКОЈ СЛУШАЛИЦИ СЕ ПРЕКИНЕ

ГЛАС ДИСПЕЧЕРА: Хало? ...Колега 666 за три минута.

САЊА: Господе Боже...Хвала.

ПРЕКИДАЊЕ ВЕЗЕ, ЧУЈЕ СЕ САМО BRITNEY SPEARS

САЊА: Нећеш ни да ме пољубиш?

ИВАН: Чека те такси.

ОКРЕТАЊЕ КЉУЧА У БРАВИ, ОТКЉУЧАВАЊЕ, ОТВАРАЊЕ ВРАТА, ТУМБАЊЕ ТОРБЕ ПО ПОДУ

ИВАН: Сања?...Остави светло у ходнику. (тише) Плашим се мрака.

ЗАТВАРАЊЕ ИЗЛАЗНИХ ВРАТА С ТРЕСКОМ, ТУМБАЊЕ ТОРБЕ И КОРАЦИ КОЈИ СЕ УДАЉАВАЈУ НИЗ СТЕПЕНИШТЕ.

СА ТЕЛЕВИЗОРА BRITNEY SPEARS ПЕВА: „My loneliness is killing me, I must confess I still believe, when I ‘m not with You, I m loose my mind, give me Your sign, hit me, baby, one more time!”

ПЕСМА СЕ НАЈЕДНОМ ПРЕКИДА, КРАЋА ТИШИНА, ШУШТАЊЕ С ТВ ЕКРАНА, НЕРВОЗНО ЛУПАЊЕ НОГОМ О ПОД

ГЛАС ТВ СПИКЕРА: Поштовани гледаоци, добар дан! Прекидамо програм због најновијих вести које су потресле читав свет. Јутрос у 11 и 30 два авиона су се срушила на познати светски трговински центар у Њујорку, да би се експлозије наставиле и на другим местима која представљају симболе Америчке трговинске и војне моћи.

НЕРВОЗНО ЛУПАЊЕ НОГОМ О ПОД СЕ ПРЕКИДА

ИВАН: Шта курац?...

ГЛАС ТВ СПИКЕРА: Сматра се да је реч о нечувеном терористичком нападу, чије су жртве хиљаде невиних америчких грађана.

ОКРЕТАЊЕ БРОЈЕВА НА ДИГИТАЛНОЈ ЦЕНТРАЛИ

Сав ваздушни саобраћај ка Сједињеним Државама заустављен је до даљег, а камере су забележиле овај догађај који представља преседан сваке врсте…

ИВАН: Немој да сереш! Моника Селеш!

СНИМЉЕНА ПОРУКА У СЛУШАЛИЦИ: ТЕЛЕКОМ СРБИЈА. БЕСПЛАТНО ОБАВЕШТЕЊЕ: МОБИЛНИ ПРЕТПЛАТНИК ТРЕНУТНО НИЈЕ ДОСТУПАН…

ПРЕКИДАЊЕ ВЕЗЕ

ИВАН: Немој да сереш! Немој да сереш!

ОКРЕТАЊЕ БРОЈА НА ДИГИТАЛНОЈ ЦЕНТРАЛИ, ЗВУК ЗА ЗАУЗЕТО

ИВАН: (немоћно) Немој да сереш. Јеботе. (заплаче се)

МУЗИЧКИ ПРЕЛАЗ.

КРАТКА ТИШИНА, РИТМИЧНО ЛУПАЊЕ СРЦА, УДАХ – ИЗДАХ, ПОМЕШАНИ УДАЉЕНИ ЗВУКОВИ КОЈИ СЕ ПОЛАКО ПРИБЛИЖАВАЈУ И ПОЈАЧАВАЈУ. РАЗАЗНАЈЕ СЕ ГУЖВА И ВРЕВА , ЗВУК ПОЛЕТАЊА АВИОНА, ГЛАС СА РАЗГЛАСА ШАЉЕ ДРУГИ ПОЗИВ ПУТНИЦИМА ЛЕТА НА РЕЛАЦИЈИ БЕОГРАД-ТИВАТ.

САЊА: (прибирајући се) Како то мислите – нећу стићи даље од Мађарске?!

СЛУЖБЕНИЦА ЈАТА: (врло нервозно) Аме-ри-ка је нападнута из ваздуха, хиљадити пут Вам кажем. Сав ваздушни саобраћај ка Америци је прекинут, до даљег.

САЊА: Госпођо, како Америка нападнута? Шта Ви причате? Ја морам да уђем у тај авион! Како ?! Америка, еј!...

СЛУЖБЕНИЦА ЈАТА: Госпођице, задржавате читав ред... (тише) Имате крваву флеку на рамену... Немојте да сад позовем обезбеђење...

САЊА: Ја...Госпођо, ја, молим Вас...Како Америка може да буде?...

СЛУЖБЕНИЦА ЈАТА: Погледајте вести и пријатно...Изволите?

БУКА АЕРОДРОМА СЕ ПОЈАЧАВА.

ПЕСМА „EVERYTHING“ NENEH CHERRY

КРАЈ