Дејан Ајдачић

Милитаризација језика у периоду социјализма

 

Поређење сличних промена лексике и фразеологије у различитим националним језицима социјалистичких држава показује да су оне у њима биле изазване системом комунистичке власти. Те промене најпре су се десиле у Совјетском Савезу од 1917. године, а у државама социјалистичког блока одигравале су се од 1945. године под утицајем совјетске идеологије и пропаганде, и наравно, имају исте корене формирања заједничког погледа на свет и социјалистичког мишљења кроз језичке обрасце. Ширење пожељних и обавезујућих образаца остваривало се на различитим језичким нивоима. Пре свега на нивоу лексике и фразеологије. Захваљујући тим процесима у словенским језицима су се образовали усмени и писани социјалистички стилови, што целој појави даје међународне размере. Језичке црте социјалистичког стила јављају се, пре свега, у друштвеној комуникацији - у говорима, паролама, поздравима, честиткама, у медијима као и у области уметности, у књижевности соцреализма, у фолклору и др. Језик „победничког” социјализма, јасно, има опште црте са језиком тоталитарних друштава. Та чињеница је вишеструко истицана у постојећим радовима и мора се имати у виду и у будућим истраживањима посвећеним језику социјализма.

Објективно разматрање и тумачење својстава језика социјалистичког периода није било могуће у време владавине идеологије марксизма и лењинизма, тим пре стаљинизма, због тога што је лингвистика била превише идеологизована и потчињена циљевима партије. Тако, најзначајнији допринос у разумевању језика социјализма дуго није учинио неки филолог из социјалистичких држава, већ енглески писац Џорџ Орвел. Он се упознао с тоталитарним комунистичким светом у време кратког, али за њега опасног учешћа у Шпанском грађанском рату. У свом антиутопијском роману 1984, у коме Велики Брат контролише све, Орвел је написао главу о новоговору. Једно од главних својстава новоговора - јесте то да он скрива или покушава да скрије праву природу друштва чији владари чувају поредак користећи контролу, претње и насиље. О језику нацистичког и социјалистичког периода писали су Виктор Клемперер, Михал Гловински и други.

У овом огледу покушаћу да укажем на оне црте језика социјалистичког периода у Југославији, које не скривају, већ отворено показују и уносе војнички поглед на свет у разне сфере живота. Пре свега, милитаризација језика се испољава у увођењу војне терминологије и значења у области које немају војни карактер. Главни извор лексичких промена не само у социјалистичким, већ и у свим тоталитарним друштвима састоји се у оштрој подели присталица и противника, у супротстављању правилног и пожељног - неправилном, које се проглашава непријатељским и злом. Непрестано диференцирање и истицање непријатеља створило је много изузетно опасних назива - враг, издајник, реакционар, завереник, злочинац. Јасно је да се у таквој подели људи оваплоћивао полицијски и војнички поглед на свет. Склоност ка милитарно регулисаној контроли или насиљу одражава се у социјалистичким изразима: борба на свим фронтовима, уништити непријатеље социјализма, рат с реакционарима, убити банду и сл. У увођењу војне терминологије сведоче речи: фронт, на фронту, офанзива, контрафанзива, гвоздена дисциплина. Осим војних назива друштвених процеса, војним појмовима називају се и друштвене организације: Народни фронт, Антифашистачки фронт жена - АФЖ. Називи официрских звања или војних формација - командир, комесар, капетан, чета, одред, батаљон, бригада - јављају се и ван армије или битака. Да би се тим речима указало на специфичност и да би се оне разликовале од војних назива, додају се одговарајуће одредбе, на пример: чета рудара, радна бригада, командир ударне чете, омладински батаљон, пионирски одред. Преплитање грађанског и војничког света јасно се одражава у паралелном постојању политичких и армијских функција, што потврђује често синонимско коришћење речи војничког и невојничког порекла. Тако су у Југославији Јосипа Броза називали друг Тито, председник Тито, маршал Тито.

Парамилитарне карактеристике језика потврђују се у преплитању језичких и нејезичких појава. Пољак М. Гловински је писао о ритуалности језика међународног комунизма и његовом коришћењу у социјалистичким ритуалима. Рад и празници рада представљају једну од области у којој су обреди новог друштва били веома развијени. У добровољним радним акцијама учествовали су радници, ученици, студенти. Живот на акцијама био је организован као у армији. У једној песми се пева:

Овамо је дивно стање
Све потиљак и равнање,
У четири устајање.
Кад ујутру труба свира
Треба да се рапортира,
Код дежурног командира
.

У стиховима југословенске бригадирске песме јављају се елементи - строј, рапорт. Они су карактеристични у усменим формулама социјалистичког периода у новинама, часописима, у паролама, на плакатима и др. - сви у строј, ми смо постројени. Маршеви прозивке и поздрави „социјалистичким” гестовима, параде радника и сељака су одговарајуће утицали и на језик.

Милитаризација у социјалистичким државама појављивала се и у повезивању рата с временом мира. Као што су Октобарска револуција и њени хероји повезивани са социјализмом, тако је Народно-ослободилачка борба у Југославији повезивана са идеолошким захтевима изградње социјализма. Ратни хероји представљани су као идеали херојства, одважности и јунаштва у време мира. Преплитање појава из времена рата и мира могуће је објаснити и тиме што су високе војнопартијске дужности претворене у политичке функције, а официри су своје навике и правила са бојишта и из касарни пренели у свет. Али неразграничавање грађанских и војних идеала условљено је и војничком природом комунистичке идеологије, којој су одувек били потребни непријатељи. Модел уручивања ордена и награда пренесен је из војне у грађанску сферу. У свечаном слављењу социјалистичких празника војници су увек заузимали почасно место. Осим уздизања идеала, комунистички идеолози и политичари су увек потцртавали везу народа и армије.

Милитаризација језика у време социјализма била је неопходна друштву које није желело било какав и било чији отпор. Мада то изгледа парадоксално, тоталитарна власт не може а да не ствара непријатеље. Она сама производи или измишља штеточине и непријатеље. Модел војног командовања - наредба и извршење наредбе - обезбеђује одсуство неконтролисане самосталности. Претња казном постоји за све случајеве неиспуњења наредбе, исказивања сумње или противљења. Човек не треба да мисли, он мора само да извршава наредбе начелника. У друштвима организованим по строгој хијерархији, најважније вредности су дисциплина и покорност.

Лингвистичко истраживање језика у време „социјализма” нема данас само историјско значење - оно може да нам помогне да спознамо и блиску прошлост. Тада коришћене речи, начин њихове употребе и придавана им значења говоре и о менталитету, о духовном стању бивших социјалистичких грађана као и о универзалним тенденцијама у језику тоталитарних друштава. Свака појава милитаризације језика представља узнемиравајућу ознаку милитаризације друштва. На жалост, после краја Хладног рата нису нестале војничке речи и изрази, али су се они сада преселили на друге просторе.

Литература

  • Гловињски - Głowiński, Michał: Nowomowa, U: Wspólczesny język polski. Pod redakcją Jerzego Bartmińskiego, Wrocław, 1993. - s. 163-172.
  • Клемперер, Виктор: LTI. Язык третьего рейха. Записная книжка филолога, Москва, 1998.
  • Недељковић, Душан: Прилог проучавању законитости развитка нашег народног певања у периоду Народне револуције, Ослободилачког рата и изградње социјализма, Зборник радова Етнографског института, Београд, 3, 1960. - с. 39-167.
  • Николић, Видосава: Наша народна песма социјалистичке изградње у првој петолетки, Зборник радова Етнографског института, Београд, 3, 1960. - с. 373-391.
  • Орвел, Џорџ: 1984., Београд, 1984.

Дејан Ајдачић : Славистичка истраживања, Београд, ИП Филип Вишњић, 2007. - с. 17-19.

Први пут објављено: 2002
На Растку објављено: 2008-01-14
Датум последње измене: 2008-01-14 14:10:43
Спонзор хостинга
"Растко" препоручује

IN4S Portal

Плаћени огласи

"Растко" препоручује