Дејан Ајдачић

Нови називи људи с паранормалним способностима

После пораза комунистичко-материјалистичке идеологије у бившим социјалистичким државама нестале су забране којим је ограничаван јавни говор о паранормалним догађајима, што је довело до великог пораста интересовања за чудесне моћи неких људи. Понуде и рекламе паранормалних услуга у специјализованим новинама и часописима, наступи исцелитеља и пророка у радио и ТВ емисијама представљају појаве које се одражавају и у савременим словенским језицима, пре свега у лексици – називима људи с паранормалним моћима, терминологијом, речима које они користе за означавање надприродних феномена, као и стилиским особеностима комуникације између оних којима је помоћ потребна и оних који представљају посреднике с вишим силама. Како се данас однос према паранормалним појавама релативно брзо мења, за њихово разумевање нужно је забележити и анализирати називе људи са паранормалним способностима у одређеном периоду. Кратка објашњења назива помоћи ће поимању културолошких димензија у погледу на свет људи током деведесетих година 20. века који су се интересовали за паранормалне силе. Тако језик показује однос онога ко говори према свом и туђем, његов однос према старом (традиционалном) и новом, исказује вредносну оцену сила о којима се говори, одражава однос према науци, мистици и др. Неки називи људи с паранормалним способностима ослањају се на матерњи језик, а неки се јављају као позајмљенице, као плод утицаја других језика. Интересантна су следећа питања: какав је однос између језичких утицаја у називима и митолошко-религиозних, идеолошких карактеристика културе, у ком степену они чувају елементе националне обредне и митолошке традиције, у којој се мери појављују елементи нових сазнања и митологија, је ли могуће у неким називима одредити вредносну оцену човека који влада тим силама, да ли се потцртава професија или дар, јесу ли називи неутрални по узрасном или полном одређењу, како се у именовању одражава поглед на свет и др.

Како је круг назначених проблема веома широк, а број назива из неколико словенских језика велики, аутор их, ослањајући се на критеријуме сродности дели на групе. У зависности од култура из којих изничу, биће издвојене следеће групе: народни, магијски, источни, научни и псеудонаучни, научнофантастични називи. Коришћени материјал потиче из разговора, текстова у новинама и часописима и са одговарајућих Интернет страница.

Народни називи се ослањају на традиционалну културу: бајалица, врачка, врачара, гатара, вражалица (срп.), гледачка, баячка, знахарка, билярка, правилац (буг.), ясновидщая, целитель – целительница, знахарь – знахарка (рус.) ворожка, знахар – знахарка, віщунка, відунка, цілитель – цілителька, ясновидець – ясновидиця (укр.). Стари називи продужавају своје постојање с новим садржајем и значењем. Појмови се ретко користе у значењу „екстрасенс”. Посебну групу чине именовања састављена од придева и личног имена, нпр. видовита Бранка. Несловенска реч шаман из далеких и туђих мистичких традиција у ново време делимично се користи за означавање људи који, падајући у транс, задобијају надљудске способности.

Магијске традиције у називању људи који поседују паранормалне способности имају древно порекло у окултним, магијским и езотеријским делима и учењима. У њима је истакнуто владање сазнањем и вештинама. Обиље књига о магији и њихова популарност у постсоцијалистичким земљама било је привлачно као откриће забрањених светова. Мада је тај талас дошао са запада, он је такође обновио сопствене мистичке и магијске традиције хришћанско-монашког типа или (нео)паганског типа. Један од мотива људи био је покушај самообуке магијским вештинама познатих магова: Блавацке, Штајнера, Хермеса Трисмегиста – те приручници задобијају огромну популарност. И у ново време среће се одавно позната подела на белу и црну магију и, одговарајуће, на именовање људи – као белих и црних магова (білий и чорний маг укр., бели и црни маг, срп.). Реч маг користи се и у новоствореним речима, као нпр. bio-mag (пољ.).

Источне мистичко-магијске традиције су се шириле на основу сумње у европски рационалистички поглед на свет. У постсоцијалистичким државама западна мода је нашла присталице пре свега индијских учења – о чакри и карми. Исцелитељ тог усмерења, чакдрджия предлаже да излечи и уравнотежи енергетске путеве у телу, што треба да доведе до нормалног стања човека. Индијско учење о бескрајном кругу живота и смрти постоји у дијагностици карме, а посредством откривања трећег ока предлаже се овладавањем видовитошћу.

Научни називи се често формирају посредством образовања сложеница. Тако се у српском језику јављају речи биоенерготерапеут, енерготерапеут, биотерапеут, регресотерапеут, еколог-натуртерапеут (и одговарајуће, биоэнерготерапевт – рус., біотерапевт укр., bioterepeut – пољ., итд., као и астронумеролог, психотроничар, радиестезиста, парапсихолог (срп.). Називи специјалиста непосредно се повезују с називима постојећих наука (нпр. биологија, психологија) и паранаука (астрологија) или увођењем нових (психотроника, парапсихологија, енерготерапија). Утисак научности саздају речи латинског или енглеског порекла – телепат, хилер (healer), екстрасенс (од Extrasensory perception). Најраширенији назив екстрасенс се не преводи на словенске језике. У 19. веку веома популарно је било звање магнетизер. Данас се чешће но други појмови повезују енергија и терапија, а та веза одражава схватање алтернативних дисциплина као нових наука. У последње време у терминологију се укључује речи из семантичког поља речи информација, информациони, нпр. информационо-таласна терапија, інформаційно-хвильова терапія.

Посебном групом назива чији део чини навођење научних степена, потврђује се научни ауторитет дисциплине: бакалавр окультных наук, instruktor ezoteryki, dyplomowany ekolog-naturterapeuta, mistrz radiestezji, bioenergoterapii.

Научнофантастични називи повезују се с научнофантастичним делима о НЛО – неидентификованим летећим објектима, о посетама бића с других планета и путовањима Земљана у космос, при чем се веза са оностраним светом остварује помоћу ванземаљских бића. Бугари, Руси, Украјинци често користе назив контактер у значењу човека који види будуће, види невидљиво или далеко или пак лечи помоћу ванземаљаца – ванземаљских помоћника. Користи се и назив уфолог (од енглеског UFO), контактант.

*

Већ је речено да се називи паранормалних појава и њихово значење мењају – нестају старе и појављују се нове речи, (пара)научне. Важно је истаћи да та промена приморава истраживаче феномена да стално имају у виду то да један те исти назив, чак и у два временски блиска тренутка, не морају нужно означавати и исту појаву. Мада се промене дешавају скоковито, оне се ипак поступне у помацима акцената у значењу речи.

Међу називима, наравно, нема негативних, са изузетком црних магова, који ретко отворено представљају своја дејства. Оцена о људима који говоре да владају парапсихолошким силама – у називима је неутрална или позитивна. Негативно значење придаје се додавањем атрибута тобожњи, лажни, црни, тамни (исцелитељ, маг и сл.). Мада у постсоцијалистичким културама нису ретки ни случајеви злоупотребе парапсихологије, на лексичком нивоу се додавањем негативних вредносних оцена истиче осуда лажног приказивања сопствене натприродне способности у односу на стварни дар који неке друге особе поседују. Основни називи – исцелитељ, маг – својим позитивним значењем потврђују реалност саме појаве.

Понекад се посебни називи користе синонимски, а семантички разни називи се мешају. То је могуће објаснити променама саме појаве, које не прате усклађивање јединственог назива у једном или у разним словенским језицима. С друге стране, називи (нпр. маг) могу означавати разне способности.

Анализирајући међујезичке лексичке утицаје, могуће је приметити да у словенским језицима постоје речи енглеског порекла: екстрасенс, парапсихолог, хилер. Ако се осмотри род именица у вези с полном припадноћу названих лица, позајмљенице се користе у мушком граматичком роду и у случајевима када се говори о женама. У словенским традиционалним културама постојали су и називи и за мушкарце, и за жене: колдун, колдуня (рус.), а сада се речи мушког рода односе и на мушкарце и на жене.

Скица о називима људи с паранормалним способностима предстља покушај лексичке систематизације без укључивања вредносног мерила. Аутор је желео да покаже разноврсност појаве и неопходност обраћања истраживача социолингвиста и лексиколога на овај савремен феномен. Предложена класификација указује на актуелна преплитања науке и мистике. Будући текстови, показаће детаљније културолошке димензије парапсихологије у времену поколебане вере и у Бога, и у науку.

Дејан Ајдачић : Славистичка истраживања, Београд, ИП Филип Вишњић, 2007. - с. 22-25.