Брана Димитријевић

Надрилекари (како варају, глобе, сатиру народ, од др Милана Јовановића Батута)

- у 38 слика -

ЛИЦА:

(распоређено на пет извођача, по редоследу појављивања)

ГЛУМАЦ 01

• ГЛАВА 01
• ПРВИ МУШКАРАЦ
• АЛФОНСКО Д'ЕСТЕ, херцог ферарски
• ПРОЛАЗНИК, у Ферари
• БОЛЕСНИК
• ПРИРОДНИ ВРАЧ
• СРПСКИ ОФИЦИР (19. век)
• ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ
• СЕЉАК
• БЕГ
• БОЛЕСНИКОВ БРАТ
• АКСЕНТИЈЕ КУПИНИЋ
• ФРАНЦУСКИ ЛЕКАР
• НАЧЕЛНИК   (Кварта београдске полиције, 19. век)
• СУДИЈА (Општинског суда у Београду, 20. век)
• МУЖ

ГЛУМАЦ 02

• ГЛАВА 02
• ДРУГИ МУШКАРАЦ
• БАТУТ (др Милан Јовановић – Батут)
• ГОСТ (Официр ферарски)           
• СТРАЖАР (испред херцогове палате)
• ПОЛИЦИЈСКИ КОМЕСАР (Париз)
• БАБА СТАНИЈА
• ЖИВОЈИН С. НИКОЛИЋ, НЕГОТИНАЦ, ТРАВАР
• АМЕРИЧКИ ЛЕКАР
• Др АВГУСТ РОЗЕНТАЛ
• ПИСАР (Земаљског суда у Баварској)

ГЛУМАЦ 03

• ГЛАВА 03
• ТРЕЋИ МУШКАРАЦ
• ГОНЕЛА, херцогова дворска луда
• БОЛЕСНИКОВА ЖЕНА
• БАТУТОВ ПРИЈАТЕЉ
• ЋАТА (општински)
• ХОЏА ЈУНУЗ
• ЈУНУЗ
• СРПСКИ ЛЕКАР
• ПОЛИЦИЈСКИ ПИСАР (Београд, 19. век)
• СУДИЈА (Земаљског суда у Баварској)
• АКСЕНТИЈЕ НИНЧИЋ
• ДОКТОР Н.

ГЛУМИЦА 04

• ГЛАВА 04
• ЖЕНА
• ГОШЋА (Алфонса Д'Есте)
• СУСЕТКА ГОНЕЛИНА
• ПРИЈА СИНЂА
• ПРИЈА КЕКА
• МАТИ (Батутовог пријатеља)
• СЕЉАНКА ВИДАРИЦА
• СУСЕТКА ИВКА
• БАБА МАГДА
• СТАРОВРЕМСКА БАБИЦА
• СТРИНА ЈУКСА
• ТЕТКА МАКРЕНА
• СЕКРЕТАРИЦА (Српског лекара)
• КАРОЛИНА МАГЕР
• ПИСАРКА (Општинског Суда у Београду)
• МЕДИЦИНСКА СЕСТРА (Доктора Н.)

ГЛУМИЦА 05

• ГЛАВА 05
• УЧЕНИЦА (др М. Ј. Батута)
• ГОШЋА (Алфонса Д'Есте)
• МЛАДА МАТИ
• БАБА СМИЉА
• НЕГОТИНКА
• СЕКРЕТАРИЦА (Француског лекара)
• УРЛИКЕ УРЛИКЕ
• ЖЕНА СА ВЕЛОМ

Слика 1.

(Кроз овећи комад пластике, попут чаршава, на којој су начињени изрези провучено је петоро глава, три мушке и две женске. Говоре надвикујући једна другу. А пластика се таласа.)

ГЛАВА 01: Магареће копито.

ГЛАВА 02: Незнани гроб.

ГЛАВА 03: У вука четири ноге и пети реп.

ГЛАВА 04: Ливно, Дувно, Гламоћ, од Бога ти помоћ.

ГЛАВА 05: Ружи треба хлеба.

01: Ружи треба меса.

02: Ружи треба меса и масти.

03: Ружи треба меса и масти и дрва.

04: Урок на праг.

05: Урочица под праг.

01: Вла-а-сац! Вла-а-сац.

02: Магнетски крстови.

03: Магнетске звезде.

04: Магнетске пастиле.

05: Магнетске пилуле.

01: Нек' се растури као путни прах.

02: Као плева на гумну.

03: Као планини дах.

04: Радијум.

05: Уранијум.

01: Скандијум.

02: Скрозирајући зраци!

03: Немој да болиш.

04: Немој да гориш.

05: Немој да севаш.

01: Где кер не лаје.

02: Китајскаја маст.

03: Од тигра.

04: Од кондора.

05: Где се не маци маче.

01: За-а-пис. За-а-пис!

02: За заљубљене.

03: За остареле.

04: За моћне. За немоћне!

05: За импотентне!

01: За потентне.

02: У вука четири ноге и један реп.

03: Ли-и-вка! Ли-и-вка!

04: Три хиљаде врсти трава.

05: Пресованих. Растворених. Распорених.

01: За ракију стомаклију.

02: За буклију памуклију!

03: За нероткиње.

04: За роткиње.

05: За дукате.

01: Пење му се крв

02: Гуши га крв

03: Насела му крв

04: Задављује га крв

05: Наишла му крв

01: Дајте купице.

02: Дајте рошчиће

03: Слепоочницу.

04: Пијавицу.

05: Испод језика.

01: За кокошку.

02: Да млада зачне.

03: Да млада пева.

04: Ливно, Дувно, Гламоћ, од Бога то помоћ.

05: Угљевље.

01: Зрневље.

02: Лонци.

03: Корита.

04: Траве.

05: Бакрачи.

01: Немој да болиш, немој да гориш, немој да севаш.

02: Немој да ицаш.

03: Врани петао.

04: За дукате.

05: За безграничну медицину.

01: За науку.

02: За лепоту

03: За вечну младост.

СВЕ: За дукатееееееее....

(С таванице почиње да пада бели прах. Затресу се кулисе.)

СВИХ ПЕТ ГЛАВА: Земљотрес!

01: У Лисабону земљотрес!

02: У Агадиру земљотрес!

03: На Камчаткииииии....

(Врхунац. Главе се повлаче у пластику. Нестају.)

2.

(Траје земљотрес. Испод пластике искобељавају се ПРВИ (01) и ДРУГИ МУШКАРАЦ (02) и ЖЕНА (04). Отресају прашину. Међу собом се не познају. Гледају унезверено лево десно. Земљотрес јењава.)

ТРЕЋИ МУШКАРАЦ 03: (Стиже на сцену с торбом преко рамена, такође посут прахом. Извикује.)

Пилуле против земљотреса!

Пилуле против земљотреса!

(Притрчава 04.)

04: Колико кошта, кажи... (Претура по ташни. Вади новац.) Овол'ко имам.

03: Може, сестро, и за ту сићу. За севап радим. За бадава. (Пружи јој бочицу. Стрпа новац у џеп.) На своју штету.

Пилуле против земљотреса.

Пилуле против земљотреса.

02: (Притрчава.) И ја имам само 'волико. (Пружа новац.)

03: (Прима новац.) Ја на овоме губим... (Даје му бочицу.) Народ морам да спасем!

Пилуле против земљотреса.

Пилуле против земљотреса.

01: (Снебивајући се.) Остах, пријатељу, го к'о пиштољ... (Преврће џепове.) Дај ми то једно твоје стакло ... Нећу ја теби остати дужан... Станујем, заправо, становао сам...

03: (Му окрене леђа.)

Пилуле против земљотреса.

Пилуле против земљотреса.

(Оде са сцене извикујући.)

Пилуле против земљотреса.

(Завеса)

3.

(Кроз спуштену завесу излази БАТУТ(02), у сусрет му иде УЧЕНИЦА(05), брзим ходом.)

05: (Осврћући се.) Чика Батуте... („Поправи се“) Професоре...

02: Колегинице, најприљежнија моја ученице. Лаковерности (у смислу: видели сте) и страху људском краја нема. А медицина вам је свачије имање, јер данас свако лечити уме.

Завиј прст и прођи селом па ћеш видети колико има лекара.

(05 узима под руку 02, и оду.)

4.

(Ренесансни музика, живахан, весео разговор иза завесе, смех. Када се завеса дигне, друштво за столом. Херцог ферарски Алфонсо Д'Есте (01) са својим гостима (02, 04, 05) и Гонелом (03) дворском лудом.)

01: (С пехаром у руци.) А сад ми реците, љубезни гости моји, којем се послу, људи највише одају? Којем занимању, ако знате?

04: Берберском, ваше височанство, Алфонсо Д'Есте.

05: (Кокетно) А ја сам сигурна – официрском!

02: Веома сам поласкан, (Наклони се.) али земљорадника је далеко више.

03: Највише заступљеника има лекарски сталеж.

(Громогласан смех.)

01: Али, драги Гонела, ми у Ферари, имамо свега три лекара.

02: И у Фиренци би се дали на прсте избројати.

04: И у Риму!

01: Засмејавате нас, драги Гонела...

03: Не, височанство, и господару мој. Заступљено је највише, баш како ја велим, лекарско занимање, не само у Ферари, или у Риму. (Поклони се Глумици 05)

А, ако ваше височанство каже да није, сме ли се, онда, у то опкладити, до сутра, у сто дуката.

01: Врло радо... Врло радо... У сто дуката, драги Гонела... Већ су моји... (Подиже пехар.) За моју луду дворску луду!

(Весеље. Кикот. Полугласни коментари. Светлосна завеса.)

5.

03:(Гонела сам. Весео. Певуши. Увија лице као да га зуб боли.)

А сад, идемо по сто дуката... Полагигацко, дичном Фераром.

(Преображава се у изнемоглог болесника. Креће. Среће Сусетку (05).)

СУСЕТКА ГОНЕЛИНА 05: (Чучи и нешто петља. Када угледа Гонелу усправи се. Руке држи размакнуте, као да су јој прљаве.)

Гонела, суседе драги, шта је с вама!

03: Зуууб... Мила моја.

05: Ооооооо.... Па то је – ништа! Мало тамјана у шупљину... И мени је то помогло!

03: Тамјана, рекосте... (Записује, корача даље.)

ПРОЛАЗНИК 01: (Идући Гонели у сусрет.) Шта ја то видим! Драги мој непознати, несрећни пријатељу. Мало бунике, која обилато расте по ливадама око Фераре... Па је стуцајте, на жар ставите, па окадите...

03: Хвала, хвала (Записује. Креће се даље.)

01: (Довикује му.) И мени је то помогло!

03: (Корача даље, застане.) Ево и херцогове, најзад, палате! (Настави ход.)

СТРАЖАР 02: (Стоји устобочен, али када угледа 03, оставља халебарду и полази му брижно у сусрет.) Драги Гонела!!! Паћениче... Боли вас – зуб!

(Претражује по џеповима, вади чутуру.) Ево вам гутљај, па добро промућкајте, па, прогутајте... Увек помогне...

03: (Гонела учтиво одбије. Али прибележи. Прође поред 02, који се наново устобочи.)

АЛФОНСО Д'ЕСТЕ 01: (Обасјан. Обе ГОШЋЕ (04 и 05) држе га испод руку. Угледавши Гонелу застане, престрави се.)

Драги Гонела, шта се то с вама збива!?!

03: Ужасна зубобоља, височанство. Ни тренуо нисам целу ноћ.

01: О, хвала милостивом да је зубобоља.

04: Хвала милостивом.

05: (Прекрсти се, по римокатоличком закону.)

01: Не брините, драги Гонела, од једног грчког, старог, ученог калуђера добих рецепт, којег ћу вам одмах и радо дати...

03: (Дубоко се поклони, скидајући завој с лица.)

Значи да је и ваше височанство – лекар. (Пружи цедуљу.) Уз још четрдесетак ваших поданика, добростивих грађана дичне нам Фераре, које сретох, од којих добих све ове савете... Истина, различите...

(Пружа запрепашћеном 01 цедуљицу. И поклони се.)

А од вас, височанство, опкладу од 100 дуката.

(Ренесансна музика. Завеса.)

6.

БАТУТ (02):(Испред завесе, у шетњи, са својом УЧЕНИЦОМ (05))

И мени је то помогло. Опасне речи... А мило звуче.

Да не узмемо у рачун дипломисане лекаре, а потом све оне варалице које се за лекаре издају; надрилекаре који глобе, затиру народ широм Европе, али најљуће харају по нашој милој Србији... Ипак остаје још увек врло много лица, која се баве и – лечењем.

05: Чим се пријатељ пријатељу на бол потужи, одмах га овај заспе саветима. И мени је то помогло!

(Одлазе, а завеса се диже.)

7.

(На сред сцене је БОЛЕСНИК (01), у домаћим хаљинама, увијена грла. Седи. Улази БОЛЕСНИКОВА ЖЕНА(03) носи у рукама послужавник. Чује се звонце на улазним вратима.)

03: Одмах. Одмах. Знам већ ко је.

01: (На тренутак је сам.) Ништа друго не раде, те залуднице, него овом на даћу, оном у посету кад се разболи, трећој ће на бабиње, а четвртоме на погреб!

03: (Иза сцене) Извол'те, само извол'те, прија Синђо. Аааа... кума Коко! Само извол'те....

04: Ооооо... Наш болесник се, видим, држи.

05: Не дај се, куме, душманину!

(Здраве се с њим, чак га и љубе.)

04: Некаква редња... биће?

03: Ко би то знао...

05: Једеш ли ишта, драги куме?

04: Убледео је...

03: Врага једе. Мрљао, мрљао и кад је здрав здравцит био... Кажем му: једи, мужу. Каки си мршав оболећеш... Ко је дебео тај је и здрав.

04: Ама, тако је а и није, слатка моја... Мој ти је брдо једно... Жваће ли жваће. Али од скора поче да му се пење крв... И – да пукне!

03: (Мало тише, гоћама.) Овог мог, јамачно, гуши крв.

05: А, лупа ли ти срце, куме? (Мало тише женама.) Капље му, капље крв са срца...

04: Све, све је од крви... свака болест.

05: ... и од назеба.

04: ... и од промаје!

05: А шта доктори на то кажу?

03: (С омаловажавањем и кајањем.) Звао (показује на мужа) доктора. Платили. У апотеку ишла, лек донела. И то не један.

(04 и 05 се ишчуђавају, па и крсте.)

А, болест траје ли траје... већ трећи, четврти дан.

01: (Огорчено.) Тек је други. (Шчепа и почне пунити лулу.)

03: (Прискочи, отме му из руку лулу.)

Ама, остави! Ако доктора слушаш, у свему слушај.

01: (Демонстративно устане, изиђе.)

03: Бадава. Све је бадава... (Заплаче се.) Себи о глави ради...

04: (Вади из зембиља боцу.) Пусти докторе, кад имаш нервозног мужа. Лепо ти њему расол... И мени је то помогло...

03: (Шмрцајући.) Хвала ти, прија Синђо.

04: За лек се не каже хвала, мила моја...

05: А ово су ти од морке јаја... То му умути... Десет комата, ево... Свакога дана наште срца.

И – утопли га. Али, добро.

04: Расол и расол. Кумашин моје прије, онај што на важним државним пословима силно ради... За њега само расол и расол... Кад се разболи... спомогне се... А – побољева. (Иза сцене се чује ломљава посуђа.)

03: Тешко мени!... (Истрчи. Иза сцене.) Ма шта то радиш... црниче... Иди гошћама...

(Завеса.)

8

БАТУТ (02): (Испред завесе.)

Беше једном красно детенце. Утеха, нада целој кући. Али му се по очним капцима красте ухватише.

9.

МЛАДА МАТИ (05): (Кука, нариче.) Јооој, шта ћу, куд ћу... Носила бих дете лекару, но, не знам хоће ли он од тога знати?

ПРИЈА КЕКА (04): Бежи, јадна! Што лекар зна у малу децу!? Него: узми живога креча и паклине, то ти је она црна смола, пропери у девет вода, тиме испирај детету очи. Красте ће проћи, к’о руком однесене.

05: Хвала ти, прија-Кеко, спаситељко. (Љуби јој руке)

04: (Брани се.) Нека те... јадна... пушти...

10.

БАТУТ (02): И, послуша је несретна мати, дете изгуби очњи вид.

У Црној Гори ко је само једном био рањен, самим тим је добио диплом да вида и да лечи сваког рањеника, баш као и она жена која је само једном родила, што ласно постаје бабицом и женским експертом.

(Придружује му се Ученица (05).)

Кад треба доктора, народ би попа. Кад треба попа, тражи доктора. Ал' видарима и видарицама, врачарима и врачарицама увек хрли.

(Поздрави Ученицу скидањем шешира, оде.)

05: (Сама.) У једном крају Париза, појавио се природни врач. Нагрнуше му и болни и невољни. Те се ред отегао и засметао саобраћају.

Али, Француска је то, у којој је лечење нестручним особама најстроже забрањено.

11.

(Диже се завеса. ПРИРОДНИ ВРАЧ (01), у својој ординацији, дочекује ПОЛИЦИЈСКОГ КОМЕСАРА (02).)

01: Господине, ви вршите лекарску праксу. Знате ли да је то дозвољено само докторима медицине?

02: Разуме се...

01: Имате ли ви такву диплому?

02: Имам. Изволите.

01: (Разгледа диплому) Опростите.

Али... што не метнусте таблу с натписом: доктор медицине тај и тај..?

02: С тим сам и покушао, господине. Но кад сам имао обичну лекарску фирму, нико код мене ни да завири.

А од како сам „природни врач”, од глади не само да не мањкавам, већ и врло удобно живим. И сами видите како ми публика хрли. Још вас најучтивије молим да ником не одајете ову тајну. Глупост је највећи покретач данашњег друштва, осим – наравно – новца, а ја бих био још глупљи када се глупошћу не бих користио да што зарадим. Не шкодим ником, лечим као и сваки дипломисани лекар.

12.

БАТУТОВ ПРИЈАТЕЉ (03): (Фин, отмен, образован.) (На сред сцене.)

Моја мати је проста, али разумна жена. Никада није боловала. А за лекаре ни да чује! Но, заболи је нешто нога. Одмах се сјатише. Па, једни веле: црвени ветар… дајте божура и камфора. Други јој кажу: набира се, ваља јој кашу привијати. Трећи јој доводе Манду-бајалицу…

(МАТИ (04) осветљена, седи у столици, с ћебетом преко ногу, ставља обоге преко чела.) Све је она то послушала, и урадила, а све јој горе. Ни шта једе, ни ока сведе. Мени да пукне срце. Поменем јој лекара (а она ће)...

04: Боже сачувај! Ни до сада га нисам тражила, сине; па, вала нећу ни пред смрт!

03: (Клекне крај ње.) Није је то смрт, мајко.

Проста је смрт код таких твојих мука.

04: Нек' цркнем! Само да ме Бог хоће!

03: (Стоји.) Позовем ја лекара да она не зна, и намолим је, натерам је у ствари, да му покаже болесну ногу. Лекар прегледа, преписа лек.

Сирота моја мати, ваљда мени за љубав, пристаде тај лек узимати…

А кад сутрадан, а њој већ боље. А прекосутра још и боље.

Неће да призна она. Мало по мало – болест прође. Напослетку сама себи је почела да се смеје...

04: (Осветљена, стоји благо ослоњена о штап.) Е, луда ли сам била, мили сине, што се намучих оволико. Ал’ таки смо ти ми прости људи. Увек плаћамо знатно скупље. (Одбаци и штап.)

13.

СРПСКИ ОФИЦИР (01) : (У униформи из 19. века.)

Знате ли шта је то власац? Црвић, али опасан... Личи на кишну глисту, али живи у рани, не да јој да зарасте. Истина, ја га својим очима видео нисам.

Но, у четвртом разреду гимназије, кад оно млађан бејах, појави ми се на десној цеваници оток. После четири месеца провали се; настаде рана која никако да зарасте. Отидох ја лекарима. Операција. Рекоше. Аууууу...

Немадох куражи, одох бабама. Шта све покушавале нису: лист од репушине метао сам; онда боквицу, хајдучку траву, а тек свакојаких мелема и фластера шта је било... Рана стоји па стоји.

О школском распусту одем на село кући, па ћу у госте течи, механџији. Он одмах посла, те доведоше неку сељанку, али чувену надалеко.

СЕЉАНКА ВИДАРИЦА 04: (Разгледа, разгледа болесну ногу. Па ће победоносно.) У рани ти је, синко, власац.

01: Власац!?

04: Власац, младићу, него шта је! Не да он рани да зарасте! Ама, лако ћу с њим. (Громким гласом, некоме изван сцене.) Да се закоље одмах овца, да се извади бела џигерица.

(Одлази са сцене, враћа се, превија белу џигерицу на ногу официру.)

Расекла сам је по средини... док је још топла. Па ћемо... Таако... Тако... Само ти лежи мирно, таако... тааако... Не померај се... (Превије га, оде са сцене.)

01: Одлежах два-три сата.

04: (Враћа се препуна самопоуздања. Скида завој. Односи га, гледајући по сред завоја, као да тобоже нешто види. Враћа се задовољна.)

Изишао поганац! (Показује колики је био.) Ни бригеша те, лепотане. Е, сад ће рана да ти зарасте!

01: Прошао распуст, а рана не зараста. Вратих се у Београд. На операцију, не беше друге. Ускоро изиђох здрав.

Уместо ране ево га ожиљак овде, и врло мало удубљење овде, у кости, али ми нога не чини никакву сметњу, мада ја доста штрапацирам. Идем, пешачим, стојим, јашем.

А могао сам да је изгубим. (Ногу) Можда и живот.

14.

БАТУТОВА УЧЕНИЦА (05): (Сусреће девојче, СУСЕТКУ ИВКУ (04), која у наручју носи „мачка“) А шта је вашем мачку? Где су му уши?

04: Нема их. Тата му их одрезао. Имам мицину – 'вол'ки чир овде на врату – свачим је личим, а без успеха. Те ми баба-Коларица световаше – мачје уши. Да их привијем, као облог.

05: Па, је ли боље?

04: Не, Бога ми! Чак је и горе. А да послушах тета Јовку, ееех…Али, она ми рече да расечем живу жабу, па да је… (гестовима: стави као облог.) А ја се жаба толико плашим...

15.

БАТУТОВА УЧЕНИЦА (05): (Прилазећи рампи.) Ко се одаје надрилекарству?

Доброћудне, безазлене, донекле ограничене природе које мисле, да могу по свом искуству и здравој памети, и о медицини правилно судити а болеснику користан савет дати. Крезуба бака иза банка, која верује у зле очи, и разне чини и уроке, рећи ће с пуним убеђењем: шта знају ти доктори. Мекосрца сусетка неће се моћи уздржати, да својој други у болести не препоручи какав лек, који је и њој помогао…

Све се то у најбољој намери а без икакве личне користи чини. Ал, кад се умеша похлепа... Ееее.... тад настају сви они који надрилекарство као занат терају.

БАТУТ (02): (Придружи јој се.) У Баварској су трећина надрилекара бербери, петина прости сељаци. Но, има и зидара, обућара, сајџија, кројача, трговачких помоћника, болничара, десинфикатора и трљаја… Но и скитница и коцкара. Од берлинских мушких надрилекара 29%, од женских 14,4%, било је претходно прекршајно или кривично кажњавано за преваре, крађе, утаје, јатаковање, блудничење, подвођења, кривоклетства…

Године 1906. у Пруској је било 19.283 школованих лекара, а надрилекара 6.260! Дакле, трећина! У целој Немачкој школованих лекара данас има 31.304, надрилекара 10.000! Опет – трећина. А, колику штету начине које народу, које држави, мука је помињати…

Док ми, у Србији немамо чак ни бројки. Не стигосмо да пребројимо. Но, ипак, знамо: премного их је. Надрилекара. Народ их плаћа… А од њих – гине.

16.

(Сеоска општина. Канцеларија. ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ (01) шета као лав у кавезу. Улази ЋАТА (03), у рукама му силна писама.)

03: Поштански дан, гос'н председниче. (Ређа пошту по столу) Ииии...Шта је све стигло. ... Наредба од капетана за неког одбеглог робијаша да се гони; а онај хајдук још нам по гори шета... Наредба за оправку друмова и ћуприја у атару... Наредба да се чисте гњезда по воћкама.

(Застане. С не малим огорчењем.)

А, натоврљао нам се и окружни лекар! Тражи извештај о – шарлаху! Има ли га у нашем селу? Пита. Мммммммммммм... Набраја знаке његове појаве... Ммммммм.... Упућује шта би требало предузети.

01: (Огорчено) Сад и окружни физикус! Мало нам је и робијаша и хајдука и ћуприја! Још и – чарлак!

Шта ми ту има да предузмемо!? Коме је детету Бог рекао да ће да умре, оно ће да умре и без тога, а коме није неће. Па нека дођу сто чарлака...

03: Ммммммм…Можда би требало... да се распитамо... ипак...

01:Говори, не увијај!!!

03: Шврљају по селу, наше бабе, видарице и врачарице, оне три најглавније нарочито, а зашто, не казују... Можда одиста болују нека деца.

01: Кажеш! Ха! Да ми те бабе сазовемо! Ем да разаберемо има ли чарлака у нашем селу, ем да им прочитамо ову наредбу докторову. Па нека оне село бране од морије. Нареди пандуру да их приведе... А нама онда слободне руке и за хајдуке и за ћуприје.

03: Одма'... Одма'...

(Светлосна завеса.)

17.

(Сеоска општина. Канцеларија. 01 шета као лав у кавезу. Стиже баба-Магда (04). Накостреши се на председника, седне на клупу ћутке. За њом ће баба-Станија(02), која се одмах избечи на баба-Магду, седне и окрене јој леђа. За њом ће баба-Смиља (05), али када виде прве две, устукну; али јој 01 енергичним гестом нареди да уђе и одмах седне.)

01: Слушајте, бабе! У околини нашег села, појавила се болешчина (чита, као, из оног писма.) – чар-лак.

04: Ама, шта је ти је то – чарлак?

01: Па зар ви, видарице и врачарице, мајку вам бапску, то не знате... Ми да вам казујемо шта је чарлак! (Дохвати оно писмено.) Болест од које се деца осипају, овде пише.

02: Еее…еее…ај… Мале красте?

01: И ’оће да се оспе у гуши. Доктор вели.

05: Њее…еј! Какав сад – доктор! То ти је гушобоља! Има, има тога по нашем селу. Али, чарлак по нашем селу, тога – нема.

01: (Строго.) Да прионете, да нам та болешчина не помори силну децу.

04: Аааа…њ.. – то! То је лако!

01: Причајте! Шта ћемо, како ћемо?

04: Боже сачувај! Никоме ја не казујем што ја знам!

01: Станија!?

02: Њеееее… да је то чума, ја бих знала.

05: Да заоремо око села.(У круг, показује гестом.) Кад чума не сме у заорано село, вала неће ни та чарлама.

02: Да посолимо пепелом село. Па чија живина преко ноћи остави траг…

СВЕ ТРИ У ГЛАС:

02: Да се накади црним тамњаном.

04: Да ја сачиним ствар од незнаног гроба…

05: Да заоремо, да заоремо.

01: Доста! Доста!

(02 и 04 поскоче, изађу гунђајући свака за себе. Остају 04 и 01.)

01: А шта ти мислиш да чинимо? (Хукне.)

04: Увек се предскаже када ће морија у које село, господине. Бива тада неко тропарење по таванима, ја л’ лавеж паса, ја л' нешто треће… А сада тога, видиш, нема.

01: (Дохвати оно докторово писмо.) Ал' овде пише!

04: Нека пише! Знам да отправим сваку морију преко брда, чак, чак у друго село. Заораћемо... а и још нешто има да учиним што ти не могу рећи.

01: Помагај, Магдо ... Теби сам одувек највише веровао. (Љубазно је и забринуто отпрати до врата. Врати се, исцепа и баци онај докторов папир.)

18.

БАТУТ (02): (Сам.) И, тако... у селу деца, одиста, нису умирала, по десеторо, по петнаесторо али дневно, као што бива када је куга – или чума – или када је срдобоља, или колера... Него по једно, двоје, највише – троје… Али дневно. Од шарлаха.

19.

(На поду, на асурама, свакојаким крпама окружена, лежи и јечи породиља (03). Крај ње је СТАРОВРЕМСКА БАБИЦА (04).)

04: Саг, ћерко, саг… док Богородичка узјаше на коња – док стигне… Отишла си је код другу. Док њума раскрсти, таг ће и тебе… Не плаши се, ћерко Даро. Од како бабујем, ја си лупнем жену одовуд, лупнем одонуд… исфрљи си дете чак до по врата. А овај саг учевне бабице и доктури обале си жену у постељу. Цццццццццц....

У кревет се жена не може да породи, да гу упрља.

Ееееј... Лошо време настало! Док су биле буле и оџе, нама си је било боље. Саг су доктури и учевне бабице… па жене болују од материцу. Ич се не срамују; расквацале се као квачке. Иска си да лежи седам дана у постељу, а мужи ги слушају… Уууууу! Па что тој млада жена!? Боли гу материца!? Толку сам децу израђала… несам знала за болест у – материцу!

Овај саг како која, ајд у Петровић доктура, у Ниш, на репарацију, да гу сече мешину. (Показује на трбух.) Вика гу – царски рез!

Лошо време настало! Ћерко Даро. Саг однесем си дете од саба-зору у цркву, дреждим оће ли се поп смилује да ги крсти. Вика поп: Чекајте, бабе; има да донесе варошка бабица дете на тога и тога… А она док се дуздише, деца се поцркаше чекајући. Није она за тај посо… Млада бабица… Јок! Док лауса лежи у лауслук, ће гу опрости.

Глај си посо, ћерко Даро! Саг… саг ће Богородичка да узјаше на коња, па – док стигне… А још ћу и овој да ти кажем. Саг роди се дете, узме га варошка бабица за ноге… Оће га тресе. Бије га по грбину! Оће очи да му искоче! Још руке перу. Још памук на пупак мећу… Ееее. .еј… Наше си је било боље. Засолим си на дете пупак с туцану кафу… ради му рана три месеца. Ако прекара, кисмет му од Бога… доктур му душу не задржи.

(Светлосна завеса.)

20.

(На поду она асура и гомила крпа. Наиђу Батут (02) и Ученица (05). Недалеко је СЕЉАК (01) са секирчетом, спрема се да заоштри колац.)

02: Сељаче, тежаче, мој тужни брате. Не штедиш жену своју, стуб дома твога и опстанка, ни у трудноћи, нити на порођају, ни у бабињама...

05: ... те се Србин рађа у мраку, а његова мајка лежи на земљи, на дроњцима, који ни за шта више нису, само да се чисте поњаве „не укваре“.

(Што на 01 уопште „не делује“.)

02: А ти, кад се разболиш, тужни мој брате, домах мислиш: неко те је уврачао и угатао, на нешто си нагазио, неко те је урекао… Па одмах летиш бајалицама, врачарама, видарицама и хоџама, те своју лаковерност кадшто животом платиш.

05: А њима, који ти твоје здравље руше, у гроб сваљују – дивно. Леп им је хлебац без мотике.

(01 једва чека да му се обоје скину с врата.)

02: Ту, ено, хоџа Јунуз од како је почео писати записе који сигурно лече, направио је нову кућу. Неколико пари волова бучу му у појати. Ситном благу ни броја не зна. Грдну зиратну земљу има. И само глади браду.

ХОЏА ЈУНУЗ (03): (Прође сценом.) Подржи, Боже, глупа сељака.

02: А стрина-Јукса, што баје и скида вереме, јектику, туберкулозу, тобоже, она лечи, кличе ли кличе:

СТРИНА ЈУКСА (04): (Истрчи на бину.) Подржи Боже, луда сељака.

02: Не кошта народна медицина. Ма – неће бити.

05: А и ласно се, да видиш, постаје – надрилекар.

(Светлосна завеса.)

21.

(Бегова кућа.)

ЈУНУЗ (03): (доручкује)

(Улази БЕГ (01).)

03: (Као, придиже се.) Ћестити беже...

01: Ма, сједи, сјед', море... Јунузе, делијо. Сједи, рућај...

Би ли ти мени остануо, да ме служиш...

03: Путник сам, намјерник, ћестити беже...

01: Ма, ћујеш море. Би ли ми ост'о, посла има... Млад си и здрав си...

03: Не умјем ти ја радити ништа, ћестити беже... Осим овако, ћанке лизати, трбух пунити... Никаквом послу нисам вићан... Заната немам...

(Завршава доручак, хтео би да што пре оде.)

01: (С уздахом.) Поћекај, Јунузе... Сједи, болан... Сједи, рекох!

(Оде 01. Враћа се носећи мастионицу, перо, и неколико листова папира.)

Е, да су ми твоје године, твоја снага, а ова памет... Ово ти је, Јунузе, дивит. Ово калем. Ово ћаге. Овим ћеш, болан, да лијећиш људе. Записима...

03: Ама, како ћу... Ћестити беже...

01: Море се, Јунузе, море, делијо... Писмен си?

03: Писмен? (Али несигурно.) Јесам.

01: Е, онда, носиш са собом ово. (Перо, мастионицу, папир.) Дођеш бонику, сачиниш запис... Напиши нешто... било шта!

03: (Умочи перо у мастионицу.)

01: Шта ти на ум овога ћаса падне!

03: (Пише ли пише, с грдним напором. Заврши, обрише чело.)

01: Да видим... (Чита у себи.) Аферим, Јунузе, аферим, хаџи Јунузе... (Прочита) Ливно, Дувно, Гламоћ, од Бога ти помоћ. Е, вала, то ти је запис... Неком ћеш рећи да га упали, па да се накади око себе... Неком да га за појас задене и собом носи, неком да га стави у воду, па да ту воду јутром пије... И, ево, ево... Поћекај... Ево, ево... (Оде, врати се.) Ево ти ахмедија. (Чалма.) Од баба ми је останула... Уви је лијепо око главе.

03: Ама не морем, ћестити беже, не морем, ваљда бит' и – хођа...

01: Мореш, Јунузе, мореш... само је носи... Ко ће те питати је си ли – хођа.

Изгледај само... И добро памти: ти све лећиш. Старо и младо, мушко и женско, лећиш кауре, лећиш и правоверне... И заљубљене и остављене и преварене. Не занима те ни ко је ни одакле је... Увјек записом. А пишеш шта ти тог ћаса на ум падне!

(Светлосна завеса,)

22.

БАТУТ (02): (Сам.)Тетка-Макрена, она што женама намешта желуце, богато је оженила свог сина. Раскошан пир му спремила. Село се чудом чудило откуд јој толики новци...

ТЕТКА МАКРЕНА (04): (Истрчи на бину, егзалтирано.)

Док је год трбуха и будаластих тежакиња, дотле ће мени добро бити.

(Светлосна завеса.)

23.

(У дубини сцене БРАТ БОЛЕСНИКОВ (01), у сељачком руху, с бичем у руци.)

01: Дотерасмо!...На воловским колима... Дадосмо докторима мога брацу, али – касно. Касно је, кажу.

Млад. Три'ес година нема. Јак и здрав увек био. Тек од једанпут занеможе. Све га завија у стомаку. Биле све бабе из нашег села. Једне ће: спао му пупак. Па му дизаше пупак. Оно још горе. Друге ће: струнио се. Па га трескаше. Меташе лонче. (Показује на трбух.) Гасише угљевље. Све – бадава.

Он нити једе, нити на велику нужду иде. Не пушта ветрове. Поче смрад повраћати. А од пре три дана само и само јечи и премеће се. Утоварисмо, дотерасмо. Доктори кажу: завезана му (покаже) црева.

Однесоше га... на операцију, ако је уопште буде.

Проклете бабе! Ништа то није, проћи ће… Кажу.

И тета Макрена, исто рече... И – оману.

(Заплаче се.)

24.

(Испред сцене шепури се ЖИВОЈИН НЕГОТИНАЦ, ТРАВАР (02).)

02: Збогом Србијо, мајко мила. Ове тужне речи, искрени вапај, посвећујем господи народним посланицима од којих четрдесет лично познајем, а код једанаесторице сам кући ишао. Двојицу сам од смрти спасао, додуше не баш њих лично, него плод њихов, кост њихове кости, децу њихову, а они ни прстом сад да мрдну. Неки су од њих постали министри, а мени Живојину Травару Неготинцу не да се да лебац зарађујем.

Србијо, Србијо, збогом! Збогом децо моја мила, збогом жено слатка, збогом сестре миле, збогом унуци моји. Збогом другови и другарице моје. Збогом добротвори када ослонца немам, када ме господа доктори гоне да станка немам. Терају ме као керови зеца. Но, ево! Ево вам господе доктора, па нек’ пуне ново београдско гробље, а ја у туђину морам, јер ми је таква судба клета.

НЕГОТИНКА (05): Свом грађанству познати Живојин С. Николић, Неготинац, травар и народни видар.

02: Збогом. (Скоро да се заплаче.) Збогом...

(Па се врати.)

Да не заборавим: Бавићу се овде у Београду још 10 дана, онда путујем за Горњи Милановац, Чачак, Ваљево и још друга места у Србији. Адреса, у Београду је стара: „Два побратима”, кафана. (Излази.)

05: (Убрише сузу. Чежњиво гледа у даљину.)

(Али се 02 убрзо враћа.)

02: (Раздрагано.) Остадох! Мили моји!!!

Ваших болести нема више!!! Небројене захвалности које су ми стигле из целе Србије јесу довољан доказ колико су лековите моје траве, којих имам преко 3.000 сорти. Међу њима се налазе и пресоване, и лепо осушене, које је недавно одобрио господин Министар Народне Привреде у „Српским новинама” од 17. марта. 1904. године.

Не стижем, не знам куд ћу! Ипак...

На знање вам је. Бавићу се по разним местима у Србији, а ове недеље сам у Београду. У Крагујевцу држаћу предавање о лековитим травама. Али за време мог осуства заступаће ме у Београду мој школски друг Аксентије Купинић,

(АКСЕНТИЈЕ КУПИНИЋ (01) стиже на сцену театрално, клањајући се на све стране. 02 му пребаци руку преко рамена.) Једну само школу о травама свршили. Стална адреса је: Београд, Кнез Данилова улица, број 4. За одговор шаље се марка од 20 пара. Цена травама је 11 динара и 80 пара.

На путу бавићу се само 15 дана.

01: (Извикује, док се 02 шета сценом.)

Живојин С. Николић Неготинац, најчувенији балкански травар приспео је у Београд са својим лековитим травама, на продају има траве противу зубобоље, реуматизма, главобоље, шкрофуле и против свих болести у стомаку. Мило ми је што могу господи кафеџијама и механџијама донети радосну вест о новом проналаску: траву за стомаклију ракију и да фарба сваку ракију у жуту боју. Са станом је у кафани код „Руске круне”.

05: (Извикује) Чувени српски травар Живојин С. Николић – Неготинац. Има многе лековите траве против све болести а нарочито: Шкрофула, Падавице, Реуме, Шуљева. За жене нероткиње да роде са гаранцијом и уговором, капара 200 динара, ако роди 1.000 динара. За преговоре шаље се марка од 2 динара. Хотел „Таково”, Београд.

01: (Изгура Неготинку са сцене.) Динару вредност пада, лудо једна. (Извикује.) Чувени травар Живојин С. Николић Неготинац одсео је у Урошевој Пивници на Теразије, Београд. Он је донео много лековите траве собом, преко 3.500 разних трава, против ових слабости: Реуме, Падавице, Шкрофуле, Шуљева, Пантљике. Трипер за 18 дана спашен. За жене нероткиње под уговором, капара 300 динара. Кад роди 1.500. А контра, ако не роди капару враћа. За преговоре шаље се марка од 5 динара.

05: (Енергично се враћа на сцену.) За жене нероткиње капара 500 динара. А када роди 2.000. Контра, ако не роди капару враћа! За сиротињу, за синдикалне организације, за раденике и раденице, ко то докаже општинским или синдикалним уверењем, све је – у пола цене! Мужевиии! Женееее!

(Светлосна завеса.)

25.

БАТУТ (02): Шарлатани се ослањају на рекламу. Казао Хенрих Сјенкјевич, нобеловац, пољски писац. Али – бадава. Шарлатанство подржава и дневна штампа. Записао угледни професор Тон. И то - бадава… Огласи се, видим, исплате.

БАТУТОВА УЧЕНИЦА (05): Неки Рихтер издавао је за оглашавање својих лекова 200.000 динара. Неки Рецлав трошио је за оглашавање свога лека против пијанства више од 500.000! Неки Валавај, фабрикант „чудотворних пилула“, даде преко милион динара на рекламу.

26.

ПРВИ МУШКАРАЦ (01) (рекламира):

Американци је ОВО употребљавају! Вирглијеву гуму за жвакање - червин гам – само зато, јер олакшава варење, одстрањује жеђ, штеди зубе од труљења, одстрањује непријатан задах из грла. Шпортисте и туристе не смеју употребљавати алкохол и дуван! Услед тога је ова гума за жвакање најбољи надометак, осим што се са истом уштеди такође много новаца. Препоручује се за раденике особито, јер у раду не смеју пушити, па се с њом растерује сањивост и умор.

Генерално заступништво за Југославију дрогерија „Адрија”, Љубљана

ЖЕНА (04) (покушавајући да га изгура): Нема више ћелавости! Биљни сок против опадања и за рашћење косе. Може се добити: 50 грама 5 динара; 100 грама 10 динара. Сапун са убрзање рашћења косе 2 динара.

Алексинац. Руса Антићка.

ДРУГИ МУШКАРАЦ (02) (Покушавајући да је изгура): Ристићеве пастиле успешно дејствују против свих заразних болести, јер врше апсолутно сву дезинфекцију. Тифус, пегави и трбушни, колеру и све остале болести лечи.

Ристићеве пастиле су од чистог нафталина и са канфором и рађене су на сопственој прес-машини за пастиле. 100 комада 2,5 динара.

Црвеном Крсту и болницама јефтиније.

04: Тајна моје лепоте!

Лежи у мом меканом, белом и дивном лицу, које чувам редовном употребом светски чувеног Оралогија голд кремом.

Побољшава неочувано лице. А очувано чини дивним.

Омекшава и храни кожу, даје праву лепоту.

Причувајте се имитација.

Мој спаситељ је Александар Јовановић, парфимер.

01: Двоструки електро-магнетични крст или звезда, већ према вјероисповести наручиоца, лијечи и опоравља под гаранцијом код следећих болести: гихта, реуме, тешког дисања (астма), неспавања, севања у ушима, тешког слуха, епилепсије, нервозности, недовољног тека, бледоће, зубобоље, главобоље, инфлуенце. Свакоме болеснику који после употребе мојега апарата кроз најдаље 45 дана не би издравио враћа се новац.

Александар Шефер, Будимпешта.

02 (изгурује га): Животни магнетизм као лек! Ја сам једини који магнетизира по једном, после доктора Месмера, новом јединственом систему. Лечим реуматизам, болове у желуцу, гушобољу, вратобољу, зубобољу, запаљење у колену, болести живаца и главе, гречеве, хистеричне нападе, болест Светог Вида (епилепсију звану), узетост, бледобољу, грозницу, израслице, мигрену…

Помоћ магнетског лечења траже само они болесници, који већ нигде нису могли за себе наћи лека, те су сву наду изгубили да ће оздравити.

ТРЕЋИ МУШКАРАЦ (03): (Преображен у учена човека, с књигом у руци.)

Опростите што вас прекидам, шта ви то причате. Откуд у двадесетом веку – магнетизам и Месмер!? Кад о тој варалици пре више од четрдесет лета, 1881, да будем тачан, писаху у Србији омладинци, у своме у листу „Побратимство”, убрзо забрањеном, и све његове обмане разоткрише… Да чујете...

„Крајем осамнаестог века Берлинска академија није прихватила Месмерова „открића”, те он оде у Париз. Разви посао, згрну новац, причајући о магнетизму, фулидима, аурама, нервалгамији... те француски краљ наложи ученој комисији, на челу које беше славни Лавоазије, да помно испита ваљаност метода магнетичних. А они нађоше да је све то само и само празна прича. Месмеру би забрањен рад…“

(Она двојица га ухвате под мушке и износе га са сцене, а још се чује.) „Јесте да је Месмер потом скончао живот у беди...“

02: (Истрчава на сцену.) ... Али је његова терапија останула. Умро је Месмер, ал' жив ће Мерсмер бити.

01: Магнетни крстови, магнетне звезде!!!

04: Магнетске пастиле!

Препоручујем мушкима таково средство, уз којега ће бити срећни и момци а и старије чике. То је повратак мушке моћи! Укида мушку немоћ, челичи и подмлађује цело тело.

Магнетске пастиле!

Дејствује поуздано код свију оних који су баш сасвим изнемогли.

Један лечник ми пише: „Поштована, молим пошаљите моме шураку једну кутију Магнетских пастила, јер је са ових пилула исто тако сада срећан као када је момак био.“

Једна лепа жена ми пише: „Од како сам своме мужу поручила једну кутију ваших Магнетских пастила, од тог доба се више не свађамо, и волемо се сада као што се никад нисмо волели.”

(Penis bonnus pax in dommus!)

Један старац од 68 године пише: „Најрођенија! Нема старцу друге помоћи до магнетских пастила. Шаљите брзо још једну кутију.”

02: (Изгура је.) Мушкарци!

Цурење и печење лечи сигурно у кратко време Го-но-тол! Против трипера!

Гонотол се једе, дакле, нема шприцања!

Салватор. Рума.

01: Најсавршенији проналазак у 20. веку је ЛИВКА!

Нема више страшне зубобоље, нема реуматизма вилице! Данас више нико не сме вадити зубе.

Мој двадесетогодишњи рад и изпитивање у зубној пракси дао је спасоносни резултат. За мој ново пронађени лек дајем гаранцију са 100 потписа људи које сам излечио од опаке зубне бољке.

Сиротињи дајем бесплатно.

Ко пошаље два динара, добија лек са упуством све о мом трошку.

Александар Ф. Ливка, фризер и зубни вештак, Алексинац.

(Светлосна завеса.)

27.

БАТУТ (02): Рекло би се да се само дрогеристи, парфимери, апотекари, мануфактуристи, чак и угледне фирме за производњу лекова, осим надрилекара и травара, баве рекламом.

Алииии... Рекламирају себе и – доктори, бесомучно.

28.

ФРАНЦУСКИ ЛЕКАР (01): (Диктира секретарици (05).)

Господине и госпођо,

Доктор Мартен де Мањи, (гестом: а то сам ја), члан административне комисије медицинског друштва у Вијени, има част известити вас да се настанио у Вашој вароши као лекар за порођај, болести урогениталних путева, и осталог.

Као проналазач ректитера, порт-песара, материчног аспиратора, и – осталог.

Нов метод лечења, било код мушких било код женских. Невероватно сјајни успеси. Подешавам, по мери, све врсте бандажа и појасева.

Уз припомоћ својих одличних веза – метод Пајо – извршујем операцију вештачког оплођења с мужа на жену.

Метод који вам поштовани господине и госпођо, само на први поглед изгледа неморалан. А није тако. Метод с мужа на жену, не само да је од Медицинске Академије у Паризу признат него је од ње похваљен и обдарен!

Служим се и термичким електрицитетом.

И магнетима.

А ускоро ћу и радијумом.

Цена у готовом за консултацију: прва категорија 10 франака, друга категорија 5 франака. Операције се рачунају посебно.

Овај циркулар поделићете свим угледнијим грађанима.

29.

СРПСКИ ЛЕКАР (03): (Диктира својој секретарици (04))

Учтиво извештавам грађанство округа топличког, и моје миле суграђане Прокупчане, да сам набавио и монтирао Рендгенов апарат Американског система: преглед на струју – стакло. Скро-зи-ра-ње! Па не морате преко света, у – Београд.

Ради свакога дана кад се пусти електрика.

Извештавам грађанство и молим за посету.

А било би згодно и умесно, када би се господин Омеровић (Тај лењи министар народног здравља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, то не пишите!) мало заинтересовао за овај преглед на струју – стакло. За скрозирање. И помогао.

Полепити по вароши, и у новине дати.

30.

АМЕРИЧКИ ЛЕКАР (02): (Извади из писаће машине папир, па чита наглас.)

Најбољи лијечник за све тајне мушке болести! Сваки Хрват или Србин који треба доброга лијечника, добрих лијекова и добар савјет, у овом далеком и непознатом свјету, сваки исељеник, насељеник и прогнаник, који је наше горе лист, нека дође к нама.

Говоримо и писмено вашим материнским језиком. Јамчимо излијечење за: трипер, чанкр, сифилис, немоћ у сполном опћењу, а онда нарочито, болести желуца и прсију, те киле без резања. Костобољу и боли у крижима.

Јуропијен Медикал Инститјут, Питсбург, Јуесеј.

Уред отворен од 10 до 8 сати.

31.

(Брзо смењивање лекара који се рекламирају. Неко време, без кошкања, и изгуравања са сцене.)

01: Балнеолог. Једини са специјалном спремом из балнеологије и бањске технике.

03: Експерт за све унутрашње и венеричне болести. Антисифилистично лечење неосалварзаном. Вакцинотерапија гонореје, то јест, трипера.

01: Све унутрашње болести, и сва могућа болесна стања. Болеснике примам преко целог дана.

Увек спреман серум против дифтерије и сва остала поткожна убризгавања.

03: Санитетски мајор. Обишао поред много европских још и најчувеније бање и лечилишта у Северној и Јужној Америци, на Канарским Острвима, у Алжиру, Тунису, Египту… С успехом лечим ултраљубичастим зрацима: катаре плућа, шкрофулозу, запаљење плућне марамице, енглеску болест, сипњу, неуралгију, ишијас, туберкулозу коже, теже форме малокрвности…

02: Преселио сам се у нову зграду, први спрат, плава табла, са златним словима, и отпочео рад с рендгеновим апаратом, кварц-лампом, ултравиолетним зрацима и другим електричним и магнетичним апаратима. Чекање у засебним кабинама. Дискреција.

03: Грчки доктор!!! Лечи: плућа, црну џигерицу, срце, стомак, црева, бубреге… Сиротињи бесплатно.

01: Први српски завод за физикално лечење!

Отворен целе године!

Лечи с најбољим успехом: нервне болести, ревматизам, парализу, табес, неуралгије, катаре стомака, црева, плућа и марамице, сифилис и женске болести.

Светлост и електрицитет!

Вештачко сунчање, Рендгенови зраци, дијатермија, Бергонизирање, електрично купање… Радијум!

03: Смешно је данас бити ружан. Смешно је данас бити стар. Оперативно лечење свих облика гојазности. Пеглање бора. Исправљање кривих носева, клемпавих ушију и опуштених дојки. За даме обнова невиности. За господу продужавање полног уда. (Мало тише.) До разумних сразмера.

„Естетска и сва остала хирургија без граница“. Обезбеђени превоз и дискреција.

02: Кинески доктор. Сасвим безболно. Преко 5.000 година традиције, лечење гојазности, нервозе сваке врсте... Малокрвности, губитка апетита...

01: (Уз нешто кошкања, ипак.) Руски доктор... Стручњак за женски оргазам…

02: Све моје дипломе и сва признања стечена у Ел-Еју... А то вам је Лос Анђелос, драги моји, Калифорнија, Јуесеј...

БАТУТОВА ДВОЈНИЦА (05): (Истрчи на сцену. Виче.)

Доста!!! Доста!!!

Има ли краја овој ларми!

Има ли уставе овој пљачки!!!

Где је држава, где су закони!? Где полиција!? Где је суд!!?

(Светлосна завеса)

32.

(Кврат београдске полиције. Саслушање. Начелник (01), писар (03), и др Розентал (02).)

01: Име и презиме.

02: Др Август Розентал.

01: Рођени?

02: 54 година стар, ожењен, отац шесторо деце.

01: Станујете?

02: У Добрачиној улици у Београду, на стану сам код угледног трговца вуном, господина Сретена Среје Пантића.

01: Позвани сте, господине Розентал, у Кварт, на одговор а према члану 16 тачка два 7. закона о чувању народног здравља Краљевине Србије, јер ви у Београду обављате лекарску праксу без дозволе господина министра унутрашњих дела. Је ли то тачно?

02: Тачно је, ваше високо благородије, ну, делимично...

01: Објасните.

02: Родом сам из Кијева. Диплому о свршеним лекарским наукама на свом родном Кијевском универзитету 1855. тренутно код себе немам. Јер сам по завршеним студијама због пропагандисања слободних мисли био осуђен на прогонство у Сибирију; којом приликом му је узапћена и диплома. Иста се сада налази у Петрограду. У Сибирији сам, у Иркуцку, наставио с лекарском праксом. Ту сам се сусрео с китајском, ви кажете кинеском, медицином, очињ, очињ силном, и китајским рецептима… А кад сам помилован 1874. године, прешао сам у Пекинг, Китајцима.

01: Прешли сте, где? У Пекинг? А, зашто молим?

02: Зато што су методи китајског лечења бољи и савршенији од европских. И, ево, пристајем, да о тим начинима лечења уверим ваше лекаре, овде, у Србији, којих немате много, једним експериментом на ма ком болеснику у ма којој болници, где се одреди, овога часа…

01: Из Пекинга сте право дошли у Србију?

02: Не, ваше високо благородство.

Из Пекинга сам отпутовао у Француску, па у Швајцарску. И, свуда сам упражњавао лекарску праксу јер су ми то допуштали.

01: Имате ли о томе каквих доказа?

02: Доказа, за сад, немам.

01: Наставите...

02: Из Женеве сам дошао у Србију крајем јуна 1881. године, јер се зна да је учених лекара у Србији врло мало. А народ вам је очиињ баљезан…

01: Лечили сте, до сада, овде болеснике чиме?

02: Лековима. Китајским превасходно, ваше високо благородије. По таму, што китајскаја медицина очињ силна…

01: Откуда кинески лекови у Србији?

02: Рецепти које сам давао својим болесницима, били су састављени од лекова који у српској фармакопеји, тачно је, нису закрштени; али је те китајске формуле напамет знам, те су моји болесници лекове справљане по мојој рецептури, добијали из Аустрије, из апотека у Земуну.

01: И, пошто су вам били ти – рецепти?

02: Лечио сам и бесплатно. Што сведоцима могу доказати. Наплаћивао сам своје посете само од имућних, и то један до два динара. Само једном у Обреновцу за свој труд и путни трошак добих пет дуката.

Ја овде у Србији мојом лекарском праксом не могу да зарадим ни толико да израним себе, жену и децу своју. Зато што сви болесници и болеснице иду надрилекарима и врачарама. Те сам, баш у Београду, распродао сав женин накит. И, тек недавно ме је, моја рођена сестра, велепоседница, уважена госпођа Изабела Хершоњавска, опремила са 100 дуката за повратак у Мат Росију. Те како поседујем руски пасош почетком септембра одлазим за свагда.

Клеветају ме, а дошао сам да помогнем. Говоре да сам швиндлер и да сам ниског порекла, што није истина, јер ја сам по народности Пољак, по вери католик, а руски сам дворјанин – племић.

01: Слободни сте, хвала лепо. (Диктира)

На основу члана 16. тач. 7. Закона од 30. марта 1881. године о уређењу санитетске струке у Краљевини Србији, руски поданик господин Август Розентал, кажњава се са сто динара и забраном упражњавања лекарске праксе, под претњом протеривања. Лекарску диплому, Розентал нема, а његов изговор да му је диплома одузета, не може се уважити.

02: Високо благородније, љубими, у мња ђенги њет!

01: Слободни се, господине Розентал.

02: Ваше високо благородство...

01: Слободни сте… (02 изиђе, а 01 настави да диктира) Извешће о саслушању доставити господину Живојину М. Блазнавцу, Управитељу вароши Београдске...

33.

(Земаљски суд у Баварској. Судија (03), писар (02), окривљена (05) и оштећена (04).)

03: (Диктира.) Земаљски суд у Баварској доноси решење, да се одржи главна расправа, пошто је оптужена приведена. Устаните, ваше име...?

05: Урлике Урлике...

03: Оштећена. Устаните... Ваше име?

04: Каролина Магер...

03: По занимању сте...

04: Сељанка... (Накашље се.)

03: Изволите, госпођо Магер...

04: Ми смо имућни, славни суде. А… пре две године, опасно се разболе мој добри муж. Те позвах ову жену, у свој Баварској чувену бајалицу. А она одмах погоди која је моме мужу болест.

05: Чудна ми чуда то – погодити!

03: Мир! Госпођо Магер, наставите.

04: Ништа друго ти није, рече му ова жена, него – намета.

03: Молим, поновите.

04: На-ме-та! Каже она мом мужу: наметли се на тебе јадника за седам година.

03: Окривљена Урлике Урлике?

05: Намета! А шта би друго могло бити!

03: Госпођо Магер, наставите.

04: Рекла је да та намета мора да се скине! Дај, одмах вели, 22 сребрне марке. Дај бурму са прста мога мужа. Мужевљев сат, па ћилимче, па неку обућу, грдне друге ситнице, оде је попис, славни суде…

Доноси, доноси, доноси, никад краја, а она све то смешта у своју торбу.

Треба јој све то да скине намету, па ће доћи. (Застане због узбуђења.)

03: И, је ли дошла..?

04: Јесте. (Убрише сузу.) После неког времена, али без оних наших ствари. Каже: јака намета, ваља да јој дадемо још! Дадосмо, ево, по овом овде сада списку. А то не беше све. Затражила је 1.000 сребрних марака!

05: Које нисам са собом понела, славни суде!!! Кињи ме што сам Ромкиња!!!

03: Мир! Мииир!!! Госпођо Магер, наставите.

04: Дадосмо 1.000 сребрних марака. Све је то сасула у један лонац...

05: У твом присуству, лажљивице!

03: Мир! Госпођо Магер, наставите.

04: ... у коме је претходно скувала густу кафу.

03: Скувана кафа је, кажете, већ била у том лонцу?

04: Да... Скувана. Не да се пије. Већ сачињена врло, врло густо због бајања. А потом одливена, да само остане соц. Па је она онда са тим соцем мешала, мешала, и бајала, па измешала постепено оних 1.000 сребрних марака... С том густижом.

Потом, оде. Али нам рече да тај лонац никако не дирамо пуна три дана.

05: Ништа и ником ја славни суде не радим иза леђа! Све време ми је стајала изнад главе!

03: Мир! Мир!!! Госпођо Магер, наставите.

04: А моме мужу све је горе... Пребацисмо га у болницу. Е, сад, ваља доктори да се плате, ваља болница да се плати, ваља плаћати надничаре... Узех да погледам у онај лонац. Кад тамо остало само 800 сребрних марки. Од 'иљаду. (Заплаче се.) Имање пропада, славни суде... А ова нас је опљачкала до голе коже!

05: Лаже, госп'он судија! Лаже! Све је нетачно! Проклетница!!!

03: Мир! Мииир!

Земаљски суд у Баварској доноси решење да изврши доказ поређења списка ствари које је поднела оштећена, са списком ствари узапћених приликом полицијског претреса код приведене Урлике Урлике.

Госпођо Магер, да ли је ово бурма вашег мужа?

04: Јесте...

03: Да ли је ово табакера вашега мужа?

04: Јесте… (Заплаче се.)

03: Земаљски суд у Баварској доноси пресуду да се Урлике Урлике казни са 9 месеци затвора…

(Галама, Урлике Урлике протестује... Светлосна завеса.)

34.

(Општински суд у Београду. СУДИЈА (01), ПИСАРКА (04), ЖИВОЈИН С. НИКОЛИЋ, НЕГОТИНАЦ (02) и АКСЕНТИЈЕ НИНЧИЋ (03).)

01: Општински суд у Београду доноси решење да се главна расправа по тужби Аксентије Нинчића, економа из Барича, и приведеног травара Живојина С. Николића данас одржи.

03: Требало вам је годину дана да приведете варалицу!

01: Мир!!! Господине Николићу, устаните. Да ли је тачно да сте

на Велики Четвртак 1920. године, уговорили са овде присутним Аксентијем Нинчићем, да ће те му, за 1.000 динара, травама излечити малолетног сина Милутина од падавице.

02: Није ми у знању, судијо, толико је болесника широм Србије... Може бити...

01: (Диктира.) Тужени тврди да се не сећа. Суд доноси решење да се изведе доказ читања уговора сачињеног између страна у спору.

Господине Николићу, да ли је ово ваш потпис? (Пружа папир.)

02: (Узима папир, одмиче га примиче, слеже раменима. Враћа папир.) Може бити, али не мора, ја баш и нисам много писмен...

01: (Диктира.) Тужени није сигуран да ли је потпис његов, али како је уговор оверен судским печатом, то се исти има сматрати пуноважним. Суд доноси решење да се изведе доказ читања поменутог уговора.

Господине Николићу, уговарач Аксентије Нинчић предао вам је одмах 200 динара капаре, и затим упутницом послао у Београд још 300 динара. По уговору, били сте дужни да Милутина Нинчића, сина уговарача Аксентија Нинчића, травама излечите од падавице. Дужни сте били, осим тога, да Милутина Нинчића, сина уговарача Аксентија Нинчића, посетите после шест месеци.

02: Како да стигнем! Кад ме толики траже. И по Србији, и по Босни, и по Славонији и по Бугарској. А и из Маџарске ми писма стижу.

03: Није се појавио јер добро зна како дејствују његове травуљине!

01: Мир! Опомињем вас, господине Нинчићу.

Господине Нинчићу, устаните. Тврдите ли да од лекова прописаних од стране овде присутног Николића, вашем сину Милутину није било ни мало боље.

03: Тврдим! Било му је чак и горе! И, доказујем да није излечен, ево, овим налазом регрутне војне комисије (даје судији папир), којим се мој јединац, на срамоту моју и моје породице, ослобађа војне обавезе због тога што је падавичар.

01: Господине Николићу, признајете ли да сте сина овде присутног Аксентија Нинчића, лечили травама.

02: (Спокојно.) Ако у уговору пише онда да јесам. Али напомињем ако моје лечење није успело, то је стога што се породица, а нарочито овде присутни Аксентије, и његов син Милутин, нису држали мојих писмених упустава.

01: Господине Нинчићу?

03: (Уздржавајући се крајњим напором да не плане.) Држали смо се свега до у длаку. Кад је требало кувати, кували смо, када је требало само попарити, и то смо чинили, када је требало да одстоји преко ноћи... Напамет знам свако словце!

02: (Упада му у реч.) Да си се држао упустава, син би ти сада био као од мајке. Него, и ти би да лек дејствује преко ноћи!!!

03:(Поскочи.) Животињо!!!

01: Мир! Мииир!

02: На стотине сам излечио. Имам писама и писама благодарности!

03: Варалице!!!

01: Мир! Мииир!!! Седите обадвојица! (Диктира.)

Суд доноси решење да се закаже ново рочиште, до када ће се прибавити мишљење Министарства народног здравља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, о томе како се и чиме може лечити падавица. Да ли и травама. Као и то да се Министарство изјасни на околност да ли је непридржавање упустава, у погледу справљања трава прописаних и датих од стране окривљеног, могло бити од утицаја на крајњи исход. (02 већ ликује.)

Суд доноси решење да се до наредног речишта окривљеном Живојину С. Николићу, одреди притвор, због основане сумње да је извршио дело преваре. Овим је расправа закључена.

(Светлосна завеса.)

35.

(БАТУТ (02) и БАТУТОВА УЧЕНИЦА (05).)

05: Зар само за дело преваре?

02: Ипак је долијао...

05: Али, зар неће када одслуже своје, па их пусте, и Урлике Урлике и Живојин Неготинац, наставити да се баве тим истим послом?

02: Хоће, наравно. Јер док се правда докобрља... (Уздахне.)

Драга колегинице, надрилекарство је хидра са много глава. Једну одсечеш никну две. Те две одсечеш, никну четири. Видари и видарице, врачари и врачарице, па још и болничари који би да су лекари, па, школоване и нешколоване бабице које би да су лекарице…

Надрилекар је, кажемо, оно лице које се без потребне квалификације и стручности бави лекарским послом; које лечи примитивним, народним лековима и методама.

Недовољно. Уско. Превазиђено.

Данас су надрилекари све чешће и – доктори!

05: Прави, дипломисани лекари!? Надрилекари!? Па то је – немогуће.

02: Могуће је, могуће, драга моја, и те како! Прави правцати, дипломисани лекар ласно постаје надрилекар када изгуби образ.

36.

(Ординација ДОКТОРА Н. (03))

(Улази МЕДИЦИНСКА СЕСТРА (04). 03 климне главом.)

04: (Некоме изван сцене.) Изволите.

(Улази ЖЕНА СА ВЕЛОМ (05). Застане.)

03: (Сестри гестом да их остави насамо.) (Жени са велом показује да седне. Она седне, али претходно ставивши на сто подебљи коверат.)

Госпођо, непотребно је...

05: (Подигавши вео.) Захвалност, што ме примате без мог мужа, а пре сутрашњег дана...

Хоћу истину. И само истину. У питању су моја будућност, моја срећа, сав мој живот, моја естрадна каријера!

(Отвара ташну.)

03: Али, госпођо...

05: Мој брак, до кога ми је веома стало. Морам да будем мајка. Морам, већ прекосутра!

(Устаје и ставља још једну подебљу коверту на сто.)

03: Ви то можете овог часа, чак с лакоћом....

05: А хоћу дете од свог мужа!!!

03: Е, то је, бојим се, немогуће... Апсолутно. Ни промил шансе. Сутра ћу вам све то саопштити, и преложити, врло тактично...

05: Ми не желимо – усвајање. Категорично! Још мање да ме оплоди туђе семе! Полудео би мој муж, швалерчина! Трпим његове преваре, и свакојаке плитке лажи... али ме теши чињеница да још ни једној јединој дете није успео да направи. Самном мора. И – родићу га. Не питам, заправо не питамо, колико кошта!!!

03: Али, госпођо... Апсолутно је немогуће у случају вашег цењеног и врло поштованог господина мужа... Ни један једини живи семеглавац није нађен, а мало их је. Осим тога...

05: Оживите их! Умножите их! То је ваше!

03: Немогуће! Никоме до сада није успело да из гроба подигне мртву главу, нити од семеглавца који су...

05: Морате!

03: Могу само да вас оплодим семеном даваоца, којега ћете ви одабрати...

05: То ви бирајте!

Утувићете, то јест, гарантовати, моме мужу да сте оживели његово семе.

03: Апсолутно је... ?!?

05: Шта вас спречава!? Име сте! Велико име. Довољно је! Уз ваше дипломе и признања!

03: Спречавају ме тестови којима се лако може доказати...

05: Када, и ако до таквог доказивања уопште дође. А када дође...

03: ... Тад могу да се селим на онај свет. Ћелавци-гориле вашег мужа...

05: Оооооооооо... Не плашите се, драги докторе. Ако је преперка само у томе, па то је , просто напросто смешно. Од сада па до вечности биће то сасвим и сасвим моја ствар... Докторе драги... Прихвате ли или не? Или да тражим каквог експерта мање славног?

До сутра у ово доба. Ово ми (Показује на новац) у сваком случају не враћате.

(Застане пре одласка.) И, обавезно да је – мушко!

(Излази 05. 03 прилази столу. Узима обе оне подебеле коверте. Уверава се да је у питању не мали новац. Врти главом.)

(Светлосна завеса.)

37.

(Ординација ДОКТОРА Н. (03), који стоји ослоњен о писаћи то. На двоседу су ЖЕНА СА ВЕЛОМ (05) и њен МУЖ (01). Пре него што се осветли сцена. Весео жагор, ћеретање, па и смех.)

01: Чули сте какав је само јучерашњи њен концерт био. Лудило. Али, богами, лепа пара. Згрнуто...

05: Ништа спрам оног што мој муж зарађује – дневно.

01: А све законито и све легално, и чисто, чисто као суза!

(Смех.)

05: Концерт је био опроштајни. За неко време...

01: А медији су већ пренели да ће моја љубљена бити – мајка. Стога, докторе: какве су вести?

05: (После извесне паузе.) Добре, али и лоше.

Ваша супруга може имати дете, али ви јој то дете овако како сада ствари стоје не можете подарити природним путем...

01: (Разјарено удари руком по фотељи.) У Божију ма...

05: Смири се, драги...

03: ... Нисам завршио. Не можете је оплодити осим лабораторијски...

01: Знао сам! Слутио! Готово је... Створих империју, да је разбуца туђин. Сву моју имовину појешће курве и ђидије!

05: Преклињем те...

03: Јер... За данашњу науку и за данашњу медицину границе не постоје...

01: Хоћу налаз! Дајте ми мој налаз овог часа!!!

03: Изволите...

01: Па, овде пише...

03: То што пише... Да је semeglavaca мало и да су непокретни... У при-род-ним условима! У при-род-ним! А то подразумева на првом масту Пе-Ха вредности...

01: За мене, онда, нема спаса. Могу постати отац, али туђег детета, а то се коси с мојим схватањима. Моја лоза постоји вековима... Мој прадеда је осморо деце направио...

05: Да саслушамо све до краја...

03: ...Рекао сам: Пе-Ха вредности... уз низ данас добро познатих, доказаних и проучених, истичем, локалних фактора, међу којима су...

01: Прекините!!!

03: У праву сте. Зашто бих вас тим замарао... А и у најужим стручним круговима, ти фактори су чак нека врста мале тајне... Хоћу да кажем да ви, само у лабораторијским условима можете бити отац. Што потписујем и гарантујем... Метод је безболан, изван телесан, пипав, скуп. Неприступачан, да тако кажем... за већину

01: Брига ме за већину! Брига ме коме је приступачан, а коме није...

05: Хоћу само и само његово дете...

(Пада на колена пред 03.)

03: Госпођо, молим вас, устаните...

01: Не занима нас како ћете!

05: (Устаје.) Све ћу поднети, и физички и психички и материјално... Само да ме оплоди његово семе.

03: Што је могуће, као што рекох...

01: (На трен обузет сумњом.) Изван телесно, шта то значи!? Ако су моји семеглавци сасвим мртви...

03: Мртви, пре свега, сасвим нису... Стога и може бити чак неколико покушаја... док не успемо. Ту сте у праву, као лаик... (Хукне.) Али, у овој Србији нико никоме не верује. Лично ћу вас, онда, упутити, на једно или, од недавно чак, на два места, у белом свету, где људи раде ово исто... Мада су мало малчице удаљени, и веома скупи.

05: А зашто бисмо тамо ишли, кад вама верујемо!? Можемо путовати по целом свету лепшим поводом, с нашим првенцем... Мудоњицом...

01: Који ће бити сасвим, сасвим нормалан дечак..?

03: Нормалан и на вас налик...

01: Како бих волео да је тако... (Устаје, хода по соби.) Како бих волео да је тако... Да ли вам, докторе, могу веровати? Да ли је наука толико моћна!

03: Дискреција је апсолутна, и гаранција... а моћ науке... нема краја...

05: А већ се по медијима врти да сам трудна!!!

01: (Шета нервозно, стиска песнице...) Да ме вас двоје, ипак, не лажете?!

03: Најбоље је да ја вама напишем препоруку... (Прилази писаћем столу.)

01: (Преломи се.) У реду, докторе, рука руци... Кад почињемо?

03: Ових дана...

(Рукују се. На миг 05, 01 вади подебљи коверат. Ставља га на писаћи то.)

01: Ово се не рачуна.

(Сво троје остану у непомичним, затеченим положајима као лутке.)

38.

(Улази БАТУТ (02), пролази кроз ординацију, прилази рампи, док иза њега пада светлосна завеса.)

02: (Огорчено и депресивно.) Домаћи нас лопов поткрада.

(У сусрет му, као касни, долази УЧЕНИЦА (05).)

02: И лекар постаје надрилекар када изгуби образ! (Гестом: видела си.)

05: Али, зашто, чика Батуте, у овом изузетном случају, када их је баш такав лекар, поступајући баш као прави правцати надрилекар – усрећио. Уметница ће имати сина, осим новца и славе, а њен богати муж прихватиће то дете као своје, заволеће га, иако његово ипак неће бити... А, после, зар је важно. (02 одбија да је слуша.) Чика Батуте. Чика Батуте!!! Зар не постоје изузеци...

02: (Крајње огорчено и енергично.) Не може постојати медицина без морала. Кад год је таква постојала само је штетила људском роду; само је сатирала! Кад тад ће, и код тог вашег изузетка, пући тиква!

05: Али, ипак... ипак, није све тако црно, чика Батуте. На стотине је, на хиљаде је, честитих људи у Србији, које сам лично срела. И доктора. Правих, правцатих, честитих и исправних. А на честитима, само и само на њима, почива овај свет.

Чика Батуте.

Рекли сте и спасли душу своју. Сасвим сам убеђена да су нас многи чули.

Чика Батуте.

(Музика. Танго.)

Да одиграмо овај танго. (Пољуби га у образ.)

(02 се осмехне. Прихвати је. И док играју из дубине се помаља и прилази им она пластика са неколико провучених кроз њу глава. Њихов ромор се појачава. Разабира се: скидање килаже, усисавање стрија, краставац као лек, лепота, младост, дуговечност... Али, музика надјачава.)

(Завеса)

крај